Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.01.2013.

Gž1 68/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 68/13
Dana: 23.01.2013. godine
B E O G R A D
Nemanjina br. 9

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tuženog „Telenor“ doo u Beogradu, ulica Omladinskih brigada br. 90, koga zastupa advokat BA, radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilje protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 3P1. 5596/10 od 09.05.2012. godine doneo je u sednici veća održanoj dana 23.01.2013. godine


R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 3P1. 5596/10 od 09.05.2012. godine i predmet UPUĆUJE istom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 3P1. 5596/10 od 09.05.2012. godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenja o otkaz ugovora o radu broj 122/266/09 od 23.09.2009. godine o prestanku radnog odnosa kod tuženog, stavom dva izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilji da se obaveže tuženi da tužilju vrati na poslove i rasporedi na poslove i radne zadatke Customer consultant, CCO Division External comunication ENPO AREA, stavom tri izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji isplati sve neisplaćene zarade koje je ostvarila do dana prestanka radnog odnosa 23.09.2009. godine i to neisplaćenu zaradu za mesec septembar 2009. godine 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.10.2009. godine, stavom četiri izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji isplati naknadu štete za izostalu zaradu u iznosu koji bi zaposlena ostvarila da je radila od dana nezakonitog prestanka radnog odnosa do dana povratka na posao i to u vrednostima i za period sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju, stavom pet izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da nadležnom Republičkom fondu PIO izvrši na ime tužilje uplatu pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na navedene iznose neisplaćene zarade od dana prestanka radnog odnosa tako i na izostalu zaradu koju bi tužilja ostvarila da je radila, stavom šest izreke odbijen je zahtev tužilje da se obaveže tuženi da isplati tužilji troškove parničnog postupka, dok je stavom sedam izreke obavezana tužilja da plati tuženom 87.213,00 dinara na ime troškova parničnog postupka u roku od 15 dana od pretnjom izvršenja.

Protiv ove presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu iz svih razloga.

Tuženi je podneo dogovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja u vezi odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09 ) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 ) Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je osnovana.

Prema razlozima ožalbene presude tužilja je bila zaposlena kod tuženog zbog svog ponašanja na radu i to kašnjenja i ranijeg odlaska sa posla, neprimerenog oblačenja i neprimerene komunikacije sa kolegama upozoravana je od strane nadređenih, usmeno, pismeno i elektronskom poštom a njeno ponašanje se ni posle tih upozorenja nije popravilo, zbog čega je sastavljen izveštaj od strane nadležnih u kome su analizirane povrede radnih dužnosti koje je tužilja učinila. Na osnovu tog izveštaja sastavljeno je upozorenje tužilji da je učinila povredu radnih obaveza i detaljno su navedene povrede radnih obaveza koje je ona izvršila. Prvostepeni sud je našao da je tužilja svojom krivicom učinila povredu radnih obaveza koje su propisane odredbom člana 11 tačka 3 tačka 1 Kolektivnog ugovora tuženog nije postupila po procedurama i opštim aktima tuženog, svesno odbijala da postupi po nalozima zasnovanim na zakonu od strane direktora menadžera ili drugog ovlašćenog menadžera, svesno zanemarivala i nepoštovala kodeks ponašanja i druga interna akta tuženog, neblagovremeno, nemarno i nepažljivo vršila radne obaveze i dužnosti, neopravdano odsustvovala sa rada i neopravdano kasnila dva puta u mesecu duže od 30 minuta, uvredljivo se izražavala i uvredljivo ponašala prema drugom zaposlenom. Prvostepeni sud je zaključio da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito pa je odbio tužbeni zahtev za njegov poništaj i vraćanje tužilje na rad i isplatu naknade štete zbog izostalih zarada, kao i za plaćanje doprinosa.

Ovaj zaključak ožalbene presude se za sada ne može prihvatiti jer se ista zasniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u određenom delu i na bitnim povredama odredaba parničnog postupka na koje se osnovano ukazuje navodima žalbe.

Naime, prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku sledi da je tužilja na osnovu Ugovora o radu broj 2343/08 od 22.02.2008. godine bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima Customer consultant, CCO Division External comunication ENPO AREA, da je sačinjeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu broj 141/251/2009 od 08.09.2009. godine i da je rešenjem otkazu ugovora o radu broj 122/266/09 od 23.09.2009. godine tužilji otkazan ugovor o radu zbog toga što je zaposlena svojom krivicom učinila težu povredu radne obaveze – radne discipline, predviđenu Zakonom o radu članu 179 stav 1 tačka 2 i 3 i Kolektivnim ugovorom tuženog tačkama 11 tačka 3 i 11 tačka 3 tačka 1 i utvrđeno da joj radni odnos prestaje dana 23.02.2009. godine, da je prema razlozima ovog rešenja navedeno da je uvidom u evidenciju prisutnosti zaposlenih na radnom mestu koja se vodi elektronskim putem za period od 01.06.2009. godine do 31.08.2009. godine utvrđeno da je zaposlena često dolazila na posao za zakašnjenjem kao i da je često odlazila pre kraja radnog vremena npr:

 12.06.2009. godine dolazila je na posao u 10:26, odlazak sa posla u 17:18 časova,
 20.06.2009. godine dolazak na posao u 10:21 časova, odlazak sa posla 17:34 časova,
 21.07.2009. godine dolazak na posao u 10:17 časova, odlazak sa posla u 17:02 časova;
 22.07.2009. godine dolazak na posao u 10:13 časova, odlazak sa posla u 17:18 časova;
 29.07.2009. godine dolazak na posao u 10:17 časova, odlazak sa posla u 17:02 časova;
 20.08.2009. godine dolazak na posao u 10:19 časova, odlazak sa posla u 17:13 časova;
 25.08.2009. godine dolazak na posao u 10:07 časova, odlazak sa posla 17:03 časova;

 28.08.2009. godine dolazak na posao u 10:10 časova, odlazak sa posla u 17:11 časova, da je tužilja od strane nadređenog upozorena na takvo ponašanje ali da isto nije promenila, što je kvalifikovano kao povreda radne obaveze i discipline u svemu kao u njegovom sadržaju, da je tužilja često u radu pokazivala nezainteresovanost i neprofesionalni odnos prema spoljnim saradnicima tako i prema kolegama na poslu, a sva je zaduženja obavljala brzopleto, mehanički, bez razmišljanja i udubljivanja u izvršavanju radnog zadatka, izbegavala odgovornost, često komunicirala na način koji je ne primeren poslovnom okruženju bez strpljenja i afiniteta prema poslu koji obavlja, zbog čega su bili i konflikti sa kolegama isto je kvalifikovano kao povreda radne discipline ( član 11 tačka 3 ) i uvredljivo izražavanje ili uvredljivo ponašanje prema drugom zaposlenom ( tačka 11 tačka 3 alineja kolektivnog ugovora );

 da je zaposlena u toku rada koristila dve mreže i to jednu mrežu namenjenu zaposlenima i drugu EHPO namenjenu ekstremnim posetiocima EHPO centra i da je i pored upozorenja od strane neposrednog rukovodioca da korišćenje ove mreže nije namenjeno zaposlenima ignorisala opomenu i koristila zabranjenu mrežu u privatne svrhe ( posećivanje željenih sajtova zabavnog sadržaja isključivo u privatne svrhe ) da je iz istog razloga kompjuter ostavljala uključen po odlasku sa posla, nezaključan bez nadzora, čime je kršila mrežne bezbednosti u korišćenju IT resursa i dovodila u opasnost da poslodavac pretrpi štetu, što je kvalifikovano kao povreda radne discipline iz člana 11 tačka 3 tačke 11 tačka 3 alineja 3 Kolektivnog ugovora, tačka 11 tačka 3 alineja 20 Kolektivnog ugovora, tačka 11 tačka 3 alineja 22 Kolektivnog ugovora, da je tužilja vrlo često bilo neprimereno obučena na radno mesto (providna garderoba i suviše kratke suknje), da je više puta bila opomenuta od strane nadređenih da njena garderoba nije adekvatna za svakodnevne kontakte sa ekstremnim i internim saradnicima i da je u obavezi da na radnom mestu nosi uniformu u čijem izboru i sama učestvuje i da postoje pravila za oblačenje zaposlenih koja zaposlena ignoriše što je kvalifikovano kao povreda odredbe opšteg akta poslodavca, politike ljudskog resursa tačka 1 tačka 3 šta oblačimo – smernice o načinu oblačenja. Takođe je utvrđeno da je radno vreme od 10 do 18 časova.

Međutim, tužilji se stavlja na teret da je u naznačene dane odlazila pre isteka radnog vremena a pri tome propušta da se razjasni šta je sadržaj evidencije radnog vremena i kako je bilo organizovano radno vreme tužilje u ovom periodu (fiksno radno vreme ili klizno radno vreme). Na to ukazuje žalba navodom da o svim navodnim povredama koje su bile osnov za otkaz ugovora o radu ne postoji ni jedan pismeni dokaz i da su te povrede radne obaveze morale biti ako su postojale unete u evidenciju prekršajnog ponašanja icident dook koji vodi rukovodilac u skladu sa članom 11 tačka 2 Kolektivnog ugovora. Ovo posebno imajući u vidu i iskaz same tužilje da je kod tuženog postojalo klizno radno vreme i da je ona isto koristila direktno
u dogovoru sa nadređenima, te da joj je odobravan bio rad kod kuće putem laptopa. Radi toga u ovom delu i u odnosu na ovu radnju tužilji pripisane povrede radne discipline za sada se ne mogu vrednovati kao od odlučujućeg značaja iskazi svedoka SS i SS1 neposrednog rukovodioca tužilje. Ovo posebno i sa razloga što je svedok SS1 i sama po njenom iskazu odlazila u 16.30 časova pa očigledno nije mogla imati neposredno saznanje o izlasku sa posla tužilje posle toga vremena ( u 17:18., 17:34., 17:02., 17:18, 17:02, 17:13, 17:03 i 17:11). Tome i prilog i to što svedok SS1 svoje saznanje na okolnost da je tužilja izlazila sa posla pre 18 časova zasniva na činjenici da je čula da se tužilja dogovarala sa nekim ljudima da se sreće u gradu u 18 časova. Pozivanje ožalbene presude na email prepisku i stim u vezi upotrebljeni iskaz u email poruci koju je tužilja poslala SS1 (iskaz: osim kašnjenja to mi je sasvim jasno) u prisustvu prethodnih razloga nije za sada mogao biti od značaja jer i sama tužilja nije objasnila značenje tog iskaza.

Radi toga u ovom delu i činjenično stanje je ostalo neutvrđeno na okolnost da li je u evidenciji prisustva i odsustva na poslu u odnosu na tužilju evidentiran odlazak sa posla pre isteka vremena kako je to navedeno u pogledu činjenica koje su bile osnov za otkaz ugovora o radu iz ovog razloga u osporenom rešenju i upozorenju. Takođe je u ovom delu ostalo nerazjašnjeno da li je bilo dogovoreno da radno vreme tužilje bude od 10-18 časova, kako to tvrdi svedok SS1 i da li je tužilja imala odobrenje od strane neposrednog rukovodioca da napusti posao pre isteka radnog vremena a da posao odradi kući.

Pored toga spisima ove parnične stvari nije združen kolektivni ugovor a u žalbi se ukazuje na iskaz iz tačke 9 tačka 3 alineja 8 Kolektivnog ugovora koji prema sadržaju obrazloženja osporenog rešenja glasi: neopravdano odsustvo sa rada ili neopravdano kašnjenje dva puta u mesecu duže od 30 minuta i da time nije obuhvaćena radnja napuštanja posla pre isteka radnog vremena.

Po shvatanju ovog suda u toj situaciji tužilji se ne bi mogla i za slučaj da je ostvareno napuštanje posla pre isteka radnog vremena pripisati ova pravna kvalifikacija ali bi njeno ponašanje za slučaj da je isto ostvareno moglo biti kvalifikovano kao ponašanje takvo da zaposleni ne može ostati na radu posebno sa stanovišta dužnosti poštovanja pravila o proceduri radnog vremena. Pri tome pogrešna kvalifikacija sama po sebi ne čini rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonitim ali pravilna primena prava zahteva primenu odgovarajuće pravne kvalifikacije o čemu prvostepeni sud takođe u postupku donošenja ožalbene presude nije vodio računa.

U odnosu na radnje neprimerenog oblačenja tužilje, verbalne inkriminacije u povodu seksualne orjentacije SS2 i korišćenja EHPO mreže bilo je nužno razjasniti vreme izvršenja svake od tih radnji što je u ožalbenoj presudi izostalo. Radi toga pobijana presuda se ne može ispitati u ovom delu sa stanovišta pravilne primene odredbe člana 184 ZOR rokovi vođenja postupka u slučaju otkaza. Na ovo je ukazala i žalba. U tom smislu i njen navod da se je konflikt sa kolegom SS2 odigrao 20.05.2009. godine a da u naredna tri meseca nije sproveden disciplinski postupak, niti je utvrđeno u čemu se sastojalo uvredljivo izražavanje i da li je bilo izazvano, te se ne može pripisati u krivicu jedne strane. Ovo utoliko pre što se iz iskaza svedoka SS1 utvrđuje da je sukob sa SS2 otišao prijavljen službi u maju 2009. godine.

Radi toga su i ovom delu izostali su i razlozi o odlučnim činjenicama što je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP, pošto za slučaj da je ovlašćeni organ za utvrđivanje radno pravne odgovornosti zaposlene saznao za naznačene radnje koje se odnose na konflikt sa SS2 u maju 2009. godine očigledno je da se osnovano postavlja pitanje da li je nastupila zastarelost procedure otkaza s obzirom da je rešenje doneto 23.09.2009. godine.

U prisustvu ovih razloga koji se odnose na odsustvo vremena tužilji pripisane radnje neprimerenog oblačenja i korišćenja EHPO mreže takođe nije utvrđeno vreme radnje ni sadržaj naznačenih radnji pa je i u ovom delu činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno zbog čega se pobijana presuda ne može ispitati sa stanovišta primene materijalnog prava.

U prisustvu prethodnih razloga cenjeni su ali za sada nisu prihvaćeni od uticaja na drugačiju odluku po žalbi navodi iz odgovora na žalbu.

U odnosu na okolnost da je tužilja često u radu pokazivala nezainteresovanost i neprofesionalni odnos kako prema spoljnim saradnicima tako i prema kolegama na poslu da je svoja zaduženja obavljala brzopleto, mehanički bez razmišljanja i udubljivanja u izvršenje radnog zadatka, izbegavala odgovornost izostao je činjenični opis radnje u sadržaju naznačenog rešenja o otkazu ugovora o radu, o čemu prvostepeni sud takođe nije vodio računa a ni razjasnio koje to poslove tužilja je obavila sa takvim radnim karakteristikama i u koje vreme i zašto to nije naznačeno u sadržaju osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Takođe je u odnosu na radnju nepoštovanja kompanijske procedure i s tim u vezi neprimerenog oblačenja bilo je nužno razjasniti vreme i sadržaj radnje i u čemu se je ispoljavalo neprimereno oblačenje-nošenje šorceva, dekoltirni majica bratela....te kada joj saopštena naredba o proceduri na tu temu i eventualno zadužena sa uniformom(u predmetu postoje fotografije koje suprotno potvrđuju)

U prisustvu ovih razloga ožalbena presuda je morala biti ukinuta u pogledu odluke sadržane u stavu jedan, dva, četiri i pet njene izreke.

Ukinuta je ožalbena presuda i u pogledu odluke sadržane u stavu tri izreke pobijane presude. Naime, u ovom delu tužilja traži isplatu neisplaćenih zarada ostvarenih i do dana prestanka radnog odnosa – 23.09.2009. godine i to neisplaćenu zaradu za mesec septembar 2009. godine a prvostepeni sud nije razjasnio da li je tužilji za taj mesec isplaćena zarada ili ne pošto odluka u ovom delu ne zavisi od zakonitosti osporenog rešenja.

Ukinuto je i negativno rešenje o naknadi troškova parničnog postupka pošto odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku ukloniti učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka i upotpuniti činjenično stanje tako što će razjasniti šta je sadržaj evidencije o prisutnosti na poslu koja je vođena u elektronskoj formi u odnosu na tužilju, koje je bilo radno vreme tužilje, da li je tužilja za naznačene dane imala odobrenje da napusti posao pre isteka radnog vremena i da li je bilo dogovoreno da tužilja obavlja poslove i kod kuće na osnovu njene slobodne ocene u pogledu radnog vremena ili joj je bilo potrebno posebno odobrenje u odnosu na ove okolnosti ponoviće dokaz saslušanjem tužilje i SS1 i suočiti ih u odnosu na kontrarne okolnosti. Takođe će razjasniti kada je tužilja imala konflikt sa SS2 i šta je bio sadržaj tog konflikta, kada je nadležni organ za radno pravnu odgovornost saznao za te radnje u čemu se sastoji neprimereno oblačenje tužilje, da li je tužilja i ako jeste kada nosila providnu odeću na poslu, šorceve, dekoltirne majice bretele....u koje dane se tužilja neprimereno oblačila, te kada joj je saopštena naredba o proceduri na tu temu, da li je tužilja to prihvatila i zadužena sa uniformom ,kakva su pravila bila s tim u vezi i da li je tužilja bila upoznata sa tim pravilima, da li je tužilja i ako jeste kada koristila EHPO mrežu, kada je koristila EHPO mrežu, da li je ostavljala nezaključan kompijuter, da li je i kada posećivala sajtove zabavnog sadržaja koji su namenjeni isključivo u privatne svrhe, kada je i na koji način tužilja svoja zaduženja obavljala brzopleto, mehanički bez razmišljanja i udubljivanja u izvršenju radnog zadatka (koji su to radni zadaci, i zbog čega su oni tako kvalifikovani i da li je tužilja upozorena u odnosu na te radne zadatke u pisanom obliku i određen rok da naznačene nedostatke otkloni u svom radu) združiće kompletan kolektivni ugovor, kodeks ponašanja, kompanijska pravila pravilo o merama bezbednosti pravila ponašanja i oblačenja i korišćenja naznačene mreže, da li je i ako jeste kada tužilja upoznata sa njihovim sadržajem, koja je vrednost zarade koju je tužilja ostvarila za mesec septembar 2009. godine i da li je novčani iznos po tom osnovu isplaćen ako nije iz kojih razloga, pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 376 stav 1 i člana 377 Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)