Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.07.2013.

Gž1 4111/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 4111/13
Dana 03.07.2013.godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa advokat AB protiv tuženog "BB", koga zastupa BA, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužioca protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu 30 P1 br.316/2012 od 17.04.2013. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 03.07.2013. godine


P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Požarevcu 30 P1 br.316/2012 od 17.04.2013. godine u stavu jedan i delu stava dva izreke koji se odnosi na tužioca.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu 30 P1 br.316/2012 od 17.04.2013. godine, u stavu jedan izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi rešenje direktora tuženog broj 648 od 04.05.2012. godine i naloži tuženom da tužioca vrati na rad na poslove vozača autobusa u tuženom autobuskom društvu, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, dok je stavom dva izreke utvrđeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv ove presude u pogledu odluke sadržane u stavu jedan i delu stava dve izreke koji se odnosi na tužioca (deo tužbenog zahteva u kome tužilac nije uspeo u sporu) tužilac je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u ožalbenom delu u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 386 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude, nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 1-3, 5, 7 i 9 ZPP (“Službeni glasnik RS” br.72/2011) niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima vozača autobusa – konduktera, da je tužilac obavljajući naznačene poslove na autobuskoj stanici Požarevac pazar od 10.04.2012. godine predao dana 17.04.2012. godine u iznosu od 6.105,00 dinara, da je tužiocu dana 23.04.2012. godine dostavljeno pisano upozorenje broj 564 od 20.04.2012. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, da tužilac nije podneo odgovor na upozorenje, da je tužiocu rešenjem generalnog direktora tuženog broj 648 od 04.05.2012. godine otkazan ugovor o radu broj 71 od 01.08.2002. godine i utvrđeno da mu prestaje radni odnos dostavljanjem ovog rešenja jer je učinjena povreda radne obaveze – neuredno, neredovno, manje ili netačno predavanje pazara i ne obavljanje poslova aktom o sistematizaciji radnih mesta i pravilnikom o radu članova ....autobusa i drugim opštim aktima i odlukama preduzeća utvrđeno u članu 12 stav 1 alineja 22 i 33 ugovora o radu, uz utvrđenje da će tužiocu biti isplaćene neisplaćene zarade i druga primanja.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 179 stav 1 tačka 2 Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, broj 24/05...) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na njegovo ponašanje i u slučaju ako zaposleni svojim krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu. Dalje je odredbom člana 12 stav 1 alineja 22 ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti broj 71 od 01.08.2002. godine propisano da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom u slučaju povrede radnih obaveza i neurednog, neredovnog, manje ili netačnog predavanja pazara.

Tužilac je ostvario ovu radnju povrede radne obaveze jer je pazar od 10.04.2012. godine u iznosu od 6.105,00 dinara predao dana 17.04.2012. godine. Na taj način on je postupio suprotno pravilu iz čl. 39 tačka 9 Pravilnika o radu članova posade autobusa: da novac predaju porto blagajni Takođe prema pravilu 1-16 alineja 9 Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova. :kondukter-vozač je dužan da po dolasku sa linije preda pazar.

Poštujući ova pravila tužilac je bio dužan da bez odlaganja istoga dana-10.04.2012.godine da preda pazar u iznosu od 6.105,00 dinara. Tužilac prema rezultatima izvedenih dokaza u prvostepenom postupku nije osporavao da to nije učinio naznačenog dana već 17.04.2012. godine pravdajući to činjenicom da je tim novcem platio struju (u svom iskazu sa ročišta od 17.12.2012. godine tužilac navodi da je to iznos od 6.000,00 dinara). Međutim,to ne izvinjava tužioca s obzirom da je on kao zaposleni dužan da izvršava radne obaveze savesno. Radi toga ovom radnjom tužilac je ostvario povredu radne obaveze iz člana 12 alineja 22. Ugovora o radu broj 71 od 01.08.2002.godine :neuredna predaja pazara, ali i iz njegove tačke 33: neobavljanje poslova predviđeni aktom o sistematizaciji. Međutim po pravilu specijaliteta reč je o povredi radne obaveze iz tačke 22 čl. 12. Ugovora o radu.

Tužilac s obzirom da je bio vozač -kondukter bio je i računopolagač, a to znači dužnu pažnju poštovana pravilima u pogledu predaje pazara. Ta pravila tužilac nije poštovao jer se poslužio novcem poslodavca u naznačenom periodu za lične potrebe neovlašćeno.

Nema pokriće navod žalbe tužioca da je prvostepeni sud učinio brojne povrede odredaba parničnog postupka i iz utvrđenog činjeničnog stanja izveo pogrešne zaključke.

Tvrdnja žalbe da sud nije prihvatio iskaz tužioca u delu u kome je on naveo da je predao sporni pazar od 30.04.2012. godine je iz izvedenih dokaza to ne sledi, zanemaruje činjenični opis radnje koji se stavlja na teret tužiocu i to da je tužilac u svom iskazu sa ročišta od 13.03.2013. godine pred prvostepenim sudom naveo “tačni su navodi u prijavi i rešenju o otkazu da ja spornih dana nisam uplaćivao pazar na vreme pa sam pazar od 6.000,00 dinara, koji je trebao predati 10.04.2012. godine predao tek 17.04.2012. godine”.

Radi toga, bez značaja je i navod žalbe da je u poslednjem stavu obrazloženja datog na strani 6 ožalbene presude navedeno da je poslodavac više puta tužioca upozoravao na učinjene povrede i u dužem periodu tolerisao njegovo ponašanje. Ovo i sa razloga što je sama radnja koja je tužiocu pripisana kao stvarna i koja je stvarno stvarana dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu.

Suprotno navodima žalbe tužioca, razlozi pobijane presude su jasni, potpuni i dovoljni.

Sa stanovišta subjektivnog odnosa tužilac umišljajno izvršio naznačenu radnju jer je znao svoje bio dužnosti oko predaje pazara ali je postupio suprotno propisanim pravilima u pogledu predavanja pazara, i ta pravila nije ispoštovao. zbog čega je kod izloženog ostvaren naznačeni otkazni razlog.

Cenjeni su navodi iz odgovora na žalbu gde se pravilno zaključuje da je tužilac naznačenom radnjom ostvario neuredno predavanje pazara-pazar je predat u docnji.

Pravilno je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka u delu stava dva izreke koji se odnosi na tužioca, s obzirom da se isto zasniva na pravilnoj primeni člana 153 ZPP.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 390 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)