Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.02.2014.

Kž2 Po1 41/14

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 41/14
Dana 28.02.2014. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Siniše Važića, predsednika veća, dr Miodraga Majića i mr Sretka Jankovića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir kao zapisničara, u krivičnom predmetu osuđenog AA, po zahtevu za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela Tužioca za organizovani kriminal Oiks.br.21/09 od 05.03.2013.godine, nakon održanog ročišta u smislu odredbe člana 48 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela dana 28.02.2014.godine doneo je


R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Toi.Po1.10/13 od 13.12.2013.godine.


O b r a z l o že nj e

  Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, Toi.Po1 br.10/13 od 13.12.2013. godine, odbijen je zahtev Tužioca za organizovani kriminal za trajno oduzimanje imovine osuđenog AA i to dvoiposobnog stana aa, kao zemljišno-knjižno vlasništvo GSIZ za komunalne delatnosti građevinsko zemljište i puteve Grada Beograda, Beograd, ulica Kralja Milana 10-a.

  Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio Tužilac za organizovani kriminal, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje preinači tako što će usvojiti zahtev za trajno oduzimanje imovine ili pobijano rešenje ukine i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući spise predmeta i pobijano rešenje a po oceni navoda iznetih u izjavljenoj žalbi, Apelacioni sud u Beogradu je, u smislu odredbe člana 48 stav 2 ZKP, zakazao ročište radi odlučivanja o žalbi, te je nakon održanog ročišta u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal, Dragoslava Markovića, osuđenog AA i njegovog branioca, advokata AB, našao:

žalba je neosnovana.

Apelacioni sud nalazi da se neosnovano žalbom javnog tužioca osporava pravilnost zaključka prvostepenog suda u pogledu odlučne činjenice-vrednosti imovine koja je predmet oduzimanja. Naime, tužilac u izjavljenoj žalbi ukazuje da sud nije dao jasne razloge zbog čega smatra da imovina vrednosti 60.000 eura ne predstavlja znatnu imovinu kada je prema stavu sudske prakse znatna imovina, imovina koja prelazi iznos od 1.200.000,00 dinara. Ovo stoga što je odredbom člana 3 stav 1 tačka 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano da se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, te je stoga, s obzirom na utvrđene zakonite prihode okrivljenog pravilno prvostepeni sud našao da se ne radi o imovini koja je u očiglednoj nesrazmeri, te pojam znatne imovine, u kontekstu žalbenih navoda, nema karakter odlučne činjenice za primenu navedene citirane zakonske odredbe.

Nadalje, odbrana je dostavila adekvatne dokaze o poreklu sredstava za kupovinu predmetnog stana dok Tužilac za organizovani kriminal, kao što pravilno zaključuje prvostepeni sud nije dao ubedljive i jasne razloge koji bi ukazivali da je u pitanju imovina proistekla iz krivičnog dela pri čemu se pravilnost ovog zaključka ne dovodi u pitanje iznetim žalbenim navodima tužioca koji ukazuje da su se iskazi osuđenog u pogledu porekla sredstava za kupovinu stana znatno razlikovali u postupku za privremeno oduzimanje imovine i u postupku za trajno oduzimanje imovine kada se ima u vidu da je svedok SS svoje navode o pozajmici ovde osuđenom potkrepila pismenim dokazima o prihodima koje je ostvarila. Takođe, pravilno je prvostepeni sud prihvatio navode osuđenog o pribavljenom iznosu od 10.000,00 evra na osnovu prihoda stečenog na osnovu vlasništva nad ugostiteljskim objektima i prodajom putničkih motornih vozila.

Naposletku, zaključak prvostepenog suda da je tokom postupka utvrđeno da osuđeni izvršenjem krivičnog dela nije stekao imovinu odnosno nije ostvario materijalnu nadoknadu nije od bitnog uticaja na odlučivanje o zahtevu za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela s obzirom na napred iznete razloge. Stoga, iako osnovano Tužilac za organizovani kriminal ukazuje da je za odlučivanje o zahtevu za trajno oduzimanje imovine irelevantno da li krivično delo za koje je okrivljeni osuđen kao bitan element sadrži pribavljanje protivpravne imovinske koristi, ovi navodi ne utiču na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.

U prilog pravilnosti stava prvostepenog suda da nema mesta usvajanju zahteva Tužioca za organizovani kriminal govori i činjenica da sporazum o priznanju krivičnog dela između ovde osuđenog i Tužioca za organizovani kriminal od 23.3.2012. godine ne sadrži sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela, iako je postojalo pravosnažno rešenje o privremenom oduzimanju imovine od 24.12.2009. godine, a zahtev za trajno oduzimanje imovine je podnet godinu dana nakon zaključenja sporazuma. Ovo stoga što, u slučaju kada zakon eksplicitno propisuje mogućnost postizanja sporazuma u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela, kao što to predviđa odredba člana 314 stav 2 tačka 3 ZKP, nije u skladu sa prirodom i suštinom ovog instituta da se o svim činjenicama koje su opredeljujuće za njegovo zaključenje, ne odluči jednovremeno.

Imajući u vidu napred navedeno na osnovu člana 467 stav 4 ZKP odlučeno je kao u izreci.

Zapisničar,       Predsednik veća-sudija,
Marina Barbir s.r.      Siniša Važić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)