Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.02.2011.

Gž1 3626/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 3626/10
Dana 16.02.2011. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, protiv tužene REPUBLIKE SRBIJE – MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA u Beogradu, ul. Kneza Miloša br.101, koga zastupa Republičko javno pravobranilaštvo u Beogradu, ul. Nemanjina br.22-26, radi naknade štete vrednost predmeta spora 501.000,00 dinara, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužene protiv međupresude Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.2671/06 od 20.10.2008.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 16.02.2011.godine


P R E S U D U


POTVRĐUJE SE međupresuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.2671/06 od 20.10.2008.godine u delu stava jedan i dva izreke kojim je utvrđeno da je tuženi u obavezi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 16.418,00 dinara od 08.02.2006.godine do isplate i u tom delu zastalo sa raspravljanjem o visini tužbenog zahteva a žalba tužene u tom delu odbija kao neosnovana.

UKIDA SE međupresuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.2671/06 od 20.10.2008.godine u ostalom delu stava jedan, dva i tri njene izreke i predmet u tom delu upućuje Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Međupresudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.2671/06 od 20.10.2008.godine u stavu jedan izreke utvrđeno je da je tuženi u obavezi da tužiocu isplati razliku između isplaćene zarade i zarade koja mu pripada s obzirom na radno mesto na koje je bio raspoređen za 18 meseci u vremenu od 01.05.2003.godine pa do 31.01.2005.godine da je tuženi u obavezi da tužiocu isplati razliku u zaradi za noćni i prekovremeni rad i rad u praznične dane i da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora u trajanju od 10 dana za 2005.godinu neisplaćeni iznos od 16.418,00 dinara počev od 08.02.2006.godine pa do konačne isplate, u stavu dva izreke prvostepeni sud je zastao sa raspravljanjem o visini tužbenog zahteva do pravnosnažnosti presude, dok je stavom tri izreke utvrđeno da će o troškovima postupka biti odlučeno naknadno.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavila tužena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost u ovom delu.

Prema činjeničnom utvrđenju u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude sledi da je tužilac bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene i to na osnovu rešenja 02/2 broj 112-512/2005 od 24.01.2005.godine počev od 01.02.2005.godine na poslovima šefa smene u dežurnom centru pogranične policije Uprave pogranične policije pod rednim brojem 4.3.13 Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova 01 broj 7242/2004 od 02.09.2004.godine, da je tužilac imao pravo na godišnji odmor za 2005.godinu u trajanju od 30 dana, da je tužilac iskoristio 20 radnih dana godišnjeg odmora za 2005.godinu, da je tužilac ostvario pravo na invalidsku penziju 31.11.2005.godine, da tužilac nije iskoristio 10 dana godišnjeg odmora za 2005.godinu, da je rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Sektora finansija i ljudskih resursa i zajedničkih poslova uprave za ljudske resurse 05/2 broj 120-275/07 od 07.04.2007.godine tužiocu odobrena isplata naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2005.godinu u trajanju od 10 radnih dana u iznosu od 16.418,00 dinara i da je tužiocu naznačeni iznos isplaćen 02.04.2007.godine a da je tužilac zahtev za isplatu naknade za neiskorišćenih 10 dana godišnjeg odmora podneo 08.02.2006.godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude.

Naime, tužilac ima pravo na zakonsku zateznu kamatu zbog docnje u isplati naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora u trajanju od 10 radnih dana a u iznosu od 16.418,00 dinara primenom pravila iz odredbe člana 277, 324 stav 1 i 186 ZOO. Radi toga pravilno je prvostepeni sud međupresudom utvrdio postojanje osnova potraživanja tužioca za kamatu iskazujući to kao utvrđenu obavezu tužene da tužiocu isplati kamatu zbog docnje u isplati novčanog iznosa naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora u trajanju od 10 radnih dana.

Suprotno navodima žalbe ovde su bili ispunjeni uslovi za donošenje međupresude u smislu odredbe člana 335 ZPP a razlozi pobijane presude u ovom delu su jasni i potpuni i neprotivrečni zbog čega su neosnovani suprotni navodi žalbe kojima se u pogledu odluke u ovom delu izreke ožalbene presude ističe povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP.

Međutim, ožalbena presuda je morala biti ukinuta u ostalom delu njene izreke jer se ista zbog pogrešne primene materijalnog prava zasniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Naime, prema razlozima pobijane presude u ovom delu postoji obaveza tužene strane da tužiocu isplati razliku zarade primenom odredbe člana 47 Zakona o unutrašnjim poslovima za rad noću, prekovremeni rad i rad u smenama.

Međutim u postupku donošenja ožalbene presude u ovom delu činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju u ovom delu pobijane presude sledi da je tužilac od 01.08.2003.godine bio raspoređen na radnom mestu dežurnog inspektora u dežurnom centru Uprave pogranične policije za strance i Upravne poslove, a od 01.02.2005.godine na poslovima šefa smene u dežurnom centru Pogranične policije Uprave pogranične policije pod rednim brojem 4.3.13.

Međutim u postupku donošenja ožalbene presude nisu utvrđene pravno važne činjenice i to: da li je tužiocu dostavljeno rešenje o plati, da li je tužiocu izvršeno uvećanje plate po osnovu neredovnosti na radu i po kojim koeficijentima je to učinjeno s tim u vezi izvršeno uvećanje plate, da li je tužilac osporavao naznačeno rešenje o plati, da li je isto tužiocu dostavljeno, da li su drugi zaposleni koji rade pod istim uslovima ali nemaju naznačene neredovnosti (prekovremeni rad, noćni rad , rad u dane državnih i verskih praznika i rad nedeljom) imali manju platu odnosno da li je tužilac u odnosu na te izvršioce imao više uvećanu platu zbog ovih neredovnosti i za koji procenat.

U prisustvu ovih razloga ožalbena presuda se ne može ispitati sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava – odredbe člana 47 Zakona o u unutrašnjim poslovima.

Ukinuta su i rešenja sadržana u stavu dva i tri izreke ožalbene presude pošto odluka u tom zavisi od konačnog ishoda spora, i s tim u vezi prethodno odgovora na pitanje da li će u ovom delu prvostepeni sud ponovo odlučivati u pogledu postojanja osnova potraživanja ili će u celini odlučiti o tužbenom zahtevu tužioca.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku upotpuniti činjenično stanje u delu u kome je ukinuta ožalbena presuda tako što će na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 299 ZPP razjasniti sve prethodno naznačene okolnosti i to: da li je tužiocu izvršeno uvećanje plate rešenjem o plati po osnovu koeficijenta neredovnosti (noćnog rada, smenskog rada, prekovremenog rada, rada u dane državnih praznika), da li je tužiocu to rešenje dostavljeno, da li je tužilac tražio sudsku zaštitu i prethodno aktivirao postupak interne zaštite radi izmene ovoga rešenja, da li je tužilac imao veću platu u odnosu na druge nezaposlene koji imaju istu vrednost posla i iste koeficijente ostale ali koji nisu izloženi neredovnostima te da li je vršeno povećanje u masi plate za tužioca u skladu sa odredbom člana 47 Zakona o unutrašnjim poslovima u odnosu na koji način je izvršeno uvećanje njegove plate po osnovu naznačenih neredovnosti, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje prvostepeni sud će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 i 377 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.


PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)