Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.04.2012.

Kž2 Po2 50/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po2 50/11
Dana 23.04.2012. godine
B E O G R A D

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, Odeljenje za ratne zločine, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Siniše Važića i mr Sretka Jankovića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Rosande Dževerdanović Savković, kao zapisničara, u postupku izručenja okr. AA, po zahtevu za izručenje okrivljenog Republici Crnoj Gori, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, odlučujući o žalbama branilaca okrivljenog AA, adv. AB i adv. AB1, izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kre.Po2 2/2010 – Kv.Po2 103/2011 od 06.12.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 30.01.2012. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Mioljuba Vitorovića, okr. AA i njegovih branilaca, adv. AB i adv. AB1, a nakon većanja i glasanja, dana 23.04.2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E


ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, adv. AB i adv. AB1, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kre.Po2 2/2010 – Kv.Po2 103/2011 od 06.12.2011. godine.


O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kre.Po2 2/2010 – Kv.Po2 103/2011 od 06.12.2011. godine, utvrđeno je da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje pravosudnim organima Republike Crne Gore, okr. AA, od oca _ i majke _, devojačko _, rođen _.19_. godine u Beogradu, sa prebivalištem u Novom Beogradu, _ br. _, _ ulaz, stan broj __, po molbi za izručenje Ministarstva pravde Crne Gore, Sektor za pravosuđe br. 01-6630/10 od 05.11.2010. godine, u cilju vođenja krivičnog postupka pred Višim sudom u Bijelom Polju, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, po optužnici Vrhovnog državnog tužilaštva Crne Gore, Odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zločina Kt.S.br.6/08 od 30.07.2008. godine.

Protiv napred navedenog rešenja blagovremeno su žalbe izjavili:

- branilac okr. AA, adv. AB, bez navođenja zakonskog osnova pobijanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ožalbeno rešenje preinači i obustavi postupak izručenja ili da odbije zahtev zemlje molilje za izručenje okrivljenog AA ili da ožalbeno rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje,

- branilac okr. AA, adv. AB1, zbog bitne povrede odredaba postupka o izručenju, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijano rešenje tako što će utvrditi da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje pravosudnim organima Crne Gore okrivljenog AA ili, pak, da ukine pobijano rešenje i spise predmeta vrati Višem sudu u Beogradu na ponovni postupak.

Tužilac za ratne zločine u svojim podnescima Ktrr.br.153/10 od 19.12.2011. godine i Ktrr.br.153/10 od 21.12.2011. godine, predložio je da se žalbe branilaca okr. AA, adv. AB i adv. AB1 uvaže, te da se ožalbeno rešenje preinači tako što će se utvrditi da nisu ispunjene ugovorne pretpostavke za izručenje okr. AA pravosudnim organima Republike Crne Gore ili da se isto rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, je u sednici veća u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Mioljuba Vitorovića, okrivljenog AA i njegovih branilaca, adv. AB i adv. AB1, razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, a nakon većanja i glasanja, našao:

- žalbe su neosnovane.

Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je postupajući po zamolnici za izručenje dostavljenoj od strane Ministarstva pravde Crne Gore, Sektor za pravosuđe br. 01-6630/10 od 05.11.2010. godine, za izručenje okr. AA pravosudnim organima Republike Crne Gore, a radi vođenja krivičnog postupka pred Višim sudom u Bijelom Polju, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, po optužnici Vrhovnog državnog tužilaštva Crne Gore, Odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zločina Kt.S.br.6/08 od 30.07.2008. godine, utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje pravosudnim organima Republike Crne Gore, okr. AA.

Naime, prema oceni Apelacionog suda, Odeljenja za ratne zločine, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je priložena dokumentacija, uz molbu za izručenje okr. AA, u skladu sa odredbom člana 4 Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, koji se ima primenjivati u odnosu na utvrđivanje ispunjenosti pretpostavki za njegovo izručenje Crnoj Gori, a koji je zaključen između Republike Srbije i Crne Gore 29.05.2009. godine („Službeni glasnik RS“ - međunarodni ugovori 1/2011). Naime, od strane države molilje, priloženi su, fotografije i otisci prstiju za okr. AA, kao sredstvo za utvrđivanje istovetnosti lica čije se izručenje traži, uverenje o državljanstvu okrivljenog, odnosno potvrda Ministarstva unutrašnjih poslova i javne uprave, Sektora za upravne unutrašnje poslove Crne Gore od 30.10.2008. godine, iz koje se potvrđuje da okrivljeni nije državljanin Crne Gore, ali da ima prijavljeno prebivalište u Podgorici od 22.09.2006. godine, overena kopija optužnice Vrhovnog državnog tužilaštva, Odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zločina Kt.S.br.6/08 od 30.07.2008. godine, iz koje su utvrđeni ime i prezime okrivljenog i drugi podaci potrebni da utvrđivanje njegove istovetnosti, opis krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, zakonski naziv krivičnog dela, kao i dokazi za osnovanu sumnju, te izvod iz odredaba Krivičnog zakona, koji će se primeniti prema okr. AA.

Takođe, prvostepeni sud je prilikom donošenja svoje odluke imao u vidu i činjenicu da, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odbijanje izručenja, propisani odredbom člana 8 tačka 1-8 napred navedenog ugovora, s obzirom da okr. AA ne uživa pravo azila na teritoriji Republike Srbije, da krivično delo nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije, a samo krivično delo, koje se okrivljenom stavlja na teret, nije političko krivično delo, niti je povezano sa takvim krivičnim delom, niti se isto sastoji isključivo iz povrede vojnih dužnosti. U tom smislu, krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, inkriminisano je i Krivičnim zakonikom Republike Srbije i to članom 372, a krivično gonjenje nije zastarelo prema pravu jedne od država ugovornica, niti je okrivljeni zbog istog krivičnog dela već pravnosnažno osuđen, niti je protiv njega postupak pravnosnažno obustavljen, odnosno optužba odbijena, niti je zbog istog krivičnog dela, pred nadležnim organima Republike Srbije, kao zamoljene države, pokrenut postupak.

Dalje, u smislu odredbe člana 7 pomenutog Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, prvostepeni sud je pravilno imao u vidu činjenicu da se prema važećim propisima Crne Gore okr. AA za krivično delo koje mu se stavlja na teret može izreći kazna zatvora od najmanje pet, odnosno dvadeset godina, a da je prema odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 372, kao minimalna kazna zatvora propisan zatvor u trajanju od pet godina, tj. kao maksimalna kazna zatvora u trajanju od četrdeset godina.

Imajući u vidu sve napred navedeno, prema oceni Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, pravilan je zaključak prvostepenog suda da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za izručenje okr. AA, koji je državljanin Republike Srbije, budući da je članom 7-a stav 1 dopune Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, propisano da će se dozvoliti izručenje sopstvenih državljana, u cilju krivičnog gonjenja, samo, između ostalog, za krivična dela organizovanog kriminala, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, za koje je, prema pravu obe države ugovornice, propisana kazna zatvora u trajanju od četiri godine ili teža kazna, odnosno mera koja podrazumeva lišenje slobode. Pri tome, cenjena je i okolnost da je država molilja, tj. Crna Gora, dala garanciju da ukoliko bude odobreno izručenje okrivljenog, da će u odnosu na njega biti obezbeđeno apsolutno poštovanje načela specijalnosti, propisano odredbom člana 19 Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju.

Imajući u vidu sve napred navedeno, kao neosnovan je ocenjen navod iz žalbe branioca okrivljenog, adv. AB, da je prekluzivni rok za dostavljanje neophodne dokumentacije, na osnovu člana 5 Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore, protekao. Ovo iz razloga što je Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, svojim dopisom od 24.11.2010. godine, zatražilo dopunsku dokumentaciju neophodnu za odlučivanje, a koju zamolnicu je Ministarstvo pravde Crne Gore primilo dana 17.12.2010. godine, te nakon pribavljanja tražene dokumentacije od strane Višeg suda u Bijelom Polju, dana 30.12.2010. godine, uputilo Ministarstvu pravde Republike Srbije dokumentaciju, traženu napred navedenim dopisom Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, dakle pre isteka roka od trideset dana.

Branioci okrivljenog u svojim žalbama navode, da zaključak suda ne sadrži razloge o bitnim činjenicama na osnovu kojih je sud utvrdio da postoji osnovana sumnja, odnosno ističu da ne postoje dokazi koji bi ukazivali na osnovanu sumnju da je AA učinio krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret i zbog kojeg Crna Gora potražuje njegovo izručenje. Međutim, prema oceni Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, od strane države molilje, tj. Crne Gore, uz molbu za izručenje dostavljena je dokumentacija, navedena i u optužnom aktu, koja pruža dokaze za osnovanu sumnju, kako to i predviđa odredba člana 4 Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, i to iskazi svedoka saslušanih pred Višim sudom u Bijelom Polju. S obzirom na izneto, uz činjenicu da osnovana sumnja predstavlja skup ozbiljnih indicija i prezumpcija, a ne dokaz o vinosti, koji može proisteći samo iz celokupnog glavnog pretresa pred sudom, pa kako u konkretnom slučaju određene indicije proizilaze iz dostavljenih dokaza, to su napred navedeni žalbeni navodi branilaca ocenjeni kao neosnovani. U svakom slučaju, u situaciji kada postoji potvrđen međunarodni ugovor, konkretno Ugovor između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, isti se ima primenjivati po pitanju izručenja okrivljenog, kao oblika međunarodne pravne pomoći, koji Ugovor, za razliku od člana 16 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, u svom članu 8 ne predviđa dovoljnost dokaza za osnovanu sumnju kao uslov za odbijanje izručenja.

Dalje, u žalbi branioca okrivljenog AA, adv. AB, se ističe da se prvostepeni sud u ožalbenom rešenju uopšte nije bavio pitanjem državljanstva oštećenih, iako su skoro svi oštećeni srpski državljani, a koje pitanje, prema stavu odbrane, je pitanje koje predstavlja jedan od uslova za ocenu ispunjenosti zakonskih pretpostavki za izručenje okrivljenog. Međutim, izneti žalbeni navod, od strane Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, je ocenjen kao neosnovan, iz razloga što se u konkretnom slučaju, u odnosu na utvrđivanje ispunjenosti pretpostavki za izručenje, ima primenjivati bilateralni Ugovor između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, koji ne predviđa, kao jedan od uslova za odbijanje izručenja, predviđeni odredbom člana 8 navedenog Ugovora, da delo povodom kojeg se zahteva izručenje nije izvršeno protiv državljana zamoljene države.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, je cenio i ostale žalbene navode branilaca okrivljenog, pa je našao da su isti bez uticaja na drugačiju odluku suda, s obzirom da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje pravosudnim organima Republike Crne Gore, okr. AA.

Iz svih napred iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 467 stav 4 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, je doneo odluku kao u izreci rešenja.


Zapisničar         PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Rosanda Dževerdanović Savković     Radmila Dragičević Dičić

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)