Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.10.2010.

Gž1 3038/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 3038/10
Dana 27.10.2010.godine
B E O G R A D

poništaj rešenja o naknadi štete


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Ljiljane Mitić – Popović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", koga zastupa Direktor BA, radi poništaja rešenja odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Opštinskog suda u Boru P1 br.1218/08 od 17.9.2009.godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 27.10.2010.godine


R E Š E Nj E


UKIDA SE presuda Opštinskog suda u Boru P1 br.1218/08 od 17.9.2009.godine i predmet UPUĆUJE Osnovnom sudu u Boru na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e


Presudom Opštinskog suda u Boru P1 br.1218/08 od 17.9.2009.godine u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženom pa je utvrđeno da je rešenje tuženog br.3447 od 5.11.2008.godine kojim je utvrđena odgovornost tužioca i tužilac obavezan da nadoknadi štetu nastalu 7.2.2008.godine isplatom iznosa od 37.221,92 dinara nepravilno i nezakonito i da ne proizvodi pravno dejstvo, dok je stavom dva izreke obavezan tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 56.520,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog razloga iz odredbe člana 360 stav 1 tačka 1, 2 i 3 ZPP.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je osnovana.

Prema razlozima žalbene presude na osnovu rezultata i izvedenih dokaza proizilazi da vaga na polaznom odredištu gde je izvršeno merenje kamiona pre i nakon utovara nije bila potpuno ispravna i da ne postoji uverenje o overavanju merila za 2008.godinu za tu veliku kolsku vagu, pa je sud poklonio tužiocu veru čime je dovedeno u pitanje postojanje manjka u robi koju je tužilac prevozio na dan 7.2.2008.godine od Jagodine do Bora a što je dovelo i do zakonitosti osporenog rešenja.

Ovakav zaključak ožalbene presude se za sada ne može prihvatiti jer se ista zbog pogrešne primene materijalnog prava zasniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Naime, prema do sad utvrđenom činjeničnom stanju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je rešenjem o naknadi štete direktora tuženog br.3447 od 5.11.2008.godine tužilac oglašen odgovornim za načinjenu štetu tuženom iz krajnje nužde zbog toga što je dana 7.2.2008.godine vršeći prenos kalaisane žice vlačne žice, žice CU iz ....pričinio manjak robe u prevozu u količini od 100 kg.tako što je robu utovario u fabrici kablova u Jagodini po otpremnici br.60153/24 u količini od 1.930 kg. kalaisane žice po otpremnici br.60152/24 u količini od 3.430 kg. vlačne žice i po otpremnici br.60151/24 CU prve klase 1.400 kg. ukupno 6.700 kg. a u metalu 1992.godine isporučio količinu od 6.660 kg. pa je obavezan da nadoknadi štetu tuženom u iznosu od 37.221,92 dinara.

Takođe je utvrđeno da se merenje bruto i taro i izračunavanje neto vrši na polaznom odredištu gde je vozilo utovareno (Jagodina) i na krajnjem odredištu gde je vozilo istovareno kako bi se potvrdilo da li je prevezen sav teret neto i da ocena tehničke ispravnosti vage nije bila moguća.

Međutim, u postupku donošenja ožalbene presude materijalno pravo je pogrešno primenjeno. Naime, prema odredbi člana 163 stav 5 i 6 Zakona o radu postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je šteta nastala ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje – utvrđuje poslodavac u skladu sa Opštim aktom odnosno Ugovorom o radu.

Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5 ovog člana o naknadi štete odlučuje nadležni sud.

Poštujući ovu pravnu normu rešenje o naknadi štete je tek samo procesna pretpostavka poslodavcu za tužbu radi naknade štete za slučaj da zaposleni u roku ne ispuni obligaciju – štetu naknadi. Ovo zato što naznačeno rešenje o naknadi štete nema karakter izvršne isprave. To znači da ako zaposleni štetu ne naknadi poslodavac je bez njegovog pristanka ne može namiriti iz zarade zaposlenog primenom pravila iz odredbe člana 123 ovog Zakona već to može učiniti samo na osnovu pravnosnažne odluke suda. Radi toga prvostepeni sud se nije bavio pitanjem pravno zaštićenog interesa na strani tužioca da traži poništaj osporenog rešenja o naknadi štete niti s tim u vezi razjasnio pravno važne činjenice sa stanovišta citiranih normi Zakona o radu zbog čega je ožalbena presuda morala biti ukinuta.

Ukinuto je i rešenje sadržano u stavu dva izreke ožalbene presude jer odluka o naknadi troškova parničnog postupka zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku razjasniti na osnovu činjenice iz odredbe člana 299 ZPP okolnosti od značaja za ocenu pravno zaštićenog interesa tužioca da traži poništaj naznačenog rešenja, posebno sa stanovišta naznačenih normi Zakona o radu, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 377 stav 2 ZPP odlučeno je kao u izreci ovoga rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)