Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.12.2012.

Kž2 Po1 482/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 br. 482/12
Dana 05.12.2012. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, Nadežde Mijatović i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Irenom Jušković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 5 KZ i dr., odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi.Po1 br. 19/12 – K.Po1 br. 249/11 od 13.11.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 05.decembra 2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E

Uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica AA1, adv. AB, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi.Po1 br. 19/12 – K.Po1 br. 249/11 od 13.11.2012. godine, pa se predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Poi.Po1 br. 19/12 – K.Po1 br. 249/11 od 13.11.2012. godine usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK. 27/11 od 27.11.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine, pa se imovina, za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, izvršenog od strane okrivljenog AA privremeno oduzima i to od trećeg lica vlasnika, AA1 JMBG _, od oca _, rođenog _. godine, u _, Republika _, državljanina Republike Crne Gore, sa prijavljenim prebivalištem u _, ulica _ broj _, Republika _, i to stan aa.

Istim rešenjem odlučeno je da privremeno oduzimanje traje do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine, a imovinom će shodno odredbama člana 37 Zakona upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA i punomoćnik trećeg lica AA1, adv. AB zbog bitne povrede odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Apelacioni sud uvaži žalbu i pobijano rešenje preinači i odbije zahtev javnog tužioca za privremeno oduzimanje nepokretnosti ili da isto ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje održao je sednicu veća, o kojoj u smislu odredbe člana 467 stav 2 ZKP nije obavestio stranke, jer je našao da njihovo prisustvo nije od koristi za razjašnjenje stvari, a na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Žalba je osnovana.

Pobijano rešenje sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, koja se sastoji u tome što u istom nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni i protivrečni, pa je ukidanje prvostepenog rešenja bilo nužno.

Naime, prvostepeni sud je pobijanim rešenjem usvojio zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine, pa je imovinu, za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, izvršenog od strane okrivljenog AA, privremeno oduzeo od trećeg lica, vlasnika AA1 i to stan aa.

U obrazloženju pobijanog rešenja kao razloge za svoj zaključak prvostepeni sud navodi da imovina čije se privremeno oduzimanje zahtevom traži jeste znatna i u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima vlasnika, obrazlažući pojmove „znatne imovine“ i „očigledne nesrazmere“ u smislu da prema dosadašnjoj sudskoj praksi je usvojeno pravno shvatanje po kojem se imovinom većeg obima smatra imovina čija vrednost prelazi iznos od 1.200.000,00 dinara, a da prema odredbi člana 2 stav 2 Zakona, kada su u pitanju krivična dela čije je zakonsko obeležje visina pribavljene imovinske koristi, odnosno vrednost predmeta prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, pojam znatne imovine ne bi smeo biti manji od tog iznosa i kada su u pitanju druga krivična dela, te zaključuje da je vrednost imovine čije se oduzimanje traži od trenutka sticanja prelazila gore navedeni imovinski cenzus. Prvostepeni sud dalje navodi da razlozi kojima se rukovodio kada je usvojio zahtev Tužilaštva za privremeno oduzimanje imovine od trećeg lica AA1, rođenog brata okrivljenog AA, proizilazi iz okolnosti da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni AA, koji se i pored svih preduzetih mera domaćih i inostranih organa otkrivanja i gonjenja, da se obezbedi njegovo prisustvo, nalazi u bekstvu duže od dve godine, izvršio dva teška krivična dela koja se odnose i na prodaju opojne droge kokain, čijom prodajom se ostvaruju enormne zarade, a za koja krivična dela su zakonom propisane zakonske kazne sa dugim trajanjem, te da te činjenice, objektivno i značajno mogu uticati na njega kao faktičkog vlasnika imovine, koja se od njegovog rođenog brata – trećeg lica AA1 ovim postupkom privremeno oduzima, da njome raspolaže i da na takav način spreči ili oteža oduzimanje iste, a za koju nisu pruženi dokazi da je stečena na osnovu zakonitih prihoda, odnosno da je dobijena na neki drugi zakonit način. Dalje prvostepeni sud navodi da je utvrđena vrednost predmetnog stana čije se privremeno oduzimanje zahtevom traži prema zaključenom ugovoru o kupoprodaji, u momentu kupoprodaje bila 86.240 evra, a da ni okrivljeni AA, niti treće lice AA1 nisu obveznici poreza na dohodak na teritoriji Republike Srbije, te da AA1, kao vlasnik imovine koja se privremeno oduzima, nije pružio dokaze da su sredstva, koja su upotrebljena za kupovinu predmetne nepokretnosti, stečena zakonitim putem.

Po oceni ovoga suda, žalbom se osnovano ističe da prvostepeni sud u pobijanom rešenju nije dao razloge o odlučnim činjenicama, a oni koje je dao su nejasni, kao i da prvostepeni sud nije postupio po nalogu Apelacionog suda u Beogradu iz rešenja Kž2 Po1 br. 334/12 od 02.08.2012. godine.

Naime, odredbom člana 3 tačka 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, uključujući u to i imovinu prenetu na treće lice kao vlasnika. Kako se dakle, u smislu navedene zakonske odredbe imovina proistekla iz krivičnog dela može oduzeti samo od lica koje je učinilac krivičnog dela ili od fizičkog ili pravnog lica na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela, te kako AA1 od koga je pobijanim rešenjem privremeno oduzet predmetni stan, a za koga prvostepeni sud u pobijanom rešenju utvrđuje da je vlasnik istog i to, kako to sud navodi na osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog dana 30.06.2008. godine u Beogradu između BB, kao prodavca i AA1, kao kupca, priznanica koje su sačinjene prilikom predaje novca na ime kupoprodajne cene, koje je sačinio BB, a koje su potpisali BB i AA1, kao i izjave svedoka BB, date na ročištu održanom dana 30.11.2011. godine, nije učinilac bilo kog krivičnog dela, niti je utvrđeno od strane prvostepenog suda da je na njega preneta imovina proistekla iz krivičnog dela, to su nejasni razlozi prvostepenog suda da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi za privremeno oduzimanje imovine od trećeg lica, obzirom da prvostepeni sud nije dao jasne razloge kako je okrivljeni AA preneo imovinu na treće lice, odnosno AA1, drugim rečima prvostepeni sud mora na jasan i nedvosmislen način da da razloge o tome kako je i na koji način AA preneo imovinu na AA1.

Po oceni ovoga suda, da bi se moglo odlučivati o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela potrebno je da budu ispunjeni određeni materijalni i formalni uslovi, odnosno od materijalnih uslova mora da postoji osnovana sumnja o postojanju imovine proistekle iz krivičnog dela i opasnost da će kasnije oduzimanje takve imovine biti otežano ili onemogućeno, a o kojim odlučnim činjenicama prvostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge i to na osnovu čega je zaključio da postoji opasnost da će kasnije oduzimanje takve imovine biti otežano, odnosno onemogućeno, već je samo naveo da postoji takva opasnost, ne obrazlažući u čemu se ista sastoji.

Imajući u vidu sve napred navedeno, ovaj sud je uvažio žalbu branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica AA1, adv. AB, ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti napred navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje mu je ukazano ovim rešenjem, tako što će dati jasne i uverljive razloge o svim odlučnim činjenicama, pa će, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je treće lice AA1 vlasnik predmetnog stana, utvrditi na nesumnjiv način da li je i na koji način predmetni stan pribavio sredstvima okrivljenog AA, koje proističu iz krivičnog dela i da li je, te ukoliko jeste, na koji način je predmetna nepokretnost preneta na treće lice, kao i razloge na osnovu kojih je zaključio da bi ostavljanjem imovine u posed trećem licu AA1 kasnije oduzimanje iste bilo otežano, odnosno onemogućeno, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i valjane razloge.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 467 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku, doneta je odluka kao u izreci ovog rešenja.


Zapisničar        Predsednik veća - sudija
Irena Jušković, s.r.      Veroljub Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)