Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.05.2010.

Ratni zločin protiv civilnog stanovništva 1

REPUBLIKA SRBIJA

APELACIONI SUD U BEOGRADU

Kž1 Po2 3/2010

Dana 24. i 25.05.2010. godine

B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU – Odelenje za ratne zločine, u većusastavljenom od sudija: Siniše Važića, predsednika veća, Sonje Manojlović, mr Sretka Jankovića, Omera Hadžiomerovića i dr Miodraga Majića, članova veća, uz sudelovanje višeg sudijskog savetnika Nebojše Pavlovića, zapisničara, u krivičnom predmetu opt. AA i dr., zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, odlučujući u drugom stepenu o žalbama opt. AA, BB i VV, te branilaca opt. AA, advokata AB i AB1, branioca optuženog GG, advokata GB, branioca opt. BB, advokata BA i branioca opt. VV, advokata VA, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu – Veće za ratne zločine Kv.br. 4/08 od 18.06.2009. godine, u javnoj sednici veća održanoj dana 24. i 25.05.2010. godine, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Miroljuba Vitorovića, opt. AA, GG, BB i VV, te branilaca advokata AB, AB1, GB, BA i VA, doneo je

P R E S U D U

1. ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe opt. BB i VV, te žalbe njihovih branilaca i branioca opt. GG, pa se presuda Okružnog suda u Beogradu – Odelenje za ratne zločine Kv.br. 4/08 od 18.06.2009. godine, u odnosu na opt. GG, BB i VV, POTVRĐUJE.

2. UVAŽAVAJU SE žalbe opt. AA i njegovih branilaca, pa se presuda Okružnog suda u Beogradu – Odelenje za ratne zločine Kv.br. 4/08 od 18.06.2009. godine, UKIDA i predmet u odnosu na opt. AA VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

3. Prema opt. AA PRODUŽAVA SE PRITVOR do dalje odluke prvostepenog suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu – Odelenje za ratne zločine Kv.br.4/08 od 18.06.2009. godine, opt. AA, GG, BB i VV oglašeni su krivim zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, te su opt. AA, GG i BB osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po dvadeset godina, u koju im je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 19.10.2007. godine pa nadalje, dok je opt. VV za krivično delo iz člana 142 stav 1 KZ SRJ utvrđena kazna zatvora u trajanju od četrnaest godina, a po preuzimanju kazne zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca po presudi Okružnog suda u Beogradu – Posebno odelenje Kp.br.8/06 od 26.10.2007. godine, osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od petnaest godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 19.10.2007. godine, pa nadalje.

Na osnovu odredbe iz člana 196 stav 4 ZKP, optuženi su oslobođeni obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala, a na osnovu člana 206 ZKP, oštećeni su upućeni da imovinsko-pravne zahteve ostvaruju u parnici.

Protiv prvostepene presude žalbe su izjavili:

-branioci opt. AA, advokat AB i AB1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

-branilac opt. GG, advokat GB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

-branilac opt. BB, advokat BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu ukine ili da opt. BB oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo.

-branilac opt. VV, advokat VA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da je preinači, tako što će opt. VV osloboditi krivične odgovornosti.

-opt. AA, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud pobijanu presudu preinači, tako što će ga osloboditi krivične odgovornosti.

-opt. BB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bez žalbenog predloga, ali iz sadržaja žalbe proizilazi da predlaže da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu i oslobodi ga optužbe.

-opt. VV, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu i oslobodi ga „ove strašne optužbe“ i da ga odmah pusti na slobodu.

Tužilaštvo za ratne zločine aktom KTRZ.br.12/07 od 11.11.2009. godine, predložilo je da drugostepeni sud odbije kao neosnovane žalbe opt. AA, BB i VV, kao i njihovih branilaca, te žalbu branioca opt. GG i potvrdi prvostepenu presudu.

Apelacioni sud u Beogradu – Odelenje za ratne zločine je održalo javnu sednicu veća u skladu sa odredbom člana 375 stav 1 ZKP, u prisustvu zamenika Tužioca za ratne zločine Miroljuba Vitorovića, opt. AA, GG, BB i VV, te branilaca – advokata AB, AB1, GB, BA i VA, na kojoj je razmotrio sve spise predmeta, pa je nakon razmatranja navoda žalbi, mišljenja Tužilaštva za ratne zločine i objašnjenja navoda žalbi koju su optuženi AA, BB i VV, te branioci – advokati AB, AB1, GB, BA i VA dali na javnoj sednici veća, te nakon što je pobijanu presudu ispitao u granicama propisanih odredbom člana 380 ZKP, našao je:

Žalbe opt. BB i VV, te žalbe njihovih branilaca, kao i žalba branioca opt. GG su neosnovane, dok su žalbe opt. AA i njegovih branilaca osnovane.

Neosnovano se, pre svega, žalbama opt. BB i VV i njihovih branilaca, te žalbom branioca opt. GG pobija prvostepena presuda zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, jer prvostepeni sud, po nalaženju ovog suda, nije učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje se ukazuje u žalbama, niti one bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje ovaj sud, kao drugostepeni, u smislu odredbe člana 380 ZKP, pazi po službenoj dužnosti. Suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud je, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, u obrazloženju presude dao jasne i argumentovane razloge o svim odlučnim činjenicama u ovoj krivičnoj stvari, pa samim tim nije učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP. Stoga su neosnovani navodi žalbe branioca opt. GG da iz obrazloženja presude „nije jasno vidljivo koje je sve odlučne činjenice prvostepeni sud utvrdio“. Naime, u obrazloženju pobijane presude prvostepeni sud je naveo razloge o tome da je opt. GG, kao saizvršilac, na način opisan u izreci prvostepene presude, kršeći pravila međunarodnog prava, učestvovao u ubistvu civila, o čemu će više reči biti kod obrazlaganja žalbi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Takođe, ne stoje navodi iz žalbe branioca opt. GG da „postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini pojedinih dokaza koji su izvedeni i iz sadržaja samih tih dokaza“, s obzirom da je prvostepeni sud u potrebnoj meri verno prezentirao sadržinu izvedenih dokaza, te je izneo jasne razloge o tome na osnovu kojih dokaza su utvrđene pojedine odlučne činjenice. Tačno je, kako ističe branilac opt. GG, da je pitanje saizvršilaštva optuženih zasluživalo jasniju i sveobuhvatniju analizu, ali imajući u vidu iskaze saslušanih svedoka, zapisnik o uviđaju i druge dokaze, nesumnjivo je utvrđeno da su opt. GG, BB i VV, te osuđeni DD, postupali kao saizvršioci. Naime, oni su svi učestvovali u radnji izvršenja, s obzirom da su kršeći pravila međunarodnog prava učestvovali u lišenju života i ranjavanju civilnih lica navedenih u izreci prvostepene presude. Dakle, oni su istovremeno iz automatskih pušaka pucali u civilna lica, pa je nesumnjivo da su imali svest o zajedničkom delovanju, te svest o posledicama svojih radnji, tj. svest o lišavanju života i ranjavanju civilnih lica. Međutim, i pored činjenice da je prvostepeni sud u skraćenom obimu analizirao saizvršilaštvo optuženih i da se nije pozvao na odredbu iz člana 22 KZ SRJ, ne može se reći da pobijana presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, kako to smatra branilac opt. GG.

Neosnovano se u žalbi branioca opt. GG ističe da prvostepeni sud u izreku presude nije uneo elemenat protivpravnosti, odnosno da u obrazloženju presude nije dao razloge u pogledu vinosti (odnosno umišljaja) optuženih u odnosu na protivpravnost, odnosno da nije dovoljno da se u izreci i obrazloženju presude samo navedu norme međunarodnog prava. Ovo stoga što je u izreci pobijane presude navedeno da su optuženi kao pripadnici jedinice „jj“ kršili pravila međunarodnog prava iz odgovarajućih odredbi Ženevskih konvencija i dopunskih protokola(koje su navedene u izreci pobijane presude), što nesumnjivo znači da su postupali protivpravno, odnosno da su bili svesni protivpravnosti svojih postupaka i zabranjenosti svojih radnji. Uostalom, opt. GG i BB su i ranije učestvovali u oružanim sukobima na prostorima bivše SFRJ, te im je svakako bilo poznato da civilna lica koja ne učestvuju u oružanom sukobu uživaju zaštitu u skladu sa Međunarodnim konvencijama, a opt. BB je u svojoj odbrani istakao da im je u kampu za obuku u __ više puta naglašavano da žene, deca i zarobljenici se ne smeju ubijati. U obrazloženju presude (strana 57 i 58) prvostepeni sud je dao prikaz Međunarodnih konvencija i dopunskih protokola kojima je propisana zaštita civilnih lica za vreme rata i drugih oružanih sukoba, pa kako su opt. GG, BB i VV postupali suprotno ovim propisima i iz automatskih pušaka pucali u civilna lica (od kojih su neka ubijena, a neka ranjena), očigledno je da su bili svesni protivpravnosti svojih radnji, odnosno da su njihova dela zabranjena. Drugim rečima, pomenuti optuženi su postupali umišljajno, s obzirom da su znali da je po međunarodnim propisima zabranjeno ubijati civilna lica koja ne učestvuju u sukobu, pa su pucajući u civilna lica iz automatskih pušaka očigledno i hteli da ih liše života, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. Kada su u pitanju predlozi stranaka za izvođenje dokaza, koje je prvostepeni sud odbio, dati su razlozi na strani 19 i 20 prvostepene presude, s tim što je prvostepeni sud za neke od tih predloga naveo da su „suvišni“, a za druge je obrazložio zbog čega nisu prihvaćeni. Tačno je, kako se navodi u žalbi branioca opt. GG, da je termin „suvišno“ neprikladan, ali je očigledno da je prvostepeni sud pod tim smatrao da je izvođenje predloženih dokaza bilo nepotrebno za utvrđivanje odlučnih činjenica u ovoj krivičnoj stvari, s obzirom na druge izvedene dokaze. S obzirom da se većina dokaznih predloga odbrane odnosila na osporavanje iskaza zaštićenog svedoka P-1, prvostepeni sud je u obrazloženju presude (strana 37-41) detaljno analizirao primedbe i osporavanja koja su se odnosila na ovaj iskaz, pa se iz tog dela obrazloženja na posredan način može zaključiti zbog čega su odbijeni dokazni predlozi odbrane, odnosno zbog čega nije trebalo izvoditi određene dokaze.

Neosnovano se u žalbama branilaca opt. GG, BB i VV ističe da u konkretnom slučaju nije bilo jasno da li je svedok P-1 imao status zaštićenog svedoka ili je on bio svedok saradnik, jer je nesumnjivo da je on imao status zaštićenog svedoka, a što je navedeno i u prvostepenoj presudi na strani 37. Takođe, neosnovani su navodi i žalbe branioca opt. GG da se ne mogu prihvatiti razlozi prvostepenog suda u pogledu ocene iskaza svedoka P-1 dok se ne navede da je protiv ovog svedoka vođen krivični postupak zajedno sa DD, s obzirom da i nije sporno da je protiv svedoka P-1 vođen krivični postupak, koji je obustavljen, a u tom smislu prvostepeni sud je na glavnom pretresu pročitao rešenje Okružnog suda u Beogradu Ki.br.11/06 od 10.04.2006. godine o obustavi krivičnog postupka protiv svedoka P-1. Međutim, ta činjenica, i po nalaženju ovog suda, nije mogla dovesti u sumnju verodostojnost iskaza svedoka P-1. Imajući u vidu sve napred izneto, valjalo je žalbe opt. BB i VV i njihovih branilaca, te žalbu branioca opt. GG zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka odbiti kao neosnovane.

Neosnovano se žalbama opt. BB i VV i njihovih branilaca, te žalbom branioca opt. GG pobija prvostepena presuda i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, jer je prvostepeni sud, dokazima izvedenim na glavnom pretresu i njihovom svestranom ocenom, nesumnjivo utvrdio sve odlučne činjenice u ovoj krivičnoj stvari. Drugim rečima, na osnovu iskaza svedoka P-1, iskaza svedoka AS, iskaza svedoka-oštećenih i drugih dokaza, nesumnjivo je utvrđeno da su opt. GG, BB i VV u svemu postupali na način opisan u izreci prvostepene presude. Pre svega, nesporno je da su opt. GG, BB i VV, kao pripadnici jedinice MUP-a Republike Srbije „jj“, bili u pp dana 28.03.1999. godine kada je na području Kosova i Metohije trajao oružani sukob, o čemu je prvostepeni sud dao razloge na strani 20 i 21 presude. Opt. GG se u toku čitavog krivičnog postupka branio ćutanjem, dok su opt. BB i VV negirali izvršenje krivičnog dela koje im je optužnicom stavljeno na teret. Međutim, iz iskaza svedoka P-1, iskaza svedoka AS, iskaza svedoka-oštećenih AO, AO1, AO2 i AO3, zapisnika o uviđaju i drugih dokaza, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da su ovi optuženi izvršili predmetno krivično delo. Da su opt. GG, BB i VV iz automatskih pušaka pucali u civilna lica navedena u izreci prvostepene presude, proizilazi iz uverljivog i nedvosmislenog iskaza zaštićenog svedoka P-1, koji je detaljno objasnio da je lično video da su opt. GG, BB i VV, te osuđeni DD, pucali iz automatskih pušaka u civilna lica. Naime, ovaj svedok je objasnio gde se on tačno nalazio, da je video kako su ovi optuženi, te jedan pripadnik PJP stajali u položaju za pucanje podignutih pušaka uperenih u grupu civila i da se tada začula zaglušujuća pucnjava. Ovaj svedok je veoma jasno opisao da je video da opt. GG povlači obarač na pušci, odnosno da pucaju i opt. BB i VV, te da sam čin pucanja nije gledao, s obzirom da se morao pomeriti sa mesta gde je stajao da i on sam ne bi bio pogođen. Prvostepeni sud je detaljno analizirao iskaz svedoka P-1, upoređujući ga sa drugim dokazima, te imajući u vidu primedbe i osporavanja iskaza ovog svedoka od strane optuženih i njegovih branilaca, pa je zaključio da je taj iskaz jasan, uverljiv i verodostojan, a svi razlozi koji su u vezi s tim dati u obrazloženju pobijane presude u svemu su prihvatljivi za ovaj sud. Bez obzira što se u odbranama optuženih i žalbama osporava iskaz ovog svedoka i nastoje pronaći razlozi o tome da je on lažno svedočio, i ovaj sud, kao i prvostepeni, nalazi da on nije imao razloga da lažno tereti ove optužene. Naime, imajući u vidu sve pretnje koje su postojale, a koje su bile upućene svedocima koji su svedočili u krivičnom postupku protiv osuđenog DD (o čemu se detaljno izjašnjavao svedok AS u svom iskazu), svedok P-1 je tek kada je dobio zaštitu odlučio da kaže istinu. Ne mogu se prihvatiti navodi iz žalbe branioca opt. GG da svedok AS u svom iskazu u predmetu koji se vodio protiv osuđenog DD i svedoka P-1, zapravo svedoka P-1 dovodio u vezu sa ovim događajem, jer je svedok AS na glavnom pretresu od 12.05.2009. godine, prilikom suočenja sa svedokom P-1, objasnio da je svedok P-1 poslednji izašao iz dvorišta i da nije menjao okvir. Treba istaći da je svedok P-1 argumentovano objasnio da je na licu mesta video i opt. BB, čiji lik je zapamtio iako tada nije znao kako se on zove, te kako je njegov lik posle povezao sa prezimenom BB, kada je jednom prilikom svedok AS pomenuo to prezime, a sve razloge koji su u vezi s tim navedeni u obrazloženju prvostepene presude ovaj sud u potpunosti prihvata. U vezi s tim, svedok P-1 je bio kategoričan da je opt. BB bio u grupi koja je pucala u civilna lica, tvrdeći da nije moglo doći do greške da ga zameni sa nekim drugim licem, a da se radi o licu koje je pucalo u civile bio je siguran kada ga je video i drugi put na terenu na Kosovu. Stoga su neosnovani navodi žalbi opt. BB i njegovog branioca kojima se osporava verodostojnost iskaza svedoka P-1. Konačno, svedok P-1 je u svom iskazu bio kategoričan da je i opt. GG bio u grupi koja je pucala u civilna lica, a razlozi koji su dati u obrazloženju prvostepene presude u vezi s tim u svemu su prihvatljivi za ovaj sud. Naime, svedok P-1 je detaljno opisao ovog optuženog kao jednog od najmlađih, a da je on prethodno izvršio pretres civila po naređenju opt. GG, te da je video optuženog VV kako stoji u „streljačkom stroju“ sa uperenom puškom u civilna lica, nakon čega se začula zaglušujuća pucnjava. Stoga su neosnovani navodi žalbe i opt. VV i njegovog branioca kojima se osporava iskaz svedoka P-1.

Da su opt. GG i BB učestvovali u izvršenju predmetnog krivičnog dela, prvostepeni sud je utvrdio iz iskaza svedoka AS koji je bio kategoričan da je lično video da iz dvorišta gde je pucano u civilna lica izlaze pripadnici jedinice „jj“, te da su opt. GG i BB, te osuđeni DD menjali okvire, po čemu je ovaj svedok zaključio da su oni učestvovali u ubistvu i ranjavanju civilnih lica. Objašnjavajući razlike u svom iskazu u odnosu na svedočenje u krivičnom postupku koji je vođen protiv osuđenog DD, svedok AS je detaljno objasnio zbog čega je ranije tako svedočio, ukazujući na pretnje koje su upućivane svedocima, na pripremanje svedoka kako bi se pomoglo osuđenom DD i dr., te da je on, kada su mu obezbeđene mere zaštite odlučio da kaže istinu. Razlozi o tome zašto je prvostepeni sud prihvatio kao verodostojan iskaz svedoka AS, u delu koji se odnosi na učešće opt. GG i BB u izvršenju krivičnog dela, u svemu su prihvatljivi za ovaj sud. Stoga su neprihvatljivi navodi žalbe opt. BB i njegovog branioca, te žalbe branioca opt. GG kojima se osporava iskaz ovog svedoka, te pokušava ukazati da je njegov motiv da ovako svedoči sukob koji ima sa opt. BB, odnosno da je novac koji je dobio motiv da lažno svedoči.

Da su opt. GG i VV učestvovali u izvršenju krivičnog dela, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu iskaza oštećenih i zapisnika o prepoznavanju, jer su oštećeni AO i AO1 prepoznali opt. GG, a oštećena AO2 je prepoznala opt. VV. Naime, oštećeni su prilikom opisa lica koja su bila u grupi koja je izvršila pretres i pucala u njih, verno opisali opt. GG, kao lice koje je imalo dugu kosu, a opt. VV kao lice koje je bilo najmlađe u ovoj grupi, a to lice ih je i pretresalo. Da je opt. VV vršio pretresanje civila pre nego što je u njih pucano potvrđuje i svedok AS u svom iskazu, a u vezi s tim u svom iskazu na glavnom pretresu od 12.05.2009. godine ističe „... za ovog malog AO4 ne mogu se čudom načuditi da je on pucao, on jeste pretresao donji deo noge tog čoveka, on neće da prizna ali ništa ne treba da se plaši, pretresati i ubiti nije isto. Ali, ja ga isto nikako ne mogu svrstati u kombinaciju da je on mogao pucati u nekog, ali“.

Kada su u pitanju navodi žalbi da je kritičnom prilikom pucano samo iz tri automatske puške, što proizilazi iz nalaza i mišljenja veštaka balističara, te da je iz jedne puške pucao osuđeni DD, a iz druge pripadnik jedinice koji je prethodno pucao u pokojnu AO5, a iz treće pripadnik PJP, iz čega bi sledio zaključak da niko od ovde optuženih nije pucao, treba istaći da su predmet veštačenja bile samo čaure (37 komada) koje su svedoci AS1 i AS2pronašli na licu mesta prilikom vršenja uviđaja. Pri tome treba imati u vidu i deo iskaza ovih svedoka u kome oni navode da je ostalo još mnogo čaura, te da su svedoci AS3 i AS4u dvorištu sakupili 96 čaura, a s druge strane iz iskaza svedoka P-1 i iskaza drugih svedoka proizilazi da je kritičnom prilikom pucano iz većeg broja pušaka, pa se stoga ne može prihvatiti tvrdnja iz žalbi da je pucano iz samo tri automatske puške, o čemu je prvostepeni sud dao argumentovane razloge na strani 50 i 51 pobijane presude. U vezi s tim, prvostepeni sud je dao jasne i uverljive razloge o tome zašto nije prihvatio predlog odbrane da se od Haškog tribunala pribave čaure koje su sakupili AS3 i AS4, a te razloge i ovaj sud u celini prihvata.

Kao što je već rečeno, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su opt. GG, BB i VV, te osuđeni DD, postupali kao saizvršioci, jer su istovremeno pucali u civilna lica, kršeći pri tom pravila međunarodnog prava, pri čemu su zajednički učestvovali u radnji izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, te bili svesni svojih radnji i njihovih posledica. Takođe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da su pomenuti optuženi krivična dela izvršili sa direktnim umišljajem, s obzirom da su bili svesni da kršenjem pravila međunarodnog prava i pucajući iz automatskih pušaka u civilna lica ove mogu lišiti života i raniti, što su i hteli.

Apelacioni sud je ocenio i ostale navode žalbi kojima se osporava činjenično stanje koje je prvostepeni sud utvrdio, pa je našao da utvrđeno činjenično stanje navedenim navodima žalbe nije dovedeno u sumnju, te je i žalbe zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja valjalo odbiti kao neosnovane.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon, nalazeći da su u radnjama opt. GG, BB i VV sadržana sva bitna obeležja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ, za koje ih je i oglasio krivim. Naime, pomenuti optuženi su kršeći međunarodne propise (Ženevske konvencije i dopunski protokoli, bliže označeni u izreci prvostepene presude) za vreme oružanog sukoba, u pp, lišili života četrnaest lica (od kojih su sedam maloletna i ranili pet maloletnih lica, čija imena su navedena u izreci prvostepene presude), a koja lica nisu učestvovala u neprijateljstvima i koja uživaju zaštitu u skladu sa međunarodnim propisima, te su na taj način ostvarili sva subjektivna i objektivna obeležja navedenog krivičnog dela. Stoga su neosnovane i žalbe zbog povrede krivičnog zakona.

Iako se u žalbama ne navode razlozi koji se odnose na odluku o krivičnim sankcijama, Apelacioni sud je ispitao prvostepenu presudu i u tom delu (jer su neke žalbe izjavljene i po tom osnovu, a žalbe zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 383 ZKP, sadrže žalbu zbog odluke o krivičnoj sankciji), pa je našao da su žalbe i u ovom delu neosnovane. Ovo zbog toga što je prvostepeni sud pravilno ocenio sve okolnosti od značaja za visinu kazne, te tim okolnostima dao adekvatan značaj. Imajući u vidu težinu izvršenog krivičnog dela i njegove posledice, prvostepeni sud je pravilno optuženom GG i BB izrekao maksimalne kazne zatvora u trajanju od po dvadeset godina, koje su propisane za konkretno krivično delo jer su one, i po nalaženju ovog suda, nužne i potrebne za postizanje zakonom propisane svrhe kažnjavanja. Takođe, pravilno je prvostepeni sud opt. VV za predmetno krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četrnaest godina, imajući u vidu sve olakšavajuće okolnosti koje se na njega odnose, a posebno činjenicu da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, te ga je, po preuzimanju kao utvrđene kazne zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca iz presude Okružnog suda u Beogradu – Posebno odelenje Kp.br.8/06 od 26.10.2007. godine, pravilno osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od petnaest godina. Pravilno je prvostepeni sud opt. GG, BB i VV u izrečene kazne uračunao vreme provedeno u pritvoru od 19.10.2007. godine, pa nadalje.

Kada je u pitanju opt. AA, osnovano se u njegovoj žalbi i žalbi njegovih branilaca ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba iz člana 368 stav 1 tačka 10 i 11 ZKP. Naime, pobijana presuda se u odnosu na ovog optuženog zasniva jedino na iskazu zaštićenog svedoka P-1, pa je samim tim prvostepeni sud povredio odredbu člana 109-d ZKP, a time je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP. Ovo zbog toga što se osuđujuća presuda načelno može zasnivati na izjavi (iskazu) zaštićenog svedoka, ali je pored toga potrebno da postoje drugi dokazi koji dokazuju krivicu učinioca krivičnog dela. Međutim, prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude ne daje razloge o odlučnim činjenicama, tj. razloge o tome kojim se još dokazima, osim iskaza zaštićenog svedoka P-1, dokazuje krivica opt. AA za predmetno krivično delo. U vezi s tim, prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude navodi da nije prihvatio iskaz svedoka AS, u delu koji se odnosi na učešće opt. AA u izvršenju krivičnog dela, jer je ovaj svedok kontaktirao sa suprugom opt. AA pre svedočenja, te što je bilo međusobnih susreta i dogovora svedoka pre svedočenja, kao i da je tokom davanja iskaza „bilo upadljivo kako je nastojao da zaštiti opt. AA...“. I iskaze drugih svedoka koji potvrđuju odbranu opt. AA (svedoci AT, AT1, AT2 i dr.), prvostepeni sud ne prihvata iz razloga što „nisu u saglasnosti sa odbranom opt. AA i sa iskazima drugih svedoka“, ocenjujući da su oni dati u nameri da pomognu opt. AA, odnosno da su ovi svedoci „svojim držanjem tokom postupka, načinom davanja iskaza, odnosom prema sudu i utvrđivanju činjenica u postupku ometali utvrđivanje istine“. Međutim, i pored navođenja razloga zbog čega ne prihvata iskaze pomenutih svedoka, prvostepeni sud u obrazloženju presude ne navodi nijedan drugi dokaz (iskaz oštećenih, zapisnik o prepoznavanju i slično) koji bi doveo u vezu opt. AA sa izvršenjem navedenog krivičnog dela. Stoga pobijana presuda nema ni razloga o odlučnim činjenicama, čime je prvostepeni sud učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP.

Stoga je Apelacioni sud uvažio žalbe opt. AA i njegovih branilaca, te je pobijanu presudu ukinuo u odnosu na optuženog AA i u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje je ukazano u ovoj presudi, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Ispitujući da li i dalje stoje razlozi za pritvor u odnosu na opt. AA, ovaj sud je našao da i dalje postoje razlozi za produženje pritvora iz člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP. Naime, imajući u vidu da je opt. AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju preko deset godina, a činjenice koje se tiču načina izvršenja krivičnog dela i to da je kritičnom prilikom lišeno života četrnaest lica (žena i dece), a petoro maloletnih lica je teško ranjeno, po oceni ovog suda, predstavljaju teške okolnosti dela iz navedene zakonske odredbe. Stoga je ovaj sud, na osnovu odredbi iz člana 389 stav 4 ZKP, produžio pritvor protiv opt. AA do dalje odluke prvostepenog suda.

Iz iznetih razloga, a na osnovu odredbi iz člana 388 i 389 stav 1 ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar   PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA

Nebojša Pavlović,s.r.   Siniša Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Svetlana Antić

SJ/MI

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)