Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.01.2013.

Gž1 356/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 356/13
Dana: 30.01.2013. godine
B E O G R A D
Nemanjina br. 9


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Dragice Saveljić Nikolić, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužilje AA koju zastupaju advokati AB i AB1, protiv tuženog JP Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu koga zastupa advokat BA, radi vraćanja na rad, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilje protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 20P1. 14717/10 od 24.10.2012. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 30.01.2013. godine


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 20P1. 14717/10 od 24.10.2012. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 20P1. 14717/10 od 24.10.2012. godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se kao nezakonito poništi obaveštenje tuženog broj 4470/93 od 09.03.2006. godine i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, kao neosnovan, dok je stavom dva izreke obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara u roku od 8 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u ožalbenom delu njene izreke u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09 ) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 ) Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

- žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost u pogledu odluke sadržane u pobijanom delu njene izreke.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog kao tada poslodavca, da je tuženi poslodavac kao zakupodavac zaključio ugovor o zakupu sa zakupcem DUFRY INTERNATIONAL AG sa sedištem u Bazelu, Švajcarska, da je ovaj ugovor o zakupu zaključen za period od 10 godina, da je u stavu pet tačka 7 ovog ugovora regulisano preuzimanje zaposlenih radnika tako što je ugovoreno da nakon što zakupac ustupi ugovor svom zavisnom preduzeću u Srbiji, preduzeće u Srbiji će angažovati 96 zaposlenih radnika koji su zaposleni i rade na početnim lokacijama – zaposleni radnici pod istim uslovima kao u postojećem ugovoru o radu, da je u izvršenju ovog ugovora generalni direktor tuženog poslodavca doneo rešenje broj 4310 od 07.03.2006. godine o preuzimanju zaposlenih u slučaju promene poslodavca koji su određeni zaposleni koje je DUFRY INTERNATIONAL AG kao poslodavac sledbenik preuzima, da se među zaposlenima nalazi tužilja , da je tužilja aktom broj 4470 od 09.03.2006. godine dala saglasnost za prenos ugovora o radu na poslodavca sledbenika DUFRY INTERNATIONAL AG da joj se počev od 24.03.2006. godine prenesu prava i obaveze iz radnog odnosa na poslodavca sledbenika, da je tužilja sa DUFRY doo zaključila kao zaposlena sa poslodavcem ugovor broj 2006/31 od 03.04.2006. godine, da je članom 1 ovog ugovora određeno da su se ugovorne strane saglasile da zaposleni zasnuje radni odnos kod poslodavca sa pravima i obavezama prema odredbama ovog ugovora, da je članom 3 ovog ugovora određeno da će zaposlenima ( ovde tužilja ) raditi na mestu pomoćnika za prodaju što obuhvata opis poslova i radnih zadataka kako je navedeno u prilogu 1 ovog ugovora, da je članom 5 ovog ugovora određeno da zaposleni zasniva radni odnos na neodređeno vreme počev od 03.04.2006. godine a odredbom člana 6 ovog ugovora da je zaposleni dužan da stupi na rad na dan koji je naveden članom 5 ovog ugovora.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, potpisivanje naznačenog obaveštenja zaposlenom o prenosu ugovora o radu 07 broj 4470/62 od 09.03.2006. godine tužilja se je saglasila sa prenosom ugovora o radu i stim u vezi da joj prestane radni odnos kod tuženog i da ona istovremeno kao zaposlena zasnuje radni odnos na neodređeno vreme kod DUFRY INTERNATIONAL AG.( DUFRY doo) što je i ostvareno zaključivanjem ugovora o radu broj 2006/31 od 03.04.2006. godine prema čijoj odredbi člana 5 je tužilja kao zaposlena kod ovog poslodavca zasnovala radni odnos na neodređeno vreme od 03.04.2006. godine.

Ovde se radi o slučaju iz odredbe člana 147 Zakona o radu suprotno navodima žalbe tužilje a ne o slučaju iz odredbe člana 147 ovog Zakona ( „Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ...). Ovo sa razloga što prema odredbi člana 147 Zakona o radu u slučaju statusne promene odnosno promene poslodavca u skladu sa Zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšte akte i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca.

Tačno je da u ovoj situaciji nije reč o statusnoj promeni, ali se radi o „promeni poslodavca“ što je u alternativi drugi razlog za ostvarivanje prava zaposlenih . U tom značenju i iskaz iz ove norme koji glasi:“u slučaju statusne promene odnosno promene poslodavca“. To nije promena poslodavca na određeno vreme kada bi važilo pravilo iz člana 174 Zakona o radu već promena poslodavca prestankom radnog odnosa kod poslodavca prethodnika i zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca sledbenika – ovde DUFRY INTERNATIONAL AG(.DUFRY doo). Tužilja se i sa tim prenosnom ugovora o radu saglasila a u sadržaju tog obaveštenja je jasno i precizno naznačeno da se tužilji prenose prava i obaveze iz radnog odnosa i da će ubuduće prava i obaveze iz radnog odnosa ona kao zaposlena ostvarivati kod poslodavca sledbenika tada firme DUFRY INTERNATIONAL AG.

Pri tome je bez značaja navod žalbe da ne postoji mogućnost da se zakup prostora provede pod promenu statusa privrednog društva. Ovde se kako je već obrazloženo i ne radi o statusnoj promeni već o promeni poslodavca, a ta promena je takođe poseban osnov za prenos ugovora o radu i za ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih u slučaju promene poslodavca o čemu se ovde radi.

Kod izloženog bez značaja je i navod žalbe da kod tuženog nije došlo do statusne promene već do zaključivanja ugovora o zakupu. Prethodno je obrazloženo zbog čega ovo nije slučaj upućivanja zaposlenog kod drugog poslodavca. Nije jer u ovom drugom slučaju zaposleni se upućuje na određeni vremenski period a ovde se o tome ne radi već o prenosu ugovora i zasnivanju radnog odnosa kod novog poslodavca – poslodavca sledbenika na i neodređeno vreme.

Kod izloženog bez značaja je i navod žalbe da tužilja nije upoznata sa sadržinom rešenja broj 4310 od 07.03.2006. godine. Ovo zato što je tužilja svojeručno dala saglasnost na prenos naznačenog ugovora kako je to prethodno obrazloženo.

Navod žalbe da je tužilja svojim potpisom na obaveštenju direktora 09.03.2006 godine dala saglasnost za prelazak kod drugog poslodavca za period do godinu dana a ne za ceo period na koji se odnosi ugovor o zakupu bio bi pravno vredan ne odgovara činjeničnom stanju kao ni njena tvrdnja da tužilja u izvršenju naznačene saglasnosti nije zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme. Na to upućuje i sadržaj obaveštenja zaposlenog o prenosu ugovora o radu gde se uopšte ne navodi oročenje vremena na koji će tužilja biti na radu kod firme DUFRY INTERNATIONAL AG. Suprotno navodi se:“ da vaša buduća prava i obaveze ostvarujete kod poslodavca sledbenika firme DUFRY INTERNATIONAL AG“.

Navod žalbe da prvostepeni sud nije utvrdio da li je tužilji kod tuženog prestao radni odnos zanemaruje ono što i sama žalba tvrdi da je tužilja zaključila kod firme ugovor o radu na neodređeno vreme. To znači da po samom Zakonu tužilja nije mogla biti u dva radna odnosa.

Kod izloženog pravilna je i negativna odluka po zahtevu za restituciju.

Pravilno je i rešenje sadržano u stavu dva izreke ožalbene presude jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbe člana 149 i 150 ZPP.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.


Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, sr

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)