Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.12.2010.

Gž1 7052/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 7052/10
Dana 01.12.2010. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Ljiljane Mitić Popović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA, koju zastupa advokat AB protiv tuženog UP "BB" koga zastupa advokat BA, vrednost predmeta spora 25.082,07 dinara, radi isplate razlike zarade odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilje protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.468/06 od 09.09.2009.godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 01.12.2010.godine


R E Š E Nj E


UKIDA SE presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.468/06 od 09.09.2009.godine u stavu jedan, tri i četiri njene izreke i predmet u tom delu UPUĆUJE Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.468/06 od 09.09.2009.godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime neisplaćene razlike između plaćene garantovane zarade i zarade koja pripada Pojedinačnom kolektivnom ugovoru u periodu od 01.01.1998.godine do 01.10.2000.godine a zbog zastarelosti potraživanja i to novčane iznose u vrednosti i za period kao u njegovom sadržaju sve sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos neisplaćene zarade počev od 01.10.2000.godien pa do isplate, sve u roku od 8 dana od prijema presude. Stavom dva izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezan tuženi da tužilji plati na ime razlike između isplaćene garantovane neto zarade i zarade koja joj pripada po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru a za period od 01.08.1999.godine zaključno sa oktobrom 2000.godine i to novčane iznose u vrednosti za period kao u njegovom sadržaju sve sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos neisplaćene zarade počev od 01.10.2000.godine pa do isplate u roku od 8 dana od prijema presude, stavom tri izreke odbijen je eventualni zahtev tužilje kojima je tražila utvrđenje prava na isplatu razlika i zarade za period od 01.01.1998.godine zaključno sa julom 1999.godine kao neosnovan, dok je stavom četiri izreke utvrđeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv ove presude u pogledu odluke sadržane u stavu jedan, tri i četiri njene izreke tužilja je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

- žalba je osnovana.

Prema razlozima ožalbene presude primenom pravila iz odredbe člana 372 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima potraživanje tužilje radi isplate razlike zarade između garantovane neto zarade i zarade koja joj pripada po Pojedinačnom kolektivnom ugovoru od 01.01.1998.godine do zaključno sa septembrom 2000.godine a s obzirom da je tužba podneta 30.07.2002.godine je zastarelo je potraživanje tužilje za isplatu razlike zarade za period od 01.01.1998.godine zaključno sa mesecom julom 1999.godine. Prema daljim razlozima iz ožalbene presude odbijen je i eventualni tužbeni zahtev tužilje a sa razloga što je potraživanje tužilje za isplatu razlike zarade za period od 01.01.1998.godine zaključno sa julom 1999.godine zastarelo. Pored toga tuženi nema ekonomsku moć da bez pogoršanja položaja i uvećanja gubitka isplati zaradu.

Ovakav činjenično pravni zaključak ožalbene presude se za sada ne može prihvatiti jer se isti zasniva na bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 7 ZPP a ni činjenično stanje nije potpuno utvrđeno pa se pobijana presuda ne može ispitati sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Naime, prema odredbi člana 65 stav 2 tada važećeg Zakona o radnim odnosima (“Službeni glasnik RS” broj 55/96 ...) kada poslodavac usled poremećaja u poslovima nije u mogućnosti da obezbedi sredstva ni za isplatu zarada zaposlenom u skladu sa Kolektivnim ugovorom ili na nivou višem od sredstava potrebnih za isplatu garantovane neto zarade dužan je da zaposlenom isplati garantovanu neto zaradu radi obezbeđenja njegove materijalne i socijalne sigurnosti.

Poslodavac je dužan pod uslovima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom da zaposlenom isplati razliku između garantovane neto zarade koju je primio i zarade koju bi ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Poštujući ovu pravnu normu za pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari pošto se radi o isplati razlike između garantovane i ostvarene zarade bilo je nužno razjasniti razloge neisplate zarade i s tim u vezi da li je razlog neisplate zarade okolnost poremećaja u poslovanju. Za slučaj da jeste a to proizilazi iz sadržaja spisa ove parnične stvari tada bi početak od kada zastarelost počinje teći bio određen prema prestanku poremećaja u poslovanju. Prvostepeni sud o tome nije vodio računa pa se pobijana presuda ne može ispitati ni sa stanovišta pravilne primene odredbi člana 360, 361 i 362 ZOO. Ne može, jer je ostalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na okolnost kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze a što u ovoj pravnoj situaciji zavisi od odgovora na pitanje kada je prestao poremećaj u poslovanju zbog koga tužilji nije isplaćena zarada do vrednosti odgovarajuće zarade.

Pored toga u postupku donošenja ožalbene presude učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 7 ZPP a na koju ukazuje tužilja u žalbi. Naime, prema stanju u spisima ove parnične stvari sudski veštak VV je dao svoj nalaz i mišljenje od 16.03.2009.godine gde je naznačeno da kod tuženog postoji poremećaj u poslovanju sa iskazanim gubicima u svim godinama spornog perioda koji se ogleda u nedostatku prihoda za pokriće troškova i da isti postoji od 01.01.1998.godine sve do dana sačinjavanja nalaza. Tužilja je na ovaj nalaz stavila primedbe u podnesku ali prvostepeni sud nije pozvao veštaka da se izjasni povodom tih primedbi niti ga saslušao (na ročištu od 18.06.2009.godine konstantovan je samo prijem naznačenog podneska a na ročištu od 09.09.2009.godine zaključena rasprava bez izvođenja dokaza pa i saslušanjem veštaka). Radi toga tužilji je onemogućen delotvoran pristup sudu i pravo na pravično suđenje u formi raspravljanja u povodu njenih primedbi iznetih na nalaz i mišljenje veštaka.

To je drugi razlog zbog koga je ožalbena presuda morala biti ukinuta. Ukinuto je i rešenje o naknadi parničnih troškova jer odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka tako što će naznačeni podnesak tužilje sa primedbama na nalaz veštaka dostaviti veštaku, pozvati ga na izjašnjenje i na ročištu saslušati povodom tih primedbi, razjasniće koji je razlog što tužilji nije isplaćena razlika od garantovane do odgovarajuće zarade za period potraživanja pa ako je to u činjenici postojanja poremećaja u poslovanju utvrdiće kada je prestao poremećaj u poslovanju. Za slučaj da poremećaj u poslovanju nije prestao tada bi se potraživanje tužilje smatralo nedospelim a u protivnom bi sledio drugi zaključak.

Kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje prvostepeni sud je doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj paničnoj stvari.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 376 stav 1 i člana 377 ZPP odlučeno je kao u izreci ovoga rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)