Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.10.2012.

Kž2 Po1 406/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 406/12
Dana 16.10.2012. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Rašića, predsednika veća, Nade Zec i Milimira Lukića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom-zapisničarem Tanjom Slavković, u krivičnom predmetu protiv osuđenog – vlasnika AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i dr., rešavajući po žalbama osuđenog – vlasnika AA i njegovog punomoćnika advokata AB izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 98/10 (KP.br.25/07) – TOI.Po1 br.1/11 od 09.07.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 16. oktobra 2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe osuđenog – vlasnika AA i njegovog punomoćnika advokata AB izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 98/10 (KP.br.25/07) – TOI.Po1 br.1/11 od 09.07.2012. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 98/10 (KP.br.25/07) – TOI.Po1 br.1/11 od 09.07.2012. godine, usvojen je zahtev za trajno oduzimanje imovine Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.S.br.4/09 od 07.04.2012. godine, izmenjen na glavnom ročištu dana 09.07.2012. godine, pa je od osuđenog vlasnika AA, a koji je presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 98/10 (KP.br.25/07) od 12.07.2010. godine, pravnosnažna dana 25.03.2011. godine, oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ i za koja je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, trajno oduzeta imovina i to: pravo svojine na nepokretnosti – kući aa, sadašnje tržišne vrednosti 117.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti u vreme donošenja navedene odluke. Istim rešenjem je odlučeno da oduzetom imovinom upravlja Direkcija do pravnosnažnog okončanja postupka za trajno oduzimanje imovine, s tim da žalba ne sprečava Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom da postupi u skladu sa članom 34 stav 5 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Istim rešenjem je odlučeno da o troškovima upravljanja privremeno oduzetom imovinom (po ranijoj odluci) bude odlučeno naknadno, kada se pribave potrebni podaci.

Protiv navedenog rešenja žalbe su izjavili:

-punomoćnik osuđenog – vlasnika AA advokat AB iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje preinači, tako što će odbiti zahtev za trajno oduzimanje imovine ili pak isto ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Osuđeni – vlasnik AA zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je održao sednicu veća u smislu člana 467 stav 2 ZKP-a, na koju nije pozivao stranke i na kojoj je nakon razmatranja spisa predmeta, te navoda u izjavljenim žalbama osuđenog – vlasnika AA i njegovog punomoćnika advokata AB, našao:

Žalbe su neosnovane.

Žalbom punomoćnika osuđenog vlasnika AA – advokata AB, pobija se prvostepeno rešenje, tako što se ističe da prvostepeni sud tokom dokaznog postupka nije u potpunosti utvrdio činjenično stanje iz kojih okolnosti proističe i da odluka suda nije zasnovana na pouzdano utvrđenim okolnostima, te je iz tog razloga nepravilna. U žalbi se takođe ukazuje da je sud odbio predlog da se kao svedoci pred sudom saslušaju SS1 i SS2 koji je bio formalni vlasnik zemlje u _. Sud je odbivši da sasluša predložene svedoke, a pogotovo SS1 sa neubedljivim obrazloženjem da bi to bilo suvišno i nepotrebno, te da bi doprinelo odugovlačenju postupka, propustio da u potpunosti utvrdi činjenično stanje. Dakle, u konkretnom slučaju sudu je ostalo da bez ikakvog obavljenog veštačenja ili procene neosnovano i neargumentovano zaključuje da nije moguće da je pomenuta zemlja u Hrvatskoj prodata za iznos od 250.000 evra, imajući u vidu da je u pitanju oranica i na kojoj lokaciji se nalazi. Reč je o proizvoljnom zaključku suda bez uvida u elementarne činjenice i parametre, a bez saslušanja predloženih svedoka i bez stručne procene, nemoguće je proceniti realnu tržišnu vrednost nepokretnosti u vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora, a pogotovo kada se radi o nepokretnosti u stranoj državi. U žalbi se takođe ukazuje da nema dokaza da je AA predmetnu nepokretnost pribavio sredstvima proisteklim iz kriminalnih aktivnosti, niti je vrednost predmetne nepokretnosti tolika da prevazilazi mogućnost jedne prosečne porodice prognane iz Hrvatske, imajući u vidu da je ista tamo posedovala određene nepokretnosti, pa se shodno tome i predlaže kao u žalbi punomoćnika.

Žalbom osuđenog vlasnika AA, tako đe se pobija prvostepeno rešenje zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, tako što se ističe da je odluka prvostepenog suda, a kojom je odlučeno da se oduzme njegova porodična imovina i imovina roditelja nema utemeljenje ni u jednom pravnom osnovu i nezakonita je obzirom da sud nije dokazao nijednim dokazom da je njegova imovina stečena kriminalom. Takođe se ukazuje u žalbi da je sud odbio predlog da se saslušaju u svojstvu svedoka SS2, te SS1 u Hrvatskoj na okolnosti kada je primljen novac na ime kapare i u kom iznosu, kada je prodata zemlja i njeno rentiranje, čime bi se dokazalo poreklo novca za kupovinu njegove porodične kuće aa. Takođe se ukazuje da je privatna svojina svetinja i da nijedan sud na svetu ne može oduzeti imovinu koja nije proistekla iz krivičnog dela, pri čemu se u žalbi takođe ukazuje da za krivična dela koje je izvršio izdržava zasluženu kaznu, a pošto izdržava kaznu zatvora od dvanaest godina, postavlja pitanje zbog čega njegova porodica treba da bude kažnjena kada nije učinila nijedno krivično delo, pa se stoga i predlaže Apelacionom sudu u Beogradu, Posebno odeljenje da pobijano rešenje ukine, te donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Naime, zahtevom za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.S.br.4/09 od 07.04.2011. godine, izmenjenim na glavnom ročištu dana 09.07.2012. godine, predloženo je da se od osuđenog vlasnika AA trajno oduzme pravo svojine na nepokretnosti – kući aa, kao imovina proistekla iz krivičnog dela. Naime, presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 98/2010 (KP.br.25/07) od 12.07.2010. godine, koja je postala pravnosnažna dana 25.03.2011. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, a iz priložene dokumentacije uz zahtev proizilazi postojanje očigledne nesrazmere između imovine koju poseduje i njegovih zakonitih prihoda.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu POI.br.3/09 od 30.07.2009. godine, koje je postalo pravnosnažno dana 23.09.2009. godine, usvojen je zahtev Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva OIK.S.br.4/09 od 14.07.2009. godine za privremeno oduzimanje imovine, pa je na osnovu člana 25 stav 1 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, od okrivljenog vlasnika AA privremeno oduzeta napred navedena imovina i određeno da privremeno oduzimanje imovine po navedenom rešenju može trajati do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, kao i da upravljanje oduzetom imovinom poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, do dalje odluke suda.

Zamenik Tužioca za organizovani kriminal je na pripremnom ročištu dana 07.07.2011. godine, kao i na glavnom ročištu 18.10.2011. godine izjavio da u potpunosti ostaje pri zahtevu za trajno oduzimanje imovine u odnosu na osuđenog vlasnika AA iznoseći sadržinu podnetog zahteva, dokaz o imovini koju osuđeni poseduje, njegovim zakonitim prihodima i okolnostima koje ukazuju na postojanje očigledne nesrazmere između imovine i zakonitih prihoda.

U završnoj izjavi na glavnom ročištu dana 09.07.2012. godine, zamenik Tužioca za organizovani kriminal je istakao i da nakon sprovedenog postupka povodom zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u odnosu na AA smatra da je zahtev bio od početka osnovan i na zakonu zasnovan, a završetkom dokaznog postupka i dokazan, zbog čega ostaje pri zahtevu u celosti, obzirom da su se u celosti ispunili svi uslovi za donošenje rešenja o trajnom oduzimanju imovine, pre svega imajući u vidu da je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i osuđen na kaznu zatvora, što je jedan od zakonskih uslova da se može pristupiti odlučivanju o trajnom oduzimanju imovine. S druge strane zamenik tužioca smatra da je dokazano da je predmetna imovina nesrazmerna prihodima osuđenog vlasnika u vreme kada je stekao, zbog čega se može izvesti zaključak da je ista proistekla izvršenjem krivičnog dela. Osuđeni - vlasnik AA u vreme sticanja imovine nije nigde radio, niti pribavio materijalna sredstva kojima bi mogao da kupi predmet oduzimanja u postupku, što proizilazi iz uverenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i Fonda za PIO Beograd, obzirom da za istog nema podataka o stažu, osiguranju, zaradama, naknadama zarada, osnovicama osiguranja, ugovorenim i drugim naknadama i visini plaćenih doprinosa od 01.01.1970. godine pa sve do danas, što znači da AA u navedenom periodu nije imao legalne prihode. Osuđeni vlasnik je imao Samostalnu zanatsku radnju "AA", s tim što prema navodima iz službene beleške Poreske uprave proizilazi da je za period od 20.12.2006. godine do 31.12.2006. godine, dugovani – potražni promet računa bio 0,00 dinara, te da je stanje računa na dan davanja službene beleške i podataka 14.06.2007. godine 228,16 dinara, kao i da nikakvih drugih prometa nije bilo, osim što su mu jednom prilikom na račun kao pozajmica uplaćena sredstva osnivača u iznosu od 592.500,00 dinara, a zatim su ta ista sredstva sa računa vraćena, a pomenutih 228,16 dinara ostali kao razlika. Sud je izvodio dokaze u pravcu utvrđivanja činjenica porekla novca kojim je plaćena kuća aa, pa je u startu bilo nemoguće poverovati da u jednom selu kraj Orahovice dva hektara mogu da koštaju 250.000 evra, kako je to potvrdio osuđeni. Takođe se ukazuje da sud ne treba da prihvati pomenutu tvrdnju osuđenog vlasnika prvenstveno iz razloga što iz dokaza proizilazi da je ta zemlja prodata januara 2006. godine, a da je kuća kupljena juna 2004. godine, dakle godinu i po dana pre prodaje zemlje. Ni iskaz majke osuđenog AA1 da je stan u aa kupljen od para koji je kako je rekla ilegalno prenosila iz Hrvatske, a osim te njene gole tvrdnje ne postoji nijedan drugi dokaz koji bi tu tvrdnju potkrepio, niti je ponuđen, niti izveden. Po mišljenju zamenika Tužioca za organizovani kriminal nijedna činjenica iz izvedenih dokaza ne ukazuje na to da je imovina koja je predmet zahteva za trajno oduzimanje u ovom postupku stečena zakonito, naprotiv sve ukazuje da ta imovina potiče iz izvršenja krivičnog dela, te je stoga sudu predložio da donese rešenje kojim će usvojiti zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal i predmetnu kuću aa trajno oduzeti osuđenom vlasniku AA.

Na glavnom ročištu povodom zahteva za trajno oduzimanje imovine izjasnio se vlasnik nepokretnosti osuđeni AA, osporavajući navode tužilaštva, ukazujući da je predmetnu nepokretnost kupio njegov otac AA2 2004. godine od novca koji je dobio prodajom zemlje i to 2 hektara u mestu oo u Hrvatskoj, SS1 za iznos od 250.000 evra, koja je kupoprodaja obavljena, kako je najpre izjavio 2004. godine, a zatim se ispravio i rekao 2005 ili 2006. godine, u svakom slučaju posle kupovine kuće aa. Dalje je objasnio da je od novca dobijenog na ime kapare od SS1 koji je dakle njegov otac uzeo ranije, finansirana kupovina predmetne kuće, a radilo se o iznosu od 125.000 eura, odnosno iznosu od oko 100.000 eura datih na ime kapare, o čemu kako je rekao postoji priznanica koja se kao i pomenuti kupoprodaji ugovor nalazi kod bivšeg punomoćnika osuđenog advokata AB1, sa kojim je osuđeni na razne načine pokušao da stupi u kontakt kako bi mu se dokumentacija vratila, ali u tome nije uspeo. Kuća je uknjižena na ime AA iz razloga što kako je objasnio njegov sada pokojni otac nije imao ličnu kartu. Dalje je istakao da 6 ari kolika je ukupna površina parcele na kojoj se nalazi kuća, njemu faktički pripadaju 4 ara, da 2 ara pripada izvesnom komšiji _ koji tu ima kuću, a čiji je deo ograđen u odnosu na deo koji uživa osuđeni AA. Pomenuto se vidi i iz ugovora od 01.06.2004. godine, s tim što iako u ugovoru piše da je kupoprodajna cena zemljišta sa objektom 6.650.000,00 dinara kako je to objasnio osuđeni, ista je iznosila 120.000 evra. Kuća je postepeno adaptirana i to na taj način što je rađena kompletna fasada unutra, spolja, pretresan je krov sa izuzetkom suterena koji nije renoviran. Nameštaj unutar kuće nije vredeo mnogo jer je rađen kod privatnika po porudžbini i njegovu vrednost AA nije mogao da opredeli.

U završnoj izjavi osuđeni - vlasnik AA je naveo da je predmetna kuća kupljena 2004. godine odakle proizilazi da bi on trebao 2003. godine ili ranije da zarađuje novac trgovinom narkoticima, za šta nema nijednog jedinog dokaza. Pare za kuću aa su skupljane oko 20 godina, a osim toga je istakao da je iz Hrvatske u Srbiju došao tek 1998. godine, pa je logično da u Fondu za PIO nema podataka o njegovom radnom stažu.

Punomoćnik po službenoj dužnosti osuđenog vlasnika AA, advokat Stanislav Nikolić je na ročištu povodom zahteva za trajno oduzimanje imovine osporio navode tužilaštva, kao i podneti zahtev u celini ujedno izjavljujući da je kako je obavešten od strane AA kompletna originalna dokumentacija o poreklu novca iskorišćena za kupovinu kuće koja je predmet zahteva, ostala kod prethodnog punomoćnika osuđenog advokata AB1 do kojeg je nemoguće doći.

U završnoj izjavi dana 09.07.2012. godine, punomoćnik po službenoj dužnosti osuđenog vlasnika AA advokat AB je istakao da nije dokazano da predmetna imovina proističe iz krivičnog dela, pre svega jer nema nikakvih dokaza da se osuđeni vlasnik AA do sticanja predmetne nepokretnosti, odnosno pre 01.06.2004. godine bavio kriminalom, obzirom da je isti pravnosnažno osuđen zbog krivičnih dela učinjenih u novembru 2006. godine. Činjenica da AA nema nekih formalnih dokaza o poreklu novca kojim je kupio predmetnu nepokretnost, a što je posledica nefunkcionisanja bankarskog sistema u zemlji gde se poreklo novca nije utvrđivalo na taj način, te je stoga predložio da sud prihvati iskaz svedoka AA1 majke osuđenog – vlasnika AA iz kog iskaza se može utvrditi da je ona u periodu od kada su napustili Hrvatsku pa sve do kupovine predmetne nepokretnosti od strane njenog sina prenosila izvesne veće količine novca iz Hrvatske u Republiku Srbiju, u pogledu čega ni ne mogu postojati drugih dokazi, kao i da je taj novac iskorišćen za kupovinu kuće aa. Dakle, sve ukazuje da je kuća kupljena iz porodične imovine koju su stekli roditelji osuđenog vlasnika AA, a činjenica da majka osuđenog živi u skromnim uslovima u selu _, Opština _, upravo govori u prilog tome da je novac koji je ona prenosila iskorišćen za kupovinu ove nepokretnosti, a ne za izgradnju kuće u selu _ kod _.

Prvostepeni sud je u dokaznom postupku ispitao stalnog sudskog veštaka građevinske struke VV, svedoka AA1, te izvršio uvid u pismene dokaze u spisima predmeta.

Prvostepeni sud je izvršio uvid u izvod Drugog opštinskog suda u – zemljišno knjižnog odeljenja od 15.06.2009. godine, prema kome u popisnom listu Katastarske opštine Beograd 2 broj zemljišno knjižnog uloška 4037, broj parcele 2180/1, pod I označeno kućište i dvorište, pod II označena kuća aa, u vlasničkom listu upisano da je zemljišno knjižno telo broj I državna svojina – vlasništvo Republike Srbije, a zemljišno knjižno telo broj II u vlasništvu AA iz Beograda, te je u teretnom listu navedeno da nema tereta. Izvršen je uvid u ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen u Beogradu dana 01.06.2004. godine između SS3 i SS4 kao prodavca, sa stanom aaa i AA iz Srbobrana kao kupca, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov.br.2978/04 od 21.06.2004. godine, čiji je predmet kuća aa s tim što ista stambena površina iznosi 73,08m2, a cena nepokretnosti je 6.650.000,00 dinara. U članu 2 pomenutog ugovora navodi se da će iznos kupoprodajne cene, kupac isplatiti prodavcima na dan overe ugovora.

Izvršen je uvid u uverenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Direkcije Fonda u Beogradu od 10.06.2009. godine, gde je na osnovu podataka unetih u matičnu evidenciju, osiguranicima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje utvrđeno da je za AA kao datum početka osiguranja naveden 15.12.2006. godine, kao i potvrda istog fonda od 10.06.2009. godine, gde je na osnovu podataka unetih u matičnu evidenciju osiguranika Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje utvrđeno da za AA nema unetih podataka o stažu osiguranja, zaradama, naknadama zarada, osnovicama osiguranja, ugovorenim i drugim naknadama i visini uplaćenih doprinosa ostvarenih od 01.01.1970. godine.

Izvršen je uvid u službenu belešku Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreske uprave od 14.06.2007. godine u vezi sa stanjem novčanih sredstava na računu na dan provere, promenama novčanih sredstava od dana osnivanja do marta meseca ove godine, kao i podacima o vlasniku SZR "AA", prema kojoj je vlasnik pomenute radnje AA, pretežna delatnost radnje – razvoj projekta o nekretninama, poslovni račun otvoren kod „Kulske banke“ AD Novi Sad, gde je za period od 20.12.2006. godine do 31.12.2006. godine dugovani i potražni promet računa bio 0,00 dinara, a na dan provere stanja posebnog računa iznosila 228,16 dinara, a analizom poslednjeg računa utvrđeno je da preduzetnik nije ostvarivao prihode iz delatnosti na dan provere. Takođe je prvostepeni sud izvršio uvid u potvrde o izvršenoj registraciji Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreske uprave od 16.12.2006. godine, te ugovora od 20.12.2006. godine o otvaranju i vođenju računa, karton deponovanih potpisa, karticu računa o platnom prometu „OTP“ banke, te potvrdu o prometu stanja računa „OTP“ banke, te potvrde Komesarijata za izbeglice ul. Carice Milice br.2, Opština Aranđelovac, fotokopiju uverenja o državljanstvu na ime AA1, te izvod iz matične knjige rođenih na ime AA2 i rešenje Republike Hrvatske, Općinskog suda oo, te rešenje Republike Hrvatske i Državne geodetske uprave, Područnog ureda za katastar _, Ispostave oo od 02.03.2006. godine, kojim se vrši promena podataka u katastarskom operatu KO Crnac, te se umesto AA2 vrši upis SS1 i SS1A kao vlasnika oranice ukupne površine 19729m2, a takođe je izvršio uvid i u ugovor o zakupu zaključen između AA2 kao zakupodavca, te SS1 kao zakupoprimca od 25.03.2005. godine, a izvršio je uvid i u druge pisane dokaze bliže prema zapisniku o transkriptu audio zapisa sa glavnog ročišta od 09.07.2012. godine.

Prvostepeni sud je izvršio uvid u izjašnjenje advokata AB1 od 25.06.2012. godine, koji je primljen u sud dana 02.07.2012. godine, u kome advokat navodi da ne poseduje ugovor o kupoprodaji 2 hektara zemlje u mestu oo u Hrvatskoj, ali da ima indirektnih saznanja od strane majke osuđenog AA da je do prometa došlo i da bi ona mogla da se izjasni na te okolnosti. Što se tiče saznanja u vezi sticanja nepokretne imovine u Beogradu, dalje je naveo da direktnih podataka, niti saznanja nema iz razloga što u vreme prodaje imovine u Hrvatskoj i kupovine kuće u Beogradu sa osuđenim AA nije bio u kontaktu, niti ga je poznavao, niti je znao kako zarađuje novac, čime se bavio neposredno pred hapšenje, niti je imao saznanja da se bavio trgovinom automobila.

Prvostepeni sud je na glavnom ročištu dana 25.05.2012. godine saslušao i stalnog sudskog veštaka građevinske struke VV, a koji je izjavio da u svemu ostaje pri svom pisanom nalazu i mišljenju od 24.08.2011. godine, prema kome je veštačenjem utvrđeno da je trenutna tržišna vrednost porodičnog stambenog objekta aa, vlasništvo AA iznosi 117.000 evra, odnosno tržišna vrednost u vreme sticanja 135.000 evra, te da trenutna građevinska vrednost pomenute nepokretnosti iznosi 91.084 evra, odnosno građevinska vrednost u vreme sticanja iznosi 90.500 evra. Što se tiče građevinske vrednosti objekta u vreme sticanja, ona predstavlja vrednost objekta u vreme sticanja, vrednost materijala i samu kupoprodajnu vrednost zemljišta i objekta koji su u vreme sticanja bili na toj parceli, pa kako je objekat već postojao na parceli, 90.500 evra, praktično predstavlja građevinsku vrednost same parcele i objekta koji je bio na toj katastarskoj parceli u vreme sticanja. Dalje je objasnio da u principu sve katastarske parcele koje su u državnom vlasništvu ne mogu biti prometovane ali objekti koji se nalaze na njima i vlasnici koji polažu pravo na objektima koji su izgrađeni na katastarskoj parceli imaju pravo korišćenja koje pravo se prenosi u određenom udelu, svojstvenom. Ovde je u tom slučaju 1/1, tako da činjenica da je zemljište u državnoj svojini faktički ne utiče u toj meri, ali doprinosi kao kvalitet za sam građevinski objekat. Faktičko stanje opisano od strane osuđenog vlasnika AA da je od ukupne površine 6 ara placa njegova, a da su 2 od nekog komšije Ace se ne vidi u spisima Republičkog geodetskog zavoda, odnosno nije preneseno u katastar prilikom prebacivanja iz zemljišnih knjiga u katastar. Veštak je na osnovu utvrđivanja kvaliteta objekta, sagledavanjem samo spoljnog izgleda kuće, utvrdio da je izvedena adaptacija postojećeg objekta i nakon promene vlasništva 2004. godine i to sređivanje fasade, ugrađivanje spoljne stolarije sa roletnama, menjanje unutrašnjih vrata i spoljnog prilaza u ulici _, ugrađivanje klima jedinice u dve prostorije stana u prizemlju, kao i sređivanje spoljne ograde.

Takođe je na glavnom ročištu dana 09.07.2012. godine, kao svedok saslušana majka osuđenog vlasnika AA – AA1 koja je prilikom ispitivanja navela da je kao izbeglica iz Hrvatske u više navrata, pri čemu nije mogla da opredeli koliko puta i u kojim vremenskim razmacima prenosila pare iz Hrvatske u Srbiju „u nedrima“ da je para bilo mnogo, da su mogli da kupuju „koliko su hteli“, a da su pritom radili sa stokom, bavili se poljoprivredom, a njen muž Stanislav je radio u preduzeću, te da su to sve načini na koji su oni ostvarivali prihode. Pare za kupovinu kuće aa, svedok je lično dala sinu AA i to onoliko koliko je kuću i platio, s tim što se tačnog iznosa nije mogla setiti. Muž iz Hrvatske je došao 2005. godine, iako je kao izbeglica prijavljen u _ od 2001. godine, dok je svedok u Srbiju došla malo pre njega. Dalje je navela da su od tih para u selu _ - Opština _, ona i muž sagradili kuću u kojoj ništa nije sređeno, da ima samo dnevni boravak u kome ona sada živi bez struje i vode. Pomenuta kuća je sagrađena pre nego što je Darko njen sin kupio kuću u Beogradu, nije sređena iz razloga što su kako je rekla pare koje su imali dali sinu da kupi kuću aa. Nije joj poznato da li je Darko bio zaposlen i da li je uopšte radio negde, jer kako je rekla nije ona sa njim živela da bi to sve baš detaljno znala. Navela je da je njen muž u Hrvatskoj prodao zemlju, ne zna koje površine, čiji je formalni vlasnik bio SS2, a faktički njen muž AA2 i to SS1 iz _, za cenu koja je „bila dobra, nije bila loša“, odnosno za „dosta para“ kako je u nastavku rekla, iako nije mogla da opredeli koliki je taj iznos, čak ni približno, s tim što je opredelila valutu da su u pitanju bile marke, nakon izvesnog vremena – kune, te naposletku evri.

Prvostepeni sud je odlučujući o zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.S. br.4/09 od 07.04.2011. godine, izmenjenom na glavnom ročištu od 09.07.2012. godine, nakon razmatranja spisa predmeta, te nakon održanog glavnog ročišta i uvida u napred navedene dokaze, doneo odluku kao u izreci ožalbenog rešenja.

Odredbom člana 3 stav 1 tačka 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, propisano je da se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

Prvostepeni sud je prilikom odlučivanja najpre imao u vidu da je AA presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.Po1 br. 98/10 od 12.07.2010. godina koja je postala pravnosnažna dana 25.03.2011. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ, na mestu, vreme i na način kako je to bliže opisano u izreci prvostepene presude, da je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, u kom smislu je ispunjen uslov iz člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Ceneći postojanje očigledne nesrazmere između imovine koja je predmet zahteva tužilaštva sa jedne strane i zakonitih prihoda osuđenog vlasnika AA sa druge strane, sud je pre svega imao u vidu vrednost kuće aa, koja se prema izvodu iz ZKUL _ KO Beograd 2 od 15.06.2009. godine nalazi u isključivom vlasništvu osuđenog AA čija je tržišna vrednost u vreme sticanja prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke iznosila 135.000 evra, što je u skladu sa navodima osuđenog vlasnika da je kuća plaćena oko 120.000 evra, a ne 6.650.000,00 dinara, koliko se navodi da iznosi kupoprodajna cena u ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti od 01.06.2004. godine. S druge strane iz potvrde i uverenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u koje je prvostepeni sud izvršio uvid, utvrđeno je da za AA nema unetih podataka o stažu osiguranja, naknadama zarada, osnovicama osiguranja, ugovorenim i drugim naknadama i visini uplaćenih doprinosa ostvarenim od 01.01.1970. godine, uključujući dakle i period od 1998. godine pa nadalje, kada osuđeni vlasnik ističe da je došao iz Hrvatske u Srbiju, te iz gore napred navedenih pisanih isprava pribavljenih od „OTP“ banke utvrđeno je da osuđeni vlasnik AA iako je imao registrovanu samostalnu zanatsku ranju "AA" preko iste nije ostvarivao prihode sem što je u februaru 2007. godine izvršena jednokratna uplata iznosa od 592.500,00 dinara, kao pozajmica osnivača za likvidnost, te je dvadesetak dana nakon toga faktički izvršena isplata prethodno uplaćenog iznosa od 566.668,50 dinara. Iz potvrde uverenja Fonda za PIO jasno proizilazi da osuđeni vlasnik AA nije ostvarivao zarade po osnovu radnog odnosa, pri čemu ni njegova majka svedok AA2 nema saznanja o tome da li je AA uopšte radio i negde bio zaposlen, što bi bilo logično, obzirom na srodničke odnose i tvrdnju AA da se sa majkom čuo telefonom tri puta nedeljno, odnosno da je održavao kontakte, obrazlažući navedeno time da „nije ona sa njim živela da bi to sve baš znala detaljno“. Takođe, sud nije prihvatio kao istinite ni navode osuđenog AA da je kuću aa kupio njegov otac od novca dobijenog prodajom dva hektara zemlje u selu kraj oo u Hrvatskoj, a da se ista vodi na njegovo ime, jer otac nije imao ličnu kartu. Ovo tim pre ako se ima u vidu da pomenuta zemlja prema navodima osuđenog vlasnika, a kako to proizilazi iz rješenja Zemljišno knjižnog odjela Općinskog suda u oo od 02.03.2006. godine u kojem se spominje navedeni kupoprodajni ugovor od 26.01.2006. godine, prodata dve godine kasnije u odnosu na momenat kupovine kuće koja je predmet zahteva kao što se nije mogao prihvatiti ni navod osuđenog - vlasnika da je pomenuta zemlja prodata za 250.000 eura, imajući u vidu vrstu nepokretnosti (oranica) i lokaciju na kojoj se nalazi, te da je polovina tog iznosa što je prilično neuobičajeno za pravni promet dakle 125.000 eura kako je najpre izjavio odnosno oko 100.000 eura uzeto na ime kapare od lica kome je zemlja prodata – SS1 i to dve godine ranije u odnosu na momenat zaključenja kupoprodajnog ugovora – upravo tada kada je kupljena kuća aa.

Majka osuđenog vlasnika ispitana u svojstvu svedoka AA1 nije mogla da se izjasni o detaljima pomenute kupoprodaje iako joj je poznato da se ona doselila – kada je zemlja u Hrvatskoj prodata i za koji novčani iznos, te da li je uopšte bilo kakav novac uzet na ime kapare, s tim što je rekla da je cena bila dobra, nije bila loša, a zatim se ispravila i rekla da je zemlja prodata za dosta para, te na posletku, a nakon što su joj predočeni navodi osuđenog AA u vezi sa napred iznetim, ista je izjavila, „ako je on“, misleći na svog sina AA „tako rekao, onda jeste“. Prvostepeni sud zaključuje da bi bilo životno, uverljivo i logično da se svedok AA1, čije je ispitivanje na ove okolnosti predloženo, upravo osuđeni – vlasnik, seća novčanog iznosa koji ni u kom slučaju nije mali (250.000 evra), odnosno upamti prodaju koja je realizovana pre svega šest godina, što opet po nalaženju prvostepenog suda ne predstavlja vremensku distancu u odnosu na vreme ispitivanja, koja bi s obzirom na značaj događaja i novac za koji AA tvrdi da je dobijen, trebalo značajnije da naruši sećanje svedoka u pogledu bitnih stvari, kao što je visina kupoprodajne cene u konkretnom slučaju. Osim toga, nasuprot navodima osuđenog vlasnika AA da se kupoprodajni ugovor čiji je predmet prodaja zemlje u Hrvatskoj, kao i priznanica o isplaćenom delu duga na ime kapare nalazi kod ranijeg punomoćnika advokata AB1, dok je pomenuti advokat u podnesku od 25.06.2012. godine koji je uputio sudu, istakao da navedeno, kao ni drugu dokumentaciju u vezi sa tim ne poseduje, te da mu je jedino poznato da majka osuđenog AA1 koja je ispitana u svojstvu svedoka, ima saznanja da je do prometa došlo i da bi ona mogla da se izjasni na te okolnosti, pa stoga sud nije mogao prihvatiti navod svedoka AA1 da je kuća aa kupljena od novca koji je ona prenosila „u nedrima iz Hrvatske u Srbiju“, a koji je dala sinu da bi kupio kuću, da su imali „puno para, dosta para“, imajući u vidu pre svega sveukupno loše materijalne prilike porodice AA, a koje svedok i sama na momente ističe – život u neuslovnoj kući u selu Banja kraj Aranđelovca u jednoj prostoriji, bez struje i vode, koja je uz to neadaptirana, a izgrađena pre kupovine kuće u Beogradu, bez novca za sopstveno lečenje, kao status ispitanog svedoka koji je u smislu zakonskih odredbi privilegovan, i po nalaženju prvostepenog suda u ovom delu iskaza, pristrasan.

Imajući u vidu sve napred navedeno, te pismene dokaze koje je prvostepeni sud izveo tokom postupka i prilikom formiranja zaključka u ovoj krivično pravnoj stvari, pravilno zaključio da su ti dokazi valjani i podobni da se iz njih utvrde činjenice relevantne za donošenje odluke u ovoj krivično pravnoj stvari, pri čemu je imao u vidu i nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke VV koji je detaljno obrazložen i dat od strane lica kvalifikovanog za obavljenu vrstu veštačenja, a čija uža specijalnost je upravo procena tržišne vrednosti nepokretnosti u potpunosti u skladu sa pravilima struke i nauke utvrdio da vrednost imovine - kuće aa, u vreme kada je ušla u posed sadašnjeg vlasnika je u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima osuđenog vlasnika AA, odnosno na upadljiv način višestruko prevazilazi zakonite prihode, obzirom da prema dokumentaciji u spisima, osuđeni vlasnik za života praktično nije ostvarivao prihode na legalan način. AA kako to proizilazi iz spisa predmeta nije imao i nema primanja po osnovu radnog odnosa, jer u radnom odnosu nikada nije ni bio, dok samostalna zanatska radnja koju je osnovao 2006. godine, dakle dve godine nakon što je kupio predmetnu kuću faktički nije poslovala, niti imala prihode, odakle je jasno da se do sredstava za kupovinu kuće aa za koju je veštak utvrdio da je tada na tržištu vredela 135.000 evra, a AA je rekao da je plaćena 125.000 evra, došao na nezakonit način, odnosno da je ista stečena izvršenjem krivičnog dela. U prilog suprotnom i pored dovoljno vremena za prikupljanje dokaza, osuđeni - vlasnik AA nije predložio nijedan jedini dokaz, pozivajući se samo na novac dobijen od prodaje zemlje u Hrvatskoj 2006. godine, odnosno novčani iznos uzet ranije na ime kapare koja tvrdnja obzirom na sve izvedene dokaze, pravilno nije prihvaćena od strane prvostepenog suda, iz već napred navedenih, jasnih i argumentovanih razloga, a koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje.

Po oceni Apelacionog suda imajući u vidu napred navedeno, pravilno je prvostepeni sud doneo odluku kao u izreci pobijanog rešenja, te je pravilno usvojio zahtev za trajno oduzimanje imovine Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.br.4/09 od 07.04.2011. godine, koji je izmenjen na glavnom ročištu dana 09.07.2012. godine, pa je od okrivljenog, a kako je to bliže i označeno u izreci pobijanog rešenja, trajno oduzeta imovina koja se odnosi na pravo svojine na nepokretnosti kuće aa, sa bliže označenim podacima o katatstarkoj parceli, obzirom da je prvostepeni sud tokom sprovedenog postupka, te izvedenih pismenih dokaza, koje je u potpunosti i detaljno obrazložio u pobijanom rešenju, za svoju odluku takođe dao jasne i argumentovane razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje i koji se žalbenim navodima osuđenog – vlasnika AA i njegovog punomoćnika advokata AB, kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da tokom dokaznog postupka nije u potpunosti utvrđeno činjenično stanje, da odluka suda nije zasnovana na pouzdano utvrđenim okolnostima, te da je kao takva nepravilna i manjkava, ocenjuju kao neosnovani iz već napred navedenih jasnih i argumentovanih razloga datih od strane prvostepenog suda, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud.

Sem toga, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je imao u vidu žalbene navode osuđenog - vlasnika AA kao i njegovog punomoćnika kojima se ukazuje da je činjenično stanje ostalo i nepotpuno utvrđeno, obzirom da je sud propustio da sasluša predložene svedoke SS1, te SS2 iz _ koji je bio formalni vlasnik zemlje u oo, te da bi njihovim saslušanjem sud mogao pravilno i potpuno da utvrdi činjenično stanje i donese pravilan zaključak u ovoj krivično pravnoj stvari, takođe ocenjuju kao neosnovani, obzirom da je prvostepeni sud u razlozima pobijanog rešenja (strana 15) dao razloge zbog čega je odbio predlog punomoćnika po službenoj dužnosti osuđenog vlasnika AA, advokata AB i osuđenog - vlasnika AA lično da se u dopunu dokaznog postupka u svojstvu svedoka sasluša SS2 iz _ na okolnost kada je primio novac na ime kapare i u kom iznosu vezano za zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u Hrvatskoj, te SS1 iz _ u Hrvatskoj na okolnost prodaje te zemlje i njenog rentiranja, obzirom da je prvostepeni sud imajući u vidu sve pismene dokaze koji se nalaze u spisima, kao i iskaze ispitanih procesnih učesnika dakle sve pribavljene i tokom postupka izvedene dokaze, pravilno zaključio da su činjenice relevantne za donošenje odluke u dovoljnoj meri rasvetljene da bi se sud o njima mogao opredeliti i doneti konačnu odluku o zahtevu tužilaštva za trajno oduzimanje imovine. Naime, kako to prvostepeni sud pravilno zaključuje i po oceni ovog suda, SS2 je lice koje je bio formalni vlasnik zemlje u Hrvatskoj, dok je faktički vlasnik bio otac osuđenog AA, AA2, koju zemlju dakle nije mogao otuđiti i prodati SS1 bez saglasnosti formalnog vlasnika SS2. Kako je kupoprodajni ugovor sačinjen u januaru 2006. godine i na osnovu njega sprovedena promena podataka o vlasništvu nad pomenutim zemljištem (umesto SS2, kao vlasnici upisani SS1 i SS5), rješenjem Općinskog suda u oo, Zemljišno knjižnog odjela u martu 2006. godine, dakle dve godine kasnije u odnosu na kupovinu kuće koja je predmet zahteva, pri čemu je prisustvo SS2 bilo samo formalno potrebno, on nije morao imati saznanja o tome da li je, kada i koliki novčani iznos SS1 dao na ime kapare, te kako eventualna saznanja SS1 o zakupu zemljišta iz 2005. godine nisu od značaja za odlučivanje, a isti po kazivanju AA nema saznanja o načinu na koji je finansirana kupovina kuće aa 2004. godine, to je prvostepeni sud u sklopu celokupno utvrđenog činjeničnog stanja pravilno zaključio da bi pozivanje ovih lica naročito SS1 putem međunarodne pravne pomoći i njihovo eventualno ispitivanje u svojstvu svedoka bilo kao suvišno i nepotrebno i dovelo bi do odugovlačenja postupka, zbog čega je sud odbio te predloge, navodeći da je to u skladu sa načelom ekonomičnosti, celishodnosti postupka i ne bi značajnije doprinelo utvrđivanju činjeničnog stanja u ovoj krivično pravnoj stvari, pa se stoga suprotni žalbeni navodi punomoćnika osuđenog vlasnika AA i osuđenog u odnosu na ovaj žalbeni navod i po oceni Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, takođe ocenjuju kao neosnovani.

Žalbom punomoćnika osuđenog vlasnika AA – advokata AB takođe se ukazuje da je sud pogrešno primenio materijalno pravo jer je osuđenom vlasniku oduzeo imovinu stečenu pre nego što je on počeo da se bavi kriminalnim aktivnostima kako je to utvrđeno presudom Višeg suda, Posebno odeljenje K.Po1 br. 98/10 od 12.07.2010. godine, imajući u vidu da je navedenom presudom utvrđeno da je AA novembra meseca 2006. godine organizovao kriminalnu grupu, a da je predmetnu nepokretnost stekao ugovorom o kupoprodaji od 01.06.2004. godine, pa stoga sud nije tokom postupka u potpunosti utvrdio činjenično stanje, te je na osnovu toga pogrešno i primenio zakon, pa se shodno tome i predlaže kao u žalbi.

Suprotni žalbeni navodi punomoćnika osuđenog vlasnika AA – advokata Stanislava Nikolića se i po oceni Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje i u ovom delu ocenjuju kao neosnovani, obzirom da je prvostepeni sud u razlozima pobijanog rešenja takođe imao u vidu ove navode osuđenog vlasnika AA i njegovog punomoćnika pravilno zaključujući da predmet trajnog oduzimanja može biti imovina koja je stečena van perioda koji se u presudi Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 98/2010 (KP.br.25/07) od 12.07.2010. godine koja je postala pravnosnažna dana 25.03.2011. godine, navodi kao vreme izvršenje krivičnog dela za koje je AA oglašen krivim i osuđen, a koja imovina se ne vezuje za konkretno učinjeno delo, jer za razliku od instituta oduzimanja imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela da je potrebno dokazati uzročno – posledičnu vezu između konkretnog krivičnog dela i stečene imovinske koristi, ovde bez značaja, kada je i kojim krivičnim delom imovina stečena. Naime, u ovom postupku trajno je oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela po odredbama Zakona o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, gde je u članu 2 pomenutog zakona propisano da se odredbe navedenog zakona primenjuju za krivična dela za koja su taksativno pobrojana pored ostalog i za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 i 2 Krivičnog zakonika. Stoga u smislu odredbi pomenutog zakona činjenica da je AA pravnosnažno osuđen zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ uz iznošenje dokaza o imovini, zakonitim prihodima i očiglednoj nesrazmeri između zakonitih prihoda i vrednosti predmetne nepokretnosti neposredno ukazuje da osuđeni vlasnik ne poseduje imovinu koja potiče iz zakonitih prihoda, pa se shodno tome suprotni žalbeni navodi punomoćnika osuđenog AA, u ovoj krivično pravnoj stvari ocenjuju kao neosnovani, obzirom da je prvostepeni sud cenio sve izvedene dokaze, detaljno ih obrazložio i za utvrđeno činjenično stanje u obrazloženju pobijanog rešenja dao jasne i argumentovane razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud i koji se žalbenim navodima ne dovode u sumnju.

Sa svega napred izloženog, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je doneo odluku kao u izreci rešenja shodno odredbi člana 467 stav 4 ZKP-a.

Zapisničar         Predsednik veća-sudija
Tanja Slavković,s.r.      Slobodan Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)