Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.12.2010.

Gž1 7034/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 7034/10
Dana 01.12.2010. godine
B E O G R A D



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Ljiljane Mitić Popović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", koga zastupa advokat BA, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.6701/10 od 12.07.2010.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 01.12.2010.godine


P R E S U D U


ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.6701/10 od 12.07.2010.godine.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.6701/10 od 12.07.2010.godine u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj 0316/10 od 26.01.2010.godine kojim je raskinut ugovor o radu sa tužiljom, stavom dva izreke obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad na poslove koje je obavljala pre prestanka radnog odnosa u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, dok je stavom tri izreke obavezan tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 10.500,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP, Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud je našao:

- žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilja bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima pomoćnog radnika u prodavnici a na osnovu Ugovora o radu zaključenog 01.05.2009.godine, da je tužilja tuženom poslodavcu dostavila izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad Doma zdravlja Grocka, Zdravstvene stanice Kaluđerica za period od 19.11.2009.godine do 18.12.2009.godine, da je rešenjem generalnog direktora tuženog broj 0316/10 od 26.01.2010.godine raskinut ugovor o radu sa tužiljom sa danom 30.11.2009.godine zbog zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad u smislu člana 85 Pravilnika o radu zaposlenih, da je u obrazloženju ovoga rešenja navedeno da je naknadnom proverom doznaka koje je tužilja donela da opravda odsustvo sa posla za period od 19.11.2009.godine do 18.12.2009.godine utvrđeno da su iste izdate u Domu zdravlja Grocka, Zdravstvena stanica Kaluđerica a da je tužilja prijavljena na socijalno i zdravstveno osiguranje u Ljuboviji te da ima adresu stanovanja u aa, da je tužilja koristila godišnji odmor u periodu od 20.12. do 31.12.2009.godine na osnovu rešenja o korišćenju godišnjeg odmora od 20.12.2009.godine, da tužilji nije dostavljeno upozorenje u pisanom obliku o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu povodom koga je doneto osporeno rešenje, da je tužilja tuženom dostavila i potvrdu da je u drugom stanju dana 28.12.2009.godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Prema odredbi člana 180 stav 1 i 2 Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” broj 24/05. ....) poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179 tačka 1-6 ovog Zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1 ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Poštujući ovu pravnu normu tuženi poslodavac je bio u obavezi suprotno navodima žalbe da tužilji dostavi upozorenje u pisanom obliku, jer je tužilji doneto rešenje o raskidu ugovora o radu iz razloga propisanog odredbom člana 85 Pravilnika o radu zaposlenih. Prema odredbi člana 85 stav 1 tačka 7 ovog opšteg akta poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi a pored ostalog i u slučaju ako je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad koji razlog se navodi pod tačkom 7 ove norme i koji je upotrebljen i u obrazloženju osporenog rešenja. Ovaj razlog spada u kategoriju razloga iz tačke 3 odnosno 6 člana 179 Zakona o radu. Radi toga bila je obaveza tuženog poslodavca da tužilji dostavi pisano upozorenje sa sadržajem na koji upućuje odredba stava 2 člana 180 Zakona o radu. Tuženi to nije učinio pa je na taj način ostvaren dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu (u dispozitivu spornog rešenja je upotrebljen pogrešan iskaz da se raskida ugovor o radu).

Nema pokrića navod žalbe da je izreka pobijane presude nerazumljiva što bi moglo ako bi isti bili tačni da ukazuje na povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP. Suprotno ovim navodima žalbe razlozi pobijane presude su jasni kao i njena izreka i u saglasnosti su.

Navod žalbe da je tužilja dostavila doznake kojima opravdava odsustvo sa posla za period od 19.11.2009.godine do 18.12.2009.godine koji su izdati u Domu zdravlja Grocka a da pri tome ima prijavu za socijalno i zdravstveno osiguranje u Ljuboviji i ima adresu stanovanja u aa, da je tuženi te doznake prihvatio kao validne a da je potom proverio da tužilja nema prebivalište na teritorij Grada Beograda te je na osnovu toga konstantovao težu povredu radne obaveze i raskinuo ugovor o radu, pravno su bez značaja. Ovo sa razloga što je tuženi bio dužan da ispoštuje proceduru davanja otkaza ugovora o radu a to znači i da tužilji dostavi upozorenje u pisanom obliku što on nije učinio.

Međutim, ovde se i ne radi o zloupotrebi privremene sprečenosti za rad zbog bolesti jer ta radnja postoji ako zaposleni koristi bolovanje ne radi ozdravljenja nego protivno cilju kome odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad služi. Međutim, nezavisno od toga odlučno je da tužena strana nije ispoštovala naznačenu proceduru merodavnu za otkaz jer tužilji nije dostavila upozorenje u pisanom obliku a to ne spori ni sadržaj žalbe. Pri tome pravilna je ocena iskaza zastupnika tuženog u delu u kome je naveo da je tužilji telefonskim putem predočio razloge za otkaz ugovora o radu pozivajući je da dođe u prostorije tuženog kako bi joj pisano uručio upozorenje. Taj iskaz je pravilno ocenjen kao nejasan, neuverljiv i u suprotnosti sa iskazom tužilje. Pored toga tuženi poslodavac je bio dužan da tužilji dostavi upozorenje, a za slučaj da takva dostava nije moguća isto objavi na oglasnoj tabli. Međutim, o tome nema dokaza u spisima ove parnične stvari niti se to ukazuje u žalbi.

Pri tome ovaj sud prihvata stav iz ožalbene presude da je tuženi poslodavac dostavu naznačenog upozorenja trebao da izvrši preko poštanske organizacije na način kako to propisuju odredbe člana 71 - 73, te člana 77 Zakona o opštem upravnom postupku – obavezno lično dostavljanje (“Službeni list SRJ” broj 37/97, 31/2001).

Radi toga okolnost što je tuženi sačinio upozorenje od 05.01.2010.godine koje se nalazi u spisima ove parnične stvari ostaje bez značaja a isto i nije naslovljeno na tužilju kako to pravilno primećuje ožalbena presuda.

Kod izloženog bez značaja je i pozivanje žalbe na član 3 i 78 Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog osiguranja(„Sl.glasnik RS“ br.10/10), a ovaj opšti akt je objavljen 02.03.2010 godine pa se i ne može primeniti na ovaj slučaj, a i da može bio bi bez značaja s obzirom na upotrebljene razloge za otkaz.

Kod izloženog pravilno je i rešenje o restituciji u vidu vraćanja na rad i na poslove jer je to posledica poništaja naznačenog rešenja.

Pravilno je i rešenje sadržano u stavu tri izreke ožalbene presude jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 149 i 150 ZPP.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.


PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)