Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.12.2010.

Gž1 6227/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 6227/10
Dana 15.12.2010. godine
B E O G R A D



U I M E N A R O D A


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Dragice Saveljić-Nikolić, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Zorice Jovanović, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tuženog "BB", čiji je punomoćnik advokat BA, radi poništaja rešenja, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv delimične presude Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Žabarima, P1.br.414/2010 od 17.06.2010. godine, u sednici održanoj 15.12.2010. godine, doneo je


P R E S U D U


ODBIJA SE, kao NEOSNOVANA, žalba tuženog i POTVRĐUJE delimična presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudske jedinice u Žabarima, P1.br.414/2010 od 17.06.2010. godine.


O b r a z l o ž e nj e


Delimičnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudske jedinice u Žabarima, P1.br.414/2010 od 17.06.2010. godine, stavom prvim izreke poništeno je kao nezakonito, rešenje direktora tuženog br.352/09 od 17.02.2009. godine.

Drugim stavom izreke navedeno je da će se o preostalom delu tužbenog zahteva, kao i o troškovima postupka, odlučiti konačnom presudom.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda postupka iz člana 361 stav 2 ZPP-a, na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom tuženog se ne ukazuje na druge povrede postupka.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužiocu, zaposlenom kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima bravara, osporenim rešenjem tuženog br.352/09 od 17.02.2009. godine prestao radni odnos sa 17.02.2009. godine, zbog učinjene teže povrede radne discipline utvrđene članom 17. ugovora o radu, a prema članu 179. tačka 2. Zakona o radu iz razloga što je prilikom izvršene kontrole od strane komisije, dana 17.02.2009. godine, utvrđeno da tužilac ima 0,4 promila alkohola u krvi. Odredbom člana 17. stav 2. tačka 19. ugovora o radu zaključenim sa tužiocem, predviđeno je da poslodavac može otkazati ugovor o radu za slučaj da zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, tj. ako dođe na rad u pripitom ili napitom stanju i konzumira na radnom mestu i prostorijama poslodavca alkohol, odnosno koristi druga narkotička sredstva. Isti otkazni razlog predviđen je i Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu tuženog, kojim je predviđen i način i postupak utvrđivanja odnosno provere postojanja alkohola u krvi zaposlenog.

Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja, prvostepeni sud je utvrdio da tuženi pre donošenja osporenog rešenja, suprotno Zakonu o radu, nije upozorio tužioca na postojanja razloga za otkaz ugovora o radu, već je istog dana, kada je vršena provera prisustva alkohola kod tužioca, doneto osporeno rešenje i to pre nego što je pribavljeno i mišljenje sindikata, čiji je tužilac član. Osim toga, prvostepeni sud je na osnovu ocene izvedenih dokaza, utvrdio i da je postupak utvrđivanja alkohola u krvi alkohola tužioca sproveden protivno odredbama pomenutog Pravilnika, jer je količina alkohola utvrđivana "u dahu", a ne na osnovu uzorka krvi.

Polazeći od napred navedenih činjenica prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo ocenjujući da je osporeno rešenje nezakonito, zbog čega je tužbeni zahtev usvojen kao u izreci prvostepene presude.

Naime, ocena zakonitosti rešenja kojim je zaposlenom otkazan ugovor o radu, pored utvrđivanja postojanja zakonom propisanog osnova i istinitosti činjenica na kojima je zasnovan otkazni razlog, zahteva i ocenu zakonitosti postupka u kome je ugovor o radu otkazan.

Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi, između ostalog, i na njegovo ponašanje i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Pre otkaza ugovora o radu iz ovog razloga, poslodavac je prema odredbi člana 180. stav 1. istog Zakona dužan da pismenim putem upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana da se o tome izjasni. Pismeno upozorenje je deo procedure otkaza ugovora o radu, kako u smislu navedene zakonske odredbe, tako i odredbe člana 7. ratifikovane Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 158, koja se u smislu odredbe člana 1. Zakona o radu, primenjuje na sve zaposlene u Republici Srbiji. Prema ovoj odredbi, zaposlenom na inicijativu poslodavca ne može prestati radni odnos zbog razloga vezanih za njegovo ponašanje ili njegov rad, pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako sa razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Suprotno navodima žalbe, nema zakonitog prestanka radnog odnosa van razloga i procedure propisane zakonom. Potpisivanjem ugovora o radu gde je konzumiranje alkohola utvrđeno kao povreda radne obaveze i istaknuta obaveštenja na svim vidljivim mestima u prostorijama poslodavca o opasnostima rada pod dejstvom alkohola, ne mogu se smatrati upozorenjem u smislu napred navedene zakonske odredbe, kako se to navodi u žalbi. Upozorenje poslodavca kao nužan uslov za otkaz ugovora o radu iz razloga propisanih članom 179. tačka 1. do 6. Zakona o radu, ima karakter akta kojim se zaposleni poziva na odgovornost i izjašnjenje u vezi konkretnog slučaja odnosno ponašanja, i ima za cilj da zaposlenom omogući da iznese svoju odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu.

Kako je nedostavljanje pismenog upozorenja tužiocu o postojanju razloga za otkaz Ugovora o radu, dovoljan razlog nezakonitosti osporenog rešenja, bez uticaja su ostali navodi žalbe kojima se ukazuje na odgovornost tužioca za povrede radne obaveze koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret.

Na osnovu člana 375. ZPP odlučeno je kao u izreci.


PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Dragica Saveljić-Nikolić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)