Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.03.2010.

Kž2 Po1 54/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 54/10
Dana 11.03.2010. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, Savke Gogić i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Snežane Medenice, kao zapisničara, u postupku za privremeno oduzimanje imovine prema okrivljenom AA i dr., odlučujući o žalbi Tužioca za organizovani kriminal OIK.S.br.17/09 od 01.03.2010. godine, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI-Po1 br.7/10 od 22.02.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 11.03.2010. godine, doneo je


R E Š E Nj E


UVAŽAVA SE žalba Tužioca za organizovani kriminal i UKIDA rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI-Po1 br.7/10 od 22.02.2010. godine, a predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.


O b r a z l o ž e nj e


  Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI-PO1 br.7/10 od 22.02.2010. godine, odbijen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.br.17/09 od 16.02.2010. godine za privremeno oduzimanje imovine, i to od trećeg lica AA1, putničkog vozila marke aa, proizvedenog _. godine, broja šasije _, broja motora _, _ boje i od trećeg lica AA2, stana aa1.

Protiv ovog rešenja žalbu je izjavio Tužilac za organizovani kriminal, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijano rešenje tako što će usvojiti zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.S.br.17/09 od 16.02.2010. godine ili da ukine pobijano rešenje i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Tužilac za organizovani kriminal u dopisu KTŽ.br.54/10 od 09.03.2010. godine predložio je da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, uvaži žalbu Tužioca za organizovani kriminal jer je pobijano rešenje zasnovano na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenog AA optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal KT.S.br.15/09 od 27.11.2009. godine optužen da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ i dr., i da je imovina čije se privremeno oduzimanje zahteva u smislu člana 21 Zakona o oduzimanju imovine proistekla iz krivičnog dela.

Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća, nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanog rešenja, te po oceni žalbenih navoda, imajući u vidu i predlog tužioca za organizovani kriminal iz napred navedenog podneska, našao:

Žalba je osnovana.

Osnovano se u žalbi Tužioca za organizovani kriminal ističe da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i na osnovu izvedenih dokaza izveo pogrešan zaključak da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se privremeno oduzme imovina od trećih lica, AA1 i AA2, roditelja okrivljenog AA.

Prema stanju u spisima, protiv okrivljenog je podignuta optužnica zbog postojanja osnovane sumnje da je zajedno sa drugim okrivljenim licima izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 2 u vezi stava 1 KZ, krivično delo neovlašćenog stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ, krivično delo iznude iz člana 214 stav 4 u vezi stava 3 i 1 KZ u vezi sa članom 30 i 33 KZ i krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ.

  Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je odbio zahtev Tužioca za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine od trećih lica, i to od AA1 putničkog vozila marke aa i od AA2 stana aa1, nalazeći da izvedenim dokazima nisu ispunjeni uslovi za privremeno oduzimanje ove imovine.

Međutim, dokazi izvedeni na ročištu održanom u smislu odredbe čl. 24 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, na dan 22.02.2010. godine u vezi sa imovinom i podacima o stažu osiguranja, zaradama, naknadama zarada i osnovicama osiguranja za okrivljenog AA i njegove roditelje, AA1 i AA2, po nalaženju ovoga suda, ukazuju na očiglednu nesrazmeru između zakonitih prihoda okrivljenog i njegovih roditelja i vrednosti stečene imovine.

  Naime, na ročištu je utvrđeno da je za stan aa1 isplatio kupoprodajnu cenu u iznosu od 41.000 eura, da je vrednost putničkog vozila marke aa 765.736,24 dinara, pa kada se ima u vidu činjenica da je majka okrivljenog AA1 2004. godine uzela kredit u iznosu od 10.000 KM od „Hipo Alpe Adria banke“ _, što iznosi oko 5.000 eura i da je ocu okrivljenog AA2 na ime prodaje stana u _, u ul. _ br. 53 isplaćeno 53.800 KM, što odgovara vrednosti od oko 27.000 eura to su na održanom ročištu, po nalaženju ovoga suda, pruženi dokazi vezani za poreklo imovine u iznosu od svega 32.000 eura, dok je ukupna vrednost imovine koja je predmet zahteva Tužilaštva za organizovani kriminal oko 48.000 eura.

Imajući u vidu da za iznos od 16.000 eura na ročištu nisu pruženi dokazi o poreklu imovine od strane okrivljenog i trećih lica, njegovih roditelja, to Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud izneo nejasne i za sada neprihvatljive razloge za svoj stav da ne postoji očigledna nesrazmera između iznosa kojima su raspolagali u kritičnom periodu, te da su sredstva za kupovinu predmetnog stana i automobila roditelji okrivljenog AA obezbedili iz redovnih i zakonitih izvora sredstava za život, kojim su raspolagali. Ovo tim pre kada se ima u vidu i činjenica da je majka okrivljenog, AA1, na ročištu održanom dana 22.02.2010. godine izjavila da od momenta dolaska u Beograd, dakle od 2004. godine, nije zaposlena, pa je nejasan zaključak prvostepenog suda da obzirom na životnu dob i dužinu radnog staža roditelja okrivljenih postoji realna mogućnost da su ova lica razliku od ukupne vrednosti imovine mogla steći kroz ušteđevinu u toku radnog veka.

Po oceni ovoga suda, prilikom donošenja odluke prvostepeni sud je propustio da utvrdi činjenice koje su odlučne za njeno donošenje – visinu prihoda okrivljenog i njegovih roditelja, i to kako u periodu pre dolaska u Beograd, tako i nakon toga, zatim u kojoj banci su AA2 i AA1 izvršili konverziju novca pre kupovine stana u Beogradu obzirom da su, kako sami navode u svojim iskazima, za kupovinu stana i prilikom uzimanja kredita isplaćeni u markama kao valuti, dok su kupoprodajnu cenu stana isplatili u eurima, niti je utvrđeno da li su od dolaska u Beograd do kupovine stana privatno stanovali i gde, kao ni koliko su mesečno izdvajali od svojih prihoda na ime zakupnine.

Tek nakon što utvrdi sve ove okolnosti i dovede ih u vezu sa visinom iznosa prihoda okrivljenog i njegovih roditelja, prvostepeni sud će biti u mogućnosti da oceni da li je vrednost imovine trećih lica AA1 i AA2 u nesrazmeri sa njihovim realnim prihodima i da li je bilo moguće obezbediti sredstva za kupovinu predmetnog stana i automobila iz njihovih redovnih i zakonitih prihoda.

Iz napred navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je odluka prvostepenog suda – da se odbije zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine od trećih lica, AA1 i AA2, za sada nejasna i kao takva neprihvatljiva, te je uvažavanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, nakon ponovne ocene svih relevantnih okolnosti, imajući u vidu napred navedena uputstva i primedbe, biti u mogućnosti da donese pravilnu, jasnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe čl. 401 st. 3 ZKP-a, doneta je odluka kao u izreci.


Zapisničar,       Predsednik veća-sudija,
Snežana Medenica, s.r.      Veroljub Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)