Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.10.2012.

Kž3 Po2 1/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž3 Po2 1/2012
Dana 26.10.2012. godine
B E O G R A D

 


U   I M E   N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u trećem stepenu, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića - predsednika veća, Vučka Mirčića, Mirjane Popović, Duška Milenkovića i Milene Rašić - članova veća, uz učešće sudijskog saradnika Mirjane Nović - zapisničara, u krivičnom predmetu protiv optuženog AA, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, odlučujući o žalbi branilaca optuženog AA, advokata AO i advokata AO1, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1 Po2 9/11 od 11.01.2012. godine, u sednici veća trećeg stepena održanoj na osnovu odredbe člana 464 ZKP, dana 26.10.2012. godine, u odsustvu uredno obaveštenog Tužioca za ratne zločine, a u prisustvu optuženog AA i njegovog branioca, advokata AO, jednoglasno, doneo je


P R E S U D U

UVAŽAVA SE žalba branilaca optuženog AA, advokata AO i advokata AO1, pa se PREINAČAVA presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po2 9/11 od 11.01.2012. godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu u trećem stepenu, na osnovu odredbe člana 423 stav 1 tačka 1 ZKP,


optuženog AA, rođenog _. godine u _, Republika Hrvatska, od oca _ i majke _, devojačko _, državljanina Republike Srbije, sa prebivalištem u Beogradu, ulica _ broj _, oženjenog, oca dvoje maloletne dece, bez nepokretnosti, magacioner u “KK”, sa primanjima od oko 33.000,00 dinara, neosuđivanog,


O S L O B A Đ A   O D   O P T U Ž B E

da je:

„neutvrđenog dana u periodu od 03.09. do 08.09.1991. godine u Medaku, za vreme oružanih sukoba na teritoriji tadašnje Republike Hrvatske, u sastavu SFRJ između oružanih snaga JNA, jedinica Teritorijalne odbrane i milicije “SAO Krajina” sa jedne strane i policijskih i paravnojnih formacija Republike Hrvatske sa druge strane, a na području opštine Gospić za vreme oružanih sukoba milicije “SAO Krajine”, Teritorijalne odbrane i rezervne milicije sa jedinicama MUP Hrvatske, kao pripadnik rezervne milicije, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme oružanog sukoba, protivno odredbama člana 3 stav 1 tačka a) Treće Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12.08.1949. godine, ratifikovane od Narodne Skupštine FNRJ 1950. godine i člana 4 stav 1 i 2 tačka a) Dopunskog protokola uz Ženevske konvencije od 12.08.1949. godine o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba, Protokol II od 08.06.1977. godine, “Službeni list SFRJ” broj 16/78 Međunarodni ugovori, a nakon što je oštećeni OO na dan 03.09.1991. godine kao pripadnik MUP Republike Hrvatske položio oružje posle borbe sa pripadnicima milicije SAO Krajine na putu za Bilaj i doveden u Medak u prostorije stanice milicije koja se nalazila u preuređenoj gostionici “Jadran”, prema oštećenom OO, kao ratnom zarobljeniku, nečovečno postupao,

na taj način što ga je neutvrđenog dana, u popodnevnim časovima par puta udario palicom po tabanima, dok je drugo lice sedelo na nogama oštećenog,

- čime bi izvršio krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž1 Po2 9/11 od 11.01.2012. godine uvažena je žalba Tužilaštva za ratne zločine, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K.Po2 br. 3/2011 od 01.07.2011. godine, tako što je optuženi AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine. Na osnovu odredbe člana 196 stav 4 ZKP optuženi AA je oslobođen obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, te je određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava.

Protiv navedene presude žalbu su izjavili:

- branioci optuženog AA, advokati AO i AO1, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu kao osnovanu tako što će preinačiti ožalbenu presudu Kž1 Po2 9/11 te osloboditi optuženog, jer nema dokaza da je učinio krivično delo ili zbog toga što radnje za koje je osuđen ne predstavljaju obeležja krivičnog dela iz člana 144 KZ SRJ.

Tužilac za ratne zločine je u podnesku KTRZ. br.10/07 od 08.08.2012. godine predložio da drugostepeni sud podnetu žalbu branilaca optuženog AA odbije kao neosnovanu, a prvostepenu presudu potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, je održao sednicu trećeg stepena, u smislu odredbe člana 464 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Tužioca za ratne zločine, a u prisustvu optuženog AA i njegovog branioca, advokata AO, na kojoj je razmotrio spise predmeta, ožalbenu presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi u smislu člana 451 stav 1 ZKP, podnetu žalbu, kao i mišljenje Tužioca za ratne zločine, dato u napred navedenom podnesku, pa je imajući u vidu navedeno našao:

Žalba je osnovana.

Osnovano se žalbom branilaca pobija prvostepena presuda zbog povrede krivičnog zakonika iz člana 439 stav 1 tačka 1 ZKP, s obzirom na to da krivično delo koje je optuženom stavljeno na teret nije krivično delo, iz kog razloga je Apelacioni sud u Beogradu u trećem stepenu na osnovu odredbe člana 423 stav 1 tačka 1 ZKP oslobodio od optužbe optuženog AA da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ.

Odredbom člana 144 KZ SRJ je propisano da krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika vrši onaj ko kršeći pravila međunarodnog prava naredi da se prema ratnim zarobljenicima vrše ubistva, mučenja i nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, uzimanja tkiva i organa radi transplantacije, nanošenje velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja, prisiljavanje na vršenje službe u oružanim snagama neprijatelja,ili lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje, ili ko izvrši neko od ovih dela.

Naime, u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, ovaj sud je našao da su u toku krivičnog postupka utvrđene sve odlučne činjenice za pravilno presuđenje. Tako je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje u pogledu: postojanja oružanog sukoba, da se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, statusa ratnog zarobljenika oštećenog OO, radnji i okolnosti u kojima ih je optuženi AA preduzeo prema oštećenom, njegovoj svesti o tome da se radi o zarobljenom pripadniku protivničke strane u sukobu, za šta je dao jasne i argumentovane razloge, koje je u svemu prihvatio i drugostepeni sud, pa i ovaj sud na njih upućuje.

Međutim, dajući pravnu ocenu utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je izveo pogrešan zaključak da su u radnjama optuženog ostvarena bitna obeležja nečovečnog postupanja. Naime, ovaj sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje daje drugačiju pravnu ocenu, nalazeći da radnje optuženog ne predstavljaju nečovečno postupanje. Ovo s toga što su nečovečno ili okrutno postupanje pravni pojmovi i definišu se kao namerna radnja ili propust koja nanosi tešku telesnu patnju ili povredu ili predstavlja ozbiljan napad na ljudsko dostojanstvo. (MKTJ presuda pretresnog veća u slučaju Naletić par. 246 i presuda žalbenog veća u slučaju Čelebić par. 426). Po nalaženju ovog suda, da bi radnje optuženog predstavljale radnje nečovečnog postupanja morale su biti snažnijeg intenziteta od par udaraca palicom po tabanima, te bi postupanje optuženog moralo da dostigne određeni nivo okrutnosti. Naime, bez obzira na to što je stepen telesne ili duševne patnje, koji se traži za dokazivanje nečovečnog ili okrutnog postupanja, niži od stepena koji se traži za delo mučenja, ipak se mora imati u vidu da je on jednake visine kao i prag za dokazivanje optužbe za namerno nanošenje velike patnje ili ozbiljne povrede tela ili zdravlja, kao teška povreda Ženevskih konvencija ( MKTJ presuda pretresnog veća u slučaju Naletić par. 246 i žalbenog veća u slučaju Kvočka par. 161).

Ne mogu se prihvatiti navodi drugostepenog suda da je intenzitet povreda koje je optuženi AA naneo oštećenom OO bio znatno manji ali da pribegavanje fizičkoj sili uz korišćenje palice i uz bespomoćnost žrtve u opisanoj situaciji, dok mu drugo lice sedi na nogama, na nesumnjiv način ukazuje na to da se u konkretnom slučaju radi o nečovečnom postupanju. Ovo s toga što bi takvo nanošenje telesnih povreda i ako je izvršeno pod određenim okolnostima moglo predstavljati nečovečno postupanje u smislu ovog dela eventualno kada određeno lice sistematski primenjuje takve postupke prema uhapšenim licima koja nisu u mogućnosti da se brane ili traže sudsku satisfakciju.

Da bi postojalo nečovečno postupanje neophodno je bilo utvrditi da su radnjama optuženog nanete teške duševne ili telesne patnje, teške telesne povrede ili narušavanje zdravlja, uključujući i duševno zdravlje, što u ovoj krivično pravnoj stvari nije slučaj. Osnovano se u žalbi branilaca ističe da se nasrtaj na lično dostojanstvo smatra da ima za posledicu teško poniženje, degradaciju ili na drugi način teško vređa ljudsko dostojanstvo, a što je potvrđeno i stavovima Haškog tribunala kroz svoje odluke, te u situaciji kada i svedok oštećeni OO navodi da ga je optuženi AA udario par puta palicom po tabanima, ali da to nije trajalo dugo, da je to bilo „zera“ i da nije bilo ništa strašno, te da nije imao nikakvih posledica usled postupanja optuženog AA, to njegove radnje ne mogu po mišljenju ovog suda predstavljati radnje nečovečnog postupanja. Čak i drugostepeni sud nekoliko puta u obrazloženju presude navodi da „radnje koje je preduzeo optuženi AA nisu ostavile trajnije posledice niti su oštećenom nanosile teške patnje i bol“. Istina da teška povreda ne mora biti uzrok trajne i neizlečive povrede, ali mora uključivati povredu koja je teža od privremene ojađenosti, nelagode i poniženja (MKTJ presuda pretresnog veća u slučaju Krstić par. 513), što zapravo govori o tome da se mora raditi o povredi čija je posledica dugotrajno i teško oštećenje sposobnosti osobe da vodi normalan i konstruktivan život. Međutim, takvih posledica u ovom slučaju nije bilo, a o čemu svedoči i sam oštećeni koji je, prilikom davanja iskaza nakon nekoliko godina od predmetnog događaja umanjio značaj preduzetih radnji, kao i jačinu i intenzitet udaraca koje mu je optuženi AA naneo. U prilog ovakvom viđenju stvari ide i nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr VV koje je naveo da udarci po tabanima nisu ostavili trajnije posledice niti su mu nanosili teške patnje i bol. Imajući u vidu izneto, ovaj su smatra da radnje optuženog AA nisu dovele do zabranjenih posledica koje su zajedničke za nečovečno i okrutno postupanje, jer nisu prouzrokovale tešku fizičku ili duševnu bol, niti je oštećenom narušen telesni integritet, čime nedostaje i bitno obeležje krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ. Apelacioni sud u Beogradu u trećem stepenu je mišljenja da udarci palicom po tabanima oštećenom nisu naneli teško poniženje, degradaciju niti su na drugi način teško povredili ljudsko dostojanstvo oštećenog, tim pre što svako postupanje suprotno međunarodnim konvencijama i običajima ne može predstavljati ratni zločin, jer da bi neka radnja mogla biti tako okarakterisana potrebno je utvrditi da njena ozbiljnost i naneta posledica opravdavaju karakterisanje ovako teškom kvalifikacijom, što u ovoj krivično pravnoj stvari nije slučaj.

Imajući u vidu sve navedeno, Apelacioni sud u Beogradu u trećem stepenu nalazi da radnje optuženog nisu dostigle minimalni nivo okrutnog postupanja da bi predstavljale nečovečno postupanje, te takvim radnjama optuženi nije prekršio pravila međunarodnog humanitarnog prava, iz kog razloga je preinačio drugostepenu presudu, te optuženog AA oslobodio od optužbe nalazeći da radnje optuženog ne predstavljaju radnje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret.

Istovremeno, a s obzirom na donetu presudu, ovaj sud je drugostepenu odluku preinačio i u delu odluke o troškovima, tako što je odredio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a u skladu sa odredbom člana 265 stav 1 ZKP.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 464 u vezi sa članom 459 stav 1 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu u trećem stepenu doneo je odluku kao u izreci presude.


ZAPISNIČAR     PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Mirjana Nović, sr      Zoran Savić, sr

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)