Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.11.2013.

Kž2 Po1 475/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 475/13
Dana 22.11.2013. godine
B e o g r a d


  APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Siniše Važića, predsednika veća, mr Sretka Jankovića i dr Miodraga Majića, članova veća, uz učešće samostalnog savetnika Marine Barbir, kao zapisničara, u postupku po zahtevu za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela Tužioca za organizovani kriminal Oik.S.21/09 od 05.03.2013. godine, protiv osuđenog AA, odlučujući o žalbi Tužioca za organizovani kriminal izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, Toi.Po1 br.3/13 od 10.10.2013. godine, u sednici održanoj dana 22.11.2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

   UVAŽAVANjEM ŽALBE Tužioca za organizovani kriminal, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, Toi.Po1 br.3/13 od 10.10.2013. godine Toi.Po1 3/13 od 10.10.2013. godine i spisi predmeta VRAĆAJU prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.


O b r a z l o ž e nj e

  Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, Toi.Po1 br.3/13 od 10.10.2013. godine, odbijen je zahtev Tužioca za organizovani kriminal za trajno oduzimanje imovine osuđenog AA i to dvoiposobnog stana aa.

  Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio Tužilac za organizovani kriminal, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje preinači tako što će usvojiti zahtev za trajno oduzimanje imovine ili pobijano rešenje ukine i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

  Razmatrajući spise predmeta i pobijano rešenje, a po oceni navoda iznetih u izjavljenoj žalbi, Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća održanoj dana 22.11.2013. godine, na koju nije pozivao stranke, u smislu člana 467 stav 2 ZKP, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo korisno za dalje razjašnjenje stvari, našao:

  žalba je osnovana.

  Osnovano se izjavljenom žalbom ukazuje da prvostepeni sud o odlučnim činjenicama nije dao jasne razloge, a da su dati razlozi nejasni i protivurečni.

  Naime, odlučujući o zahtevu Tužioca za organizovani kriminal za trajno oduzimanje imovine, prvostepeni sud je, kako se navodi u obrazloženju pobijanog rešenja, najpre imao u vidu da je presudom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Spk.Po1 br.12/12 od 27.03.2012. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 29.03.2012. godine, pravosnažne dana 29.03.2012. godine, prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela, zaključen između Tužioca za organizovani kriminal, optuženog AA i njegovog branioca te da je optuženi oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave u pomaganju iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 35 KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i devet meseci, te stoga cenio da AA nije osuđen za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv imovine, te da nijedno krivično delo za koje je oglašen krivim ne sadrži kao bitno obeležje pribavljanje imovinske koristi, pa se ne može govoriti o imovini koja je proistekla iz krivičnih dela. Zatim, prvostepeni sud je cenio i okolnost da imovina čije se oduzimanje zahtevom traži nije znatna, jer je njena vrednost u momentu kupoprodaje iznosila 60.000 evra, a prema stavu sudske prakse, imovina većeg obima je imovina čija vrednost prelazi iznos od 1.200.000,oo dinara, odnosno, kad su u pitanju krivična dela čije je zakonsko obeležje visina pribavljene koristi čija vrednost predmeta prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara, pa zaključio da se, iako vrednost imovine prevazilazi navedeni cenzus jer je u vreme zaključenja ugovora vrednosti kupoprodajne cene stana bila 5.580.000,oo dinara, ne može raditi o imovini većeg obima. Naposletku, prvostepeni sud je cenio cenio iskaze osuđenog AA i njegove majke i tetke, AA1 i AA3, koje su, prema stavu suda, učinili verovatnim da su AA na ime kupovine stana dale novac u ukupnom iznosu od 51.000,oo dinara, prihvatajući navode odbrane da je osuđeni razliku između pozajmljenog novca i visine kupoprodajne cene, odnosno iznos od 10.000,oo evra mogao ostvariti radeći kao vlasnik ugostiteljskog objekta, kao i od prodaje putničkih vozila, zbog čega je zahtev Tužioca za organizovani kriminal odbio kao neosnovan.

  Međutim, kao što se osnovano ukazuje žalbom Tužioca za organizovani kriminal, za primenu odredbi Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela bez uticaja je okolnost da li obeležje krivičnih dela za koja je okrivljeni osuđen predstavlja namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, tim, pre što je AA oglašen krivim da je bio pripadnik grupe okrivljenog AA4, koja je formirana u cilju planiranja i vršenja krivičnih dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 4 KZ, radi sticanja nezakonite finansijske koristi i njenog ulaganja u legalne finansijske tokove.

  Nadalje, kao što se pravilno navodi u izjavljenoj žalbi, nerazumljiv je zaključak prvostepenog suda da vrednost imovine čije se oduzimanje traži nije znatna, kada se ima u vidu da prvostepeni sud sam navodi da se prema sudskoj praksi imovinom većeg obima smatra imovina čija vrednost prelazi 1.200.000,oo dinara, a da je vrednost imovine čije se oduzimanje traži skoro pet puta veća.

  Naposletku, sud ne daje jasne razloge zbog čega prihvata iskaze okrivljenog, AA1 i AA3, kada se ima u vidu da jedini pisani dokaz kojim se delimično potkrepljuje iskaz AA1 predstavlja ostavinsko rešenje iza njenog pokojnog supruga AA2, dok su, kao što osnovano ukazuje Tužilac za organizovani kriminal, iskazi ovih lica nedosledni i nesaglasni.

  Posebno, u prvostepenom rešenju nema razloga o odlučnoj činjenici - zakonitim prihodima osuđenog, pa se ni zaključak prvostepenog suda da je osuđeni mogao ostvariti radom iznos od 10.000,00 eura ne može prihvatiti.

  S obzirom na sve napred navedeno, pobijano rešenje je moralo biti ukinuto.

  Prilikom ponovnog odlučivanja prvostepeni sud će, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, ponovo ceniti sve okolnosti od uticaja na odlučivanje o zahtevu Tužioca za organizovani kriminal, posebno imajući u vidu činjenice koje po odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela imaju karakter odlučnih, a nakon čega će biti u mogućnosti da donese zakonitu i pravilnu odluku, za koju će dati jasne i ubedljive razloge.

  Imajući u vidu napred navedeno, na osnovu člana 467 stav 4 ZKP odlučeno je kao u izreci.

Zapisničar     PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Barbir, s.r.     Siniša Važić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)