Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.03.2010.

Ratni zločin protiv civilnog stanovništva

REPUBLIKA SRBIJA

APELACIONI SUD U BEOGRADU

Kž1 Po2 6/10

Dana 26.03.2010. godine

B e o g r a d

Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u Veću za ratne zločine, sastavljenom od sudija: Siniše Važića, predsednika veća, Sonje Manojlović, mr Sretka Jankovića, Omera Hadžiomerovića i Milimira Lukića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Nebojšom Pavlovićem, zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, odlučujući o žalbama Tužioca za ratne zločine Republike Srbije i branioca optuženog AA, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu, Veća za ratne zločine, K.V.3/2009 od 07.12.2009. godine, u sednici veća održanoj u prisustvu Zamenika tužioca za ratne zločine Republike Srbije Dušana Kneževića, dana 26. marta 2010. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Tužioca za ratne zločine Republike Srbije i branioca optuženog AA, a presuda Okružnog suda u Beogradu, Veća za ratne zločine K.V.3/2009 od 07.12.2009. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu, Veća za ratne zločine, K.V.3/2009 od 07.12.2009. godine, optuženi AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZ SRJ i za isto osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 /trinaest/ godina, u koju se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 09.01.2009. godine, pa nadalje. Osim toga, tom presudom je još odlučeno da optuženi AA na ime paušala plati iznos od 20.000,00 dinara i na ime ostalih troškova krivičnog postupka iznos od 51.433,00 dinara, dok je oštećeni AO, upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Protiv te presude, žalbe su izjavili:

-Tužilac za ratne zločine Republike Srbije, zbog odluke o kazni, sa predlogom da žalbeni sud preinači prvostepenu presudu, tako što će optuženog AA, osuditi na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju od one koja je izrečena u prvostepenoj presudi;

-Branilac optuženog AA, advokat AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o kazni, sa predlogom da žalbeni sud preinači pobijanu presudu, tako što će optuženog AA, osloboditi krivične odgovornosti usled neuračunljivosti u vreme izvršenja dela, ili tako što će optuženom izreći blažu kaznu, odnosno tako što će ukinuti pobijanu presudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Tužilac za ratne zločine Republike Srbije je u podnesku Ktr.Z.br.3/08 od 25.01.2010. godine, predložio žalbenom sudu da odbije kao neosnovanu žalbu branioca optuženog AA.

Apelacioni sud u Beogradu, Veće za ratne zločine, je u sednici veća na kojoj je prisustvovao Zamenik tužioca za ratne zločine Republike Srbije Dušan Knežević, razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao i u smislu čl. 380 ZKP, pa je po oceni navoda i predloga u izjavljenim žalbama, predloga Tužioca za ratne zločine Republike Srbije iz citiranog podneska i objašnjenja datih na sednici, našao:

Žalbe su neosnovane.

U prvostepenom postupku nisu učinjene, niti prvostepena presuda sadrži one bitne povrede odredaba krivičnog postupka a ni povrede krivičnog zakona, na koje žalbeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu čl. 380 ZKP.

Neosnovano se žalbom branioca optuženog AA osporava prvostepena presuda zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, ukazivanjem da je u krivičnom postupku pred prvostepenim sudom povređeno načelo neposrednosti zato što su korišćeni zapisnici sa iskazima okrivljenog, svedoka i veštaka, datih u postupku pred sudovima druge države, odnosno pred Vojnim sudom u Banjaluci.

Takvi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, jer se na tako izvedeni dokazima – pročitanim zapisnicima, koji su u svemu izvedeni u skladu sa odredbama ZKP-a, što branilac ne osporava u izjavljenoj žalbi, može zasnivati presuda i samim tim nema ni povrede načela neposrednosti koje je uopšteno načelo ali ne imperativ odnosno obavezno pravilo, s obzirom na odredbe ZKP-a koje jasno ovlašćuju sud da na glavnom pretresu, pod određenim uslovima, može da umesto neposrednog saslušanja svedoka i veštaka, pročita zapisnike o njihovom ranijem saslušanju.

Žalbom branioca optuženog AA, prvostepena presuda se u suštini osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i u vezi sa tim povrede krivičnog zakona, ukazivanjem da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio činjenična utvrđenja u pogledu vinosti optuženog AA. Naime, po stavu branioca iz samog nalaza i mišljenja veštaka, proizlazi da je optuženi u vreme izvršenja dela bio neuračunljiv, te ukazivanjem da u pobijanoj presudi nisu pravilno utvrđene činjenice koje se odnose na način na koji je optuženi AA lišio života AO1, s obzirom da iz sveukupne sadržine izvedenih dokaza ne proizlazi da je optuženi AA lišio života AO1 tako što je najpre oštećenog oštrim predmetom uboo u desnu stranu vrata i naneo mu ubodnu ranu a zatim u u istog ispalio jedan hitac i naneo mu ustrelnu ranu, usled kojih povreda je oštećeni podlegao. U vezi toga branilac ocenjuje iskaz svedoka BS, kao neprihvatljiv, te iznosi i ocenu da je neprihvatljiva sadržina iz zapisnika doma zdravlja mm o pregledu tela nastradalog AO1, koji je sačinila navedeni svedok BS. Takođe, ukazuje još da nije pravilno ocenjen nalaz i mišljenje veštaka sudske medicine dr AV, kao ni iskaz svedoka BS1, a koji iskaz svedoka branilac ocenjuje tako što iznosi da se iz njegovog iskaza sa glavnog pretresa jedino može utvrditi da optuženi AA nije posedovao nož u vreme izvršenja krivičnog dela u odnosu na oštećenog AO1, a što sve po stavu branioca upućuje na zaključak da optuženi AA, nije nožem naneo povredu oštećenom AO1.

Po oceni ovoga suda, neosnovano se takvim žalbenim navodima branioca optuženog AA, osporava prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Naime, prvostepeni sud je pravilno i svestrano ceneći sadržinu izvedenih dokaza, među kojima i nalaz i mišljenje veštaka prof. dr AV1, kao i odbranu optuženog AA, pouzdano utvrdio da je optuženi AA, predmetno krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, odnosno da je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje iako su njegova sposobnost shvatanja značaja dela i mogućnost upravljanja postupcima u vreme izvršenja dela bile bitno smanjene a što nasuprot žalbenim navodima njegovog branioca, ne znači da je optuženi AA, bio neuračunljiv u vreme izvršenje krivičnog dela.

Takođe, prvostepeni sud je prihvatajući sadržinu iz zapisnika o uviđaju Osnovnog suda u mm poslovni broj Kr-19/93 od 18.01.1993. godine i sadržinu iz zapisnika doma zdravlja mm o pregledu leševa AO1 i AO2 od 23.12.1992. godine, iskaz veštaka za sudsku medicinu AV, te pravilno ceneći i sadržinu ostalih izvedenih dokaza, pouzdano utvrdio da je optuženi AA, lišio života AO1, tako što ga je najpre oštrim predmetom uboo u desnu stranu vrata i naneo mu ubodnu ranu trouglastog oblika a potom iz pištolja u oštećenog ispalio jedan hitac kojim je naneo ustrelnu ranu oštećenom, a koju ranu od ispaljenog hica i ne osporava branilac optuženog. Naime, da je optuženi AA, lišio života AO1, tako što ga je najpre oštrim predmetom uboo u desnu stranu vrata i naneo mu ubodnu ranu trouglastog oblika, jasno i nedvosmisleno proizlazi prvenstveno iz zapisnika doma zdravlja mm o pregledu leša AO1, u kome je jasno i stručno opisana povreda na vratu pokojnog AO1. Pored toga, nasuprot žalbenim navodima branioca optuženog, zapisnik o pregledu leša sačinilo je stručno lice jer je dr BS, specijalista medicine rada, znači lekar, i kao takav stručnjak sigurno je bila u mogućnosti da pravilno i pouzdano konstatuje te povrede kod pokojnog AO1, a da jeste tako vidi se i iz same sadržine tog zapisnika u kome su i po oceni ovoga suda, stručno po pravilima nauke i struke konstatovane povrede kod pokojnog AO, a što proizlazi iz iskaza veštaka za sudsku medicinu dr AV u kome je izneo da je u zapisniku doma zdravlja u mm koji je sačinila dr BS, jasno, nedvosmisleno i stručno opisana ubodna rana trouglastog oblika na desnoj strani vrata kod pokojnog AO1.

Pored toga, nasuprot žalbenim navodima branioca optuženog AA, svedok BS1 je, između ostalog jasno u svom iskazu naveo da je pokušao da od optuženog AA oduzme nož iz ruke, te da ga je optuženi tom prilikom posekao, tako da su samim tim očigledno neosnovani žalbeni navodi branioca optuženog kojima ukazuje da iz iskaza svedoka BS1 može da se utvrdi jedino da optuženi nije posedovao nož u vreme izvršenja dela.

Imajući u vidu da su sve odlučne činjenice pravilno i potpuno utvrđene, po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je pravilno izveo zaključak o pravnoj oceni radnji optuženog AA, pa je pravilno odlučio o njegovoj krivici i pravnom kvalifikacijom iz čl. 142 st. 1 KZ SRJ, pravilno je primenjen zakon jer se u radnjama optuženog stiču objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, pa su stoga žalbeni navodi njegovog branioca kojima osporava prvostepenu presudu zbog povrede krivičnog zakona a zasnovani na stavu da je presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i uz nepravilno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ocenjeni kao neosnovani.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, ovaj sud nalazi da se žalbama Tužioca za ratne zločine Republike Srbije i branioca optuženog AA, neosnovano osporava presuda i zbog odluke o kazni.

Po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od značaja za izricanje kazne, iste naveo u svojoj presudi i u obrazloženju presude dao razloge kojima se rukovodio kada je optuženog AA, zbog izvršenog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZ SRJ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 /trinaest/ godina, u koju kaznu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru, koje razloge u svemu prihvata i ovaj sud, jer nalazi da je takva kazna srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice optuženog AA, kao izvršioca krivičnog dela, te da je u konkretnom slučaju takva kazna nužna i dovoljna da se u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija ostvari svrha kažnjavanja.

Stoga su žalbeni navodi Tužioca za ratne zločine Republike Srbije kojima osporava prvostepenu presudu zbog odluke o kazni ukazivanjem da je izrečena kazna u prvostepenoj presudi, s obzirom na sve utvrđene okolnosti blaža nego što je to nužno, te da se sa istom ne može ostvariti svrha kažnjavanja u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija, kao i žalbeni navodi branioca optuženog AA, kojima osporava prvostepenu presudu zbog odluke o kazni, ukazivanjem da prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, utvrđena činjenica da su sposobnosti shvatanja značaja dela i mogućnost upravljanja postupcima kod optuženog AA u vreme izvršenja krivičnog dela bile bitno smanjene, pravilno je ocenjena od strane prvostepenog suda kao okolnost od značaja za izricanje kazne i zbog te okolnosti i po oceni ovoga suda, nasuprot žalbenim navodima Tužioca za ratne zločine Republike Srbije, nije bilo mesta izricanju strože kazne zatvora, a sa druge strane, toj okolnosti koja se odnosi na psihičko stanje optuženog AA, nasuprot žalbenim navodima branioca optuženog, imajući u vidu i sve ostale utvrđene okolnosti koje su od značaja za izricanje kazne, dat je odgovarajući značaj prilikom izricanja kazne, tako da stoga nije ni bilo mesta izricanju blaže kazne zatvora.

Iz iznetih razloga, a na osnovu čl. 388 ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar,    PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,

Nebojša Pavlović, s.r.    Siniša Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Svetlana Antić

D-na:

1 Višem sudu u Beogradu, Veću za ratne zločine /6 otpravaka/

2 Tužilaštvu za ratne zločine Ktr.Z.br.3/08 /1 otpravak/

S u d i j a,

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)