Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.01.2011.

Kž1 Po2 9/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po2 9/10
Dana 19.01.2011. godine
B E O G R A D



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU – Odeljenje za ratne zločine, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević-Dičić, predsednika veća, Siniše Važića, Sonje Manojlović, mr Sretka Jankovića i Omera Hadžiomerovića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Rosande Dževerdanović-Savković, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okr. AA i dr., zbog krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, odlučujući o žalbama Tužioca za ratne zločine, branioca okr. BB, adv. BA i branioca okr. AA i okr. VV, adv. AB, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K.Po2 br.36/2010 od 15.06.2010. godine, u javnoj sednici veća održanoj dana 19.01.2011. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine – Snežane Stanojković, okr. AA, okr. BB, okr. VV i okr. GG, te branilaca – advokata AB, BA i GA, doneo je



P R E S U D U

I

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Tužioca za ratne zločine, branioca okr. BB, adv. BA i branioca okr. AA i okr. VV, adv. AB i presuda Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K.Po2 br.36/2010 od 15.06.2010. godine, u odnosu na okrivljene AA, BB i VV, POTVRĐUJE.

II

Povodom žalbe Tužioca za ratne zločine, a po službenoj dužnosti, UKIDA SE presuda Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K.Po2 br.36/2010 od 15.06.2010. godine, u odnosu na okr. GG, pa se predmet u ovom delu VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K.Po2 br.36/2010 od 15.06.2010. godine, u stavu prvom izreke, okr. AA, okr. BB i okr. VV oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, pa su primenom navedenog zakonskog propisa i člana 5, 33, 38, 41, 42 i 43 KZ SRJ osuđeni, i to okr. AA na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, okr. BB na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i okr. VV na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, te su na osnovu člana 196 stav 1 ZKP-a obavezani okrivljeni da naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini naknadno odlučiti sud posebnim rešenjem. Stavom dva izreke prvostepene presude, na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP-a, okrivljeni GG oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, te je određeno na osnovu člana 196 stav 2 ZKP-a, da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude žalbe su blagovremeno izjavili:

-Tužilac za ratne zločine, zbog odluke o kazni u odnosu na okr. AA, okr. BB i okr. VV, a zbog povrede Krivičnog zakona u odnosu na okr. GG, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači prvostepenu presudu i to u osuđujućem delu u odnosu na okrivljene AA, BB i VV, u pogledu odluke o kazni, tako što će okrivljenima izreći strožije kazne zatvora po zakonu, a u oslobađajućem delu, u odnosu na okr. GG, tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, na način kako je to opisano u optužnici i izreći mu kaznu zatvora po zakonu,

-branilac okr. BB, adv. BA, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona i odluke o kazni i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu prvostepenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da istu preinači tako što će okr. BB osloboditi od optužbe jer nije dokazano da je učinio krivično delo iz člana 144 KZ SRJ,

-branilac okr. AA i okr. VV, adv. AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede Krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ožalbenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje pred izmenjenim većem.

Tužilac za ratne zločine podneo je odgovore na žalbe branioca okrivljenih AA i VV, adv. AB i branioca okr. BB, adv. BA, sa predlogom da se iste odbiju kao neosnovane.

Branilac okr. BB, adv. BA i branilac okr. GG, adv. GA, podneli su odgovore na žalbu Tužioca za ratne zločine, sa predlozima da se žalba Tužioca za ratne zločine u odnosu na okr. BB i okr. GG odbije kao neosnovana.


Tužilac za ratne zločine, u podnesku Ktrz. 10/07 od 30.09.2010. godine, predložio je da Apelacioni sud u Beogradu, uvažavajući žalbu Tužioca za ratne zločine, preinači prvostepenu presudu u osuđujućem delu u odnosu na okrivljene AA, BB i VV, u pogledu odluke o kazni, tako što će ovim okrivljenima izreći strožije kazne zatvora po zakonu, a u oslobađajućem delu u odnosu na okr. GG, tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, na način kako je to opisano u optužnici i izreći mu kaznu zatvora po zakonu, a da odbije kao neosnovane žalbe koje su protiv navedene presude podneli adv. BA, kao branilac okr. AA i adv. AB, kao branilac okr. AA i okr. VV.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, održao je javnu sednicu veća u skladu sa odredbom člana 375 stav 1 ZKP-a, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine – Snežane Stanojković, okr. AA i okr. VV, njihovog branioca, adv. AB, okr. BB i njegovog branioca, adv. BA i okr. GG, te njegovog branioca, adv. GA, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa nakon razmatranja navoda žalbi, odgovora na žalbu i mišljenja Tužilaštva za ratne zločine, kao i objašnjenja navoda žalbi koje su dali zamenik Tužioca za ratne zločine, branilac okr. AA i okr. VV, adv. AB, branilac okr. BB, adv. BA, branilac okr. GG, adv. GA, te okrivljeni AA, BB, VV i GG, a nakon što je pobijanu presudu ispitao u granicama propisanih odredbom člana 380 ZKP-a, doneo je odluku kao u izreci presude.

Naime, žalbe Tužioca za ratne zločine zbog odluke o kazni u odnosu na okr. AA, okr. BB i okr. VV, kao i branioca okr. BB, adv. BA i branioca okr. AA i okr. VV, adv. AB su neosnovane.

Žalbama branioca okr. AA i okr. VV, adv. AB, pobija se prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, tako što se ističe da presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, a razlozi koji se navode o pojedinim činjenicama su protivrečni.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu suprotno napred navedenim žalbenim navodima, nalazi da je prvostepeni sud o svim činjenicama važnim za donošenje osuđujućeg dela presude, dao dovoljno jasne i argumentovane razloge koji u pogledu odlučnih činjenica ne sadrže nikakve protivrečnosti niti nejasnoće, pa ni one na koje se ukazuje u žalbi branioca, s obzirom da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi kojom je okrivljene AA i VV oglasio krivim, dao detaljne razloge, između ostalog i u pogledu ocene iskaza oštećenog o1, a što u svemu kao pravilno prihvata i veće ovoga suda.

Takođe, neosnovan je i žalbeni navod branioca, adv. AB, da je prvostepena presuda doneta uz povredu Krivičnog zakona iz člana 369 stav 1 tačka 2 ZKP-a, s obzirom da su okrivljeni već pravnosnažno osuđeni od strane Županijskog suda u Gospiću zbog krivičnog dela ratnog zločina iz člana 122 OKZ RH, na kazne zatvora u trajanju od sedam, odnosno osam godina, te da se u konkretnom slučaju radi o identičnom činjeničnom opisu i istoj pravnoj kvalifikaciji. Ovo iz razloga što Apelacioni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, imajući u vidu da je odredbom člana 106 KZ SRJ predviđeno da Krivični zakon SRJ važi za državljane SRJ koji u inostranstvu učine krivična dela, a kako po navedenoj presudi okrivljeni kaznu nisu izdržali, niti su pravnosnažnom presudom oslobođeni, niti je krivično gonjenje zastarelo, to u smislu odredbe člana 108 KZ SRJ ima mesta suđenju okrivljenima pred domaćim sudom, tj. sudom u Republici Srbiji.

Žalbama branilaca, adv. AB i adv. BA, pobija se prvostepena presuda i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, tako što se ističe da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da se predmetni događaj odigrao u vreme oružanog sukoba na teritoriji opštine Gospić, pa je samim tim doveden u pitanje i status oštećenog kao ratnog zarobljenika, te se osporava i ocena suda o izvedenim dokazima i njegovi činjenično-pravni zaključci, uz isticanje diskutabilnosti iskaza oštećenog o1.

Po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da je u vreme kritičnog događaja, na području opštine Gospić, Republika Hrvatska, bio u toku oružani sukob, na osnovu iskaza kako samih okrivljenih, tako i svedoka. Naime, okr. AA naveo je da je početkom leta 1991. godine bio angažovan na položaju u okviru Teritorijalne odbrane, te je i okr. VV naveo da se Teritorijalna odbrana formirala kad su počeli ratni sukobi i u čiji je sastav ušao u šestom ili sedmom mesecu 1991. godine, dok je okr. GG izjavio da je početkom juna 1991. godine odlučio da pređe na teritoriju koju su držali Srbi, odnosno JNA, pa je od jula 1991. godine bio u rezervnom sastavu policije u Udbini, koji je bio u sastavu Teritorijalne odbrane. Takođe, prvostepeni sud je iz iskaza svedoka S1, S2 i S3 utvrdio da su u vreme kritičnog događaja u Gospiću bili podeljeni položaji koje su kontrolisali sa jedne strane Srpska teritorijalna odbrana, a sa druge strane Hrvatska policija i Zbor narodne garde.

Prvostepeni sud je iz iskaza svedoka S4 koji se do septembra 1991. godine nalazio u Operativnom centru Generalštaba, a od 10. oktobra je bio postavljen za komandanta Prve brigade Teritorijalne odbrane u Gračacu, utvrdio da je u šestom mesecu 1991. godine Hrvatska zauzela Štab TO u Zagrebu, pa je došlo do formiranja Glavnog štaba TO u Kninu, gde je bio Glavni štab Teritorijalne odbrane SAO Krajine, te da su Medak u septembru 1991. godine držale srpske strane Teritorijalne odbrane. Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je iskaz navedenog svedoka prihvatio kao verodostojan, s obzirom da je dat od strane lica koje je po svom tadašnjem položaju moglo imati saznanja u pogledu činjenica vezanih za Teritorijalnu odbranu koja je konstituisana na području SAO Krajine.

S obzirom na napred navedeno, pravilno je prvostepeni sud oružani sukob na području opštine Gospić u to vreme, okvalifikovao kao nemeđunarodni oružani sukob, koji je predstavljao sukob na teritoriji jedne države, u to vreme još uvek jedino međunarodno priznate države SFRJ, a koji se odvijao između, s jedne strane JNA, TO i drugih oružanih formacija u sastavu tadašnje SAO Krajine i sa druge strane jedinica Hrvatske policije.

Što se tiče statusa oštećenog o1, kao ratnog zarobljenika, a u sklopu napred navedene činjenice o postojanju oružanog sukoba u kritičnom periodu na području opštine Gospić, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je oštećeni o1 stekao status ratnog zarobljenika kada je, usled oružanog sukoba između pripadnika milicije SAO Krajine i dva pripadnika policijskih snaga MUP-a Republike Hrvatske, od kojih je jedan bio upravo oštećeni, dana 03.09.1991. godine na putu za Bilaj, oštećeni položio oružje i predao se, te bio zadržan u prostorijama bivše gostionice „Jadran“ u Medku, u improvizovanoj stanici milicije. Imajući u vidu da je oštećeni o1 u kritičnom periodu bio pripadnik MUP-a Republike Hrvatske, kao jedne od strana u sukobu, koji je položio oružje i predao se suprotnoj strani, tj. pripadnicima milicije SAO Krajina, te pao pod njihovu vlast, a kod izvršilaca ovog krivičnog dela postojala je svest da se radi o pripadniku protivne strane, pa su ga u tom smislu i ispitivali o punktovima i položajima, što u skladu sa napred već iznetim, ukazuje na nesumnjiv zaključak da se oštećeni tretirao kao ratni zarobljenik. S obzirom na izneto, oštećeni je imao status osobe zaštićene Ženevskom konvencijom o postupanju sa ratnim zarobljenicima.

Dalje, prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da se kritični događaj odigrao u periodu od 03.09. do 08.09.1991. godine, i to iz iskaza oštećenog o1, koji je u tom delu saglasan i sa delom odbrane okr. VV, koji je potvrdio da su upravo 08.09.1991. godine on, S5 i S1 odvezli oštećenog o1 u bolnicu, kao i sa iskazom svedoka S1, koji je bio izričit da su dana 08.09.1991. godine oštećenog odvezli do bolnice u Udbini, a koji datum pamti s obzirom da je bio rođendan njegovom sinu. Takođe, oštećeni navodi da je u policijskoj stanici proveo pet dana, te je i pred sudom u Gospiću, kao i prilikom ispitivanja u prethodnom postupku Okružnog suda u Beogradu dana 01.06.2009. godini i na glavnom pretresu dana 15.04.2010. godine, navodio da je 03.09.1991. godine zarobljen, pa su stoga neosnovani žalbeni navodi adv. AB da nije opredeljen način na koji je utvrđeno vreme kada je oštećeni zarobljen.

Neosnovano se žalbom branioca okr. AA i okr. VV, adv. AB i branioca okr. BB, adv. BA, osporava ocena iskaza oštećenog o1 data od strane prvostepenog suda, uz isticanje da je sud bez ijednog drugog dokaza, samo na osnovu potpuno nesigurnog i nedoslednog kazivanja svedoka oštećenog, utvrdio da je okr. BB gumenom palicom udarao oštećenog po leđima, odnosno da je morao pokloniti veru i svedocima MJ i DM, koji potvrđuju odbranu okr. VV da u predmetnom vremenu nije bio u Medku već u Novom Sadu, odnosno od 06.-08.09.1991. godine na putu prema Medku.

Međutim, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na osnovu svih potrebnih i izvedenih, te pravilno ocenjenih dokaza, činjenično stanje potpuno i pravilno utvrdio, i došao do nesumnjivog zaključka da su okrivljeni AA, BB i VV izvršili radnje opisane u izreci prvostepene presude. Pri tome je izvedene dokaze cenio kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj vezi i u sklopu sa odbranama okrivljenih.

Naime, iz iskaza oštećenog o1 utvrđeno je da ga je okr. AA u više navrata tukao nogom, šakama po glavi i velikim kuhinjskim nožem parao uniformu sve dok nije ostao go, a zatim mu nožem rezao lice i telo, te vršio ubode u levom bedru. Da ga je okr. BB tukao palicom po leđima. Da ga je okr. VV tukao drvenim kolcem po telu, nogom na kojoj je bila čizma u predelu glave, ispod brade i pivskom bocom po glavi. Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je navedeni iskaz prihvatio kao istinit i uverljiv, jer u njemu nema nedoslednosti u bitnim stvarima u pogledu onog što se oštećenom dogodilo, kao i u pogledu delovanja samih okrivljenih. Ovo imajući u vidu da je iskaz oštećenog u skladu sa iskazom svedoka dr V1 i dr V2, kao i u skladu sa medicinskom dokumentacijom, nalazom i mišljenjem sudskog veštaka dr V3, kojim je potvrđeno da utvrđeni mehanizam i upotrebljeni predmeti za nanošenje povreda u svemu odgovaraju navodima iz iskaza oštećenog o1.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda, dat prilikom ocene iskaza svedoka oštećenog o1, da su isti iskreni, uverljivi i u bitnim činjenicama dosledni. U prilog navedenom je i činjenica da oštećeni navodi da je, u tom kritičnom periodu, dok se nalazio u prostorijama bivše gostionice „Jadran“, bilo lica koja ga nisu tukli, već su ga čak i branila da ga drugi ne tuku, između ostalih to je bio i brat okr. AA, AA1, pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da oštećeni nije imao razloga da okrivljene neistinito povezuje sa delom koje im se u ovom krivičnom postupku stavlja na teret, a imajući u vidu i da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju, uz navođenje: „Ja bih najradije da ih pustite, nek im je na dušu, ja im opraštam sve“.

S obzirom na napred izneto, pravilno je postupio prvostepeni sud kada odbrane optuženih AA, BB i VV, koji su negirali izvršenje krivičnog dela, nije prihvatio, nalazeći da su neubedljive, nelogične i sračunate na izbegavanje krivično-pravne odgovornosti, dajući za to dovoljne, jasne i argumentovane razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i veće ovoga suda. S tim u vezi, kao neosnovan je ocenjen žalbeni navod adv. AB, da je sud morao pokloniti veru svedocima MJ i DM, koji su na uverljiv i razložan način potvrdili odbranu okrivljenog VV, da u predmetnom vremenu nije bio u Medku već u Novom Sadu, s obzirom da je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge zašto nije poklonio veru iskazima svedoka JM i DM, ocenjujući ih kao neuverljivim, te prilagođenim potrebama alibija okr. VV. Oštećeni o1 je i prilikom suočenja sa okr. VV bio kategoričan u tvrdnji, opisujući navedeni događaj u kojem ga je upravo okr. VV kritičnom prilikom tukao drvenim kolcem po telu, nogom na kojoj je bila čizma u predelu glave i ispod brade i pivskom bocom po glavi, kojom prilikom je zadobio prelom vilične kosti, pri tome navodeći da je siguran da nije zamenio okrivljenog sa nekim drugim, navodeći i nadimak okr. VV „__“, koji nadimak je potvrdio i svedok S3.

Takođe, neosnovani su žalbeni navodi branioca okr. BB, adv. BA, koji se odnose na iskaz oštećenog o1 u odnosu na radnje okr. BB, s obzirom da je prvostepeni sud imao u vidu da oštećeni BB prilikom ispitivanja dana 04.03.1993. godine pred Okružnim sudom u Gospiću okr. BB spominje kao stražara koji ga je ispitivao, ne navodeći da ga je tukao, dok je ispitan na glavnom pretresu dana 21.10.1996. godine pred Županijskim sudom u Gospiću, u prethodnom postupku pred Okružnim sudom u Beogradu dana 01.06.2009. godine i na glavnom pretresu dana 15.04.2010. godine, putem video-konferencijske veze iz Županijskog suda u Rijeci, bio kategoričan da ga je okr. BB tukao gumenom palicom po leđima. I po nalaženju Apelacionog suda, a kako to zaključuje i prvostepeni sud, sadržina nečijeg iskaza zavisi od postavljenih pitanja, koja se mogu razlikovati u odnosu na pitanja postavljana prilikom prethodnih ispitivanja, te da se i sam oštećeni može setiti određenih činjenica, kada se o njima postavi konkretno pitanje. U konkretnom slučaju, oštećeni BB je pojasnio odstupanje u iskazima, navodeći da je moguće da se u prvom momentu nije mogao svega setiti.

Dalje, kao neosnovan je ocenjen žalbeni navod branioca, adv. BA, da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da nekoliko udaraca gumenom palicom po leđima, čak i da ih je okr. BB zadao, predstavlja surovo i nečovečno postupanje, da je to imalo za posledicu velike patnje kod oštećenog i da mu je time narušen telesni integritet. Ovo iz razloga što je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio da je okr. BB tukao oštećenog o1 gumenom palicom po leđima, usled čega je oštećeni o1 zadobio lake telesne povrede u vidu nagnječenja mekih tkiva u predelu slabina, a koje su povrede, u sklopu sa drugim povredama koje je oštećeni zadobio u kritičnom periodu, prema nalazu i mišljenju veštaka, u svom skupnom dejstvu predstavljale tešku telesnu povredu, te prema nalaženju Apelacionog suda, preduzete radnje okrivljenog nanosile su bolove oštećenom, a preduzimane su u cilju dobijanja informacija o položajima i punktovima policije MUP-a Hrvatske, te predstavljale nečovečno i okrutno postupanje, jer se radi o namernom činjenju, odnosno radnji koja je smišljena i kojom se nanosi teška duševna ili telesna patnja ili povreda. Time su ostvarena sva obeležja radnji mučenja i nečovečnog i okrutnog postupanja, odnosno radnje okrivljenih imaju sve elemente kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio Krivični zakon nalazeći da su u radnjama okrivljenih AA, BB i VV sadržana sva bitna obeležja krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, za koje ih je i oglasio krivim. Naime, ovi okrivljeni su kršeći međunarodne propise, tj. III Ženevsku konvenciju i II Dopunski protokol, za vreme oružanog sukoba, prema oštećenom o1, kao ratnom zarobljeniku, pripadniku MUP-a Republike Hrvatske, koji je položio oružje, nečovečno i okrutno postupali, mučili ga, nanoseći mu velike patnje i povrede telesnog integriteta, te su na taj način ostvarili sva subjektivna i objektivna obeležja navedenog krivičnog dela, pa su stoga neosnovane žalbe branilaca okrivljenih, zbog povrede Krivičnog zakona.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom žalbe Tužioca za ratne zločine i branioca okr. BB, adv. BA, a u smislu odredbe člana 383 ZKP-a u odnosu na žalbu branioca okrivljenih AA i VV, Apelacioni sud nalazi da su žalbe u ovom delu neosnovane. Ovo stoga što je prvostepeni sud pravilno ocenio sve okolnosti od značaja za visinu kazne, te je tim okolnostima dao adekvatan značaj. Od olakšavajućih okolnosti na strani okr. AA, sud je cenio činjenicu da do sada nije osuđivan, u odnosu na BB cenio je okolnosti koje se odnose na njegove porodične i materijalne prilike, odnosno da je oženjen, bez stalnog zaposlenja, otac jednog maloletnog i jednog punoletnog deteta, dok je na strani okr. VV cenio njegovu dosadašnju neosuđivanost, da je oženjen, otac dvoje dece, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenih AA i VV nije našao. Prvostepeni sud je imao u vidu da je okr. BB ranije dva puta osuđivan i to za krivično delo šumska krađa i laka telesna povreda, kao i protek vremena od navedenih osuda 1988. i 1989. godine. S obzirom na utvrđene olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenih, pravilno je prema nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud navedenim okolnostima dao karakter osobito olakšavajućih okolnosti, pravilno nalazeći da se i ublaženom kaznom, shodno članu 42 i 43 KZ SRJ, može postići svrha kažnjavanja iz člana 33 KZ SRJ.

Prema nalaženju Apelacionog suda, a imajući u vidu težinu izvršenog krivičnog dela, njegove posledice, okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno, te stepen krivice okrivljenih kao izvršilaca, izrečene kazne zatvora i to okr. AA u trajanju u tri godine, okr. BB u trajanju od dve godine i okr. VV u trajanju od tri godine, su nužne i dovoljne za postizanje svrhe kažnjavanja, a u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija.

S obzirom na navedeno, kao neosnovanim su ocenjeni žalbeni navodi branioca okr. BB da je kazna zatvora u trajanju od dve godine prestroga i da je bilo mesta ublažavanju kazne do granice posebnog minimuma propisane za to delo, kao i Tužioca za ratne zločine da nema osobito olakšavajućih okolnosti, pa ne postoji ni zakonski osnov da se okrivljenima ublaži kazna ispod zakonskog minimuma. Imajući u vidu da se navedenim žalbenim navodima ne dovodi u pitanje zakonitost i pravilnost odluke prvostepenog suda u pogledu odluke o kazni, to su podnete žalbe u ovom delu i odbijene.

Kada je u pitanju oslobađajući deo prvostepene presude, u odnosu na koji je Tužilac za ratne zločine podneo žalbu, zbog povrede Krivičnog zakona, Apelacioni sud je povodom podnete žalbe, a po službenoj dužnosti, prvostepenu presudu u ovom delu ukinuo, nalazeći da je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a.

Naime, prvostepenom presudom na osnovu člana 355 tačka 2 ZKP-a okr. GG oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, a kojom zakonskom odredbom je propisano da će se optuženi osloboditi od optužbe ako nije dokazano da je učinio krivično delo. Međutim, prvostepeni sud u obrazloženju svoje odluke na strani 51 navodi da je našao da nisu ispunjeni elementi krivičnog dela za koje se tereti okr. GG, s obzirom da radnje koje se stavljaju na teret optuženom nisu uzrokovale veliku patnju, niti je narušen telesni integritet oštećenog, kako je to u najmanjoj meri jedan od obeležja krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ. S obzirom da je prvostepeni sud okr. GG oslobodio od optužbe po osnovu odredbe člana 355 tačka 2 ZKP-a, tj. da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je optužen, a iz sadržine obrazloženja proizilazi da u postupanju okrivljenog nema protivpravnosti, odnosno da nema elemenata krivičnog dela, a kako to propisuje odredba člana 355 tačka 1 ZKP-a, to je prvostepeni sud učinio napred navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Takođe, prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama koji se odnose na radnje nečovečnog i okrutnog postupanja koje su okr. GG optužnim aktom stavljene na teret, kao radnje kojima se krši međunarodno humanitarno pravo na kojem se temelji i krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz čl. 144 KZ SRJ. Odnosno, nisu dati jasni i argumentovani razlozi za zaključak da radnjama okr. GG nije nastupila neka od zabranjenih posledica, koje su zajedničke i za nečovečno i za okrutno postupanje, tj. teške duševne ili telesne patnje, ili povrede. Naime, nužno je da prvostepeni sud u celosti, brižljivo oceni iskaz ošt. o1, a u sklopu svih ostalih činjenica, i to da je oštećeni pet dana bio izložen mučenju i nečovečnom i okrutnom postupanju, čije su povrede, nanete u kritičnom periodu, u svom skupnom dejstvu predstavljale tešku telesnu povredu, pa u tom kontekstu ceniti i deo iskaza oštećenog gde je naveo da ga je okr.GG u jednom navratu tukao, da je to trajalo 15-20 minuta do pola sata, kao i njegov subjektivni osećaj iskazan posle dugog niza godina od kritičnog događaja, da on zbog GG i __ nije imao posledica. Pri tome, treba imati u vidu i navod prvostepenog suda na strani 40 da je o težini bola i patnje sud došao do zaključka na osnovu prirode nanesenih udaraca, kao i na osnovu korišćenih sredstava, te da oštećeni o1 u konkretnom slučaju nije bio u stanju izreći i opisati bol i patnju kako je to zapravo i osetio.

Tek nakon svestrane analize iskaza oštećenog, prvostepeni sud može dati jasne i neprotivrečne razloge za svoje zaključke o tome da delo koje se okrivljenom stavlja na teret nije dokazano ili o tome da ono što je utvrđeno ne predstavlja krivično delo.

Imajući u vidu sve napred izneto, Apelacioni sud je našao da zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka prvostepenu presudu u odnosu na okr. GG treba ukinuti, te u tom delu vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje je ukazano u ovoj presudi, te pouzdano utvrditi odlučne činjenice od značaja za pravilno presuđenje u ovoj krivičnog stvari, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, uz davanje jasnih, neprotivrečnih i argumentovanih razloga.

Iz svih napred iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 388 i 389 stav 1 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, doneo je odluku kao u izreci presude.


Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Rosanda Dževerdanović-Savković Radmila Dragičević-Dičić

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)