Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.03.2010.

Kž2 PO1 75/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 PO1 75/10
Dana 31.03.2010. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudije Slobodana Rašića, predsednika veća i sudija Nadežde Mijatović i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, uz učešće sudijskog pomoćnika Gorana Mladenovića, zapisničara, u postupku privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela od okrivljenog AA i trećih lica i to BB, VV i GG, odlučujući o žalbama: branioca okrivljenog AA adv. AA1 od 22.02.2010. godine, trećeg lica VV od 19.02.2010. godine i njegovog punomoćnika adv. VV1 od 18.02.2010. godine, punomoćnika trećeg lica BB adv. VV1 od 05.03.2010. godine i trećeg lica GG od 01.03.2010. godine, izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI 3/10 od 08.02.2010. godine, koje je ispravljeno rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI 3/10 od 12.02.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2010. godine, doneo je,


R E Š E Nj E


ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA adv. AA1 od 22.02.2010. godine, trećeg lica VV od 19.02.2010. godine i njegovog punomoćnika adv. VV1 od 18.02.2010. godine, punomoćnika trećeg lica BB adv. VV1 od 05.03.2010. godine i trećeg lica GG od 01.03.2010. godine, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI 3/10 od 08.02.2010. godine, koje je ispravljeno rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI 3/10 od 12.02.2010. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja POI 3/10 od 08.02.2010. godine, koje je ispravljeno dana 12.02.2010. godine, povodom zahteva Tužioca za organizovani kriminal OIK 17/09 od 20.01.2010. godine privremeno je oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela izvršenog od strane okrivljenog AA, a potom preneta na treća lica i to:

od trećeg lica – vlasnika BB, oca okrivljenog AA, privremeno je oduzeto:

a) stan broj _ u _, u ul. __, _ sprat, _osoban, površine _ m2, broj parcele _/_ upisan u list nepokretnosti _ KO __, RGZ Službe za katastar nepokretnosti _, u dinarskoj protivvrednosti 150.137,50 eura,

b) stan broj __ u Beogradu, u ul. __, objekat _, jednosoban, površine __ m2, na drugom spratu, broj katastarske parcele __/_, opisane kao zemljišnoknjižno telo _, pod rednim brojem _ u zemljišnoknjižnom ulošku broj _ KO _, sa pripadajućim podrumom od _ m2, vrednosti 4.000.000 dinara,

od trećeg lica – vlasnika VV, brata okrivljenog AA, oduzet je:

v) stan projektne oznake _ u _, sa jednim parking mestom u zajedničkom garaži u ul. _, površine _ m2, _ sprat, broj katastarske parcele _/_, ZKUL _, KO _, u dinarskoj protivvrednosti 92.000 eura,

i od trećeg lica – vlasnika GG oduzeti su:

g) stan broj _, _ sprat, u _, u _, u ul. _, površine od _ m2, na građevinskoj parceli _, formiranoj od katastarske parcele broj _/_ KO _, u dinarskoj protivvrednosti 75.778,50 eura, i

d) stan broj _, _ sprat, u _, u _, u ul. _, površine od _ m2, na građevinskoj parceli _, formiranoj od katastarske parcele broj _/_ KO _, u dinarskoj protivvrednosti 75.778,50 eura.

U drugom stavu izreke prvostepenog rešenja ostavljen je na korišćenje deo imovine i to stan iz tačke 1, podtačka A, okrivljenom AA i njegovoj porodici i stan iz tačke 1 podtačka V, vlasniku VV i njegovoj porodici. Prvostepenim rešenjem je odlučeno da privremeno oduzimanje imovine može trajati najduže do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, kao i da se privremeno oduzeta imovina poverava na upravljanje Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Protiv navedenog rešenja žalbe su blagovremeno izjavili:


- branilac okrivljenog AA adv. AA1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povreda krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud pobijano rešenje ukine ili preinači tako što će odbiti zahtev tužilaštva za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine trećim licima. U žalbi dalje ističe da je pobijano rešenje nerazumljivo, da nema razloga o odlučnim činjenicama, niti razloga o načinu utvrđivanja odlučnih činjenica, te da je sud izašao iz okvira postavljenih u zahtevu za privremeno oduzimanje imovine od strane tužioca za organizovani kriminal. Optužnicom kojom se okrivljenom AA stavljaju na teret krivična dela obuhvata period od februara 2009. godine do 01. novembra 2009. godine, a imovina na koju se odnosi zahtev tužioca za organizovani kriminal kupljena je od strane trećeg lica dve godine pre nego što su navodno izvršena krivična dela iz dispozitiva optužnice. Dalje se navodi da nema nijednog dokaza da imovina koja je oduzeta od trećih lica ima veze sa okrivljenim AA. Branilac okrivljenog AA je u izjavljenoj žalbi zahtevao da prisustvuje sednici veća u smislu člana 375 ZKP.

- punomoćnik trećeg lica – vlasnika BB adv. VV1 zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povreda krivičnog zakona, sa predlogom da se pobijano rešenje preinači i odbije zahtev tužioca za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine prema okrivljenom AA i trećem licu – vlasniku BB, ili da se isto ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U žalbi se ističe da pobijano rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama, i o načinu utvrđivanja tih činjenica i oceni dokaza s tim što je učinjeno i prekoračenje zahteva, a postavlja se pitanje i nadležnosti Višeg suda u Beogradu. Krivična dela koja se AA stavljaju na teret izvršena su tokom 2009. godine, dok se pobijanim rešenjem privremeno oduzima imovina BB koja je pribavljena po dokumentaciji tokom 2006. godine, odnosno tri godine pre nego što bi po tužilaštvu AA počeo sa vršenjem krivičnih dela. Kako se oduzimanje imovine proizašle iz krivičnog dela vezuje za određeno krivično delo, to imovina mora biti pribavljena u istom periodu, a ne tri godine ranije. Po stavu prvostepenog suda postoji sumnja da je AA mogao i ranije vršiti krivična dela, ali kako tih tvrdnji nema u zahtevu tužilaštva, to sud i nije ovlašćen da se time bavi, čime su bitno povređene odredbe krivičnog postupka i prekoračenje ovlašćenja prvostepenog suda. BB nije mogao da spremi dokumentaciju kojom trenutno raspolaže, a iz koje se može utvrditi način i visina sticanja sredstava tokom radnog veka njega i njegove supruge, ali je isti na ročištu potvrdio da je navedene stanove kupio svojim sredstvima, dok je AA tvrdio da nikome nije prenosio svoju imovinu, niti davao novac. Prvostepeni sud zanemaruje navedene činjenice i polazi od pretpostavke da je predmetni stan kupljen novcem AA, a da je samo formalno vlasnik AA iako za to tužilaštvo nije pružilo nijedan jedini dokaz. Bez dokaza da bi neka novčana sredstva mogla biti pribavljena krivičnim delom, ne može se ni privremeno oduzeti nikakva imovina. Da su navedeni stanovi kupljeni sredstvima AA i njegove supruge u prilogu žalbe dostavljena je brojna dokumentacija iz koje po tvrdnji branioca proizilazi da su navedeni stanovi kupljeni sredstvima BB i njegove supruge i da su sredstva prodajom ranije nabavljenih nepokretnosti ili putničkih vozila kao i sopstvenog rada uložena u kupovinu dva privremeno oduzeta stana. U žalbi je zahtevao i da bude obavešten o sednici veća u skladu sa članom 375 ZKP.

-treće lice VV, u kojoj navodi da je stan u kome živi sa svojom petočlanom porodicom njegovo vlasništvo i nema nikakve veze sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv njegovog brata AA. Dalje navodi da je na ročištu detaljno naveo na koji način su on i supruga došli do navedenog stana i kupovina istog se ni na koji način ne može dovesti u vezu sa okrivljenim AA ili njegovom imovinom. U žalbi ponavlja navode sa ročišta da je predmetni stan kupljen od sredstava koje mu je po osnovu Ugovora o zajmu dao tast DD, u iznosu od 75.000 eura, a da je preostali deo od 17.000 evra dobio od svoje majke ĐĐ. Uz žalbu je priložio i brojnu pismenu dokumentaciju iz koje po njegovom mišljenju dokazuje svoje tvrdnje. Na osnovu svega izloženog u žalbi predložio je da se pobijano rešenje ukine ili preinači, tako što će se odbiti zahtev Tužioca za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje stana njegovoj porodici.

-punomoćnik trećeg lica VV adv. VV1 zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da se pobijano rešenje preinači i odbije zahtev Tužioca za organizovani kriminal za privremeno oduzimanje imovine prema okr. AA i trećem licu VV ili da se isto ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U žalbi se ističe da pobijano rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama o načinu utvrđivanja tih činjenica i oceni dokaza, prekoračen je od strane prvostepenog suda i zahtev tužilaštva, a postavlja se i pitanje nadležnosti Višeg suda u Beogradu, s obzirom da se nadležnost suda utvrđuje prema nadležnosti za krivično delo iz koga proističe imovina. Dalje se navodi da je imovina pribavljena tri godine pre krivičnih dela koja se okrivljenom AA stavljaju na teret kao i da je VV navedenu imovinu stekao svojim sredstvima. Tvrdnja prvostepenog suda je da je AA mogao i ranije vršiti krivična dela, ali tih tvrdnji nema u zahtevu tužilaštva pa sud nije ni ovlašćen da se time bavi. Prvostepeni sud zanemaruje da je VV stan kupio svojim sredstvima, da AA tvrdi da nikome nije prenosio svoju imovinu, niti davao novac, te je pogrešan zaključak da je predmetni stan kupljen novcem AA, a da je samo formalni vlasnik VV. Za ovu tvrdnju tužilaštvo nije predložilo ni jedan jedini dokaz, a bez dokaza da bi neka novčana sredstva mogla biti pribavljena krivičnim delom ne može se ni privremeno oduzeti nikakva imovina. U prilogu tvrdnji da je VV stan kupio sa svojom suprugom parama pozajmljenim od tasta, a delom od ušteđene imovine uz žalbu je priložena brojna dokumentacija i predlaže se saslušanje određenih svedoka. Navedeni dokazi po oceni punomoćnika jasno pokazuju da je VV sa svojom suprugom kupio predmetni stan i da nije bilo mesta da mu se isti privremeno oduzima kao imovina koja je proizašla iz krivičnog dela, jer sa kupovinom tog stana AA nema nikakve veze. U žalbi je zahtevao da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda u skladu sa odredbom člana 375 ZKP-a.

-treće lice GG zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se pobijano rešenje ukine ili preinači, tako što će se odbiti zahtev Tužioca za organizovani kriminal kao neosnovan. U žalbi ističe da njegova imovina nema nikakve veze sa imovinom proisteklom iz krivičnog dela i da ne postoji ni jedan jedini dokaz iz kog bi proizašla osnovana sumnja da je njegova dva stana stekao na protivpravan način. U tom smislu je na ročištu priložio relevantne dokaze, a zakon je tumačen na njegovu štetu. Sud mu je oduzeo imovinu koja se nije mogla oduzeti a i sam tužilac nije pružio nikakve dokaze da se takva imovina može privremeno oduzeti.

Tužilac za organizovani kriminal je u svom pismenom dopisu Ktž.br.73/10 od 26.03.2010. godine mišljenja da je prvostepeno rešenje pravilno, te da žalbe branioca okrivljenog AA, trećih lica i njihovih punomoćnika treba odbiti kao neosnovane, jer je prvostepeni sud donoseći pobijano rešenje pravilno utvrdio činjenično stanje u smislu člana 24 i 25 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, pa je i pobijano rešenje pravilno i zasnovano na zakonu.

Apelacioni sud u Beogradu, je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pobijano rešenje i žalbe, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga iz izjavljenih žalbi, te stava Tužioca za organizovani kriminal u pismenom podnesku, našao:

 Žalbe su neosnovane.

Naime, optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal KTS br.15/09 od 27.11.2009. godine, u predmetu Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja KP.br.60/09 okrivljeni AA se tereti da je izvršio krivična dela: zločinačko udruživanje iz člana 346 stav 1 KZ, neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 2 u vezi stava 1 KZ, iznuda iz člana 214 stav 4 u vezi stava 3 i 1 u vezi člana 30 i 33 KZ, ubistvo iz člana 113 u vezi člana 34 stav 2 KZ, pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ i krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ. Kako je u konkretnom slučaju prvostepeni sud postupao po zahtevu Tužioca za organizovani kriminal i privremeno oduzeo imovinu za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela izvršenog od strane okrivljenog AA, a da je potom preneta na treća lica i to vlasnika BB oca okrivljenog AA, vlasnika VV brata okrivljenog AA i trećeg lica vlasnika GG, da je reč o nepokretnoj imovini koja se nalazi u Beogradu odnosno na teritoriji Republike Srbije, to je Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za donošenje pobijanog rešenja i po oceni Apelacionog suda u Beogradu, bio stvarno nadležan sud, na šta Apelacioni sud povodom izjavljene žalbe u smislu člana 401 stav 5 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti, iz kojih razloga su i neosnovani navodi iz izjavljenih žalbi da se u konkretnom slučaju postavlja pitanje nadležnisti Višeg suda u Beogradu – Posebnog odeljenja.

Apelacioni sud ističe da se sednica veća u smislu člana 375 ZKP-a, može održati kada se radi o žalbi na presudu u smislu člana 375 i 448 ZKP-a, a kada se radi o rešenju samo u slučaju iz člana 402 stav 2 ZKP-a, ako je žalba izjavljena protiv rešenja iz člana 506 ovog zakonika, a tu se radi o primeni mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. Pogrešno se u žalbama pozivaju branilac okr. AA i punomoćnici trećih lica na član 4 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela te na shodnu primenu člana 375 ZKP-a. Ovo stoga, kada se kaže shodna primena ZKP-a, podrazumeva se primena prilagođenoj situaciji koja odgovara pojmu žalbe i propisima u njoj, a u konkretnom slučaju shodna primena koja bi se odnosila na izjavljene žalbe po ZKP-u nije moguća, pa su neosnovani predlozi iz izjavljenih žalbi za prisustvovanjem sednici veća u smislu člana 375 ZKP-a, iz kojih razloga Apelacioni sud nije održao sednicu veća u smislu člana 375 ZKP-a, jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi, niti bi to bilo korisno za razrešenje ove pravne stvari.

Prvostepeno rešenje o privremenom oduzimanju imovine sadrži u izreci i obrazloženju sve podatke koji su po odredbama člana 25 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela potrebni i to: podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, detalje podatke o imovini koja se oduzima, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela, razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se imovina oduzima, a to je da mera traje do donošenju odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, iz kojih razloga se navodi iz žalbi da je pobijano rešenje nerazumljivo, da nema razloga o odlučnim činjenicama, niti razloge o načinu utvrđivanja tih činjenica i oceni dokaza pokazuju neosnovanim.

Pravilno je prvostepeni sud postupio kada nije prihvatio predloge da se ročište u postupku privremenog oduzimanja imovine nastavi u nekom drugom terminu kako bi se mogli podneti još neki dokazi i pribaviti dodatni dokazni materijal, jer bi zakazivanje novog ročišta radi prikupljanja novih dokaza u smislu člana 308 i člana 310 ZKP-a ( odredbe ZKP-a, shodno se primenjuju na osnovu člana 4 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela) očigledno predstavljalo prekidanje i odlaganje ročišta, zavisno od dužine trajanja prekida, a što po odredbi člana 24 stav 1 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, nije dozvoljeno. Osim toga, postupak oduzimanja imovine po navedenom zakonu ima tri faze, prva je finansijska istraga i zavisno od rezultata te finansijske istrage može se ući u drugu fazu, a to je postupak privremenog oduzimanja imovine i zavisno od rezultata te druge faze može se ući u treću fazu, a to je trajno oduzimanje imovine. S tim u vezi u fazi privremenog oduzimanja imovine, cilj prvostepenog suda nije da potpuno, pouzdano i definitivno utvrdi sve činjenice već se u konkretnom slučaju prvostepeni sud bavi samo utvrđivanjem imovine, osnovanom sumnjom da je ta imovina u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima okrivljenog ili izvedenih vlasnika i osnovanom sumnjom da je ista proistekla iz krivičnog dela, u smislu člana 3 stav 2 navedenog zakona. Ratio legis ovog zakonskog rešenja je dvojak. Naime, u slučaju da ima mesta privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, privremeno doneta sudska odluka omogućava da se kasnije raspravi pitanje trajnog oduzimanja imovine a na drugoj strani, hitnost postupanja je i u interesu vlasnika koji dobija priliku ne samo da se upozna sa zahtevom javnog tužioca već i da ga u postupku pred sudom i ospori. Osim toga u trenutku kada se raspravlja o privremenom oduzimanju imovine javni tužilac i ne raspolaže pravnosnažnom osuđujućom presudom za neko od krivičnih dela iz člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. O svim novim dokazima priloženim uz žalbe vodiće se rasprava na ročištu povodom trajnog oduzimanja imovine ako do njega i dođe.

Pravilno je prvostepeni sud u pobijanom rešenju raspravio tri ključna pitanja:

1. da li vlasnici iz zahteva poseduju navedenu imovinu,
2. da li postoji osnovana sumnja da je ta imovina proistekla iz krivičnog dela, i
3. da li postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje te imovine bilo otežano ili onemogućeno.

- 1. Da je BB vlasnik nepokretnosti koje su mu privremeno oduzete pravilno je prvostepeni sud utvrdio iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 24.07.2006. godine, koji je overen u Prvom opštinskom sudu u Beogradu i iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 09.11.2006. godine koji je overen u Drugom opštinskom sudu u Beogradu. Da je VV vlasnik stana koji mu je privremeno oduzet pravilno je utvrđeno na osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti zaključenog između SS i SS1 kao prodavca i VV kao kupca koji je overen u Drugom opštinskom sudu u Beogradu dana 13.11.2006. godine i iz izveštaja Uprave javnih prihoda grada Beograda u kojem se navodi da je VV obaveznik poreza za imovinu po osnovu prava svojine na dotičnom stanu, dok je vlasništvo trećeg lica GG na stanovima koji su mu privremeno oduzeti utvrđeno na osnovu dva ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog između preduzeća MP __ kao prodavca i GG kao kupca pod brojem __ i __ od __20_. godine. Iz navedenih razloga ne stoji primedba da navedena treća lica nisu isključivi vlasnici navedenih stanova, s obzirom da se iz priložene dokumentacije jasno sagledava da su sva lica kupila imovinu kao isključivi vlasnici, odnosno da drugih suvlasnika nad tim nepokretnostima nema.

- 2. Prema navodima optužnice Tužioca za organizovani kriminal KTS. br.15/09 od 27.11.2009. godine proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni AA tokom 2009. godine organizovao kriminalnu grupu u kojoj je bio uključen veći broj lica radi vršenja krivičnog dela iznude i neovlašćenog stavljanja u promet opojnih droga u dužem vremenskom periodu i da je takvo delovanje grupe rezultiralo, s jedne strane, nabavkom i prodajom 44 kilograma marihuane, takozvane skank, pri čemu je okrivljeni AA imao istaknutu ulogu u vidu dogovaranja oko nabavke u Crnoj Gori sa drugim članovima grupe, ugovaranje kupovine, davanje naloga i uputstva za prebacivanje, preuzimanje, smeštaj i prodaju droge u Republici BiH i pribavljanjem novca od prodaje droge, a s druge strane pokušajem da se EE iz __ prinudi da grupi preda 600.000 evra, pri čemu je okrivljeni AA sa drugim članovima grupe stvorio plan izvršenja dela, raspitao se o kretanju oštećenog i njegove porodice, davao naloge i uputstvo da se u dva navrata bace ručne bombe i postavi eksplozivna naprava ispred poslovnog objekta oštećenog i da je telefonom tražio od oštećenog da preda navedeni novac. Napred navedene okolnosti osnovane sumnje ukazuju na sposobnost okrivljenog AA da stvara i koristi dobro organizovanu grupu usmereno na kriminalno delovanje u dužem vremenskom periodu i da je preko grupe pribavljao veliku imovinsku korist, s obzirom na količinu opojne droge koja je u pitanju, odnosno na zahtevani iznos novca u pokušaju iznude.

Za nepunih godinu dana za pet stanova koji su predmet zahteva Tužioca za organizovani kriminal plaćeno je ukupno 450.000 evra, te je pravilna ocena prvostepenog suda da sama po sebi ovolika sredstva apsolutno nije bilo moguće obezbediti iz zakonitih izvora sredstava za život sa kojima raspolažu okrivljeni, članovi njegove porodice i lica na čija imena su kupovani stanovi (trećeg lica).

Naime, iz spisa predmeta proizlazi nesporno da okrivljeni AA nema stalno prijavljeno zaposlenje i prihode, ne poseduje nepokretnosti i izdržava ga supruga kojoj pomaže u radu njene firme. __ preduzeće, u kojoj je osnivač i direktor supruga okrivljenog, a otac okrivljenog je prijavljen kao zaposleni, dok sam okrivljeni po sopstvenoj izjavi pomaže u radu, počelo je sa radom tek oktobra 2007. godine, nakon kupovine svih predmetnih nekretnina, a za prethodni period od preseljenja iz __ u Beograd početkom 20_. godine okrivljeni i treće lice BB nisu dali podatke o svom stalnom i prijavljenom zaposlenju, niti u dokumentaciji o tome postoji traga, dok se prema poreskim prijavama podnetim Poreskoj upravi Ministarstva za finansije za 2007. i 2008. godinu i prema bilansima stanja i uspeha za iste godine firma je ostvarila gubitke, a zarada supruge ŽŽ i oca BB prema izveštaju Republičkog fonda PIO bile su na nivou zadovoljavanja najnužnijih životnih potreba. Deca okrivljenog AA su nesporno maloletna i nemaju nikakvih prihoda. Majka okrivljenog ĐĐ je zaposlena u __ od _.20_. godine do _.20_. godine i ostvarila je zaradu očito dovoljnu za zadovoljenje najnužnih životnih potreba, takođe prema izveštaju Republičkog fonda. Brat VV u Republici Srbiji nema nikakvih zakonitih prihoda iz prijavljenih zaposlenja, dok iz __ po sopstvenoj izjavi ubira prihod od 300 eura na ime zakupnine za autolimarsku radnju, što je dovoljno za zadovoljenje najnužnih životnih potreba njega i njegove porodice. Treće lice GG nema nikakvih zakonitih prihoda iz prijavljenih zaposlenja, a po sopstvenoj izjavi kao obezbeđenje restorana – kluba mesečno zarađuje 600 – 800 eura i živi kao podstanar koja zarada je takođe očito dovoljno za zadovoljenje nužnih životnih potreba.

Pravilan je stav prvostepenog suda da objašnjenje trećeg lica BB i priložena dokumentacija na ročištu ne mogu biti dovoljan dokaz za zakonito pribavljenu imovinu u Beogradu, te da ti dokazi do momenta donošenja odluke sudu nisu prikazani. Pri tome prvostepeni sud pravilno ukazuje da se transakcija sa prodajom stana u __ vremenski poklapa ne sa kupovinom stana od _m2 u ulici __ ili stana od _m2 u ulici __ 20_. godine odnosno 20_. godine, već sa kupovinom dva stana od __m2 na uglu ulica __ i __ na ime GG koji pak tvrdi da je to kupio svojim novcem, te je pravilan stav prvostepenog suda da treće lica BB nema prihvatljivo objašnjenje kojim sredstvima je kupovao stanove koji su predmet zahteva tužioca, a istovremeno je na ovaj način dovedena u pitanje i verodostojnost i objašnjenje trećeg lica GG za sticanje imovine koja je od njega privremeno oduzeta.

Takođe je pravilna odluka prvostepenog suda da od trećeg lica VV oduzme predmetnu imovinu koji je osporio navode tužilaštva navodeći da je predmetni stan u ulici __ u __ kupio od pozajmice u iznosu od 150.000 km od svog tasta DD na osnovu čega je priložio i ručno pisanu izjavu DD od __.20__. godine da mu je pozajmljen navedeni iznos novca. Kako navedena izjava nije sudski overena, niti ima neke druge potvrde o verodostojnosti vremenskog datiranja ove izjave i potpisa lica DD, pravilno je procenjeno da se ista ne može prihvatiti, te da nije potkrepljen zakonit način pribavljene imovine VV u __, da o tome nisu priložene isprave, odnosno da on poseduje nekretninu u ulici __.

Pravilno je prvostepeni sud postupio i kada je u odnosu na treće lice GG, oduzeo navedenu imovinu imajući u vidu da dokazi o pribavljenim novčanim sredstvima ne pokrivaju iznose za oba stana, tj. da za jedan bankarski račun nema dokaza da uopšte postoji, da su iznosi na prikazanim štednim knjižicama podizani sukcesivno u manjim iznosima u dužem vremenskom razmaku, te postoji mogućnost da su ta sredstva korišćenja za redovne životne potrebe, da nema dokaza da je isti dobio gotovinu iz Amerike i nema dokaza za visinu njegove zarade u vojsci, kao i evidentnu suprotnost objašnjenja ovog lica sa izjavama građana SS i SS2, iz čega proizlazi da priložena dokumentacija i navodi ovog lica nisu dovoljno da bi se moglo smatrati da je dotičnu imovinu pribavio na zakonit način.

Pravilno je prvostepeni sud procenio da u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je okrivljeni AA i pre 2009. godine sa istom ili drugom organizovanom grupom vršio ovakva ili slična krivična dela i ostvarivao nezakonitu novčanu imovinsku korist, a onda istu pretvarao u nezakonitu nepokretnu imovinu i prenosio je na navedena treća lica. Na osnovanu sumnju o povezanosti okrivljenog AA sa kupovinom stanova i prenošenjem istih na treća lica pored napred navedenog ukazuju i okolnosti da u četvorosobnom stanu od __m2 u ulici __ stanuje njegova porodica a da se prema izjavama građana SS i SS2 oko kupovine dva stana u ulici __ i __ najviše angažovao okrivljeni AA, dok je normalni kupac GG koji je nesporno nastanjen na adresi oca okrivljenog i da je isti očito doveden od strane okrivljenog da samo potpiše i overi ugovor.

Kako se imovinom proisteklom iz krivičnog dela podrazumeva imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je očigledno u nesrazmeri sa njegovim zakonito stečenim prihodima (član 3 tačka 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela) uključujući tu i imovinu prenetu na treće lice kao vlasnika (član 3 tačka 6 i 7 navedenog zakona), pravilno je prvostepeni sud utvrdio da u konkretnom slučaju prema navedenim odredbama zakona nije od značaja da li je u pitanju krivično delo koje je već predmet određenog krivičnog postupka ili neko drugo krivično delo, jer je dovoljno da očigledna nesrazmera između imovine s jedne strane i zakonito stečenih prihoda s druge strane, sama po sebi ukazuju na osnovnu sumnju da se do takve i tolike imovine moglo doći samo izvršenjem krivičnog dela, a da od određenog značaja mogu biti i pitanja da li se okrivljeni bavi kriminalnom delatnošću, u kom vremenskom periodu i kakva je priroda tih krivičnih dela.

Pri tome Apelacioni sud ističe da postojanje zakonske pretpostavke o kriminalnom poreklu imovine nema za cilj osudu optuženog za krivično delo, već treba da omogući nadležnom sudu da utvrdi visinu iznosa koji će biti predmet konfiskacije. Ta ocena se daje u sudskom postupku u kojem stranke imaju priliku da iznesu svoje argumente, što znači da optuženi ima mogućnost da pobija spornu zakonsku pretpostavku. Važno je i naglasiti da osuda za neko od krivičnih dela iz člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ne znači da imovina proističe iz tog dela, već stvara pretpostavku da uz ispunjenje drugih uslova, određena imovina proističe iz kriminalne aktivnosti, t.j. iz krivičnih dela čije postojanje ne mora da bude dokazano, pri čemu ta dela ne moraju da budu ni dela sa liste iz člana 2 stav 1 tačka 2 Zakona.

Imajući u vidu napred navedeno, veće Apelacionog suda takođe smatra da stečena imovina koja je predmet ovog postupka nema pokriće u primanjima okr. AA i trećih lica na koja je preneta i da u konkretnom slučaju treba primeniti odredbe člana 2 stav 1 i člana 3 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Kada su u pitanju navodi iz žalbi da se okrivljenom AA stavljaju na teret krivična dela iz 2009. godine, a da se oduzima imovina koja je stečena tri godine pre nego što po tužilaštvu AA počinje sa vršenjem krivičnih dela, Apelacioni sud ističe da je reč o oduzimanju imovine koje je preventnivnog karaktera a ne kaznenog, jer se odnosi na oduzimanje izvora prihoda od lica kako bi se sprečilo njihovo buduće korišćenje u kriminalnoj organizaciji, tako da bi se ovaj zakon mogao primeniti i na krivična dela izvršena pre stupanja na snagu ovog zakona, pa je s toga moguća i njegova povratna primena, jer se oduzima imovina i u pitanju je zaštita opšteg javnog interesa a učinilac se ne kažnjava oduzimanjem imovine, već se uspostavlja pređašnje stanje koje je postojalo pre izvršenja krivičnog dela. Nisu povređene ni ustavne odredbe Ustava Republike Srbije iz člana 58, jer i po našem Ustavu pravo svojine može biti oduzeto i ograničeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, a što je ovde upravo slučaj.

- 3. Kako u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da su okrivljeni AA i treća lica pokazala spremnost i sposobnost da prenose imovinu sa jedne osobe na drugu i time prikrivaju pravnog vlasnika, tim pre što je u pitanju imovina velike vrednosti, da se okr. AA stavljaju na teret krivična dela za koja su propisane visoke zatvorske kazne, koje činjenice bi i po stavu veća ovog suda mogle uticati na okrivljenog i treća lica da njome raspolažu i na takav način spreče ili otežaju oduzimanje te imovine za koju po oceni veća u ovoj fazi postupka nisu pružili dokaze da je stečena na osnovu zakonitih prihoda ili na neki drugi zakonit način, to je pravilna ocena prvostepenog suda da u konkretnom slučaju postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje ove imovine bilo otežano ili onemogućeno.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 401 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci ovog rešenja.


Zapisničar Predsednik veća-sudija
Goran Mladenović s.r. Slobodan Rašić s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)