Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.02.2014.

Kž2 Po1 65/14

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž2 Po1 65/14
Dana 24.02.2014. godine
B E O G R A D
ul.Nemanjina br.9


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Siniše Važića, predsednika veća, sudija mr Sretka Jankovića i dr Miodraga Majića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Branislavom Munjić, kao zapisničarem, u postupku za privremeno oduzimanje imovine prema okrivljenom AA i trećem licu AA1, odlučujući o žalbama branioca okrivljenog AA, advokata AB i trećeg lica AA1, izjavljenim protiv rešenja Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi.Po1.br. 8/13, Kv.Po1.br. 806/13 od 17.12.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 24. februara 2014. godine, doneo je


R E Š E Nj E

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, advokata AB i trećeg lica AA1, izjavljene protiv rešenja Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi.Po1.br. 8/13, Kv.Po1.br. 806/13 od 17.12.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi.Po1.br. 8/13, Kv.Po1.br. 806/13 od 17.12.2013. godine, odbijeni su prigovori branioca okrivljenog AA, advokata AB i trećeg lica AA1, izjavljeni protiv rešenja sudije za prethodni postupak Poi.Po1.br. 8/13 od 04.10.2013.godine, kao neosnovani.

Protiv navedenog rešenja blagovremeno su žalbe izjavili:

-branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog povrede odredaba zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, dok iz žalbenih navoda proizlazi da se prvostepeno rešenje osporava i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu branioca, pobijano rešenje preinači i usvoji prigovor branioca kao osnovan ili u celini ukine rešenje o privremenom oduzimanju imovine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

-treće lice AA1, bez navođenja zakonskog osnova za pobijanje istog, pri čemu iz žalbenih navoda proizlazi da se prvostepeno rešenje osporava zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu i pobijano rešenje preinači ili da isto ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem, koje je ispitao u smislu odredbe člana 467 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, ispitujući rešenje u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutim u žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Žalbe su neosnovane.

Po pravilnom nalaženju veća prvostepenog suda, neosnovano prigovorima branioca okrivljenog AA, advokata AB i trećeg lica AA1 pobija rešenje sudije za prethodni postupak Poi.Po1.br. 8/13 od 04.10.2013.godine.

I po stavu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, rešenje sudije za prethodni postupak Poi.Po1.br. 8/13 od 04.10.2013.godine, sadrži jasne razloge o opravdanosti donošenja odluke da se privremeno oduzme imovina – novac u ukupnom iznosu od 301.103 evra, i to od okrivljenog AA novac u iznosu od 50.730,62 evra i od trećeg lica – AA1, novac u iznosu od 250.372,38 evra.

Najpre, i po stavu ovoga suda, iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni AA izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, koje mu je naredbom o sprovođenju istrage Tužilaštva za organizovani kriminal Kti.br. 9/13 od 20.05.2013. godine, stavljeno na teret.

Potom, i po stavu ovoga suda, iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je imovina okrivljenog i imovina trećeg lica, koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, proistekla iz krivičnog dela izvršenog od strane okrivljenog AA.

Takođe, i po stavu ovoga suda, kako to pravilno zaključuje veće prvostepenog suda, postoji realna opasnost da bi okrivljeni, kao i treće lice – njegov sin, do donošenja konačne odluke suda o oduzimanju navedene imovine proistekle iz krivičnog dela, mogli raspolagati imovinom i tako otežati ili onemogućiti njeno kasnije oduzimanje, s obzirom da je iz izveštaja Uprave za sprečavanje pranja novca broj FI-000617-0032/2013 od 06.06.2013. godine, utvrđeno da je AA, dana 23.11.2012. godine, sa svoje devizne partije broj 351-_, koja je otvorena u „Banca Intesa“, na deviznu partiju broj _, koja je otvorena u „Banca Intesa“, a čiji je vlasnik njegov sin AA1, preneo svoju imovinu, konkretno novčana sredstva u iznosu od 300.000 evra, kao trećem licu, za koju u ovom momentu nema dokaza da je stečena na osnovu zakonitih prihoda.

I po stavu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, kako to pravilno zaključuje veće prvostepenog suda, sudija za prethodni postupak je, imajući u vidu kompletno činjenično stanje i analizu visine i strukture prihoda u radnom odnosu i prihoda van radnog odnosa, koji podaci su dobijeni iz Poreske uprave za period od 2003. do 2012. godine, pravilno utvrdio da su okrivljeni AA i članovi njegove šire porodice (supruga, roditelji i dvoje punoletne dece) ostvarili prihode u radnom odnosu i prihode van radnog odnosa u ukupnom iznosu od 50.618.427,00 dinara ili oko 590.711 evra, s tim da je navedenim prihodima dodat i iznos od 769.615 evra, koji prihod je okrivljeni AA ostvario prodajom udela u privrednom društvu „AA“ d.o.o. iz čega proizlazi da su ukupni prihodi porodice AAP u periodu od 2003. do 2012. godine iznosili 1.360.326 evra, dok ukupna vrednost stečene imovine i ulaganja porodice AAP u periodu od 2003. godine do 2012. godine iznosi 1.607.049,60 evra.

Imajući u vidu navedeno, i po stavu ovoga suda, kako to pravilno zaključuje veće prvostepenog suda, u konkretnom slučaju postoji nesrazmera između prihoda koji su ostvareni u periodu od 2003. do 2012. godine u iznosu od 1.360.508 evra i imovine koja je stečena u periodu od 2003. do 2012. godine u iznosu od 1.616.603,96 evra, za iznos od 256.095 evra, pri čemu je pravilno veće prvostepenog suda imalo u vidu i troškove prosečne potrošačke korpe koja iznosi najmanje 45.008 evra, pa stoga, i po stavu ovoga suda, kako to pravilno zaključuje veće prvostepenog suda, postoji očigledna nesrazmera između zvaničnih prihoda i stečene imovine u iznosu od 301.103 evra.

Pravilno je, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, veće prvostepenog suda, prilikom odlučivanja o podnetim prigovorima cenilo i naknadno dostavljenu dokumentaciju od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, pravilno ocenjujući da se ista odnosi na već dostavljeni izveštaj analize bankovnih računa otvorenih poslovnih banaka, računa okrivljenog kao fizičkog lica i to u „Komercijalnoj“, „Čačanskoj“, „Societe Generale“, „Euro bank“, „OTP“ i „Banca Intesa“. Pri tom, i po stavu ovoga suda, iz izveštaja Jedinice za finansijske istrage i podataka iz banaka koji su dostavljeni 20.11.2013. godine, proizlazi da su tačni podaci Poreske uprave, koji su integrisani u izveštaj Jedinice za finansijske istrage broj 03/4-1 O.str. Pov.230-202/13-7 od 02.10.2013. godine.

Ceneći navode branioca okrivljenog AA i okrivljenog lično, a imajući u vidu i pismenu dokumentaciju koju je odbrana dostavila na ročištima u kojima su istakli da u izveštaj i analizu prihoda i rashoda nisu ušli svi prihodi od zakupa poslovnih prostora, već samo onih ugovora gde je vršeno plaćanje preko računa, kao i njegova primanja dok je bio radno angažovan u Crnoj Gori, a ni dividende koje je ostvario u „_“ i „_“, a koje su mu isplaćivane na ruke, po stavu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, pravilno je veće prvostepenog suda ocenilo da je isto bez osnova iz razloga što su u obračun prihoda ušli svi zakupi koje je okrivljeni prijavio Poreskoj upravi, kao i svi ostali zakoniti prihodi, što je navedeno u izveštaju, a što okrivljeni i nije sporio, dok prihodi koje je okrivljeni primao na ruke nisu evidentirani kod nadležnih državnih organa – Poreske uprave, kao i prihodi koje je ostvarivao van teritorije Republike Srbije, a što je bio u obavezi da prijavi po Zakonu o porezu na dohodak građana, iz kojih razloga, i po stavu ovoga suda, isti nisu uzeti prilikom obračuna, u prilog čemu, po pravilnom nalaženju veća prvostepenog suda, ide i činjenica da ni odbrana, a ni sam okrivljeni, nisu dostavili sudu dokaze iz kojih bi se videlo da je on stvarno po istaknutim osnovama i prihodovao, već su dostavljeni samo ugovori o zakupu poslovnog prostora i ugovori o radu, a ne i dokazi o plaćanju, odnosno primanju novca od strane okrivljenog.

Pravilno je, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, veće prvostepenog suda odbilo predlog branioca okrivljenog AA i predlog trećeg lica AA1, kojima je traženo da se obavi finansijsko veštačenje i da se pribave podaci i dokumentacija od stečajnog upravnika „_“ o dividendama koje su okrivljenom AA isplaćivane na ruke, dajući za takvu svoju odluku jasne i dovoljno argumentovane razloge u obrazloženju pobijanog rešenja, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, dok se suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog, kao i žalbeni navodi trećeg lica, da sud ne daje razloge zbog čega odbija ekonomsko finansijsko veštačenje, ocenjuju kao neosnovani. Naime, i po stavu ovoga suda, u dosadašnjem toku postupka prikupljeno je dovoljno dokaza za stepen sumnje koji je dovoljan za donošenje odluke o privremenom oduzimanju imovine, u skladu sa Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, pa su stoga, kako to pravilno nalazi veće prvostepenog suda, navedeni predlozi suvišni u ovoj fazi postupka i ne bi doprineli sveobuhvatnijem sagledavanju činjeničnog stanja.

Imajući u vidu sve napred navedeno, žalbene navode branioca okrivljenog AA, advokata AB i trećeg lica AA1, kojima se prvostepeno rešenje osporava zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede zakona, koji se suštinski svode na osporavanje zaključka prvostepenog suda da u konkretnom slučaju postoji očigledna nesrazmera između zakonitih prihoda okrivljenog i stečene imovine, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, ocenjuje neosnovanim, iz razloga što je prvostepeni sud, donoseći pobijano rešenje dao jasne i argumentovane razloge na kojima je zasnovao svoju odluku, a koje kao pravilno utvrđene u potpunosti prihvata i ovaj sud i nalazi da žalbenim navodima branioca okrivljenog AA, advokata AB i trećeg lica AA1, nije dovedena u pitanje pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, budući da je tokom postupka prvostepeni sud pravilno utvrdio sve odlučne činjenice koje su od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke. Naime, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da u konkretnom slučaju postoji očigledna nesrazmera između stečene imovine u iznosu od 301.103 evra i zvaničnih prihoda okrivljenog AA i članova njegove šire porodice, kao i da postoji realna opasnost da bi okrivljeni AA i treće lice – AA1, do donošenja konačne odluke suda o oduzimanju navedene imovine proistekle iz krivičnog dela mogli raspolagati imovinom i tako otežati ili onemogućiti njeno kasnije oduzimanje, dok se u izjavljenim žalbama ne navode okolnosti koje bi uticale na drugačiju odluku u konkretnom slučaju.

Iz napred iznetih razloga, a na osnovu odredbi člana 467 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, odlučio je kao u izreci rešenja.

Zapisničar      PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Branislava Munjić, s.r.    Siniša Važić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)