Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.03.2013.

Gž1 1242/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 1242/11
Dana:27.03.2013.godine
B E O G R A D
Nemanjina br.9

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, protiv tužene "BB", radi isplate razlike zarade, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužioca, protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.28/06 od 23.03.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 27.03.2013.godine, doneo je


R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.28/06 od 23.03.2009.godine, u stavu drugom i trećem izreke i predmet vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.28/06 od 23.03.2009.godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu plati naknadu štete na ime neisplaćene zarade za vreme trajanja suspenzije, za period jul 2001-januar 2002.godina, sa pripadajućoom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose kao u stavu prvom izreke ožalbene presude. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, da se obaveže tuženi da tužiocu plati razliku u zaradi za period od 01.02.2002.godine do 30.12.2003.godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose kao u stavu drugom izreke ožalbene presude i stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 35.500,00 dinara.

Protiv ove presude u stavu drugom i trećem izreke, žalbu je blagovremeno izjavio tužilac, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost ožalbene presude u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11), Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tužioca izjavljena protiv stava drugog i trećeg izreke ožalbene presude, osnovana.

Iz činjeničnog utvrđenja u prvostepenom postupku sledi: da su pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 br.1023/01 od 26.06.2003.godine, poništene kao nezakonite odluke direktora tuženog br.3824 od 19.10.2001.godine, u delu u kome je utvrđena disciplinska odgovornost tužioca za učinjenu povredu radne obaveze i u kom je izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa, kao i odluka Upravnog odbora tuženog br.4598 od 14.12.2001.godine, kojom je odbijen kao neosnovan prigovor tužioca izjavljen na napred navedenu odluku. Tužilac je radio na radnom mestu šefa magacina i bio je pod suspenzijom od 01.07.2001.godine do 01.02.2002.godine u kom periodu nije radio, ali je dobijao platu u visini od 50% od zarade koju bi primao da je radio. Po osnovu rešenja direktora tuženog br.158/02 od 21.02.2002.godine, tužilac je raspoređen na radno mesto „komercijalni predstavnik“ za prodaju boja i lakova, fuge i navekola, pri Sektoru za marketing, Radna jedinica za region Južna Vojvodina, počev od 01.02.2002.godine i stavom drugim ovog rešenja utvrđeno je da se zarada tužioca utvrđuje na osnovu procenta i obima izvršenog posla. Stavom trećim izreke utvrđeno je da se ovim rešenjem zamenjuje ugovor o radu i sprovodi rešenje inspektora rada br.380-164-1374/01-04 od 28.12.2001.godine. Tužilac nije tražio poništaj rešenja o raspoređivanju od 22.01.2002.godine, a po osnovu ovog rešenja primao je zaradu od 01.02.2002.godine do 01.01.2004.godine. Takođe je utvrđeno da za poslove šefa magacina i za poslove komercijalnog predstavnika za prodaju boja i lakova, a na koje radno mesto je postavljen tužilac rešenjem od 22.01.2002.godine, po sistematizaciji je predviđeno da može da radi radnik i sa srednjom stručnom spremom i sa fakultetom. Iz izveštaja tuženog prvostepeni sud je utvrdio razliku zarade šefa magacina i komercijalnog predstavnika, a prema kom izveštaju je tužilac svojim podneskom od 06.02.2009.godine opredelio tužbeni zahtev.

Imajući u vidu napred utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca za naknadu razlike zarade za radno mesto šefa magacina i komercijalnog predstavnika neosnovan, jer tužilac je primao zaradu po pravnosnažnom i konačnom rešenju tuženog od 22.01.2002.godine, odnosno isto nije osporavao.

Međutim, ovakav zaključak prvostepene presude se ne može prihvatiti kao pravilan.

  Naime, prvostepeni sud je izveo zaključak da je tužbeni zahtev tužioca u delu za isplatu razlike zarade za radno mesto šefa magacina i komercijalnog predstavnika, a na koje radno mesto je tužilac raspoređen po osnovu rešenja tuženog od 22.01.2002.godine, neosnovan. Ovo zato što je osnov za naknadu štete na ime razlike između zarade koju bi ostvarivao na radnom mestu šefa magacina i komercijalnog predstavnika (na koje radno mesto je raspoređen) poništena odluka o raspoređivanju, a zbog činjenice da tužilac nesporno nije osporavao rešenja o raspoređivanju .

Pri navedenom, nesporno je da je tužilac vodio sudski postupak pred Četvrtim opštinskim sudom, radi poništaja odluka tuženog i to odluke direktora tuženog br.3824 od 19.10.2001.godine, kojom je utvrđena disciplinska odgovornost tužioca i izrečena mera prestanka radnog odnosa, kao i protiv odluke Upravnog odbora br.4598 od 14.12.2001.godine, kojom je potvrđena napred navedena odluka direktora tuženog. Takođe je nesporno i da je tuženi doneo rešenje o raspoređivanju tužioca od 22.01.2002.godine. Međutim, prvostepeni sud zanemaruje relevantnu činjenicu da je Rešenje o raspoređivanju br. 158/02 od 22.01.2001. godine kojim je tužilac raspoređen na poslove komercijalnog predstavnika doneto u izvršenju Rešenja inspektora rada br.380-164-1374/01-04 od 28.12.2001. godine, na šta osnovano ukazuje i tužilac u žalbi u kom delu je prvostepeni sud i nepotpuno utvrdio činjenično stanje. Ovo zato što privremeno rešenje o rasporedu koje je sprovedbeni akt po nalogu inspekcije rada ne može imati kapacitet da zameni rešenje o rasporedu. Ne može jer je u toj situaciji tužilac u režimu otkaza, a privremeno vraćanje na rad u izvršenju naloga inspektora rada je tada samo mera obezbeđenja.

Takođe, prvostepeni sud je propustio da ceni i relevantnu činjenicu da su odluke o disciplinskoj odgovornosti tužioca ( odluka br.3824 od 19.10.2001. godine i odluka br. 4598 od 14.12.2001. godine) poništene kao nezakonite iz formalnih razloga-zastarelost vođenja disciplinskog postupka u kom slučaju tužiočevo pravo na naknadu štete zavisi od utvrđene krivice za povredu radne obaveze. Ovo zato što je krivica tužioca za povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret od odlučnog značaja za ostvarivanje tužiočevog prava na naknadu štete.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti učinjenu bitnu povredu postupka i upotpuniti činjenično stanje tako što će razjasniti da li je rešenje br.158/02 od 22.01.2002 godine doneto u izvršenju rešenja inspektora rada o odlaganju izvršenja odluke broj 3824 od 19.10.2001 godine kako je to i navedeno i u njegovom dispozitivu i obrazloženju , da li je to rešenje zato privremenog karaktera, šta je bio sadržaj ovog rešenja inspektora rada, a ako je to rešenje o rasporedu samo sprovedbeni akt rešenja inspektora rada koji su bili ugovoreni poslovi i njihova vrednost u vreme prestanka radnog odnosa tužiocu(u vreme dejstva te odluke broj 3824 od 19.10.2001.godine), da li ima doprinosa tužioca sopstvenoj šteti i da li je tužilac svojim radnjama doprineo vođenju disciplinskog postupka(odluka je poništena zbog povrede pravila disciplinskog postupka-čl.95. ZORo)

Imajući u vidu navedeno pogrešna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda spora.

S obzirom na navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredbe člana 376 i 377 ZPP, 387 tačka 3 („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11) odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)