Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.03.2010.

I Gž1 1095/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
I Gž1 1095/10
Dana 10.03.2010. godine
B E O G R A D



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tuženog JKP "BB", radi duga, odlučujući po žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P br.9516/07 od 12.05.2008.godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2010.godine


R E Š E Nj E


UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P br.9516/07 od 12.05.2008.godine i predmet UPUĆUJE Prvom osnovnom sudu u Beogradu NA PONOVNO SUĐENjE.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P br.9516/07 od 12.05.2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 106.625,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2005.godine pa do konačne isplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 28.240,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom kao u žalbi.

Ispitujući pravilnost ožalbene presude u granicama ovlašćenja predviđenih odredbom čl.372 ZPP-a Apelacioni sud u Beogradu je našao:

-Žalba je osnovana.

Prema činjeničnom utvrđenju u prvostepenom postupku sledi: da je zaposlenom kod tuženog ponuđen socijalni program kojim je predviđeno da lica koja su utvrđena kao višak mogu da se opredele za jedan od datih mogućnosti, da je tužilac lično potpisao i popunio ankentni list za dobrovoljni prestanak radnog odnosa shodno socijalnom programu za zaposlene u javnim komunalnim preduzećima, da je rešenje tuženog IV/9 br.3633/1 od 08.04.2005.godine tužiocu zaposlenom u Sektoru za transport JKP "BB" na poslovima vozača II otkazan Ugovor o radu III br. 1490/888 od 02.06.2003.godine i Aneks I Ugovora o radu III-1 br.3/769 od 23.08.2004.godine usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena da mu radni odnos prestaje dana 30.09.2005.godine, kao i da ima pravo na otpremninu utvrđenu zakonom i socijalnim programom, na stimulaciju u fiksnom iznosu, kao i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima o zapošljavanju, da je tužiocu na osnovu socijalnog programa isplaćen iznos od 10 neto zarada i dodatna stimulacija u iznosu od 50.000,00 dinara. Utvrđeno je i to da je tužilac na dan prestanka radnog odnosa imao 42 godine radnog staža, a 56 godina života.

Na osnovu takvo utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je našao da tužbeni zahtev tužioca je osnovan za isplatu otpremnine pri odlasku u penziju (navršenih 40 godina radnog staža) a što je jedan od uslova za penziju predviđenu socijalnim programom, pa je tuženi u obavezi da isplati i otpremninu u skladu sa čl.19 Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog koji tužiocu nije isplaćen u nominalnom iznosu od 53.312,81 dinar, te je odlučio kao u stavu prvom izreke ožalbene presude.

Ovakav zaključak ožalbene presude za sada se ne može prihvatiti jer zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno.

Rešenjem tuženog IV/9 br.3633/1 od 04.10.2005.godine tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena dana 30.09.2005.godine i utvrđeno pravo na isplatu otpremnine na osnovu zakona i socijalnog programa i na stimulaciju u fiksnom iznosu i da je naznačena otpremnina kao i stimulacija isplaćena tužiocu što nije ni sporno među parničnim strankama. Međutim, prvostepeni sud nije utvrdio da li je tužilac tražio poništaj odluke tuženog IV/9 br.3633/1 od 08.04.2005.godine kojim je utvrđeno pravo tužioca na isplatu otpremnine po socijalnom programu ukoliko smatra da mu je istim povređeno pravo, niti je razjasnio da li je tužilac pokretao radni spor za poništaj navedene odluke i ako nije da li je u tom slučaju se tužilac saglasio sa naznačenom odlukom i da li ista u sebi sadrži predpostavku zakonitosti. Prvostepeni sud nije utvrdio ni da li je tužilac otišao u penziju i ako jeste kada je ostvario pravo na penziju.

Radi toga, potrebno je da prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloni učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, da postupi po navedenim primedbama i razjasni da li je tužilac pokretao radni spor za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa od 04.10.2005.godine u pogledu utvrđenog prava na isplatu otpremnine i da li pomenuta odluka u sebi sadrži pretpostavku zakonitosti s obzirom da je tužilac učinio nespornim da je primio naznačeni iznos otpremnine i stimulacije, pa će ceniti da li u situaciji kada je navedenom odlukom utvrđeno pravo na otpremninu i kada tužilac nije tražio poništaj takve odluke može tražiti isplatu otpremnine i po drugom osnovu, kao i da li je otišao u penziju i ako jeste tačno kog datuma, te kada razjasni sve ove okolnosti i s tim u vezi upotpuni činjenično stanje po potrebi će izvesti druge dokaze priložene ili predložene od strane parničnih stranaka, a shodno odredbi čl.29 ZPP-a, te kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje doneće pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Odluka o sporednom potraživanju sadržana u delu stava prvog izreke ukinuta, jer ista zavisi o odluke o glavnom potraživanju.

Ukinuto je i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke ožalbene presude jer odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa izloženog, a shodno odredbi čl.377 stav 2 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci ovoga rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković s.r.

A.J.

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)