Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.11.2010.

Gž1 6743/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 6743/10
Dana 24.11.2010. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Ljiljane Mitić Popović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tuženog TP "BB", koga zastupa advokat BA, radi isplate otpremnine, vrednost predmeta spora 99.600,00 dinara, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužioca protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu, Sudske jedinice Petrovac na Mlavi I-P1. 461/10 (09) od 11.03.2010. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 24.11.2010. godine

P R E S U D U

OBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudske jedinice Petrovac na Mlavi I-P1. 461/10 (09) od 11.03.2010. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove postupka po žalbi.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudske jedinice Petrovac na Mlavi I-P1. 461/10 (09) od 11.03.2010. godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog da se obaveže tuženi da tužiocu na ime otpremnine zbog prestanka radnog odnosa i odlaska u starosnu penziju u visini od tri prosečne zarade isplati iznos od 99.600,00 dinara (33.200h3=99.600,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos u vreme podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, sve u roku od 8 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao neosnovan, dok je stavom dva izreke obavezan tužilac da tuženom na ime parničnih troškova ovog spora isplati iznos od 17.500,00 dinara ur oku od 8 dana po pravnosnažnosti ove presude , a pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude blagovremeno je izjavio žalbu tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na žalbu sa zahtevom za naknadu troškova postupka po žalbi.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372. ZPP, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1., 2., 5., 7. i 9. ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog u period od 01.01.1990. godine do 27.04.2009. godine kada mu je prestao radni odnos na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu na zahtev zaposlenog broj 67 od 30.04.2009. godine, da je tužiocu u periodu od 28.04. do 30.06.2009. godine upisano u radnu knjižicu kao vreme zaposlenja u samostalnoj menjačnici "SS", a da je privremenim rešenjem Republičkog fonda za PIO broj 181.1-1/00645/09 od 31.08.2009. godine tužiocu utvrđeno pravo na starosnu penziju od 01.07.2009. godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, prema odredbi člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ...) poslodavac je dužan isplatiti u skladu sa opštim aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini tri prosečne zarade.

Poštujući ovu pravnu normu pravo na otpremninu zaposlenom pripada pod uslovom da mu je radni odnos kod tuženog poslodavca prestao zbog ostvarivanja prava na penziju. Ovde ta materijalna pretpostavka suprotno navodima žalbe nije ostvarena. Ovo sa razloga što je tužiocu kod tuženog poslodavca radni odnos prestao na osnovu pravnosnažnog rešenja o otkazu ugovora o radu na zahtev zaposlenog broj 67. od 30.04.2009. godine u radnoj knjižici tužioca upisan je kao radni staž u samostalnoj radnji menjačnica u periodu od 28.04. do 30.06.2009. godine, a tužilac je ostvario pravo na privremenu penziju počev od 01.07.2009. godine.

Dakle, tužiocu nije prestao radni odnos kod tuženog poslodavca zbog odlaska u penziju, već na lični zahtev, a tužilac je posle toga prema stanju u radnoj knjižici radio kod drugog poslodavca pre ostvarivanja prava na penziju.

Navod žalbe da je sud neosnovano odbio predlog tužioca da se na sporne okolnosti sasluša svedok SS, da tužilac nije bio u radnom odnosu u menjačnici i kada bi bio činjenično osnovan ne bi ukazivao na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. i 12. ZPP, već na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Međutim, i sam tužilac je u svom iskazu naveo da su mu uplaćivani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i da je bio prijavljen preko ove Menjačnice ali da je on sam plaćao te doprinose od 28.04. do 01.07.2009. godine. Ovaj navod tužioca na okolnost izvora sredstava za plaćanje doprinosa je bez značaja posebno u situaciji kada mu je taj isti period od 28.04.2009. godine do 30.06.2009. godine upisan kao radni staž u radnoj knjižici rad u toj Menjačnici, a u privremenom rešenju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 31.08.2009. godine navedeno da mu je staž osiguranja prestao 30.06.2009. godine. To dalje znači da mu je staž osiguranja trajao i posle prestanka radnog odnosa kod tuženog.

Navodi žalbe na okolnost multilateralne kompenzacije, te zaključenja ugovora o preuzimanju duga broj 3382 između Republičkog fonda PIO zaposlenih i DTP "BB" koje okolnosti žalba obrazlaže potrebom da se ukaže na neuplaćivanje doprinosa za radnike i da je tužilac bio u nuždi da neporebnu dokumentaciju prikuplja i preda fondu ovde je pravno ne važna činjenica.

Kod izloženog, pravno i pogrešno shvatanje žalbe da tužilac pored novog prekida ima pravo na otpremninu pošto ima pravo da traži to od nekoga kod koga je proveo skoro čitav radni vek.

Navod tužioca da je spreman da pruži nove dokaze koji bi bili od uticaja na odluku suda zanemaruje da ti dokazi nisu individualizovani, a pored toga i da je tužilac morao učiniti verovatnim zašto te činjenice i dokaze nije koristio u postupku donošenja pobijane presude što nije učinjeno.

Konačno ovaj sud primećuje da je pobijanu presudu doneo sudija pojedinac, ali to je ostalo bez sankcija na zaključak Vrhovnog kasacionog suda da je te sporove ovlašćen da sudi sudija pojedinac.

Tuženi nema pravo na naknadu troškova za odgovor na žalbu jer ti troškovi nisu opredeljeni. Iskaz iz odgovora na žalbu u tom delu glasi: „troškovi žalbenog postupka se traže i opredeljuju samo na novčani iznos sa sudske takse ukoliko je tuženi dužan da plati za pisanje odgovora na žalbu“. Pošto prema odredbi člana 159. stav 2. stranka je dužna da u zahtevu opredeli navedene troškove za koje traži naknadu, sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 375. i 161. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)