Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.04.2011.

Kž2.Po2.26/11


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2.Po2.26/11
Dana 29.04.2011. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u Veću za ratne zločine, u veću sastavljenom od sudija: Veroljuba Cetkovića, predsednika veća, dr Miodraga Majića i Sonje Manojlović, kao članova veća, sa sudijskim saradnikom Igorom Rmandićem, zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okr. AA i dr., zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 u vezi sa članom 22 KZ SRJ, odlučujući o žalbama okrivljenog AA, okrivljenog BB, branioca okrivljenog AA advokata AB i branioca okrivljenog BB advokata BA, izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Odeljenja za ratne zločine-K.Po2.22/10-Kv.Po2.35/11 od 13.04.2011.godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2011.godine, doneo je


R E Š E Nj E


Uvažavanjem žalbi okrivljenog AA, BB, branioca okrivljenog AA advokata AB i branioca okrivljenog BB advokata BA, PREINAČAVA SE rešenje Višeg suda u Beogradu-Odeljenja za ratne zločine K.Po2.22/10-Kv.Po2.35/11 od 13.04.2011.godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu, UKIDA PRITVOR prema okrivljenima AA i BB, koji im je određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu, Veća za ratne zločine KiV.7/07 od 30.05.2007.godine, i koji im se računa od 28.05.2007.godine, kada su lišeni slobodi, te se okrivljeni imaju ODMAH pustiti na slobodu.



O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Beogradu Odeljenja za ratne zločine K.Po2.22/10-Kv.Po2.br.35/11 od 13.04.2011.godine, prema okrivljenom AA i okrivljenom BB, ispitujući po službenoj dužnosti, a u smislu odredbe člana 146 stav 2 ZKP-a, da li još postoje razlozi za pritvor, prema okrivljenima AA i BB, produžen je pritvor iz razloga propisanih odredbom člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP-a, koji im po navedenom rešenju može trajati najduže dva meseca, a koji pritvor im je određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu, Veća za ratne zločine KiV.7/07 od 30.05.2007.godine, i koji im se računa od 28.05.2007.godine, kada su lišeni slobode.

Protiv navedenog rešenja blagovremenu su žalbe izjavili:

- okrivljeni AA, pri tome ne navodeći zakonske osnove zbog kojih se pobija prvostepeno rešenje, ali iz žalbenih razloga proizilazi da se isto pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da mu Apelacioni sud u Beogradu ukine pritvor;

- okrivljeni BB, pri tome ne navodeći zakonske osnove zbog kojih se pobija prvostepeno rešenje, ali iz žalbenih navoda proizilazi da se isto pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da mu Apelacioni sud u Beogradu ukine pritvor;

- branilac okrivljenog AA advokat AB i to iz svih zakonom predviđenih razloga sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje preinači tako što će okrivljenom AA ukinuti pritvor i pustiti ga da se brani sa slobode;

-branilac okrivljenog BB advokat BA i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede Krivičnog zakona sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijano rešenje tako što će prema okrivljenom BB ukinuti pritvor i narediti da se isti odmah pusti na slobodu.

Tužilaštvo za ratne zločine, je podneskom Ktrz.br.7/07 od 20.04.2011.godine, predložio da Apelacioni sud u Beogradu žalbe okrivljenih AA i PP i njihovih branilaca odbije kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu-Veće za ratne zločine, je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i izjašnjenja Tužilaštva za ratne zločine iz napred citiranog podneska, našao:

- žalbe su osnovane.

Svoj zaključak da i dalje stoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenima AA i BB, a koji su predviđeni odredbom člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP-a, prvostepeni sud obrazlaže činjenicu da se okrivljenima stavlja na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ u vezi sa članom 22 KZ SRJ, a za koje je zakonom propisana kazna zatvora preko deset godina, te da je to u konkretnom slučaju opravdano i zbog posebno teških okolnosti predmetnog krivičnog dela.

U odnosu na okrivljenog AA, po nalaženju prvostepenog suda posebno teške okolnosti krivičnog dela ogledaju se u tome što iz stanja u spisima predmeta proizilazi osnovana sumnja da je okrivljeni u inkriminisanom periodu planirao i organizovao dobrovoljačke oružane grupe, te potom i organizovao njihovo njeno formiranje, a radi učešća navedene oružane grupe u napadu na selo Lovas, kao i da je faktički komandant sela Lovas, naređivao protivzakonita privođenja, mučenja, telesna povređivanja i likvidaciju civila, te podstrekivao na izvršenja navedenih radnji, ili iste pomagao, te naređivao i sprovođenje diskriminatorskih mera prema pripadnicima hrvatskog naroda, nalažući ima da obelažavaju svoje kuće belim tkaninama i da nose bele trake oko rukava, kao i da je koristeći svoj autoritet i ulogu učestvovao u naređivanju odvođenje civila na minsko polje. Posebno teške okolnosti krivičnog dela po nalaženju prvostepenog suda ogledaju se u nastupelim posledicama, tj.u velikom broju oštećenih lica, od kojih veliki broj lica je i smrtno stradao, odnosno u telesnom povređivanju većeg broja lica i smrti 69 lica, od kojih 9 žena, 14 lica starosti preko 60 godina, te stradanja 11 porodica od kojih je u nekim porodicama stradalo po 2 a u nekim po 3 člana porodice.

Po nalaženju prvostepenog suda, posebno teške okolnosti krivičnog dela koje se okrivljenom BB stavljaju na teret obrazlažu se time da postoji osnovana sumnja, a što proizilazi iz spisa predmeta, da je okrivljeni BB kao pripadnik dobrovoljačke oružane grupe „Dušan silni“ iskazo izuzetnu svirepost i bezobzirnost prilikom učestvovanju u napadu i zauzimanju naselja Lovas, pri čemu je nasumice bacao bombe po kućama i dvorištima, nekontrolisano otvarao vatru, odvodio civile sa sobom, od kojih su pojedini pronađeni mrtvi, te u postojanju i osnovane sumnje da je učestvovao i u protizakonitom privođenju, zatvaranju i zlostavljanju civila, kao i da im je oduzimao novac, te ih je ubadao nožem po telu, sekao kosu nožem, i na drugi način mučio i zlostavljao, povređujući time njihovo lično dostojanstvo, a koje okolnosti i po nalaženju prvostepenog suda ukazuju na neophodnost produženja pritvora prema ovom okrivljenom iz razloga propisanih odredbom člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP-a.

Svoj zaključak, da je okrivljenima neophodno produžiti pritvor prema navedenom osnovu, prvostepeni sud obrazlaže činjenicom, da krivično-pravne radnje koje su okrivljeni AA i okrivljeni BB preduzeli, prelaze meru koja je neophodna za postojanje bića krivičnog dela koje se okrivljenima stavlja na teret, i da značajno odstupaju od uobičajenog načina izvršenja i posledica krivičnog dela, te da po nalaženju prvostepenog suda predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela, te je stoga krivično veće iz svih navedenih razloga prema okrivljenima produžilo pritvor na osnovu odredbe iz člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP-a.

Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, osnovano se žalbama okrivljenih AA i BB kao i žalbama njihovih branilaca, ukazuje da ne stoje više razlozi za produženje pritvora i to po osnovu odredbe iz člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP-a. Napred navedeno iz razloga, a kako se to osnovano i u žalbama navodi, da se u pritvoru okrivljeni AA i okrivljeni BB, nalaze skoro četiri godine, i to od 28.05.1007. godine, te da su ostali okrivljeni u ovom predmetu, a koji su takođe osnovano sumnjivi zbog izvršenja krivičnog dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva u vezi sa događajima u selu Lovas, i koji su bili u pritvoru po istom osnovu, sad na slobodi, te da se krivični postupak protiv njih nesmetano vodi. Dakle, Apelacioni sud u Beogradu nalazi, da bi zadržavanjem okrivljenog AA i BB u pritvoru, bio prekršen član 6 stav 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, s obzirom da bi u datoj situaciji kada su ostali okrivljeni u ovom predmetu bili u pritvoru po istom zakonskom osnovu iz člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP-a zbog istovetnih okolnosti, i u odnosu na koje je ukinut pritvor. Drugim rečima procesni aspekti pravičnog suđenja bi bili proizvoljno primenjeni, jer u istovetnoj faktičkoj situaciji primena zakona za pritvor dovodi do različitih rezultata a što predstavlja nedoslednu primenu zakona i prava okrivljenih AA i BB na pravično suđenje. Prema tome u cilju pravičnog suđenja za sve jednako postupanje shodno odredbi člana 6 stav 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Apelacioni sud u Beogradu ukida pritvor prema okrivljenima AA i BB.

Veće Apelacionog suda u Beogradu nalazi, da zaključak prvostepenog suda a koji se ogleda u tome da je prvostepeni sud našao da je krivično-pravne radnje u pogledu kojih postoji osnovana sumnja da su okrivljeni preduzeli, po svom kvantitetu prelaze meru koja je neophodna za postojanje bića krivičnog dela koje se okrivljenima stavlja na teret, jer značajno odstupaju od uobičajenog načina izvršenja posledica krivičnog dela, ne stoji. Naime, prvostepeni sud je obrazlažući navedeni zaključak, samo interpretirao krivično-pravne radnje okrivljenih AA i BB, a koji proizilaze iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje su osnovano sumnjivi, i iste neopravdano ocenio da po svom kvantitetu i kvalitetu prelaze meru. Po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud nije imao u vidu i rezultate do sada sprovedenog postupka, te se stoga i ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da nije došlo do izmene u činjeničnom stanju i okolnostima krivičnog dela kojima se okrivljenima stavlja na teret, pri tom zanemarujući činjenicu da je u dosadašnjem toku postupka ispitan veliki broj svedoka, i izveden veliki broj dokaza, a koji dokazi se tiču da li je neophodno dalje zadržavanja okrivljenih u pritvoru, radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka u smislu člana 133 stav 1 ZKP-a.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je uvažio žalbe okrivljenih AA i BB, kao i žalbe njihovih branilaca, kao osnovane, te preinačio rešenje Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine K.Po2.22/10-Kv.Po2.35/11 od 13.04.2011.godine, te odlučio da se isti odmah imaju pustiti na slobodu u smislu odredbe člana 401 stav. 3 ZKP-a.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Igor Rmandić,s.r Veroljub Cvetković,s.r

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)