Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.02.2011.

Kž1 Po2 8/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po2 8/2010
Dana 14.02.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Odeljenje za ratne zločine, u veću sastavljenom od sudija Radmile Dragičević-Dičić, predsednika veća, sudija Siniše Važića, mr Sretka Jankovića, dr Miodraga Majića i Omera Hadžiomerovića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Mirjane Janković-Nedić, zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZ SRJ u saizvršilaštvu u vezi sa čl. 22 KZ SRJ, odlučujući o žalbama Tužioca za ratne zločine, branioca okrivljenog AA, advokata AB, okrivljenog BB i njegovog branioca, advokata BA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za ratne zločine K-Po2.br.25/2010 od 15.03.2010. godine, u sednici veća održanoj u smislu odredbe čl. 375 st. 1 ZKP-a, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Mrdak Veselina, okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB i okrivljenog BB i njegovog branioca, advokata BA, doneo je dana 14.02.2011.godine


P R E S U D U

Uvažavanjem žalbe Tužioca za ratne zločine PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za ratne zločine, K-Po2.br.25/2010 od 15.03.2010. godine, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, okrivljenog AA i okrivljenog BB, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZ SRJ u saizvršilaštvu u vezi sa čl. 22 KZ SRJ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, primenom navedenih zakonskih propisa i odredbi čl. 4 st. 2, čl. 5 st. 2, 33, 38 i 41 KZ SRJ, OSUĐUJE, i to: okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 20 /dvadeset/ godina, u koju mu se primenom odredbe člana 50 KZ SRJ uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.10.2007. godine, pa nadalje, do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 13 /trinaest/ godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 17.10.2007. godine do 04.12.2007. godine, kao i vreme od 15.03.2010. godine pa nadalje, do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, dok se žalbe branioca okrivljenog AA, advokata AB, okrivljenog BB i njegovog branioca, advokata BA, ODBIJAJU kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđuje.


O b r a z l o ž e nj e

I

PRVOSTEPENA PRESUDA, IZJAVLjENE ŽALBE
I PODNETI ODGOVOR


Presudom Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K-Po2.br.25/2010 od 15.03.2010. godine, okrivljeni AA i okrivljeni BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZ SRJ u saizvršilaštvu u vezi sa čl. 22 KZ SRJ, pa su primenom navedenih zakonskih propisa i odredbi čl. 4 st. 2, čl. 5 st. 2, 33, 38 i 41 KZ SRJ osuđeni i to okrivljeni AA na kaznu zatvora u trajanju od 15 /petnaest/ godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.10.2007. godine, pa nadalje, a okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od 12 /dvanaest/ godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 17.10.2007. godine do 04.12.2007. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 15.03.2010. godine, po rešenju Višeg suda u Beogradu K-Po2.br.25/2010 godine od 15.03.2010. godine, pa nadalje. Istom presudom, a na osnovu odredbe čl. 194 st. 4 ZKP-a i čl. 196 ZKP-a, okrivljeni su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem.


Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

-Tužilac za ratne zločine, zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu, tako što će okrivljene osuditi na kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju,

-branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da istu preinači, tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili mu izreći blažu kaznu. Istovremeno je zahtevao da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda,

-okrivljeni BB, bez navođenja osnova pobijanja, ali iz sadržine žalbe proizlazi da je istu izjavio zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu, tako što će ga osloboditi od optužbe ili da istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i sa zahtevom da zajedno sa branicem bude obavešten o sednici veća i

-branilac okrivljenog BB, advokat BA, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o kazni, sa predlogom da drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu, tako što će okrivljenog BB osloboditi optužbe ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovni postupak i sa zahtevom da bude pozvan na sednicu veća prilikom odlučivanja o žalbi.

Tužilac za ratne zločine je podneo odgovor na žalbu branioca okrivljenog AA, advokata AB, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana, a u podnesku KTRZ br.13/07 od 02.07.2010. godine, predložio je da se žalbe branilaca okrivljenih, kao i žalba okrivljenog BB, odbiju kao neosnovane, a da se žalba Tužioca za ratne zločine uvaži i okrivljeni AA i BB osude na kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine je održao sednicu veća u smislu odredbe čl. 375 st. 1 ZKP-a u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Veselina Mrdaka, okrivljenih AA i BB i njegovih branilaca, advokata AB i BA, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom koju je ispitao po službenoj dužnosti u smislu odredbe čl. 380 ZKP-a, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, te navoda i predloga iz odgovora na žalbu, a imajući u vidu i mišljenje zamenika Tužioca za ratne zločine, našao:

Žalba zamenika Tužioca za ratne zločine je osnovana, dok su žalbe branilaca okrivljenih kao i okrivljenog BB, neosnovane.


II

PAZLOZI ZA ODBIJANjE ŽALBI OKRVLjENOG BB I BRANILACA OKRIVLjENIH

Naime, prvostepenom presudom, kao i postupkom koji je prethodio nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je na štetu okrivljenih povređen krivični zakon, a na koje povrede Apelacioni sud, kao drugostepeni, u smislu odredbe čl. 380 st. 1 tačka 1 i 2 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.


Žalbama branilaca okrivljenih AA i BB pobija se prvostepena presuda zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP tako što se najpre žalbom branioca okrivljenog AA navodi da presuda nema razloga o utvrđenim odlučnim činjenicama koje se zasnivaju na iskazu svedoka SS, pošto je prvostepeni sud kada je u pitanju iskaz ovog svedoka izneo suprotne navode od same sadržine iskaza svedoka SS, a naime, na strani 30 obrazloženja presude naveo je da je iz iskaza ovog svedoka izveo zaključak da je svedok bio očevidac događaja i da je to nesumnjivo potvrdio pri suočenju sa okrivljenim AA, iako ovaj svedok, niti bilo koji drugi, nikada tako nešto nije svedočio, posebno što on nije bio na licu mesta u trenutku kada su ubijani civili, već je došao nakon toga kada je civile trebalo ubaciti u bunar, dok se žalbom branioca okrivljenog BB uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, već se samo interpretira navedena zakonska odredba, pri čemu se ovaj žalbeni osnov pobijanja suštinski svodi na osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, o čemu će u daljem obrazloženju biti reči.


2 a – okr.AA

Nasuprot žalbenim navodima branioca okrivljenog AA, po oceni Apelacionog suda u Beogradu u presudi su dati jasni razlozi o odlučnim činjenicama koji ne sadrže nikakve nejasnoće, niti protivrečnosti o onome što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika prilikom saslušanja navedenog svedoka iz samog zapisnika, budući da prvostepeni sud nije naveo da je svedok SS rekao da je bio očevidac događaja, već je ceneći celokupan iskaz ovog svedoka, kao i njegov iskaz prilikom suočenja sa okrivljenim AA izveo logičan zaključak da je iskaz svedoka SS u svemu prihvatljiv, jer se uklapa sa ostalim izvedenim dokazima, o čemu su u presudi dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, zbog čega su ovi žalbeni navodi branioca okrivljenog AA, ocenjeni kao neosnovani.

Takođe ne stoje ni navodi žalbe branioca ovog okrivljenog da prvostepeni sud u razlozima presude nije naveo nijednu činjenicu ili dokaz iz kojih nesumnjivo proizilazi da se upravo radi o ubistvu šest civila navedenih u izreci presude, odnosno u razlozima presude ne navodi se ni jedan podatak iz kojeg se može pouzdano utvrditi da se navedena lica vode kao umrla ili pak rešenje suda gde se nestala lica proglašavaju umrlim, već se to navodi samo za oštećenu OO. Nasuprot ovim žalbenim navodima, po oceni ovog suda, prvostepeni sud je na osnovu iskaza rodbine ubijenih civila koji su saslušani u svojstvu oštećenih, te iskaza većeg broja svedoka, a delom i iz odbrane samog okrivljenog AA, na nesumnjiv način utvrdio kako broj ubijenih lica, tako i njihov identitet, a o kojim činjenicama je u obrazloženju presude dao potpune i valjane razloge, zbog čega su ovi žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani. Naime, prvostepeni sud je pouzdano utvrdio da su oštećeni - civili hrvatske nacionalnosti koji su ostali u selu, dok je ostalo hrvatsko stanovništvo oktobra meseca 1991.godine, napustilo selo, kada su srpske snage preuzele kontrolu nad istim, i to: VV, GG i DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, lišeni života na način opisan u izreci prvostepene presude, pa nepostojanje dokaza na koje se branilac okrivljenog AA poziva, a koji bi formalnopravno potvrdili činjenicu smrti navedenih lica, ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja da su u vreme i mestu, kako je navedeno u izreci presude, lišeno života ovih šest civila, zbog čega su ovi žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, žalbom branioca okrivljenog AA se navodi da je prvostepeni sud izveo pogrešne zaključke o odlučnim činjenicama, a pre svega da je okrivljeni AA pucao u civile, ističući da je okrivljeni AA u potpunosti negirao izvršenje predmetnog krivičnog dela, pri čemu se osporava ocena odbrane okrivljenog BB, koji je tvrdio da je civile ubio okrivljeni AA, a koji iskaz kako se u žalbi navodi, niko od saslušanih svedoka nije potvrdio, već naprotiv, svi saslušani svedoci koji su se te večeri nalazili na položajima u Banskom Kovačevcu, negirali su da su videli da je AA pucao u civile. Nadalje se u žalbi ukazuje na nedoslednosti i razlike u iskazu okrivljenog BB i daje sopstvena ocena odbrane ovog okrivljenog date u različitim fazama postupka i navodi da je ovaj okrivljeni bio nedosledan u odnosu na samog sebe u pogledu činjenice kako je došao u Banski Kovačevac, u koje vreme se predmetni događaj odigrao, šta je sve video konkretnom prilikom, te koji pištolj je kod sebe imao i kako je okrivljeni AA bio obučen, iz kojih razloga je po mišljenju branioca okrivljenog AA prvostepeni sud morao daleko kritičnije ceniti iskaz okrivljenog BB, pogotovo što nije bilo svedoka očevidaca kritičnog događaja koji bi potvrdili ono što je u odnosu na okrivljenog AA izjavio okrivljeni BB. Nasuprot ovim žalbenim navodima, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza, koji se međusobno uklapaju, a pre svega odbrane okrivljenog BB, te iskaza svedoka SS i svedoka SS1 (od oca __), a koje je cenio kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi i u sklopu odbrane okrivljenog AA, pravilno utvrdio da je okrivljeni AA u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, i za koje je oglašen krivim, o čemu su u obrazloženju presude dati jasni, detaljni i argumentovani razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, zbog čega su suprotni navodi žalbe branioca okrivljenog AA, ocenjeni kao neosnovani.

Naime, da je okrivljeni AA bio na mestu izvršenja krivičnog dela u Banskom Kovačevcu, kod bunara kuće, kućni broj 8 i pucao u civile, prvostepeni sud je utvrdio iz odbrane okrivljenog BB, koji je kategorično tvrdio da je u civile postrojene pored bunara, pucao rafalnom paljbom okrivljeni AA, sa udaljenosti 5 do 6 metara, te da je, kada su civili popadali po zemlji, okrivljeni AA prišao jednom muškarcu koji je još davao znake života i “overio ga”, pucajući mu iz “škorpiona” u glavu, a potom naredio da se civili bace u bunar i od minera tražio eksploziv. Budući da je odbrana okrivljenog BB u delu u kome je tvrdio da je okrivljeni AA pucao u civile, potvrđena ostalim izvedenim dokazima i to navodima svedoka SS, za koga je prvostepeni sud zaključio da je bio očevidac događaja, i koji je to nesumnjivo potvrdio pri suočenju sa okrivljenim AA, govoreći mu u lice: “ubio si ih, priznaj, ne možeš se izvući..., imao si “škorpion” i sa njim si ih pobio...., ubili ste babe iz koristoljublja”, a ovaj svedok je potvrdi i odbranu okrivljenog BB da je okrivljeni AA tražio da se civili bace u bunar, to je i po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbranu okrivljenog BB u navedenom delu prihvatio. Ovo tim pre jer je prvostepeni sud iz iskaza svedoka SS1 (od oca __), utvrdio da je 5 do 10 minuta nakon što je ovaj svedok čuo rafalnu i pojedinačnu pucnjavu, video kod bunara pored naslaganih leševa okrivljenog AA sa papirima i novcem u rukama, te “škorpionom” za pojasom i okrivljenog BB, sa automatskom puškom u rukama, te da je okrivljeni AA tada tražio da se civili pobacaju u bunar, a bunar minira, a što su svojim posrednim saznanjima potvrdili i svedoci SS2, SS3, SS4, SS5, SS6, SS7. Naime, navedeni svedoci su neposredno posle događaja čuli da je okrivljeni AA učestvovao u ubistvu civila koji su ostali u selu, a osim toga, i ponašanje samog okrivljenog AA posle izvršenog krivičnog dela to potvrđuje, s obzirom da je iste noći pretio minerima BB i SS8 da o događaju ne pričaju, a što je u svom iskazu objasnio svedok SS1. Takođe, i prema navodima komandira Prvog odeljenja trećeg voda pete čete, svedoka SS3, okrivljeni AA je slične pretnje upućivao vojnicima u njegovom odeljenju, govoreći “ljudi, pripazite na svoje jezike, imate ženu i decu”, a prema navodima svedoka SS1a (od oca __), tražio je da se bunar zatrpa i širio priču kako nisu ništa videli. Osim toga, i kasnije aktivnosti okrivljenog AA, što delom on i sam ne spori, i to da je angažovao ljude koji su vadili leševe iz bunara i tražio spaljivanje leševa, te da je zatim oterao komandira policije OJB Sjeničak – svedoka SS9, kada je vršio uviđaj što proizlazi iz iskaza svedoka SS7 i SS9 kako je sve to detaljno obrazloženo u pobijanoj presudi.

Osim toga, prvostepeni sud je na strani 28 i 29 obrazloženja presude dao jasne i detaljne razloge iz kojih nije prihvatio odbranu okrivljenog AA u delu u kome je tvrdio da je u Banskom Kovačevcu u vreme odigravanja inkriminisanog događaja, bio radi prenošenja naredbe o povećanju stepena borbene gotovosti zbog očekivanog napada hrvatske vojske i naredbe o iseljenju civila, budući da je ovakva odbrana u suprotnosti sa svim ostalim izvedenim dokazima, a pre svega iskazima saslušanih svedoka, počev od komandanta bataljona TT, komandira čete TT1 i ostalih svedoka pobrojanih na strani 28 presude, iz čijih iskaza je utvrđeno da komandir čete TT1, kome je okrivljeni AA navodno trebalo, prema kazivanju okrivljenog AA, da prenese naredbu, kao i komandir voda SS5, sa kojim se okrivljeni navodno kretao od jednog do drugog odeljenja, uopšte te noći nisu bili u Banskom Kovačevcu, niti se sedište njihovih komandi tu nalazilo, već je sedište komande čete bilo u Novom selu, a sedište komande voda u Prkosu, te je prvostepeni sud pravilno postupio kada odbranu okrivljenog AA u ovom delu nije prihvatio, dajući o tome uverljive razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Prvostepeni sud je takođe pravilno zaključio da su neistinite i tvrdnje okrivljenog AA da je te noći izvršen napad hrvatske vojske i da je poginulo dosta vojnika sa srpske strane, budući da ovakva odbrana nije potvrđena iskazom nijednog saslušanog svedoka, pa s tim u vezi prvostepeni sud pravilno zaključuje da ovaj okrivljeni nije imao nijednog razloga da kritične noći bude u Banskom Kovačevcu, posebno što ni sam okrivljeni nije imao logično objašnjenje zašto je tamo bio i tražio skupljanje civila. Osim toga, odbrana okrivljenog u delu u kome je tvrdio da je u momentu kada su civili postrojavani, a potom ubijeni, bio sa komandirom voda SS5, komandirom odeljenja TT2 i komandirom čete TT1, opovrgnuta je iskazima navedenih lica saslušanih u svojstvu svedoka, prvostepeni sud s pravom nije prihvatio ovakvu odbranu okrivljenog. Pri tome je prvostepeni sud dao i razloge iz kojih nije prihvatio kasnije izmenjenu odbranu okrivljenog AA u pogledu toga da je naredbu trebalo preneti komandiru drugeI čete, sada pokojnom PP, koji je kritične večeri navodno menjao komandira pete čete TT1, te da se sa njim video, budući da je ovakva odbrana opovrgnuta iskazom svedoka TT1 koji je tvrdio da ga nikada nije menjao pomenuti komandir druge čete, jer je on imao svog zamenika, a što je u svom iskazu potvrdio i komandir voda, svedok SS5. Okrivljeni AA je u svojoj odbrani negirao i da je u momentu kada su civili ubijeni, bio na mestu izvršenja krivičnog dela – kod bunara kuće, kućni broj 8, i da je pucao u civile, objasnivši da je čuo pucnjavu i rafalnu i pojedinačnu, dok je razgovarao sa komandirom TT1, a zatim je ovakvu odbranu izmenio tvrdeći da je bio sa komandirom TT3, ali da se tamo nije vratio kada je navodno čuo od okrivljenog BB da civila više nema. S obzirom da okrivljeni AA nije mogao da pruži logično objašnjenje zašto se nije vratio na mesto gde su skupljeni civili, kako bi video šta se desilo, već je izmenio svoju odbranu tvrdeći najpre u istrazi da je znao da su ubijeni, a na glavnom pretresu da je to čuo tek posle tri dana, to je i po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud pravilno postupio kada ovakvu odbranu nije prihvatio, o čemu je na strani 29 obrazloženja presude dao jasne i za ovaj sud prihvatljive razloge.

Imajući u vidu sve napred navedene i valjano ocenjene dokaze, nasuprot navodima žalbe branioca okrivljenog AA, kojima se osporava ocena odbrane okrivljenog BB, te činjenični zaključci prvostepenog suda u pogledu radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je prihvatio odbranu okrivljenog BB u delu u kome direktno kao izvršioca krivičnog dela bliže opisanog u izreci presude tereti okrivljenog AA, budući da je takva njegova odbrana u pogledu odlučnih činjenica potkrepljena iskazima napred navedenih svedoka. S obzirom da je prvostepeni sud u obrazloženju presude za svoje činjenične zaključke, da je okrivljeni AA organizovao skupljanje civila, pucao u njih iz automatskog pištolja marke ,,škorpion”, te tako zajedno sa okrivljenim BB učestvovao u njihovom ubistvu, a potom preduzeo sve mere da se ovaj zločin prikrije i unište tragovi, počev od bacanja leševa u bunar do njihovog spaljivanja, dao jasne, detaljne i argumentovane razloge, to su suprotni navodi žalbe branioca okrivljenog AA kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja ocenjeni kao neosnovani.

Prema tome, žalbeni navodi branioca ovog okrivljenog kojima se insistira da prvostepeni sud u pobijanoj presudi nije pouzdano utvrdio da su civili VV, GG i DD, ĐĐ, EE i ŽŽ lišeni života u dvorištu kuće broj 8, jer, kako se u žalbi navodi, nije bilo moguće obaviti medicinsko veštačenje, niti identifikaciju, kao i to što sva lica koja su lišena života, nisu proglašena za umrla, ničim ne dovode u pitanje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanoj presudi koje je nesumnjivo utvrđeno iz napred navedenih i valjano ocenjenih dokaza.


2 b – okr.BB

Žalbama okrivljenog BB i njegovog branioca pobija se prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu se u žalbama osporava ocena suda o izvedenim dokazima, te činjenični i pravni zaključci prvostepenog suda, tako što se ističe da nema dokaza da je okrivljeni BB izvršio predmetno krivično delo za koje je oglašen krivim, zbog čega ga je trebalo osloboditi od optužbe. Naime, u žalbi branioca okrivljenog BB se najpre ističe da prvostepeni sud presudu zasniva isključivo na iskazima svedoka koji nisu potvrdili optužnicu, te da nijedan svedok o postojanju krivice okrivljenog BB nije svedočio na osnovu čulnih opažanja, zbog čega je po mišljenju branioca u konkretnom slučaju moralo biti primenjeno pravilo „u sumnji blaže po okrivljenog“. Nadalje se u žalbi branioca osporava ocena suda o iskazima svedoka, a posebno ocena iskaza svedoka SS1, SS, SS6, te daje sopstvena ocena iskaza ovih svedoka, a što takođe čini i sam okrivljeni u svojoj žalbi, ponavljajući pritom svoju odbranu koja je bila predmet ocene od strane prvostepenog suda. U žalbi branioca okrivljenog BB se osporava i ocena odbrana okrivljenih tako što se ističe da iz odbrana samih okrivljenih proizilazi da nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni BB, izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, budući da je okrivljeni AA, (iako ga okrivljeni BB tereti kao izvršioca predmetnog krivičnog dela, nakon što mu je predočena odbrana okr.BB), naveo da nije video da je okrivljeni BB pucao u civile, te da samo zaključuje da je okrivljeni BB pucao, pošto mu je poznato da je imao pušku kod sebe, a iz koje odbrane po mišljenju branioca proizlazi da okrivljeni AA samo logicira i izvodi zaključke, pri čemu ni tada ne tereti okrivljenog BB u situaciji kada već zna iskaz ovog okrivljenog.

Nasuprot ovim žalbenim navodima, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je činjenično stanje i u odnosu na okrivljenog BB, bliže opisano u izreci presude, pravilno i potpuno utvrdio i za svoje činjenično-pravne zaključke dao jasne, dovoljne i logične razloge, koji se navodima žalbi okrivljenog BB i njegovog branioca ne dovode u sumnju. Naime, prvostepeni sud je u obrazloženju presude dao uverljive razloge, iz kojih nije prihvatio odbranu okrivljenog BB u delu u kome je tvrdio da nije učestvovao u izvršenju predmetnog krivičnog dela, već da je samo bio slučajni svedok i posmatrač događaja sa minerima SS1 i SS8, te da nije imao automatsku pušku i nije bio u kožnoj jakni, već u uniformi, kao i da je događaj odmah prijavio svom komandiru TT4, budući da je ovakva odbrana u suprotnosti sa izvedenim dokazima, i to iskazima svedoka na koje se poziva okrivljeni BB, te i po oceni veća ovog suda prvostepeni sud pravilno zaključuje da je ista sračunata na izbegavanje krivične odgovornosti. Ovo iz razloga, jer je prvostepeni sud iz iskaza svedoka SS1 (od oca __) nesumnjivo utvrdio da okrivljeni BB sa njim nije posmatrao događaj, a što je ovaj svedok i prilikom suočenja sa okrivljenim BB kategorično tvrdio, objasnivši da je 5-10 minuta nakon što je čuo dva duža rafala i pojedinačnu pucnjavu, zatekao okrivljenog BB u blizini leševa sa automatskom puškom u rukama, te je i po oceni ovog suda, s obzirom na ovakav iskaz svedoka SS1, prvostepeni sud pravilno zaključio da je tvrdnja okrivljenog da je sa ovim svedokom bio samo slučajni posmatrač događaja, netačna. Ovo posebno kada se ima u vidu i iskaz svedoka SS dat pred sudom u Karlovcu kada je naveo da ga je okrivljeni BB vodio da bi pomogao da se leševi bace u bunar, te da je pričao da je pucao u civile, jer su i njemu ustaše u Drugom svetskom ratu pobile familiju, a što je ponovio i na glavnom pretresu održanom dana 26.11.2008. godine, objasnivši da je okrivljeni BB rekao: „Sve smo pobili“. Imajući u vidu navedeno, bez obzira što je svedok SS na glavnom pretresu pokušao da negira navode date u sudu u Karlovcu, kod činjenice da je na navedenom glavnom pretresu ponovio napred iznete tvrdnje, po oceni Apelacionog suda, nasuprot navodima žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca, prvostepeni sud je pravilnom ocenom celokupnog iskaza svedoka SS, te iskaza svedoka SS1, izveo nesumnjiv zaključak da je okrivljeni BB kritičnom prilikom pucao u civile.

Što se tiče odbrane okrivljenog BB da je kritičnom prilikom bio u uniformi, a ne u kožnoj jakni, prvostepeni sud je pravilno postupio kada istu nije prihvatio s obzirom da je opovrgnuta iskazom okrivljenog AA, koji je tvrdio da je okrivljeni BB imao kožnu jaknu, a što takođe potvrđuju i svedoci SS10 i SS3, za koje je okrivljeni BB tada bio nepoznato lice, ali su kasnije čuli kako se on zove. Da je okrivljeni BB bio sa okrivljenim AA i u Prvom odeljenju komandira SS3, prvostepeni sud je utvrdio iz iskaza svedoka SS10 i SS3, kao i iskaza svedoka SS11 (od oca __), koji je objasnio da je to nepoznato lice u kožnoj jakni reklo da se vrši evakuacija civila iz zone borbenih dejstava, nakon čega je usledilo skupljanje civila, te je okrivljeni BB bio sa okrivljenim AA i u drugom odeljenju komandira TT2, kada je okrivljeni AA tražio od komandira TT2 da niko od vojnika, osim stražara ne bude napolju, a što je u svom iskazu potvrdio i svedok SS4. Iz odbrane okrivljenog AA, te iskaza svedoka SS, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je okrivljeni BB kritičnom prilikom kod sebe imao automatsku pušku, a što proizlazi i iz iskaza svedoka SS1 (od oca Nikole), koji ga je neposredno nakon pucanja video sa automatskom puškom u rukama pored leševa, što zajedno, a imajući u vidu i iskaz svedoka SS, da mu je okrivljeni pričao da je pobio civile iz osvete, kao i iskaze svedoka SS1a (od oca __), SS10 i SS12, koji su objasnili da su se čuli rafalni i pojedinačni pucnji, a posebno iskaz svedoka SS1 (od oca __), koji je objasnio da je odmah pošto je začuo dva duža rafala i sedam-osam pojedinačnih pucnjeva, bio na mestu izvršenja krivičnog dela i kod leševa zatekao samo okrivljene AA i BB, i po oceni ovog suda, nesumnjivo upućuje na zaključak da je kritičnom prilikom, pored okrivljenog AA i okrivljeni BB pucao u civile, a što je pravilno zaključio i prvostepeni sud. U prilog tome, idu i posredna saznanja svedoka SS3, SS2, SS6, SS7 i SS5, koji su tvrdili da su čuli od vojnika koji su bili na položajima te noći da su u civile pucali obojica okrivljenih, zbog čega su navodi žalbe okrivljenog BB da je on oglašen krivim bez dokaza, već smo po sudijskom uverenju, ocenjeni kao neosnovani.

Okrivljeni BB je menjao svoju odbranu, najpre tvrdeći da je video da pored okrivljenog AA i neki nepoznati vojnik puca u civile, te da je video kada je okr. AA od nekog vojnika uzeo, a potom vratio automatsku pušku, da bi zatim izmenio svoju odbranu tvrdeći da nije video da taj nepoznati vojnik puca, kao i da je okrivljeni AA uzeo pušku od nekog vojnika i vratio, već da sve to samo pretpostavlja, te je i po oceni Apelacionog suda, imajući u vidu sve napred navedene dokaze, pravilan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni BB spominjući tog nekog nepoznatog vojnika, upravo hteo da izbegne svoju krivičnu odgovornost, s obzirom da je taj nepoznati bio upravo on. Prema tome, odbrana okrivljenog okrivljenog BB u delu u kome je tvrdio da su na licu mesta bili neki pripadnici Martićeve policije, kao i pet-šest vojnika, i po oceni ovog suda, ne može se prihvatiti budući da je opovrgnuta iskazom svedoka SS1. S obzirom da je prvostepeni sud ocenjujući odbranu okrivljenog BB, kako u delu u kome tereti okrivljenog AA, tako i u delu u kome negira svoje učešće u ubistvu civila, dao jasne, iscrpne i logične razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, to su navodi žalbi okrivljenog BB i njegovog branioca kojima se osporava ocena odbrane ovog okrivljenog od strane prvostepenog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Što se tiče navoda žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca da je svedok Stanko Čiča na zapisniku koji je sačinila SS6, rekao da je civile pobio AA, a da tom prilokom njega nije spominjao, veće ovog suda nalazi da su isti neosnovani. Ovo stoga, jer iz iskaza svedoka SS6, koja je kao referent za sanitet bila u sastavu komande Drugog bataljona, proizlazi da je SS2 (pomoćnik komandanta zadužen za bezbednost u Drugom bataljonu), po dolasku sa terena od nje tražio da otkuca neki izveštaj, pri čemu je izgovorio dosta pogrdnih reči, i to: ,, luđaci, idioti, pobili su civile “, spominjući AA i BB kome ne zna prezime, ali zna da je iz čemerničke čete, nakon čega je sastavila izveštaj po njegovom diktatu, u kome su se spominjali AA i BB, kao i da su ubijeni civili bačeni u bunar, pa prema tome, prednji navodi okrivljenog BB njegovog branioca, ne stoje.

Dakle, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je na osnovu svih napred navedenih i valjano ocenjenih dokaza, koji se u pogledu odlučnih činjenica međusobno uklapaju čineći jednu logičnu celinu, pravilno utvrdio da je okrivljeni BB svojim radnjama bliže opisanim u izreci presude učestvovao u izvršenju predmetnog krivičnog dela, za koje je oglašen krivim, zbog čega su suprotni navodi žalbi okrivljenog BB i njegovog branioca, ocenjeni kao neosnovani..
Apelacioni sud je ocenio i ostale navode žalbi okrivljenog BB i njegovih branioca, kao i navode branioca okrivljenog AA kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnost stanja, pa je našao da se istima ne dovodi u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja bliže opisane u izreci presude, zbog čega su žalbe odbijene kao neosnovane.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno pravilno primenio Krivični zakon nalazeći da se u radnjama okrivljenih stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ u saizvršilaštvu, u vezi sa članom 22 KZ SRJ, jer su okrivljeni kao pripadnici jedne od strana u unutrašnjem oružanom sukobu, kršili pravila međunarodnog prava sadržana u Četvrtoj ženevskoj konvenciji o zaštiti građanskih lica za vreme rata od 12.08.1949. godine i to član 3 stav 1 tačka A i pravila sadržana u Drugom dopunskom protokolu uz ovu Konvenciju o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba i to član 4 stav 2 tačka A i član 13 stav 1, vršeći ubistva civilnog stanovništva, koje nije uzelo direktno učešće u neprijateljstvima, tako što su zajedničkim delovanjem skupili preostale civile hrvatske nacionalnosti sa područja koje je kontrolisala njihova strana u oružanom sukobu iz vatrenog oružja pucali u civile, lišavajući ih života, pri čemu su bili svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje i na taj način postupali sa direktnim umišljajem. Pri tome, delo koje su izvršili je u direktnoj vezi sa oružanim sukobom, imajući u vidu da su života lišena lica koja su, zbog svoje nacionalne pripadnosti od strane okrivljenih bila povezana sa jednom od strana u ovom sukobu. Stoga su navodi žalbi branilaca okrivljenih kojima se u ovom delu pobija prvostepena presuda, ocenjeni kao neosnovani.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom žalbi Tužioca za ratne zločine i branilaca okrivljenih, a u smislu odredbe člana 383 ZKP-a u odnosu na okrivljenog BB, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je žalba Tužioca za ratne zločine osnovana, dok su žalbe branilaca okrivljenih neosnovane.


III

PAZLOZI ZA UVAŽAVANjE ŽALBE TUŽIOCA ZA RATNE ZLOČINE

odluka o krivičnoj sankciji

Naime, osnovano se žalbom Tužioca za ratne zločine navodi da je prvostepeni sud odlučujući o visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenima pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 41 KZ SRJ koje su od uticaja na izbor, vrstu i visinu krivične sankcije, ali je utvrđenim olakšavajućim okolnostima dao prenaglašen značaj, dok s druge strane utvrđenim otežavajućim okolnostima na strani okrivljenih nije dao adekvatan značaj. Naime, od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenih sud je utvrdio posebno teške okolnosti i ponašanje okrivljenih nakon izvršenog krivičnog dela, a naime da je u kratkom vremenskom intervalu lišeno života šest starih i bespomoćnih lica (starosne dobi od 63 do 81 godine), koji nisu predstavljali nikakvu opasnost za okrivljene, pri čemu im je oduzet i novac, a njihova tela raskomadana bacanjem eksplozivne naprave u bunar. Pri tome je prvostepeni sud pravilno kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog AA cenio i činjenicu da je bio pomoćnik komandanta bataljona zadužen za bezbednost, zbog čega je njegova odgovornost mnogo veća od odgovornosti običnog vojnika, što je bio okrivljeni BB, budući da je okrivljeni AA upravo bio taj koji je trebalo da se stara da se ovakve stvari ne dešavaju, a takođe je imao u vidu i ponašanje ovog okrivljenog posle izvršenog krivičnog dela kada je ispoljio naročitu bezobzirnost u želji da prikrije tragove izvršenja krivičnog dela, te je tražio bacanje leševa u bunar, njihovo komadanje bacanjem eksplozivne naprave u isti, kao i da se leševi spale, što je sve rezultiralo time da potomci ubijenih civila nikada nisu bili u prilici da dostojno sahrane njihove posmrtne ostatke, dok je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenih cenio činjenicu da ranije nisu osuđivani, pri čemu je imao u vidu i protek vremena od 18 godina od izvršenja krivičnog dela.

Međutim, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, a što se osnovano ukazuje i žalbom Tužioca za ratne zločine, prvostepeni sud napred navedenim otežavajućim okolnostima nije dao adekvatan značaj, odnosno iste nije u dovoljnoj meri cenio, a posebno težini izvršenog krivičnog dela nije dao odgovarajući značaj, niti je u dovoljnoj meri cenio ponašanje okrivljenih nakon izvršenja krivičnog dela. Zbog toga je Apelacioni sud, uvažavanjem žalbe Tužioca za ratne zločine preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 (dvadeset) godina, u koju će mu se primenom odredbe člana 50 stav 1 KZ SRJ uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 18.10.2007. godine, pa nadalje, do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a okrivljenog BB, na kaznu zatvora u trajanju od 13 (trinaest) godina u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 17.10.2007. godine do 04.12.2007. godine, kao i vreme od 15.03.2010. godine, pa nadalje.


Po oceni ovog suda, kazne zatvora u navedenom trajanju na koje su okrivljeni AA i BB osuđeni srazmerne su težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice, i iste su nužne za postizanje svrhe kažnjavanja iz člana 33 KZ SRJ, a u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija iz člana 5 stav 2 KZ SRJ.


Imajući u vidu navedeno žalbe branilaca okrivljenih kojima se pobija prvostepena presuda zbog odluke o kazni, ocenjene kao neosnovane, pri čemu se u žalbi branioca okrivljenog BB ovaj žalbeni osnov uopšte ne obrazlaže. Žalbeni navodi branioca okrivljenog AA da se radi o osobi koja je navršila šesdeset godina života, da je lošeg zdravstvenog stanja, kao i da je lice koje je i samo osetilo posledice rata, i pritom proteran iz R Hrvatske, a istu sudbinu je doživela i njegova uža i šira porodica, po oceni ovog suda, s obzirom na sve napred navedeno, bez uticaja su na drugačiju odluku suda o krivičnoj sankciji.

Pošto je uvažavanjem žalbe Tužioca za ratne zločine prvostepena presuda preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, a žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca, kao i žalba branioca okrivljenog AA, odbijene kao neosnovane, to je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 391 ZKP i 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci presude.


Zapisničar, PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Mirjana Janković-Nedić, sr Radmila Dragičević-Dičić, sr

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)