Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.03.2013.

Kž1 Po2 1/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po2 1/13
Dana: 08.03.2013. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Odeljenje za ratne zločine, u veću sastavljenom od sudija: Siniše Važića, predsednika veća, Sonje Manojlović, mr Sretka Jankovića, Omera Hadžiomerovića i dr Miodraga Majića, članova veća, uz učešće sudijskog saradnika Vukašina Sarajlića, zapisničara, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZJ, u vezi člana 22 KZJ, odlučujući o žalbama Tužioca za ratne zločine i branioca okrivljenog AA, advokata mr BA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, K.Po2.br.3/12 od 19.11.2012. godine, u javnoj sednici veća održanoj u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine, Vojislava Šoškića, okrivljenog AA, njegovog branioca advokata mr BA i prevodioca za albanski jezik PP, dana 08.03.2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UVAŽAVA SE žalba branioca okrivljenog AA, advokata mr BA, pa se UKIDA presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, K.Po2.br.3/12 od 19.11.2012. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Prema okrivljenom AA produžava se pritvor na osnovu odredbe člana 211 stav 1 tačka 1 ZKP-a i ima trajati do dalje odluke suda.


O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZJ u vezi člana 22 KZJ pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.04.2012. godine, kada je lišen slobode, pa nadalje. Okrivljeni je oslobođen dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka, dok su oštećeni za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

- Tužilac za ratne zločine, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u granicama propisanim zakonom, dakle na kaznu zatvora u trajanju od najmanje 5 godina, i

- branilac okrivljenog AA, advokat mr BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu tako što će okrivljenog osloboditi krivice za predmetno krivično delo ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tužilaštvo za ratne zločine je podneskom Ktž. 1/2013 od 04.02.2013. godine predložilo da drugostepeni sud uvaži žalbu Tužioca za ratne zločine tako što će okrivljenom izreći kaznu zatvora u trajanju od najmanje 5 godina, a da žalbu branioca okrivljenog odbije kao neosnovanu.

Branilac okrivljenog AA, advokat mr BA izjavio je odgovor na žalbu javnog tužioca, sa predlogom da drugostepeni sud predmetnu žalbu odbije kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, održao je javnu sednicu veća u skladu sa odredbom člana 447 ZKP-a, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Dragoljuba Stankovića, okrivljenog AA i njegovog branioca advokata mr BA i prevodioca za albanski jezik PP, na kojoj je razmotrio spise zajedno sa pobijanom presudom, žalbama i odgovorom na žalbu, pa je po oceni navoda i predloga iz žalbi i odgovora na žalbu, kao i pisanog izjašnjenja nadležnog javnog tužioca datog u navedenom podnesku, našao:

žalba branioca okrivljenog je osnovana.

U prvostepenoj presudi je sadržana bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2 tačka 2 ZKP-a, koja se sastoji u tome što u pobijanoj presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su potpuno nejasni, na šta se osnovano ukazuje žalbom branioca okrivljenog i zbog čega je ukidanje pobijane presude bilo nužno.

Dajući u obrazloženju pobijane presude razloge za svoj zaključak prvostepeni sud između ostalog navodi da među strankama nije bilo sporno da se događaj koji je predmet optužbe odigrao dana 14.06.1999. godine u Prizrenu, AP Kosovo i Metohija, za vreme unutrašnjeg oružanog sukoba između oružanih snaga SRJ – vojske i policije, sa jedne strane i naoružane vojne formacije Oslobodilačke vojske Kosova – OVK (UČK), sa druge strane, te istovremeno u vreme međunarodnog oružanog sukoba između oružanih snaga SRJ i Koalicije NATO pakta. Pri tome, prvostepeni sud je imao u vidu da je dana 09.06.1999. godine potpisan vojno-tehnički sporazum o Kosovu (tzv. Kumanovski sporazum) između vojnih predstavnika vlasti u Beogradu i predstavnika NATO koalicije, kojim je predviđeno postepeno povlačenje snaga SRJ sa područja Kosova i Metohije u roku od 11 dana od dana potpisivanja sporazuma, pri čemu je posebno predviđeno da će kampanja bombardovanja biti ukinuta po kompletnom povlačenju snaga SRJ koje je trajalo do 20.06.1999. godine i bilo je propraćeno oružanim sukobima između OVK i vojnih snaga SRJ na pojedinim područjima Kosova i Metohije.

Međutim, žalbom branioca okrivljenog AA se osnovano ukazuje da je prethodni branilac okrivljenog, advokat BA1, u završnoj reči zaista učinio nespornim da se kritični događaj desio za vreme opisanog unutrašnjeg i međunarodnog oružanog sukoba, ali da sam okrivljeni navedenu okolnost nikada nije učinio nespornom, već je nasuprot tome osporavanjem optužnice u celosti, istovremeno osporio i okolnost da se opisani događaj odigrao za vreme navedenih oružanih sukoba. U tom smislu, i ovaj sud nalazi da je napred izneti stav prvostepenog suda, koji se odnosi na postojanje oružanog sukoba, nejasan i nedovoljno obrazložen, odnosno da su u pobijanoj presudi dati sumarni razlozi zbog kojih isti smatra da je dana 14.06.1999. godine postojao opisani unutrašnji i međunarodni oružani sukob, imajući u vidu da je dana 09.06.1999. godine potpisan tzv. Kumanovski sporazum kojim je predviđen prekid neprijateljstava na području Kosova i Metohije. Pri tome, pobijanom presudom se pravilno ističe da je tzv. Kumanovskim sporazumom predviđeno postepeno povlačenje snaga SRJ sa područja Kosova i Metohije koje je trajalo do 20.06.1999. godine, pri čemu je KFOR zadržao ovlašćenje da, ako bude neophodno, silom obezbedi ispunjenje obaveza iz tog sporazuma, kao i da je povlačenje vojske i policije SRJ bilo propraćeno oružanim sukobima između OVK i snaga SRJ na pojedinim područjima AP Kosovo i Metohija. Međutim, ovakvi navodi prvostepenog suda ne ukazuju za sada sa dovoljnom sigurnošću da je u periodu nakon zaključivanja tzv. Kumanovskog sporazuma zaista bilo oružanih sukoba između snaga SRJ sa jedne strane i naoružane formacije OVK i koalicije NATO snaga sa druge strane, obzirom da nisu označeni konkretni sukobi na koje se poziva prvostepeni sud, niti u čemu se ti sukobi sastoje i u kom području Kosova i Metohije su vođeni. Naime, potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma stvorena je pretpostavka o prekidu svih oružanih sukoba na teritoriji Kosova i Metohije, zbog čega je sud u takvoj situaciji dužan da u smislu međunarodnih pravila kojima se oružani sukob definiše, sa naročitom argumentacijom obrazloži postojanje oružanog sukoba i nakon zaključenja tog sporazuma.

Drugim rečima, nije dovoljno pozivanje prvostepenog suda na sadržinu pravnosnažnih presuda kojima je već rešavano o pitanju postojanja oružanog sukoba u opisanom periodu, već je za svaki pojedinačni slučaj neophodno izneti konkretne i argumentovane razloge koji ukazuju na postojanje bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela, koji se u konkretnom slučaju odnose na pitanje postojanja unutrašnjeg i međunarodnog oružanog sukoba na teritoriji Kosova i Metohije. Pored toga, prvostepeni sud takođe ne iznosi ni svoj stav o tome da li na postojanje oružanog sukoba utiče okolnost da su vojska i policija SRJ dana 14.06.1999. godine već bili povučeni sa područja Prizrena, odnosno da li se kraj oružanih sukoba istovremeno vezuje za celo područje Kosova i Metohije ili se različito određuje za uža geografska područja u zavisnosti od toga na kojoj teritoriji su i posle zaključenja sporazuma vođene borbe.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, je uvidom u spise dalje utvrdio da u činjeničnom opisu dela, kao ni u obrazloženju pobijane presude uopšte nije opisano svojstvo okrivljenog kao pripadnika jedne od oružanih snaga u sukobu, niti je izričito navedeno na osnovu čega je takav status okrivljenog utvrđen, a koja okolnost je od nesumnjivog uticaja na donošenje odluke u ovoj krivičnopravnoj stvari.

Žalbom branioca okrivljenog se takođe osnovano ističe da je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude dao nejasne razloge zbog kojih je otklonio izvođenje dokaza ispitivanjem svedoka SS i SS1 putem video-konferencijske veze iz Prištine, odnosno nisu jasni razlozi zbog kojih nije uloženo više napora za saslušanje navedenih svedoka obzirom da bi isti prema navodima odbrane mogli imati određena saznanja vezana za kritični događaj. Naime, nije od uticaja okolnost da su navedeni svedoci, prilikom odbijanja da potpišu dostavnicu za uručivanje poziva za glavni pretres, izjavili da ne poznaju lice sa imenom AA, obzirom da bi im prilikom saslušanja mogla biti prezentovana fotografija objavljena u dnevnom listu “Kurir”, a u spisima označena brojem 342/34 KTI. 2/12, uvidom u koju bi se isti izjasnili da li na njoj prepoznaju neko lice, pogotovo imajući u vidu navode iz izjavljene žalbe da se upravo ova dva svedoka nalaze na predmetnoj fotografiji u kom slučaju postoji velika verovatnoća da znaju ko je lice koje se na fotografiji nalazi drugo s leva, a koga je oštećeni OO prepoznao kao okrivljenog AA.

Pored toga, ovaj sud je uvidom u spise utvrdio da pobijana presuda uopšte nema razloga zbog kojih prvostepeni sud u dokaznom postupku nije naredio sprovođenje antropološkog veštačenja od strane lica odgovarajuće struke pomoću koga bi nesumnjivo ili sa određenim stepenom verovatnoće bilo utvrđeno da li se okrivljeni AA nalazi na predmetnoj fotografiji Pri tome nije od uticaja okolnost što nijedna strana u postupku nije predložila izvođenje dokaza obavljanjem ovakvog veštačenja, obzirom da je odredbom člana 15 stav 4 ZKP kao izuzetak propisana mogućnost da sud sam odredi izvođenje dokaza ukoliko je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Prvostepeni sud je izneo i nejasne razloge zbog kojih nije izvršio uvid u video zapis vesti sa televizije “Klank Kosova TV”, na koji način bi proverio navode odbrane da na tom snimku jedna osoba tvrdi da lice koje se na predmetnoj fotografiji nalazi sa automatskom puškom nije okrivljeni AA, bez obzira što to lice nije neposredno ispitano pred sudom i što u tom smislu njegovi navodi ne mogu imati dokaznu snagu iskaza saslušanog svedoka.

S obzirom da je prvostepena presuda ukinuta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka koja je takve prirode da onemogućava proveru pravilnost i potpunosti utvrđenog činjeničnog stanja, postojanje povreda krivičnog zakona i pravilnost odluke o krivičnoj sankciji, to se ovaj sud nije upuštao u ocenu navoda iz žalbe branioca okrivljenog u opisanim delovima.

Pri tome, ovaj sud je imao u vidu i žalbu javnog tužioca ali ista nije bila predmet posebne ocene obzirom da je izjavljena samo zbog odluke o krivičnoj sankciji čiju pravilnost nije moguće proveriti u situaciji kada je pobijana presuda ukinuta iz napred navedenih razloga.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju mu je ukazano ovim rešenjem i potpuno će utvrditi činjenično stanje na taj način što će narediti sprovođenje antropološkog veštačenja kojim bi se uporedile fizičke osobine lica okrivljenog i osobe koja se na napred navedenoj fotografiji nalazi druga s leva, kako bi se utvrdilo da li se sa nesumnjivom sigurnošću ili sa određenim stepenom izvesnosti radi o istom licu. Pored toga, prvostepeni sud će u ponovnom postupku uložiti više napora da putem video-konferencijske veze, a u saradnji sa Misijom “EULEX” na Kosovu, sasluša svedoke SS i SS1, na okolnosti konkretnog događaja i predoči im predmetnu fotografiju radi eventualnog prepoznavanja nekog lica sa iste, odnosno izvršiće uvid u navedeni video zapis televizije “Klank Kosova TV”, pa će nakon pravilne ocene svih relevantnih okolnosti, imajući u vidu i ostale navode iz žalbe branioca okrivljenog, kao i navode iz žalbe javnog tužioca, biti u mogućnosti da donese na zakonu zasnovanu odluku za koju će izneti jasne i uverljive razloge.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, je uvidom u spise utvrdio da i dalje stoje razlozi iz člana 211 stav 1 tačka 1 ZKP-a zbog kojih je pritvor prema okrivljenom poslednji put produžen, budući da okrivljeni ima prijavljeno prebivalište u Prizrenu, na teritoriji AP Kosovo i Metohija gde državni organi Republike Srbije faktički na vrše vlast i gde bi okrivljeni mogao pobeći i tako postati nedostupan državnim organima Republike Srbije, pri čemu isti nema prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, izuzimajući teritoriju AP Kosovo i Metohija, zbog čega navedene okolnosti, i prema oceni ovoga suda, ukazuju na opasnost od bekstva okrivljenog, ukoliko se isti nađe na slobodi.

Prvostepeni sud će, i pored napred iznetih navoda ovoga suda, prilikom ponovnog odlučivanja o osnovanosti daljeg zadržavanja okrivljenog u pritvoru naročito ceniti dužinu vremenskog perioda koji se okrivljeni već nalazi u pritvoru, u vezi sa tim da je isti pobijanom nepravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa će u tom smislu razmotriti da li se prisustvo okrivljenog pred sudom i nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka može ostvariti nekom blažom merom iz člana 188 ZKP. Pri tome, prvostepeni sud će imati u vidu da pritvor predstavlja najtežu meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme. Odlučujući o meri obezbeđenja prisustva okrivljenog u nastavku krivičnog postupka, prvostepeni sud će vodeći računa o odredbi člana 189 ZKP, a obzirom na vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru, oceniti da li je pritvor jedina opravdana i neophodna mera kojom se može obezbediti prisustvo okrivljenog ili je to moguće postići i nekom blažom merom.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 458 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, doneo je odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar        Predsednik veća-sudija
Vukašin Sarajlić, s.r.      Siniša Važić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)