Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.12.2013.

Kž1 Po2 3/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po2 3/13
Dana 09.12.2013. godine
B E O G R A D
ul. Nemanjina br.9


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Odeljenje za ratne zločine, u veću sastavljenom od sudije Sonje Manojlović, predsednika veća, sudija mr Sretka Jankovića, dr Miodraga Majića, Omera Hadžiomerovića i Vučka Mirčića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Branislave Munjić, kao zapisničara, u krivičnom postupku okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ u vezi člana 22 KZ SRJ, odlučujući o žalbama okrivljenog AA, njegove supruge AA1, njegovih branilaca advokata AB i advokata AB1, branioca okrivljenog AA2, advokata AB2, okrivljenog AA3, njegovog branioca advokata AB3, okrivljenog AA4, njegovog branioca advokata AB4, okrivljenog AA5, njegovog branioca advokata AB5, branioca okrivljenog AA6, advokata AB6, okrivljenog AA7, njegovog branioca advokata AB5, okrivljenog AA8, njegovih branilaca advokata AB7 i AB8, branioca okrivljenog AA9, advokata AB9, branioca okrivljenih BB i BB1, advokata BA, okrivljenog BB1, okrivljenog BB2, branioca okrivljenih BB2 i BB3, advokata BA1, okrivljenog BB4 i njegovog branioca advokata AB8, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/2010 od 26.06.2012. godine, nakon sednice veća održane u smislu člana 447 ZKP-a u dane 05., 06. i 07. novembra 2013. godine, dana 09. decembra 2013. godine, većinom glasova doneo je


R E Š E Nj E

USVAJANjEM žalbi okrivljenog AA, njegove supruge AA1, njegovih branilaca advokata AB i advokata AB1, branioca okrivljenog AA2, advokata AB2, okrivljenog AA3, njegovog branioca advokata AB3, okrivljenog AA4, njegovog branioca advokata AB4, okrivljenog AA5, njegovog branioca advokata AB5, branioca okrivljenog AA6, advokata AB6, okrivljenog AA7, njegovog branioca advokata AB5, okrivljenog AA8, njegovih branilaca advokata AB7 i AB8, branioca okrivljenog AA9, advokata AB9, branioca okrivljenih BB i BB1, advokata BA, okrivljenog BB1, okrivljenog BB2, branioca okrivljenih BB2 i BB3, advokata BA1, okrivljenog BB4 i njegovog branioca advokata AB8, UKIDA SE presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/2010 od 26.06.2012. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

I
PRVOSTEPENA PRESUDA, IZJAVLjENE ŽALBE
I PODNETI ODGOVORI

Presudom Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/2010 od 26.06.2012. godine, stavom I izreke, okrivljeni AA4, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, dok su svi optuženi pod tačkama II do IV izreke i to pod II okrivljeni AA, AA3 i AA2, pod III okrivljeni AA, AA5, AA6, AA7, AA8, AA9, BB, BB1 i BB2 i pod IV okrivljeni AA, BB3 i BB4, oglašeni krivim da su izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ u saizvršilaštvu u vezi člana 22 KZ SRJ i osuđeni na kazne zatvora i to okrivljeni AA, u trajanju od 20 (dvadeset) godina, okrivljeni AA2, u trajanju od 10 (deset) godina, okrivljeni AA3 u trajanju od 13 (trinaest) godina, okrivljeni AA4 u trajanju od 10 (deset) godina, okrivljeni AA5 u trajanju od 10 (deset) godina, okrivljeni AA6 u trajanju od 5 (pet) godina, okrivljeni AA7 u trajanju od 5 (pet) godina, okrivljeni AA8 u trajanju od 4 (četiri) godine, okrivljeni AA9 u trajanju od 8 (osam) godina, okrivljeni BB u trajanju od 8 (osam) godina, okrivljeni BB1 u trajanju od 6 (šest) godina, okrivljeni BB2 u trajanju od 9 (devet) godina, okrivljeni BB3 u trajanju od 14 (četrnaest) godina i okrivljeni BB4 u trajanju od 6 (šest) godina. Okrivljeni su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Protiv navedene presude blagovremeno su žalbe izjavili:

-okrivljeni AA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i povrede prava na odbranu, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, preinači ožalbenu presudu i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti ili da presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Okrivljeni je zamolio veće Apelacionog suda u Beogradu da ga obavesti o danu sednice, kako bi prisustvovao istoj;

-supruga okrivljenog AA, AA1, bez navođenja zakonskog osnova za pobijanje iste, dok iz sadržine žalbe proizlazi da se prvostepena presuda osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu savesno prouči predmet i donese pravilnu odluku;

-branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni i uskraćivanju prava na odbranu, sa predlogom da drugostepeni sud ožalbenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno zakonito odlučivanje i o sednici veća obavesti branioca;

-branilac okrivljenog AA, advokat AB9, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu branioca i preinači presudu Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/2010 od 26.06.2012. godine, tako što će okrivljenog AA osloboditi optužbe ili da pobijanu presudu ukine u stavu II, III i IV i predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Beogradu. Branilac je zatražila da Apelacioni sud u Beogradu održi sednicu saglasno članu 447 ZKP-a i obavesti okrivljenog i branioca o istoj;

-branilac okrivljenog AA2, advokat AB2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu nakon sprovedenog postupka i održanog pretresa ili sednice veća preinači presudu Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/10 od 26.06.2012. godine, tako što će svojom odlukom okrivljenog AA2 osloboditi od optužbe jer nije dokazano da je učinio krivično delo za koje je optužen ili da navedenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Branilac je u žalbi zahtevala da je sud zajedno sa okrivljenim blagovremeno obavesti o održavanju pretresa ili sednice veća, kako bi istom mogli prisustvovati;

-okrivljeni AA3, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da ga Apelacioni sud u Beogradu oslobodi svih optužbi ili da mu uz uvažavanje svih olakšavajućih okolnosti izrekne blažu kaznu od izrečene prvostepenom presudom, a kojom bi se postigla svrha kažnjavanja;

-branilac okrivljenog AA3, advokat AB3, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu nakon sprovedenog postupka i održanog pretresa ili sednice veća pobijanu presudu preinači tako što će svojom odlukom okrivljenog AA3 osloboditi od optužbe jer nije dokazano da je učinio krivično delo za koje je optužen ili da istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Okrivljeni i njegov branilac, u skladu sa odredbom člana 447 stav 2 ZKP-a, zahtevaju da ih sud blagovremeno obavesti o održavanju pretresa ili sednice veća, kako bi istoj mogli prisustvovati;

-okrivljeni AA4, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu i okrivljenog AA4 oslobodi od optužbe ili da istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku;

-branilac okrivljenog AA4, advokat AB4, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu i okrivljenog AA4 oslobodi od optužbe ili da istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku;

-okrivljeni AA5, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu nakon razmatranja žalbe i spise predmeta preinači pobijanu presudu Višeg suda u Beogradu, a AA5 oslobodi krivične odgovornosti ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili da okrivljenom AA5 izrekne blažu krivičnu sankciju;

-branilac okrivljenog AA5, advokat AB5, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, nakon razmatranja ove žalbe i spisa predmeta preinači presudu Višeg suda u Beogradu i AA5 oslobodi krivične odgovornosti ili da pobijanu presudu ukine, a predmet vrati na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog AA6, advokat AB6, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, preinači pobijanu presudu i okrivljenog AA6 oslobodi od optužbe ili da ukoliko sud utvrdi da je okrivljeni kriv, da ga osudi na kaznu zatvora ispod zakonskog minimuma ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-okrivljeni AA7, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, nakon razmatranja ove žalbe i spisa predmeta preinači pobijanu presudu Višeg suda u Beogradu i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti ili da pobijanu presudu ukine, a predmet vrati na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog AA7, advokat AB5, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu nakon razmatranja žalbe i spise predmeta preinači pobijanu presudu Višeg suda u Beogradu, a okrivljenog AA7 oslobodi krivične odgovornosti ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje;

-okrivljeni AA8, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači prvostepenu presudu i oslobodi ga odgovornosti;

-branioci okrivljenog AA8, advokati AB7 i AB8, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu – Veće za ratne zločine, uvaži žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/10 od 26.06.2012. godine i istu preinači tako što će okrivljenog AA8 osloboditi od optužbe ili da je ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje. Branioci su zatražili da zajedno sa okrivljenim AA8 budu pozvani da prisustvuju sednici drugostepenog veća;

-branilac okrivljenog AA9, advokat AB9, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, nakon svestrane i brižljive ocene svih dokaza u spisima, ožalbene presude i navoda same žalbe, istu kao osnovanu usvoji, a ožalbenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da istu preinači tako što će okrivljenog AA9 osloboditi od krivične odgovornosti ili mu izrečenu kaznu preinačiti u pogledu njenog vremenskog trajanja, a okrivljenog osloboditi od dužnosti plaćanja eventualno naknadno utvrđenih i dosuđenih troškova krivičnog postupka. Branilac je takođe zahtevala da se o danu i času održavanja javne sednice u Apelacionom sudu u Beogradu blagovremeno obavesti i da se na istu pozove okrivljeni AA9 i njegov branilac, advokat AB9,

-branilac okrivljenih BB i BB1, advokat BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, pobijanu presudu Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/10 od 26.06.2012. godine, ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da na sednicu veća pozove okrivljene i branioca;

-okrivljeni BB1, bez navođenja zakonskih razloga za pobijanje iste, pri čemu iz žalbenih navoda proizlazi da se prvostepena presuda osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pravilno oceni žalbu;

-okrivljeni BB2, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o sudskim troškovima, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, pošto ispita prvostepenu presudu u smislu odredbe člana 451, iz razloga odredbe člana 449 stav 1 ZKP-a, osporenu presudu ukine i preinači u delu koji se odnosi na okrivljenog BB2, oslobodi ga krivične odgovornosti i plaćanja troškova postupka i odbije optužbu iz razloga postojanja okolnosti zbog kojih je trajno oslobođen krivične odgovornosti iz razloga njene neosnovanosti, a ukoliko to ne prihvati, da zakaže i održi glavni pretres pred Apelacionim sudom u Beogradu, jer postoje opravdani razlozi na koje žalbom ukazuje da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres, a ukoliko i to ne prihvati da pobijanu presudu ukine iz razloga navedenih pod I u stavovima 1 do 13 i pod II u stavovima 1 i 2 obrazloženja navedene žalbe i predmet vrati na ponovno suđenje, kao i da, u smislu odredbe člana 458 stav 1 i 2 ZKP-a, naredi održavanje novog glavnog pretresa pred potpuno izmenjenim krivičnim većem prvostepenog suda, kao i sa predlogom da u skladu sa stvarnom nadležnošću Višeg suda naredi održavanje glavnog pretresa pred redovnim krivičnim većem Višeg suda u Beogradu. Okrivljeni je zahtevao da u smislu člana 447 stav 2 ZKP-a lično bude obavešten o sednici žalbenog veća Apelacionog suda u Beogradu;

-branilac okrivljenih BB2 i BB3, advokat BA1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama i drugim odlukama, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, pošto ispita prvostepenu presudu u smislu člana 455 stav 1 ZKP-a, pobijanu presudu Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/10 od 26.06.2012. godine, preinači i okrivljene BB2 i BB3 oslobodi od optužbe za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ u saizvršilaštvu u vezi člana 22 KZ SRJ ili da navedenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Branilac je u žalbi zahtevala da zajedno sa okrivljenima BB2 i BB3, u skladu sa članom 447 stav 2 ZKP-a bude obaveštena o sednici veća;

-okrivljeni BB4, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakonika i odluke o krivičnoj sankciji i troškovima postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu prvostepenu presudu ukine i vrati na ponovno odlučivanje ili da ga oslobodi od optužbe. Okrivljeni je takođe zamolio sud da ga obavesti o datumu i mestu održavanja sednice kada se bude odlučivalo o izjavljenoj žalbi, i

-branilac okrivljenog BB4, advokat AB8, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji i troškovima postupka, sa predlogom da drugostepeni sud ožalbenu presudu preinači i okrivljenog BB4 oslobodi optužbe ili da ožalbenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da okrivljenom BB4 izrekne blažu kaznu i oslobodi ga obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka. Branilac je zamolio drugostepeni sud da ga zajedno sa okrivljenim BB4 pozove da prisustvuju sednici drugostepenog veća.

U odgovorima na žalbe okrivljenog AA, njegovog branioca advokata AB9 i njegove supruge AA1, branioca okrivljenog AA2, advokata AB2, okrivljenog AA3 i njegovog branioca advokata AB3, okrivljenog AA4 i njegovog branioca advokata AB4, okrivljenog AA5 i njegovog branioca advokata AB5, branioca okrivljenog AA6, advokata AB6, okrivljenog AA7 i njegovog branioca advokata AB5, okrivljenog AA8 i njegovog branioca advokata AB7, branioca okrivljenog AA9, advokata AB9, okrivljenog BB1 i branioca okrivljenih BB1 i BB, advokata BA, okrivljenog BB2, branioca okrivljenih BB2 i BB3, advokata BA1 i okrivljenog BB4 i njegovog branioca advokata AB8, izjavljene protiv presude Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/10 od 26.06.2012. godine, Tužilac za ratne zločine predložio je da Apelacioni sud u Beogradu navedene žalbe odbije kao neosnovane.

Tužilac za ratne zločine je, u podnesku Ktrz.br. 7/07 od 28.03.2013. godine, predložilo da Apelacioni sud u Beogradu odbije kao neosnovane žalbe okrivljenog AA, njegovog branioca i njegove supruge AA1, branioca okrivljenog AA2, okrivljenog AA3 i njegovog branioca, okrivljenog AA4 i njegovog branioca, okrivljenog AA5 i njegovog branioca, branioca okrivljenog AA6, okrivljenog AA7 i njegovog branioca, okrivljenog AA8 i njegovog branioca, branioca okrivljenog AA9, branioca okrivljenog BB, okrivljenog BB1 i njegovog branioca, okrivljenog BB2, branioca okrivljenog BB2 i njegovog branioca, branioca okrivljenog BB3 i okrivljenog BB4 i njegovog branioca, izjavljene protiv presude Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br. 22/10 od 26.06.2012. godine, a pobijanu presudu potvrdi, a da odbaci žalbu advokata AB, izjavljenu protiv iste presude, kao nedozvoljenu.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, održao je sednicu veća, u skladu sa odredbama člana 447 ZKP-a, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Veselina Mrdaka i Snežane Stanojković, okrivljenih AA2, AA3, AA4, AA6, AA7, AA8, AA9, BB, BB1, BB2 i BB4, supruge okrivljenog AA, AA1, kao i branilaca – advokata AB, AB1, AB2, AB3, AB4, AB5, za koga je po zameničkom punomoćju pristupio advokat BA3, AB6, za koju je po zameničkom punomoćju pristupio advokat BZ, AB7, AB8, BA i BA1, a u odsustvu uredno obaveštenih okrivljenih AA i BB3, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je, nakon razmatranja navoda i predloga iz izjavljenih žalbi, dopuna žalbi i odgovora na žalbe, imajući u vidu i mišljenje Tužioca za ratne zločine, kao i objašnjenja navoda žalbi koje su dali okrivljeni i njihovi branioci, kao i objašnjenja iz odgovora na žalbe, koje je dao zamenik Tužioca za ratne zločine, a nakon što je prvostepenu presudu ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbama, shodno odredbi člana 451 stav 1 ZKP-a, našao:

Žalbe su osnovane.

II
RAZLOZI ZA USVAJANjE ŽALBI I UKIDANjE
PRVOSTEPENE PRESUDE

Osnovano se izjavljenim žalbama ističe da je pobijana presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 1 i stav 2 tačka 2 ZKP-a, budući da je, i po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, odeljenja za ratne zločine, izreka ožalbene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi, u obrazloženju presude nema dovoljno razloga o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja u ovom postupku, a razlozi koji su dati potpuno su nejasni, zbog čega je i činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, i zbog čega se za sada ne može ispitati ni pravna kvalifikacija radnji koje se okrivljenima stavljaju na teret, a na koje povrede se osnovano u izjavljenim žalbama ukazuje, pa se, u smislu člana 458 ZKP-a, ukidanje prvostepene presude pokazuje nužnim.

1.- razlozi koji se odnose na stav I izreke prvostepene presude

Izrekom prvostepene presude, u stavu I, okrivljenom AA4 stavlja se na teret “da je u svojstvu komandira Stanice milicije Tovarnik, zajedno sa pripadnicima oružane grupe kojom je komandovao, izvršio napad na civilno stanovništvo hrvatske nacionalnosti i pojedine civile, koji je imao za posledicu smrtno stradanje sedam civilnih lica, tako što je sa pripadnicima svoje oružane grupe učestvovao u napadu koji se odvijao po naređenju komandanta 2. pgmbr JNA, str.pov.br.350-1 od 09.10.1991. godine ..., te kao komandir nije preduzeo sve neophodne mere da onemogući napad na civilno stanovništvo, već je u tome i sam učestvovao – naređivao, neposredno preduzimao i dopuštao da pripadnici njegove oružane grupe bez ikakvog vojnog opravdanja vrše napad na civilne objekte i pojedine civile ...”.

Po nalaženju ovoga suda, a kako se to ističe i u žalbama izjavljenim u korist ovog okrivljenog, najpre je nejasno kakvo je bilo i šta je suštinski podrazumevalo naređenje za napad komandanta 2. pgmbr JNA, str.pov.br.350-1 od 09.10.1991. godine, po kome je okrivljeni AA4 postupao, zajedno sa pripadnicima oružane grupe kojom je komandovao, odnosno na šta ili na koga je trebalo izvršiti napad, šta je bio cilj napada, posebno kakav je bio zadatak oružane grupe kojom je komandovao ovaj okrivljeni i koje radnje su okrivljeni AA4 i pripadnici oružane grupe kojom je on komandovao bili ovlašćeni da preduzimaju u konkretnom slučaju.

Naime, u napred navedenom naređenju od 09.10.1991. godine, konstatovano je da su u selu Lovas stacionirane snage ZNG jačine jedne čete, te da se glavnim snagama, obuhvatnim dejstvima blokiraju jugoistočne ivice sela i dejstvuje po objektima u njemu, a pomoćnim snagama (TO Tovarnik i milicije) izvrši “čišćenje” sela od pripadnika ZNG i MUP RH, kao i stanovništva koje je neprijateljski nastrojeno.

Međutim, i po nalaženju ovoga suda, nejasan je smisao naredbe po kojoj je okrivljeni AA4 kritičnom prilikom postupao, tj. nejasno je šta se u konkretnom slučaju podrazumeva pod pojmom “čišćenje” sela od pripadnika ZNG i MUP RH, kao i stanovništva koje je neprijateljski nastrojeno, u odnosu na koje okolnosti prvostepeni sud nije dao nikakve razloge u obrazloženju pobijane presude, niti je pak u toku prvostepenog postupka razjasnio ove činjenice, koje imaju karakter odlučnih činjenica i od kojih zavisi ocena zakonitosti radnji koje se okrivljenom AA4 i pripadnicima oružane grupe koji su bili pod njegovom komandom, stavljaju na teret.

Potom, iz izreke pobijane presude proizlazi da je napad na civilne objekte i pojedine civile izvršen po naređenju komandanta 2. pgmbr JNA, str.pov.br.350-1 od 09.10.1991. godine (koje je podrazumevalo “čišćenje” sela od pripadnika ZNG i MUP RH, kao i stanovništva koje je neprijateljski nastrojeno), a odmah potom navodi se da je taj napad vršen “bez ikakvog vojnog opravdanja”, što izreku prvostepene presude u ovom delu čini potpuno nerazumljivom i kontradiktornom.

Pri tom, prvostepeni sud u odnosu na ovaj deo izreke ožalbene presude interpretira i nakon ocene prihvata nalaz i mišljenje veštaka vojne struke Boška Antića, iz koga proizlazi da je procena bila da u selu Lovas ima pripadnika ZNG i MUP RH, a što proizlazi iz napred pomenute naredbe str.pov.br.350-1 od 09.10.1991. godine, što je sa druge strane kontradiktorno delu izreke presude gde se kaže da je napad izvršen bez ikakvog vojnog opravdanja.

Nadalje, okrivljeni AA4 je oglašen krivim da je izvršio napad na civilno stanovništvo hrvatske nacionalnosti i pojedine civile, koji napad je imao za posledicu smrtno stradanje sedam civila, pri čemu se navodi da u selu nije bilo niti ZNG, niti pripadnika MUP RH, pa ostaje nejasno da li su radnje za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim preduzete za vreme trajanja napada na civilno stanovništvo, a koji napad se odvijao po napred navedenom naređenju, ili kada se uverio da u selu nema jedinica ZNG i MUP RH, što se kasnije ispostavilo, pri čemu ostaje nejasno i u kom momentu je okrivljeni AA4 shvatio ili mogao shvatiti da se radi o nebranjenom mestu, a što je od značaja za psihički odnos ovog okrivljenog u odnosu na radnje koje mu se stavljaju na teret, i to kako u odnosu na naredbu po kojoj je, kako se branio tokom postupka, postupao, tako i u odnosu na radnje koje se tiču smrtnog stradanja civila, a koje mu se stavljaju na teret.

Naime, iz izreke pobijane presude nejasno je da li je smrtno stradanje sedam civila i napad na civilne objekte bio posledica napada na stanovništvo hrvatske nacionalnosti i pojedine civile, kao jedne od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, koja radnja izvršenja nužno podrazumeva da istovremeno postoji i borba između suprotstavljenih oružanih formacija (pri čemu sud u konkretnom slučaju utvrđuje da u selu nije bilo pripadnika druge oružane sile), ili se pak radi o ubistvu sedam civila, kao jednoj od radnji izvršenja ovog krivičnog dela (koja podrazumeva neborbenu akciju), kada se okrivljeni uverio da u selu nema neprijateljskih oružanih formacija.

Takođe, okrivljeni AA4 oglašen je krivim da je učestvovao u napadu koji se odvijao po naređenju komandanta 2. pgmbr JNA, str.pov.br.350-1 od 09.10.1991. godine, te kao komandir nije preduzeo sve neophodne mere da onemogući napad na civilno stanovništvo, već je u tome i sam učestvovao – naređivao, neposredno preduzimao i dopuštao da pripadnici njegove oružane grupe bez ikakvog vojnog opravdanja vrše napad na civilne objekte i pojedine civile, pri čemu se iz izreke presude uopšte ne vidi šta je okrivljeni AA4 naređivao, šta neposredno preduzimao, a za šta nije preduzeo mere da spreči, navodeći pri tom za pojedine radnje “i naređivao i dozvolio”, što je po nalaženju Apelacionog suda međusobno kontradiktorno.

Pri tom, kada je u pitanju nastupanje smrti sedam civilnih lica, osim smrti Vida Krizmanića i Ivana Ostruna, za koje sud utvrđuje da je okrivljeni AA4 bio prisutan kada su ova lica ubijena, za ostala lica ostaje nejasan oblik odgovornosti ovog okrivljenog, tj. da li je isti naredbodavac, izvršilac ili se eventualno može govoriti o nekom drugom obliku odgovornosti za nastupanje smrti tih lica.

2.- razlozi koji se odnose na stav II izreke prvostepene presude

Stavom II izreke prvostepene presude, okrivljeni AA, AA3 i AA2 oglašeni su krivim da su, nakon 10.10.1991. godine, po zaposedanju Lovasa, protivzakonito i faktički uspostavili novu lokalnu vlast civilnog i vojnog karaktera, pa su u narednom periodu, tokom oktobra i novembra meseca 1991. godine, okrivljeni AA u svojstvu faktičkog komandanta sela i upravitelja zemljoradničke zadruge, sa vrlo širokim vojnim i civilnim ovlašćenjima, okrivljeni AA3 u svojstvu komandanta TO _, a okrivljeni AA2 u svojstvu komandira novouspostavljene stanice milicije, naređivali pripadnicima TO, milicije i oružane grupe “Dušan Silni”, koja je ušla u njihov sastav, a u pojedinim situacijama i neposredno preduzimali prema civilnom stanovništvu hrvatske nacionalnosti sledeće radnje: 1. nečovečno postupanje, 2. mučenje i povrede telesnog integriteta i 3. ubistva određenih civilnih lica.

Najpre, po nalaženju ovoga suda, kako se to osnovano žalbama ističe, nejasno je svojstvo koje je imao okrivljeni AA, budući da iz formulacije iz izreke pobijane presude “faktički komandant sela i upravitelj zemljoradničke zadruge, sa vrlo širokim vojnim i civilnim ovlašćenjima” ostaje nejasno kojim oružanim formacijama je ovaj okrivljeni bio faktički komandant, kao i ko ga je postavio i dao mu ovlašćenja da komanduje i kome je on odgovarao, pri čemu nisu razjašnjeni navodi odbrane okrivljenog AA kojima se ukazuje da je on postupao po naredbi vojske, a na koje okolnosti se i žalbama ukazuje.

Po stavu Apelacionog suda u Beogradu, okolnost kojim oružanim formacijama je komandovao okrivljeni AA predstavlja odlučnu činjenicu od značaja za utvrđivanje oblika odgovornosti okrivljenih AA3 i AA2, budući da, ukoliko je okrivljeni AA bio faktički komandant i jedinicama TO Lovas (čiji je komandant okrivljeni AA3) i jedinici milicije (čiji je komandant okrivljeni AA2), u tom slučaju ovi okrivljeni faktički ne bi bili komandanti tih jedinica, već bi faktički bili podređeni u odnosu na okrivljenog AA, a koje je prvostepeni sud oglasio krivim da su izdavali naređenja, što izreku prvostepene presude čini kontradiktornom.

2.1.- razlozi koji se odnose na stav II tačka 1.a) i 2.a) izreke prvostepene presude

Nadalje, iz izreke prvostepene presude proizlazi da su okrivljeni AA, AA3 i AA2 “zajedničkim delovanjem uz pomoć pripadnika napred navedenih oružanih sastava, vršili zadržavanja i zatvaranja meštana civila u improvizovane, nehigijenske i prostorno neuslovne zatvore”, u kom delu je, i po stavu ovoga suda, kako se to osnovano i žalbama ukazuje, izreka presude nerazumljiva.

Naime, nerazumljivo je na koji način su ova trojica okrivljenih “zajedničkim delovanjem” vršili navedene radnje, odnosno nejasno je da li su naredili da se vrše ili su sami izvršili neke od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, tj. u čemu se sastoji njihovo zajedničko delovanje.

Takođe, kako je to napred rečeno, iz izreke prvostepene presude proizlazi da su okrivljeni AA, AA3 i AA2, naređivali pripadnicima TO, milicije i oružane grupe “Dušan Silni”, koja je ušla u njihov sastav, a u pojedinim situacijama i neposredno preduzimali prema civilnom stanovništvu hrvatske nacionalnosti, između ostalog ubistava određenih civilnih lica, dok iz izreke presude, osim što se navodi za okrivljenog AA da je naređivao pojedinim pripadnicima oružane grupe “Dušan Silni”, da ubiju određena civilna lica, ostaje nejasno za koja lica su okrivljeni AA3 i AA2 naredili da se ubiju, a takođe je nejasno za koja lica je svako od ovih okrivljenih učestvovao u ubistvima, a što takođe prvostepenu presudu u pogledu ovih odlučnih činjenica čini nerazumljivom i nejasnom, kako se to ističe i izjavljenim žalbama.

Okrivljeni AA, AA3 i AA2 su, prema izreci prvostepene presude, zadržali i zatvorili oko 40 civila, pri čemu iz obrazloženja pobijane presude, a imajući u vidu dokaze izvedene tokom postupka, za sada ostaje nejasno da li su sva zadržana i zatvorena lica civili ili koji su bili neprijateljski raspoloženi ili su zatvoreni po nekom drugom osnovu, imajući u vidu drugačiji status, posebno imajući u vidu spisak ZNG, koji je branilac dostavio uz izjavljenu žalbu.

Takođe, iz izreke prvostepene presude proizlazi da ovi okrivljeni neke od privedenih i zatvorenih lica saslušavaju, pri čemu ostaje nejasno ko je naredio saslušanje tih lica i da li su prilikom saslušanja sastavljeni zapisnici, i ukoliko jesu, kome su oni upućivani, čime se sud u obrazloženju pobijane presude uopšte ne bavi, a što predstavlja odlučnu činjenicu od značaja za utvrđivanje uloge svakog od okrivljenih u radnjama izvršenja, tj. ko je izvršilac, ko je naredbodavac, a ko eventualno odgovara u okvirima nekog drugog oblika odgovornosti, a što je za sada, kako se to osnovano i žalbama ističe, nejasno.

Pri tom, za neke radnje koje se okrivljenima AA, AA3 i AA2 stavljaju na teret (npr. stav II tačka 2a), sud u obrazloženju pobijane presude ne daje jasne i neprotivrečne razloge zbog kojih smatra da iste predstavljaju radnje izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ.

3- razlozi koji se odnose na stav III izreke prvostepene presude

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, kako se to osnovano i žalbama ističe, izreka pobijane presude je i u stavu III nerazumljiva i protivrečna sama sebi.

3.1- razlozi koji se odnose na stav III tačka 3 izreke prvostepene presude

Najpre, iz navedenog dela izreke presude nejasno je ko je naredio da se civilno stanovništvo koristi kao obezbeđenje od eventualnih borbenih dejstava hrvatskih oružanih snaga (živi štit) i njihovih minskih polja.

Naime, prvostepeni sud utvrđuje da je okrivljeni AA6, kao rezervni kapetan I klase, u svojstvu komandanta protivdiverzantskog odreda (PDO) TO Valjevo, naredio da se prema civilnom stanovništvu vrši nečovečno postupanje, a nakon toga, u opisu radnji izvršenja krivičnog dela sud navodi da je ovom okrivljenom napred navedeno naređenje izdao okrivljeni AA5, koje naređenje je on preneo svojim potčinjenima okrivljenom AA7 i okrivljenom AA8, pa ostaje nejasno da li sud okrivljenog AA6 oglašava krivim da je naredio ili da je preneo navedenu naredbu.

Protivrečnost izreke se, i po stavu ovoga suda, kako se to osnovano i žalbama ističe, ogleda i u tome što prvostepeni sud navodi da su okrivljeni AA7 i AA8 od okrivljenog AA6 primili naređenje da se civili vode u akciju pretresa terena u rejonu vinograda, kao obezbeđenja od eventualnih borbenih dejstava neprijateljske strane (živi štit) i njihovih minskih polja, iako su bili svesni da će izvršenjem ovog naređenja civili biti izloženi teškim duševnim patnjama, da su to i hteli, pri čemu su pristali i na moguće povrede telesnog integriteta civila i dovođenja u opasnost njihovih života, a zatim sud navodi da okrivljeni AA7 i AA8, videvši da će civili biti korišćeni za razminiranje minskog polja, nastavljaju da sa svojim vojnicima u tome učestvuju, iako to izlazi iz okvira naređenja koje su prethodno primili, te sada svesni da će civili biti izloženi velikim duševnim i telesnim patnjama, koje su hteli, pristajući i na povrede telesnog integriteta civila. Stoga ostaje nejasno da li su ovi okrivljeni primili naređenje da se civili vode kao “živi štit” ili su to naknadno shvatili, odnosno do kog tenutka su oni postupali po primljenom naređenju, te kakav je bio odnos ovih okrivljenih u odnosu na druga lica koja su učestvovala u ovoj “akciji”, a posebno koje radnje su preduzimali ostali okrivljeni (AA9, BB, BB1, BB2) u okviru navedenog zadatka, imajući u vidu sve okolnosti kritičnog događaja, pri čemu ni u obrazloženju ožalbene presude u odnosu na ovu okolnost prvostepeni sud nije dao jasne i dovoljne razloge, što prvostepenu presudu takođe čini nerazumljivom.

Pri tom, ukoliko je utvrdio da su okrivljeni AA7 i AA8, naknadno videvši da će civili biti korišćeni za razminiranje minskog polja, nastavili da sa svojim vojnicima u ovome učestvuju, po stavu Apelacionog suda u Beogradu prvostepeni sud je bio u obavezi da ispita mogućnost ovih okrivljenih da “u tome ne učestvuju”, imajući u vidu da su isti bili pod pratnjom nekih drugih oružanih formacija, kojima nisu pripadali, kao i da su ovi okrivljeni i sami bili izloženi opasnosti, pri čemu jedan od njih biva povređen.

4.- razlozi koji se odnose na celokupnu izreku prvostepene presude

I po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, izreka prvostepene presude je generalno nerazumljiva, pre svega imajući u vidu da u izreci nisu jasno označeni oblici odgovornosti svakog od okrivljenih za svaku preduzetu radnju, niti su jasno individualizovane radnje svakog od okrivljenih, dok je izreka presude u pogledu pojedinih radnji međusobno kontradiktorna, budući da iste isključuju jedna drugu (npr. naređivao i dozvolio da se izvrše), pri čemu su u obrazloženju presude izostali razlozi o odlučnim činjenicama, što je dovelo i do pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a na koje povrede se osnovano ukazuje i u izjavljenim žalbama.

Posebno je značajno u tom smislu podsetiti da je krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, saglasno zakonskoj odredbi, moguće izvršiti na jedan od dva alternativno predviđena načina. Naime, različite radnje izvršenja moguće je izvršiti bilo tako što su one neposredno izvršene od strane učinioca ili tako što je učinilac dao naredbu za njihovo izvršenje. Osim ova dva modaliteta, zakon ne poznaje druge oblike kojima bi ovo krivično delo moglo biti ostvareno.

Evidentno je međutim da je prvostepeni sud prihvatio navode tužioca, prema kojima se i neki drugi modaliteti učestvovanja u zločinu mogu pojaviti kod ovog krivičnog dela. Međutim prvostepeni sud, prema shvatanju Apelacionog suda u Beogradu, o ovome ne daje jasne i ubedljive razloge. Naime, bez obzira da li u svakom konkretnom slučaju radnje okrivljenih smatra radnjama neposrednog izvršenja, ili pak radnjama nekih od postojećih oblika saučestvovanja u radnjama izvršenja, prvostepeni sud je dužan da jasno navede u čemu se sastoji konkretna radnja svakog od okrivljenih, a naročito u kakvoj je ona vezi sa radnjom neposrednog izvršioca i nastupelom posledicom. Ukoliko je u konkretnom slučaju prvostepeni sud uverenja da je okrivljeni postupao kao saizvršilac, neophodno je jasno obrazložiti, a u skladu sa zahtevima ovog instituta, postojanje zajedničke odluke, i konkretne „druge radnje“ preduzete od strane saizvršioca sa umišljajem, kojom se bitno doprinosi izvršenju krivičnog dela. Neprihvatljivo je, po stanovištu Apelacionog suda u Beogradu, proširivanje pojma saizvršilaštva i krajnje uopšteno pripisivanje pojedinih posledica okrivljenima, na način koji omogućava da različiti čitaoci presude izvedu sasvim različite zaključke u pogledu toga ko, za šta, i pozivanjem na koji oblik krivične odgovornosti, odgovara.

Pri tome Apelacioni sud u Beogradu je mišljenja da se u značajnom delu prvostepena presuda zasniva na suštinskom, ali ne i formalnom, pozivanju na oblik odgovornosti koji je u međunarodnom pravu poznat pod nazivom „komandna odgovornost“. Reč je naime o obliku odgovornosti kod kojega pretpostavljeni odgovara za radnje potčinjenih, bez obzira što ih nije naredio, niti neposredno izvršio, ukoliko je znao ili mogao znati za pripremu ili izvršenje ovih radnji, ali nije preduzeo zakonom predviđene mere da bi one bile sprečene ili izvršioci kažnjeni. Prvostepeni sud bi morao, da ukoliko smatra da je ovakva vrsta odgovornosti prihvatljiva za domaći pravni poredak, o tome da jasne i uverljive razloge, pozivajući se na relevantne međunarodne i domaće propise. Međutim, neprihvatljivo je po stanovištu Apelacionog suda u Beogradu da se okrivljenima suštinski na teret stavljaju ponašanja inkriminisana konceptom komandne odgovornosti, pri čemu se to formalno ne čini, već se ovakva ponašanja formalno podvode u preširoko postavljene okvire instituta poznatih u nacionalnom krivičnom zakonodavstvu. Ovakav pristup, osim toga što izreku čini nerazumljivom, po stanovištu Apelacionog suda u Beogradu, onemogućava okrivljene i u razvijanju delotvorne odbrane, imajući u vidu da je okrivljenom nužno obezbediti da u svakoj fazi postupka tačno zna šta mu se stavlja na teret, kako bi bio u prilici sa se brani od činjeničnih i pravnih tvrdnji tužioca.

Imajući u vidu sve napred izneto, Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, je našao da je zbog navedenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja nužno ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje mu je ovim rešenjem ukazano, imajući u vidu i ostale navode iznete u izjavljenim žalbama, i pouzdano utvrditi sve odlučne činjenice od značaja za pravilno presuđenje u ovoj krivičnopravnoj stvari, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Iz svih iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine je, na osnovu odredbe člana 458 stav 1 ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar      PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Branislava Munjić, s.r.     Sonja Manojlović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić
 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)