Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.07.2012.

Kž2 Po2 31/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po2 31/12
Dana 12.07.2012. godine
B e o g r a d


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Odeljenje za ratne zločine, u veću sastavljenom od sudija: Siniše Važića, predsednika veća, Sonje Manojlović i Omera Hadžiomerovića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Rosande Dževerdanović Savković, kao zapisničara, u postupku za privremeno oduzimanje imovine prema okr. AA i trećim licima, odlučujući o žalbi Tužioca za ratne zločine, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za ratne zločine Poi-Po2 1/2012 od 02.07.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 12.07.2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UVAŽAVANjEM žalbe Tužioca za ratne zločine, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za ratne zločine Poi-Po2 1/2012 od 02.07.2012. godine, i predmet upućuje prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za ratne zločine Poi-Po2 1/2012 od 02.07.2012. godine, odbijen je zahtev Tužilaštva za ratne zločine Oik.br. 1/12 od 26.06.2012. godine, za privremeno oduzimanje imovine od vlasnika: optuženog AA i trećih lica – AA1 i AA2, i to stambenog objekta površine 180 m2, ekonomskog objekta površine 30 m2 u __, u ulici __ 6 i pravo korišćenja na kp. __ i kp. __ KO __, ukupne površine _ ara __ m2.

Protiv navedenog rešenja blagovremeno je žalbu izjavio Tužilac za ratne zločine, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, u smislu člana 467 stav 4 ZKP, uvaži žalbu i preinači pobijano rešenje, tako što će usvojiti zahtev za privremeno oduzimanje imovine ili ukinuti pobijano rešenje i predmet uputiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine održao je sednicu veća, na kojoj je razmotrio celokupne spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem koje je ispitao u smislu odredbe člana 467 ZKP, ispitujući rešenje u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutim u žalbi, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

- žalba je osnovana.

Prvostepeni sud je u obrazloženju svoje odluke naveo da je našao da zahtev tužilaštva za privremeno oduzimanje imovine treba odbiti, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi za pokretanje ovog postupka predviđeni članom 2 stav 2 Zakona o oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, jer prema stavu prvostepenog suda optuženi AA nije ni optužen, niti je nepravnosnažnom presudom oglašen krivim da je izvršenjem dela pribavio imovinsku korist, odnosno da u krivičnom postupku vođenom protiv optuženog AA niti je utvrđena, niti postoji osnovana sumnja da je pribavio bilo kakvu imovinsku korist, s obzirom da za to nije ni optužen, pa se stoga to ne može utvrđivati u postupku oduzimanja imovine, niti uvoditi nova inkriminacija koja nije bila predmet krivičnog postupka.

Međutim, prema oceni Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, napred navedeni zaključci prvostepenog suda se ne mogu prihvatiti, jer se u postupku za privremeno oduzimanje imovine sud bavi samo utvrđivanjem osnovane sumnje da je imovina okrivljenog u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima i osnovane sumnje da je ista proistekla iz krivičnog dela. Naime, odizimanje imovine proistekle iz krivičnog dela vezuje se za krivični postupak, a ne za krivično delo, odnosno uslov za pokretanje postupka oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela je da se vodi krivični postupak. Osuda za neko od krivičnih dela iz člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ne znači da imovina proističe iz tog dela, već stvara pretpostavku da, uz ispunjenje drugih uslova, određena imovina proističe iz kriminalne aktivnosti, odnosno iz krivičnih dela čije postojanje ne mora da bude dokazano.

S obzirom na izneto, nejasan je navod iz prvostepenog rešenja da krivično delo iz člana 142 stav 1 KZ SRJ ima više oblika izvršenja, između ostalog i pljačkanje imovine stanovništva, protivzakonito i samovoljno prisvajanje u velikim razmerama imovine koje nije opravdano vojnim potrebama, konfiskacija imovine, uzimanje nezakonite i nesrazmerno velike kontribucije i rekvizicije, smanjenje vrednosti domaćeg novca ili protivzakonito izdavanje novca i tako dalje, ali da optuženi AA nije optužen ni za jedan od ovih oblika izvršenja krivičnog dela, niti postoji osnovana sumnja da je drugim oblicima izvršenja kao što su ubistva, mučenja, nečovečno postupanje i tako dalje, pribavio imovinsku korist. Ovo iz razloga, što prema oceni Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, institut oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, regulisan Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, je usmeren ka imovini, a ne ka okrivljenom, odnosno, u konkretnom slučaju radi se o oduzimanju imovine koja je preventivnog karaktera, a ne kaznenog.

S tim u vezi, nejasan je navod iz obrazloženja prvostepenog rešenja da je osnovni uslov da bi se uopšte primenio Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i pokrenula finansijska istraga protiv optuženog, kod ove vrste krivičnih dela, je da imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno vrednost predmeta krivičnog dela prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, što u konkretnom slučaju uopšte nije bio predmet optužbe i krivičnog postupka, te s toga, prema stavu prvostepenog suda, nisu postojali prethodni zakonski uslovi da bi se uopšte krenulo u finansijsku istragu protiv optuženog AA. Ovo iz razloga što se, a imajući u vidu odredbu člana 3 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sticanje predmetne imovine ne vezuje za konkretno krivično delo koje je predmet postupka, odnosno vreme kada je ono izvršeno, već je osnovni uslov postojanje osnovane sumnje o postojanju imovine okrivljenog koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, te postojanja opasnosti da tu imovinu može otuđiti.

Naime, za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, dovoljno je učiniti verovatnim određene pretpostavke vezane za nesrazmernost između iste i zakonitih prihoda okrivljenog, odnosno trećeg lica. Odnosno, sud treba, u konkretnom slučaju, da se bavi samo osnovanom sumnjom da je imovina u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima okrivljenog ili trećih lica, te prvostepena odluka, u tom slučaju, ima karakter privremene mere čiji je cilj da spreči da eventualno oduzimanje određene imovine bude otežano ili onemogućeno.

Imajući u vidu sve napred navedeno, prema oceni Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, prvostepeno rešenje je moralo biti ukinuto, te predmet vraćen sudu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će nakon postupanja po istima, doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za kojeu će izneti dovoljne, jasne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 467 stav 4 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine doneo je odluku kao u izreci rešenja.

Začisničar,      Predsednik veća-sudija,
Rosanda Dževerdanović Savković   Siniša Važić

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)