Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.09.2011.

Kž1 Po2 4/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž1 Po2 4/11
Dana 06.06.2011. godine
B E O G R A D




U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU-Odeljenje za ratne zločine, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Siniše Važića, Sonje Manojlović, mr Sretka Janković i dr Miodraga Majića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Rosande Dževerdanović Savković, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okr. AA, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ u saizvršilaštvu u vezi člana 22 KZ SRJ, odlučujući o žalbama okr.AA i njegovih branilaca adv.AB i adv.AB1, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu - Odeljenje za ratne zločine K.Po2.49/2010 od 10.12.2010.godine, u javnoj sednici veća održanoj dana 06.06.2011.godine, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Miroljuba Vitorovića, okr.AB i njegovog branioca adv.AB1, doneo je


P R E S U D U


ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe okr.AA i njegovih branilaca, adv.AB i adv. AB1, a presuda Višeg suda u Beogradu - Odeljenje za ratne zločine K.Po2.49/2010 od 10.12.2010.godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Višeg suda u Beogradu-Odeljenja za ratne zločine K.Po2.49/2010 od 10.12.2010.godine, okr.AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ u saizvršilaštvu, u vezi člana 22 KZ SRJ, pa je primenom napred navedenih zakonskih propisa i članova 5, 33, 38, 41 i 50 KZ SRJ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i to počev od 26.10.2005.godine, kada je lišen slobode pa nadalje. Istom presudom na osnovu člana 196 stav 4 ZKP-a, okr.AA je oslobođen od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka, pa isti padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok su na osnovu člana 206 stav 2 ZKP-a, porodice oštećenih za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva upućene na parnicu.

Protiv navedene presude blagovremeno su žalbe izjavili:

-okr.AA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud prvostepenu presudu preinači tako što će ga osloboditi od optužbe,

-branioci okr.AA, adv.AB i adv.AB1 zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede Krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud nakon sprovedenog žalbenog postupka i održanog pretresa pobijanu presudu preinači i to tako što će svojom odlukom okr.AA osloboditi od optužbe, jer nije dokazano da je učinio krivično delo za koje je optužen.

Tužilac za ratne zločine je u podnesku Ktrz.br.5/05 od 07.04.2011.godine, predložio da Apelacioni sud u Beogradu - Odeljenje za ratne zločine odbije kao neosnovane žalbe okr.AA i njegovih branilaca, te prvostepenu presudu potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu - Odeljenje za ratne zločine, održao je javnu sednicu veća u skladu sa odredbom člana 375 stav 1 ZKP-a, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Miroljuba Vitorovića, okr.AA i njegovog branioca adv.AB1, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je nakon razmatranja navoda žalbi i mišljenja Tužilaštva za ratne zločine, te objašnjenja navoda žalbi koje su dali okr.AA i njegov branilac adv.AB1, kao i objašnjenja navoda iz predloga koji je dao zamenik Tužioca za ratne zločine, a nakon što je pobijanu presudu ispitao u granicama propisanih odredbom člana 380 ZKP-a, našao:

-žalbe su neosnovane.

Prvostepenom presudom, kao i postupkom koji joj je prethodio, nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je na štetu okrivljenog povređen Krivični zakon, na koje povrede, Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, u smislu odredbe člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Žalbom branilaca okrivljenog pobija se prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, a na koji zakonski osnov se poziva i okrivljeni u svojoj žalbi, tako što se ističe da prvostepena presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a da su dati razlozi nejasni i protivrečni.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu-Odeljenje za ratne zločine suprotno napred navedenim žalbenim navodima, nalazi da je prvostepeni sud o svim činjenicama važnim za donošenje presude dao dovoljno jasne i argumentovane razloge koji u pogledu odlučnih činjenica ne sadrže nikakve protivrečnosti niti nejasnoće, pa ni one na koje se ukazuje u žalbi branilaca, s obzirom da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi, kojom je okr.AA oglasio krivim, dao detaljne razloge, između ostalog i u pogledu ocene iskaza svedoka SS, a što u svemu kao pravilno prihvata i veće ovoga suda.

Žalbama okr.AA i njegovih branilaca, pobija se prvostepena presuda i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, tako što se osporava ocena suda o izvedenim dokazima i njegovi činjenično-pravni zaključci, uz isticanje pitanja pouzdanosti iskaza svedoka SS.

Prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, izneti žalbeni navodi su neosnovani, jer je prvostepeni sud činjenično stanje u potpunosti i pravilno utvrdio na osnovu svih izvedenih i pravilno cenjenih dokaza kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te u sklopu odbrane okrivljenog, dajući za svoje činjenične i pravne zaključke, dovoljno jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i veće ovoga suda.

Naime, žalbama okr.AA i njegovih branilaca osporava se kredibilitet svedoka SS, navođenjem razlika i nedostataka u svim njegovim iskazima, u pogledu sadržine, mesta i vremena izdavanja naredbe od strane okrivljenog.

Međutim, prema nalaženju veća ovoga suda, pravilno je prvostepeni sud prihvatio iskaz svedoka SS da je kritičnom prilikom odbio naređenje okr.AA da ubija albanske civile, ali da je po njegovoj naredbi skupljao leševe, kao istinit i dosledan, a imajući pri tom u vidu i nalaz i mišljenje sudskih veštaka VV specijaliste neuropsihijatrije i sudske psihijatrije i dr VV1 specijaliste medicinske psihologije.

Prema oceni veća ovoga suda, svedok SS u svojim iskazima datim u predkrivičnom i prethodnom postupku, te na glavnom pretresu, kao i haškim istražiteljima i pred Haškim tribunalom, bio kategoričan u postojanje naredbe okr.AA da se krene u ubijanje albanskih civila. Pojedine nepodudarnosti u iskazima ovog svedoka, koje se odnose na tačno mesto i prisutna lica prilikom izdavanja naredbe, ne čine njegov iskaz u celini i u bitnim činjenicama nepouzdanim.

Veće Apelacionog suda prihvata zaključak prvostepenog suda iznet u pogledu ocene izjave svedoka SS date haškim istražiteljima, u delu gde je izjavio da je okr.AA izdao naredbu u maloj kancelariji, da veću dokaznu snagu ima iskaz neposredno ispitanog svedoka SS, koji je u tim prilikama bio kategoričan da je okr.AA naredbu izdao u dvorištu ispred policijske stanice, pri tome pravilno prihvatajući objašnjenje svedoka u vezi ovih razlika. Ispitan na glavnom pretresu, a nakon predočavanja napred navedene izjave, svedok je objasnio da mu je prilikom tog ispitivanja rečeno da su drugi svedoci to izjavili, a da on u svakom slučaju ostaje pri onome što je lično čuo ispred stanice, a što se odnosilo na naredbu.

Takođe, razlike u iskazima svedoka datim zameniku Tužioca za ratne zločine od 22.09.2005.godine i haškim istražiteljima 18.01.2006.godine, u odnosu na njegove ostale iskaze, odnose se samo na lica koja su bila prisutna kritičnom prilikom, a koje razlike je svedok, kako je to već napred navedeno objasnio, dok je i prema nalaženju veća ovoga suda, u pogledu naredbe okr.AA bio dosledan. I prilikom ispitivanja pred Haškim tribunalom 08.07.2009.godine svedoku SS je predočena izjava data haškim istražiteljima 18.01.2006.godine, te je svedok i tada objasnio da je sugestija ispitivača bila u pogledu ljudi koji su bili prisutni kritičnom prilikom, pa je on tada rekao „ako su drugi svedoci rekli da su ti ljudi bili prisutni, onda možete da ih uključite u moju izjavu“, dok je u pogledu naredbe okr.AA naveo da nije bilo pismene naredbe i da što se tiče jutra, ne može da se seti da li je ušao u stanicu u Suvoj Reci, u pomoćnoj zgradi, niti može reći da li je čuo od njega tj.AA ili od nekog drugog kolege sa posla o jutarnjoj naredbi, a što se tiče podneva već je objasnio koga je sreo na ulazu policijske stanice, i da ne može tačno da se seti same naredbe, ali je shvatio da je naredba nezakonita, te je odbio da je izvrši. Znači, svedok je i pred haškim tribunalom, a što proizilazi iz overenog prevoda transkripta sa otvorene sednice od 08. i 09. jula 2009. godine, na više mesta potvrdio da je okr.AA izdao naredbu, koju je on shvatio kao krivično delo ubistva. S tim u vezi, kao neosnovan je ocenjen navod u žalbi branilaca da se mora postaviti pitanje šta se zaista od SS izjava može koristiti kao verodostojno, a šta mu je „stavljeno u usta“ da kaže.

Takođe, i pri obavljenim suočenjima sa okr.AA, svedok SS je bio izričit, kategoričan i ubedljiv u svojoj tvrdnji da je okrivljeni izdao naredbu, te se obratio okrivljenom „Odlično znaš kako je i šta bilo, ja nemam nikakvog razloga ovde da lažem, kad sam ja izlazio iz tog pomoćnog objekta ti si bio onde ispred ulaza u zgradu stanice i lepo znam ko je bio tu, znači bio je tu BB, GG i DD, za druge ne mogu tačno da se setim, i lepo si, to sam više puta rekao, ne mogu da se setim tačno kako si rekao, ali terao si me da krenem sa njima u akciju“ i „Ja kažem da ste mi tada naredili, a ne mora da mi se veruje“.

Upravo u svom izvornom svedočenju datom pred istražnim sudijom u pretkrivičnom postupku dana 05.03.2004.godine, u odnosu na koje je prvostepeni sud pravilno postupio kada ga je posebno cenio, svedok SS navodi da je lično čuo naredbu okr.AA da se ide od kuće do kuće i da se ubijaju Albanci. Činjenica da ovaj svedok kasnije u toku samog napred navedenog ispitivanja, kao i prilikom davanja ostalih iskaza navodi da nije čuo kada je AA to rekao, ali je video da idu da ubijaju, a okr.AA mirno gleda dok su ljude ubijali i tovarili, odnosno da ne zna tačno kakva ja naredba glasila od reči do reči, može se objasniti nalazom i mišljenjem sudskih veštaka da u situaciji kada kaže konkretno da je nešto čuo i izgovorio šta je čuo, već na sledeće pitanje, kada je shvatio šta je izgovorio, svedok ne želi da preuzme rizik i što se više pitanja u tom smislu postave, što se više insistira on „vrda“ jer doći u sud i reći istinu ima ozbiljne posledice, nije mala odgovornost. Inače, okrivljeni AA je u kritično vreme bio starešina svedoka SS.

U svakom slučaju, iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da SS nije osoba sklona konfabulacijama, tj. popunjavanju praznina u sećanju neistinama, odnosno izmišljotinama, a nedoslednosti i nedostaci u reprodukciji upamćenog u predmetnim iskazima su izraz zaboravljanja detalja zbog proteklog vremena i nelagode zbog iznošenja činjenica u vezi sa predmetnim okolnostima.

Žalbom branilaca osporava se napred navedeni nalaz i mišljenje sudskih veštaka, uz isticanja da poverenje u mišljenje veštaka ne može biti bezgranično i ne znači da je ono a priori uvek i u svakom predmetu tačno, stručno i dato u skladu sa pravilima struke.

Međutim, prema nalaženju Apelacionog suda, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je nalaz i mišljenje sudskih veštaka u potpunosti prihvatio kao stručan i argumentovan, te dat od strane stručnih lica i u svemu u skladu sa pravilima nauke i struke.

Naime, Apelacioni sud smatra da je u konkretnom slučaju bilo neophodno odrediti veštačenje svedoka AA od strane lica koja raspolažu potrebnim i stručnim znanjem, s obzirom da je odbrana, tokom ovog krivičnog postupka, dovodila u pitanje njegov kredibilitet, pa je ovaj nalaz i mišljenje jedno dokazno sredstvo u ovom krivičnom postupku, koje je sud ceni po slobodnom uverenju i u sklopu ostalih izvedenih dokaza. S obzirom da se radi o jednoj važnoj činjenici u ovaj krivičnoj stvari, odnosno ličnosti svedoka SS i njegovoj sposobnosti da opazi činjenice i svoja opažanja saopšti, za čije utvrđivanje nije dovoljno opšte obrazovanje i znanje, kao ni stručna pravna sprema, pa je bilo potrebno veštačenje od strane lica nezainteresovanih u postupku, a na osnovu njihovog stručnog znanja i veština. Veštaci su svoj nalaz i mišljenje dali po pravilima i metodama svoje nauke, a u čiju pravilnost sud nije imao razloga da ne bude ubeđen.

U pogledu izdate naredbe od strane okr.AA, u žalbi njegovih branilaca ističe se pitanje posrednih dokaza i okolnosti za ovakvo tvrđenje prvostepenog suda.

Prema stavu veća Apelacionog suda, postojanje naredbe za vršenje krivičnog dela ratni zločin, može se dokazivati i drugim utvrđenim okolnostima. Činjenice su da je nesporno utvrđeno da su, sada pravnosnažno osuđeni DD, GG i pok.BB, sa drugim NN licima, kritičnog dana i kritičnom prilikom preduzimali radnje izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, a da je svedok SS bio kategoričan i dosledan da su upravo ova lica inače pripadnici OUP-a Suva Reka, bili prisutni prilikom izdavanja naredbe okr.AA u dvorištu zgrade OUP-a, da je ubrzo okrivljeni izdao naredbu svedoku AA i svedoku SS1 da se leševi ubijenih civila utovare u kamion, a što su oba ova svedoka u svojim iskazima potvrdila, te su i osuđeni DD ispitan u svojstvu svedoka, kao i svedok A, naveli da je SS bio u tržnom centru da skuplja tela, gde je došao i sam okr.AA, što je utvrđeno iz iskaza svedoka SS2, SS3 i SS4, koji je bio decidiran i ubedljiv čak i pri suočenju sa okrivljenim da ih je ĐĐ odveo do tržnog centra gde ih je preuzeo komandir stanice AA i rekao „Treba da se utovaraju leševi“.

Sve napred navedene utvrđene okolnosti i prema nalaženju veća ovoga suda, ukazuju na nesumnjiv zaključak da je obraćanje okr.AA, u dvorištu Policijske stanice OUP-a Suva Reka, čije reči svedok SS ne može da interpretira, bilo za prisutne razumljivo u smislu šta da rade i koje obraćanje je isključivo dovelo do željene reakcije. Ovakav zaključak je, na osnovu raspoloživih dokaza, jedini razuman zaključak, pre svega potkrepljen iskazom svedoka SS koji, a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, u ključnim aspektima svog iskaza ne odstupa, da je AA izdao naredbu iz koje je jasno proizilazilo da se njome poziva na vršenje krivičnog dela, te i posmatranje navedenog u kontekstu celog događaja ukazuje na postojanje takve naredbe.

Što se tiče izvršenog uviđaja od 30.03.1999.godine u Suvoj Reci, na kojem se insistira u izjavljenim žalbama okrivljenog i njegovih branilaca, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio iz pismene dokumentacije i iskaza ispitanih svedoka, učesnika istog, da je navedeni uviđaj obavljen i da je tom prilikom u dvorištu kuće vlasništva EE (tzv. „ee“), pronađeno 4 ugljenisana leša od kojih je jedan ženskog pola i da su ti leševi sahranjeni istog dana na muslimanskom groblju u Suvoj reci, obeleženi brojevima. S tim u vezi, pravilno je postupio prvostepeni sud kada nije prihvatio odbranu okr.AA da je jedino 30.marta mogao poslati policajce u obezbeđenje uviđajne ekipe na Reštanskom putu i ujedno pretres tzv. „ss“ (kuće EE), a ovo iz razloga što je iz iskaza svedoka GG utvrđeno da je auto-patrola, u kojoj je on bio, obezbeđivala uviđajnu ekipu koja je došla iz Prizrena nakon 3-4 dana od kritičnog događaja (26.mart) i toga dana, znači 30.marta, ni SS1 ni SS nisu bili sa njim, pa je stoga neosnovan navod u žalbi okr.AA da SS i SS1 nisu skupljali leševe 26-og nego 30-og. Osim toga, svedok SS nikada nije izjavio da je kritičnom prilikom, 26. marta, skupljao ugljenisana tela, a nesumnjivo je da su tela u dvorištu, između kuća Beriša, izgorela kada je zapaljena kuća EE te da 26-og nisu sklonjena već 30-og, pa je kao neosnovan ocenjen žalbeni navod okr.AA da svedok SS ne može da objasni kako su tela koja su navodno utovarena u kamion za Prizren, nađena na groblju u Suvoj Reci.

Imajući u vidu da su sve odlučne činjenice pravilno i potpuno utvrđene, po oceni Apealacionog suda, prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak o pravnoj oceni i radnji okr.AA, te je pravilno odlučio o njegovoj krivici i pravnom kvalifikacijom iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, pravilno je primenjen zakon, jer se u radnjama okrivljenog stiču kako objektivna, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela za koja je oglašen krivim, pa su stoga izjavljene žalbe i u delu, kojim se prvostepena presuda pobija zbog povrede Krivičnog zakona, ocenjene kao neosnovane.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, a po žalbama okr.AA i njegovih branilaca, Apelacioni sud - Odeljenje za ratne zločine, nalazi da je prvostepeni sud odlučujući o vrsti i visini kazne koju okrivljenom treba izreći, imao u vidu sve okolnosti iz člana 41 KZ SRJ koje su od uticaja na odmeravanja kazne. Od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog sud je cenio činjenicu da do sada nije osuđivan, a što je utvrđeno iz izveštaja iz KE, da je porodičan čovek, otac dvoje dece, kao i njegovo izraženio žaljenje zbog svega što se desilo u Suvoj reci. Kao otežavajuće okolnosti sud je na strani okrivljenog cenio težinu izvršenog krivičnog dela, nastupele posledice, tj.da je stradalo četrdesetosmoro ljudi koji ničem nisu doprineli odluci koju je doneo okr.AA, a imajući pritom u vidu i fizičke i duševne patnje nanete žrtvama koje su tom prilikom lišene života, kao i očigledne duševne patnje koje su zadesile preživele.

Prema oceni veća ovoga suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog, te pravilno cenio težinu izvršenog krivičnog dela i nastupele posledice, a u sklopu činjenice da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio pripadnik policije i to komandir, čija je dužnost bila da upravo štiti građane Republike Srbije, pa je pravilno zaključio da je jedina opravdana kazna za okrivljenog maksimalna kazna zatvora predviđena za ovo krivično delo, u trajanju od dvadeset godina, u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.

I po oceni veća Apelacionog suda ovako izrečena kazna adekvatna je težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice okrivljenog, nastupelim posledicama i okolnostima pod kojima je delo izvršeno i ista je nužna za postizanje svrhe kažnjavanja, a u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija.

Iz iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, na osnovu člana 388 ZKP-a, doneo je odluku kao u izreci presude.



Zapisničar Predsednik veća-sudija
Rosanda Dževerdanović Savković Radmila Dragičević Dičić

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)