Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.02.2013.

Kž2 Po1 71/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 71/13
Dana: 20.02.2013. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, sudije Nadežde Mijatović i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Branislavom Munjić, kao zapisničarem, u postupku za privremeno oduzimanje imovine prema okrivljenom AA i trećem licu – vlasniku AA1, odlučujući o žalbi punomoćnika trećeg lica AA1, advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi-Po1.br.25/12 od 16.01.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 20. februara 2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba punomoćnika trećeg lica AA1, advokata AB, izjavljena protiv rešenja Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi-Po1.br.25/12 od 16.01.2013. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Poi-Po1.br.25/12 od 16.01.2013. godine, stavom I izreke rešenja, usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal OIK.br.5/12 – KTO.br.9/12 od 14.12.2012. godine, za privremeno oduzimanje imovine i odlučeno je da se:

-imovina za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela izvršenog od strane okrivljenog AA, JMBG _, od oca _ i majke _, rođene _, rođenog dana 18.02.1976. godine u _, sa prebivalištem u _, u ulici _ broj _, stan broj _, privremeno oduzima od trećeg lica – vlasnika _, JMBG _, od oca _ i majke _, rođene dana _. godine, sa prebivalištem u Beogradu, u ulici _ broj _, i to pravo svojine na:

-stanu aa, koji stan je treće lice – vlasnik AA1, supruga okrivljenog AA, stekla na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, koji je dana 28.11.2008. godine zaključila u svojstvu kupca sa prodavcem BB, a koji ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Čačku pod Ov.br.23466/2008 od 28.11.2008. godine.

Takođe je određeno da privremeno oduzimanje iz stava I prvostepenog rešenja traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, a da će imovinom, shodno odredbama člana 37 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

Stavom II izreke rešenja odbijen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal Oik.br.5/12 – KTO.br.9/12 od 14.12.2012. godine za privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog - vlasnika AA, i to prava svojine na:

-stanu aa1, koji stan je okrivljeni AA stekao na osnovu ugovora broj 2610 i u svojstvu kupca, dana 12.10.1998. godine zaključio sa prodavcem GP “Dom” iz Beograda, a koji ugovor je overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov.br. I 2 17865/2001 od 03.12.2001. godine.

Protiv navedenog rešenja, u odnosu na stav I izreke rešenja, žalbu je izjavio punomoćnik trećeg lica AA1, advokat AB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu i prvostepeno rešenje u stavu I preinači tako što će odbiti zahtev Tužilaštva ili pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, u smislu žalbenih navoda.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom punomoćnika trećeg lica AA1, advokata AB, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Žalba je neosnovana.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, pravilno je prvostepeni sud, odlučujući o zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal, našao da su ispunjeni uslovi za delimično usvajanje zahteva za privremeno oduzimanje imovine i to one imovine, bliže opisane u stavu I izreke pobijanog rešenja.

Naime, pravilno je prvostepeni sud, na osnovu dokaza koji se nalaze u spisima predmeta i to na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, zaključenog između BB iz Čačka, kao prodavca i AA1, kao kupca, dana 28. novembra 2008. godine, koji je overen u Opštinskom sudu u Čačku, dana 28.11.2008. godine, pod Ov.br.23466/2008, zatim na osnovu izvoda iz lista nepokretnosti broj _ KO Čačak, izdatog od strane Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti u Čačku od 21.06.2012. godine, prepisa lista nepokretnosti broj _ KO Čačak, koji je ovom sudu dostavljen dana 08.01.2013. godine, koji se odnosi na stambeno-poslovni objekat aa, kao i na osnovu rešenja Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijale Čačak od 31.03.2009. godine, broj 13-41303-1-00035/2009-0, da je AA1 iz Beograda, ulica aa2, odobrena refundacija plaćenog PDV-a na ime kupovine prvog stana aa, utvrdio da je treće lice – AA1, supruga okrivljenog AA, isključivi i knjižni nosilac prava svojine na stanu aa3.

Ispitujući da li u konkretnom slučaju postoji očigledna nesrazmera između imovine sa jedne strane i zakonito stečenih prihoda sa druge strane, a koja činjenica ukazuje na osnovanu sumnju da se do takve i tolike imovine moglo doći samo izvršenjem krivičnog dela, prvostepeni sud je najpre iz izvedenih dokaza pravilno utvrdio da je treće lice – AA1, supruga okrivljenog AA, navedeni stan aa3, kupila dana 28.11.2008. godine, za iznos od 75.000 eura.

Nadalje, imajući u vidu da je prema iskazu saslušanog trećeg lica i vlasnika stana AA1, kupoprodajna cena za pomenuti stan u Čačku isplaćena u gotovom novcu, ceneći da li su ostvareni prihodi trećeg lica – vlasnika AA1, supruge okrivljenog AA, kao i okrivljenog AA, bili dovoljni za kupovinu navedene nekretnine, pravilno je prvostepeni sud iz uverenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcije fonda u Beogradu, od 07.05.2012. godine, utvrdio da je AA imala prijavu osiguranja sa prekidima u periodu od 01.09.2010. godine do 11.04.2012. godine, u "BB", dok je na osnovu potvrde Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcije fonda u Beogradu, od 07.05.2012. godine, utvrdio da za treće lice – vlasnika AA1 nema unetih podataka o stažu osiguranja, zaradama, naknadama zarada, osnovicama osiguranja, ugovorenim i drugim naknadama o visini plaćenih doprinosa ostvarenih od 01.01.1970. godine, na osnovu čega proizlazi da treće lice – vlasnik AA1, prema podacima zvaničnih državnih organa uopšte nema evidentirane bilo koje zakonske prihode, uključujući i period 2008. godine, kada je ista izvršila kupovinu pomenutog stana, bliže navedenog u stavu I izreke rešenja, za iznos od 75.000 eura. Takođe, pravilno je prvostepeni sud na osnovu uverenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcija Fonda u Beogradu od 07.05.2012. godine, koja se odnosi na podatke o osiguranju okrivljenog AA, utvrdio da je okrivljeni AA imao prijavu osiguranja u periodu od 01.05.2010. godine do 31.05.2010. godine u "VV", kao i u periodu od 01.06.2010. godine do 11.04.2012. godine, u "VV1", dok je iz uverenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcija fonda u Beogradu broj 7705/12, koji se tiču podataka o stažu osiguranja, zarada, naknadama zarada, osnovicama osiguranja, ugovorenim i drugim naknadama i visini uplaćenih doprinosa ostvarenih od 01.01.1970. godine, utvrđeno da AA ima ukupno 8 meseci staža osiguranja i ostvarenu zaradu u ukupnom iznosu od 209.733,74 dinara.

Imajući u vidu sve napred navedeno, po stavu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, pravilno je prvostepeni sud našao da u konkretnom slučaju postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine koja je predmet zahteva za oduzimanje i zakonito stečenih prihoda okrivljenog AA i trećeg lica – vlasnika, njegove supruge AA1, budući da prema podacima zvaničnih državnih organa okrivljeni AA ima ukupno 8 meseci staža osiguranja i ostvarenu zaradu u ukupnom iznosu od 209.733,74 dinara, a treće lice – vlasnik AA1 uopšte nema evidentirane bilo koje zakonske prihode, što i po stavu ovoga suda, nasuprot žalbenim navodima punomoćnika trećeg lica AA1, advokata AB, u dovoljnoj meri ukazuje na očiglednu nesrazmeru između zakonitih prihoda i vrednosti imovine, tj. na postojanje osnovane sumnje da je nepokretnost, bliže opisana u stavu I izreke rešenja, proistekla iz krivičnog dela.

Prvostepeni sud je pri tom imao u vidu navode trećeg lica – vlasnika AA1, da nije formalni, već stvarni vlasnik stana u _, kao i da su joj taj stan obezbedili roditelji i porodica – baka, deka i brat, koji su joj iz inostranstva slali novac od koga se u jednom delu izdržavala, a drugi deo odvajala i tako, u periodu od 2000. do 2008. godine, uštedela iznos od 12.000 eura, sa kojim je učestvovala u kupovini navedenog stana, a da su joj preostali deo novca od pomenutih 12.000 eura do pune kupoprodajne cene za stan od 75.000 eura, dali baka, deka, tetka i otac, ali ove navode trećeg lica, vlasnika AA1 nije prihvatio, dajući za ovakav svoj zaključak jasne, detaljne i argumentovane razloge u obrazloženju pobijanog rešenja, na stranama 16 i 17.

Naime, pravilno prvostepeni sud nije prihvatio navode trećeg lica – AA1, da je od dela novca koji joj je poslat iz inostranstva radi pomaganja i izdržavanja, uštedela 12.000 eura, budući da je ista, prema sopstvenim navodima, u većem periodu bila nezaposlena, pa samim tim nije ostvarivala primanja, osim jednog kraćeg vremenskog perioda, dok iz izveštaja o uplati određenih novčanih sredstava, koji su priloženi uz podnesak punomoćnika trećeg lica od 10.01.2013. godine, proizlazi da je treće lice – AA1 primala novac iz inostranstva, ali u periodu od 2006. godine pa nadalje, i da joj je do 17.09.2008. godine, tj. dva meseca pre kupovine stana u _, poslato sve ukupno 5.000 američkih dolara, pa s obzirom na troškove života koje je treće lice – AA1, zajedno sa svojom porodicom morala imati za celokupan period od 2000. do 2008. godine, u kome veći deo nije bila zaposlena i nije ostvarivala primanja po tom osnovu, ovakvi njeni navodi su, i po stavu ovoga suda, neprihvatljivi.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada nije prihvatio ni navode trećeg lica – vlasnika AA1, da su ostatak novca od 12.000 eura, koji je uštedela, pa do pune kupoprodajne cene u iznosu od 75.000 eura, za kupovinu stana obezbedili baka, deda, tetka i otac i da su veći deo sredstava dali deda, baka i otac, budući da iskazi saslušanih svedoka i to oca trećeg lica AA1, AA2 i AA3, koji su se izjašnjavali na tu okolnost, nisu potkrepljeni nijednim relevantnim dokazom. Naime, iz dokaza u vidu izveštaja o uplati određenih novčanih sredstava iz inostranstva proizlazi da je u periodu od 20.08.2004. godine, pa do 17.09.2008. godine, od strane oca trećeg lica AA1, AA3, majci trećeg lica AA4 i AA1 poslat novac u ukupnom iznosu od 9.150 američkih dolara, a što je mnogo manji iznos od onog koji je svedok AA2 naveo u svom iskazu, budući da je isti naveo da je u periodu od 2000. do 2008. godine, poslao preko “Vestern uniona” preko 80.000 američkih dolara. Pri tom, saslušani svedoci AA4, AA2 i AA3 nisu mogli da objasne kako je došlo do toga da je kupovina navedenog stana u Čačku obavljena baš u toku 2008. godine, i to dana 28.11.2008. godine, a ne pre toga, budući da je kupovina stana za AA1, prema navodima pomenutih svedoka, trebalo biti svadbeni poklon za brak koji je između okrivljenog AA i AA1 zaključen 2004. godine, dakle pune 4 godine ranije.

Prilikom ocene postojanja opasnosti da bi kasnije oduzimanje navedene imovine bilo znatno otežano ili onemogućeno, pravilno je, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, prvostepeni sud imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o predmetu iz nadležnosti Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, zatim činjenicu da se postupak nalazi u početnoj fazi, kao i činjenicu da se imovina može otuđiti na različite načine koji ne uključuju obavezno zakonito i savesno raspolaganje istom, pravilno nalazeći da bi bez određivanja mere privremenog oduzimanja predmetne imovine njeno eventualno trajno oduzimanje bilo u znatnoj meri otežano ili čak onemogućeno, najpre ako se ima u vidu svrha privremenog oduzimanja imovine – obezbeđenje nesmetanog vođenja postupka za trajno oduzimanje imovine, u kom će se doneti odluka o konačnoj sudbini privremeno oduzete imovine.

Imajući u vidu sve napred navedeno, žalbene navode punomoćnika trećeg lica AA, advokata AA1, kojima se prvostepeno rešenja pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, koji se suštinski svode na osporavanje zaključka prvostepenog suda da ne prihvati iskaze trećeg lica AA1, kao i saslušanih svedoka AA4, AA2 i A3, odnosno u kojima se ističe da prvostepeni sud prilikom donošenja odluke uopšte nije dao jasne i obrazložene razloge zašto navedene dokaze, koji jasno govore o poreklu sredstava, načinu prikupljanja u dužem vremenskom periodu, nije prihvatio, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, ocenjuje neosnovanim, iz razloga što je prvostepeni sud, donoseći pobijano rešenje, dao jasne i argumentovane razloge na kojima je zasnovao svoju odluku, a koje kao pravilno utvrđene u potpunosti prihvata i ovaj sud i nalazi da žalbenim navodima punomoćnika trećeg lica AA1, advokata AB, nije dovedena u pitanje pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, budući da je tokom postupka prvostepeni sud pravilno utvrdio sve odlučne činjenice koje su od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke, odnosno pravilno je utvrdio da u konkretnom slučaju postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine koja je predmet zahteva za oduzimanje, bliže navedene u stavu I izreke pobijanog rešenja, i zakonito stečenih prihoda okrivljenog AA i trećeg lica – vlasnika njegove supruge AA, kao i da bi bez određivanja mere privremenog oduzimanja predmetne imovine njeno eventualno trajno oduzimanje bilo u znatnoj meri otežano ili čak i onemogućeno, dok se u izjavljenoj žalbi ne navode okolnosti koje bi uticale na drugačiju odluku u konkretnom slučaju.

Iz napred iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 467 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, odlučio je kao u izreci rešenja.

Zapisničar      PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Branislava Munjić, s.r.    Veroljub Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)