Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

26. mart 2019. godine
ŽIVKA KNEŽEVIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  25/18 od 27. juna 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242, stav 3. KZ (od čega okr. Knežević u produženom trajanju, a okr. Marković podstrekavanjem) okr. Živka Knežević je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok su okr. Mirjana Marković i Miloš Lončar osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu. Oštećeni „DIPOS“ je upućen na parnicu radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva.

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu počev od 9. maja do 24. novembra 2000. godine, u Beogradu, i to okr. Živka Knežević kao službeno lice, generalni sekretar Vlade Republike Srbije, član komisije za stambena pitanja Vlade RS i član Upravnog odbora preduzeća „DIPOS“, okr. Miloš Lončar kao službeno lice, kao direktor preduzeća „DIPOS“, zajedno sa okr. Danilom Pantovićem koji je službeno lice, predsednik Upravnog odbora preduzeća „DIPOS“,  i protiv koga je postupak razdvojen, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavili imovinsku korist i to okr. Živka Knežević za Ilonu Pešić u iznosu od 2.169.165,45 dinara, na šta ju je podstrekla okr. Mirjana Marković, za Ljiljanu Ilić u iznosu od 1.414.474,45 dinara, i u dogovoru okr. Živke Knežević, Miloša Lončara, sa okr. Danilom Pantovićem, Morini Kohanu u iznosu od 3.390.643,23 dinara, tako što su:

  • okr. Živka Knežević pribavili Iloni Pešić imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.169.165,45 dinara, na šta ju je podstrekla okr. Mirjana Marković, na taj način što je tokom navedenog perioda okr. Marković okr. Živković najpre upoznala da će Ilona Pešić da stupi u radni odnos u rezidenciju i da je potrebno da joj se reši stambeno pitanje, pa je okr. Knežević bez pravnog osnova i bez održane sednice Komisije za stambena pitanja Vlade RS naložila Z. N. da pripremi rešenje koje je doneto 1. septembra 2000. godine kojim se Iloni Pešić daje na korišćenje kao zakupcu na neodređeno vreme stan u Beogradu, površine 47,36 m2, vrednosti od 1.742.848,oo dinara, iako je Ilona Pešić bila radnik Zdravstvenog centra Požarevac, pa je Ilona Pešić na osnovu ugovra od 13. oktobra 2000. godine otkupila pomenuti stan za iznos od 162.335,oo dinara i na taj način pribavila imovinsku korist u iznosu od 2.169.165,45 dinara na štetu Republike Srbije, a okr. Živković je i odobrila i naložila svom savetniku M.M. isplatu novca na ime adaptacije navedenog stana u ukupnom iznosu od 588.652,45 dinara, sve na osnovu ugovora zaključenog 11. oktobra 2000. godine između Vlade RS i preduzeća „Aling trade“;
  • okr. Živka Knežević pribavili imovinsku korist Ljiljani Ilić, direktoru Domu zdravlja Žagubica, u iznosu od 1.414.474,45 dinara, tako što je tokom navedenog perioda naložila Z.N. donošenje rešenja od 18. avgusta 2000. godine kojim se bez pravnog osnova dr Ljiljani Ilić omogućava dodela na korišćenje na neodređeno vreme stana u Beogradu, površine 57,51 m2, čija je vrednost 1.265.000,oo dinara, a za čiju adaptaciju je preduzeću „Aling trade“ plaćeno još 242.693,10 dinara dana 2. avgusta 2000. godine po ugovoru koje je to preduzeće zaključilo sa Vladom RS 1. avgusta 2000. godine, iako Ljiljana Ilić nije imala prebivalište u Beogradu, niti je bila radnik republičkih organa, a od ustanove u kojoj je bila zaposlena dobila je stan u Krepoljinu, pa je na osnovu prethodnog rešenja Ljiljani Ilić omogućeno da na osnovu ugovora o otkupu sa Republikom Srbijom od 24. novembra 2000. godine otkupi stan istog dana za iznos od 93.218,55 dinara i time je okr. Knežević omogućila Ljiljani Ilić pribavljanje imovinske koristi u navedenom iznosu, a na štetu Republike Srbije i

okr. Živka Knežević i Miloš Lončar, po prethodnom dogovoru, zajedno sa okr. Danilom Pantovićem, pribavili imovinsku korist Kohanu Morini, sinu Bratislave Morine – savezne ministarke za izbeglice, raseljena lica i humanitarnu pomoć, u iznosu od 3.390.643,23 dinara, tako što je okr. Knežević sačinila dopis 9. maja 2000. godine kojim Komisija za stambena pitanja Vlade RS donosi odluku da se preduzeću „DIPOS“ ustupi pravo jednokratnog davanja stana u Beogradu, površine 87,38 m2, čija vrednost 3.639.377,oo dinara koje je vlasništvo Republike Srbije, potpisujući predsednika stambene komisije profesora dr Branislava Ivkovića, pa je 14. jula 2000. godine na sednici Upravnog odbora preduzeća „DIPOS“ doneta odluka sa potpisom Danilo Pantović predsednik Upravnog odbora, da se Kohanu Morini da u zakup na neodređeno vreme navedeni stan, iako za to nije postojao pravni osnov jer je Kohan Morina u to vreme bio radnik „Telekoma“, a 17. jula 2000. godine okr. Miloš Lončar je kao direktor potpisao rešenje kojim se taj stan daje u zakup na neodređeno vreme Kohanu Morini, pa je na osnovu tog rešenja omogućeno Kohanu Morini da stan 14. avgusta 2000. godine otkupi za iznos od 248.733,77 dinara, čime su Kohanu Morini pribavili imovinsku korist u navedenoj vrednosti, a na štetu Republike Srbije.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 6. marta 2019. godine rešenje Kž1 1106/18 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka budući da je izreka presude nerazumljiva i protivrečna datim razlozima, dok u presudi nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega je i činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, pri čemu je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti.

Najpre, u obrazloženju prvostepene presude, sud navodi da je optužnica u ovom krivičnom predmetu više puta menjana (da je dolazilo do objedinjavanja i razdvajanja postupka), da je poslednji put precizirana 24. oktobra 2017. godine, pri čemu po ovoj optužnici (kako to iz spisa predmeta proizlazi) tužilac menja period izvršenja krivičnog dela za sve okrivljene, te menja vrednost pribavljene imovisnke koristi za Ilonu Pešić, Ljiljanu Ilić i Kohana Morinu. U vezi sa tim, ispitujući ožalbenu presudu u pogledu žalbenih navoda da su takvim izmenama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je sud prekoračio optužbu i izmenivši činjenični opis na štetu svih okrivljenih, produživši vreme izvršenja, Apelacioni sud nalazi da su ovi žalbeni navodi osnovani, jer pre svega iz spisa predmeta se pouzdano ne može utvrditi da su okrivljeni i njihovi branioci u skladu sa zakonom upoznati za izvršenim izmenama, da su se o tome izjašnjavali, niti sud daje ikakve razloge u obrazloženju presude na koje radnje i na kojeg od okrivljenog se odnosi datum 24. novembar 2000. godine, kao poslednji datum izvršenja dela svih okrivljenih, a što je značajno za pravilnu primenu zakona.

Takođe, po oceni Apelacionog suda, pogrešno je prvostepeni sud zaključio da je u konkretnom slučaju zakon koji je važio u vreme izvršenja dela najblaži za učinioce, zbog čega je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti, a što predstavlja povredu krivičnog zakona zbog kojih je prvostepena presuda morala biti ukinuta. Stoga su i razlozi prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela okrivljenih suprotni izreci presude.

Apelacioni sud dalje, između ostalog, nalazi da su osnovani i žalbeni navodi branioca okr. Mirjane Marković kojima se prvostepena presuda osporava zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka ukazivanjem da je nejasno zašto prostepeni sud za radnje koje su optužnicom od 2. decembra 2002. godine okr. Marković stavljeni na teret da je izvršila od 1. do 21. septembra 2000. godine nije primenio institut zastarelosti krivičnog gonjenja budući da je tužilaštvo za navedene radnje izvršilo prekvalifikaciju optužnice nakon proteka roka od 10 godina, dakle nakon nastupanja zastarelosti za radnje izvršene u tom periodu. Takođe, Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom okr. Marković ukazuje da je iz izreke prvostepene presude ostalo najasno da li je i na koji način okr. Marković postupala sa direktnim umišljajem, odnosno koje su to činjenice i okolnosti koje ukazuju da je umišljaj okr. Marković obuhvatao svest da će kod okr. Knežević stvoriti ili učvrstiti odluku da se predmetni stan da najpre na korišćenje kao zakupcu na neodređeno vreme Iloni Pešić, zatim da se izvrši adaptacija stana o trošku države i da se na kraju dozvoli otkup stana, o čemu ni u obrazloženju prvostepene presude nisu dati razlozi.

U ponovnom postupku Apelacioni sud je naložio prvostepenom sudu da otkloni povrede na koje mu je ukazano, tj. da na glavnom pretresu izvede sve potrebne i neophodne dokaze iz kojih će na nesumnjiv način utvrditi sve odlučne činjenice i pravilno ih oceniti, kada će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koje će dati jasne i dovoljno argumentovane razloge. 


 

15. mart 2019. godine
PETAR BAJIĆ I DR

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 59/18 od 18. oktobra 2018. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teška krađa iz člana 204, stav 1, tačka 3.KZ (od čega okr. Željko Čakarević pomaganjem) okr. Petar Bajić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine (u koju mu je uračunata ranije izrečena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci), okr. Željko Čakarević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, dok je okr. Denisu Krajncu izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa rokom provere od 3 godine.

Okrivljeni Petar Bajić i Denis Krajnc su oglašeni krivim što su 12. aprila 2009. godine, u Beogradu, zajedno, po prethodnom dogovoru, na naročito drzak način, oduzeli vozilo marke „Audi A6“, od oštećenog S.S, u nameri da sebi pribave nemalu protivpravnu imovinsku korist, u čemu im je pomogao okr. Željko Čakarević, unapred obećanim prikrivanjem predmetnog vozila, na taj način što su okr. Bajić i Krajnc čekali oštećenog da izađe iz zgrade, kome su, kada je krenuo ka vozilu, prišli sa leđa, pa ga je okr. Krajnc oborio na zemlju i držao, dok mu je okr. Bajić zalepio traku preko usta, pa kada je oštećeni pokušao da se otrgne i pobegne okr. Bajić ga je uhvatio rukama oko tela, zatim mu zadao nekoliko udaraca po glavi i telu, ugurao ga u gepek vozila kojim su se odvezli do Avale, gde su oštećenog pustili iz prtljažnika, a okr. Krajnc mu vezao ruke i noge plastičnim vezicama, nakon čega su okrivljeni vozilom otišli u Čačak, gde ih je čekao okr. Čakarević sa kojim su se par dana ranije dogovorili da će mu doterati vozilo kako bi ga on pripazio i našao kupca za istog, predali mu ključeve i saobraćajnu dozvolu, nakon čega su se okr. Bajić i Krajnc vratili u Beograd a navedeno vozilo ostalo u posedu okr. Čakarevića 20 dana, za koje vreme je on vozilo nudio na prodaju i povremeno koristio za vožnju, te je i zaustavljen od strane policijskih službenika, kojom prilikom mu je i predmetno vozilo oduzeto.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog Željko Čakarevića i Petra Bajića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 28. februara 2019. godine presudu Kž1 1359/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelaconog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Petra Bajića, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti uzeo u obzir činjenicu da se isti pred sudom držao korektno, da je priznao izvršenje krivičnog dela, da je ispoljio osećaj krivice i kajanja, kao i da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, dok otežavajućih okolnosti na njegovoj strani prvostepeni sud pravilno nije našao, ali je uzeo i u obzir i njegov život nakon izvršenja krivičnog dela, pa je okrivljenog pravilno osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

U odnosu na okr. Željka Čakarevića, prilikom odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog imao u vidu činjenicu da se isti pred sudom držao korektno, da se radi o mladoj osobi, kao i da je od izvršenja krivičnog dela protekao vremenski period od 9 godina, dok otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog prvostepeni sud pravilno nije našao, pa je imajući u vidu njegov život nakon izvršenja ovog krivičnog dela okrivljenom ublažio kaznu ispod zakonskog minimuma i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci.

Apelacioni sud nalazi da će se ovako izrečenim kaznama zatvora okrivljenima u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.


 

8. mart 2019. godine
DANIJEL KIŠMARTON

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Pančevu K. br. 3/14 od 16. maja 2016. godine okr. Danijel Kišmarton je oslobođen od optužbe da je u vremenskom periodu od 20. decembra 2010. godine do 3. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, te je oglašen krivim da je u vremenskom periodu od početka avgusta meseca do 5. oktobra 2011. godine izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Takođe, prvostepepenom presudom okr. Danijel Kišmarton je obavezan da opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva isplati 1.196.850,oo dinara, dok se u preostalom delu opština Alibunar upućuje na parnicu, a na parnicu je, takođe, za ostvarivanje svog imovinsko – pravnog zahteva upućen i Komesarijat za izbeglice. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Pančevu, punomoćnik oštećene opštine Alibunar i branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 2. jula 2018. godine doneo je presudu Kž1 1135/17 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Danijela Kišmartona zbog izvršenja, u vremenskom periodu od 1. do 5. oktobra 2010. godine, krivičnog dela produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom). Takođe, presudom Apelacionog suda okr. Danijel Kišmarton je obavezan da oštećenoj opštini Alibunar na ime imovinsko – pravnog zahteva za naknadu štete isplati iznos od 1.353.848,20 dinara, dok je u preostalom delu oštećena opština Alibunar za ostvarivanje imovinsko – pravnog zahteva upućena na parnicu. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

U obrazloženju presude Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, se navodi da je odlučujući o vrsti i visini kazne koju će izreći okrivljenom Apelacioni sud na strani okrivljenog od olakšavajućih okolnosti cenio njegovu porodičnost, njegovo narušeno zdravstveno stanje i činjenicu da u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio osuđivan, dok mu je za otežavajuću okolnost uzeo to što je pri izvršenju krivičnog dela zloupotrebio funkciju predsednika opštine koju je, umesto da je vrši na stručan, pošten i odgovoran način, grubo zloupotrebljavao između ostalog i na račun najugroženije kategorije stanovništva na koji način je prouzrokovao dalekosežne posledice koje se ogledaju u činjenici da opština Alibunar u narednom periodu upravo zbog učinjenih nepravilnosti u dodeli sredstava izbeglim i raseljenim licima neće moći da aplicira i ostvari pravo na dodelu pomoći toj kategoriji stanovništva. Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud je okrivljenom za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, za koje ga je oglasio krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, te mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom), koja je po nalaženju Apelacionog suda srazmerna težini i društvenoj opasnosti učinjenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog, te će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okrivljenog.

TREĆESTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 8. februara 2019. godine doneo presudu Kž3 25/18 kojom je preinačio drugostepenu presudu i okr. Danijela Kišmartona zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju 5 godina i 6 meseci (u koju kaznu mu je uračunata i ranije izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 3 godine pravnosnažnom presudom). Oštećena opština Alibunar je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnični postupak. U preostalom, nepreinačenom, delu drugostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Danijel Kišmarton je oglašen krivim što je:

  • u vremenskom periodu od početka avgusta meseca do 5. oktobra 2011. godine, u Alibunaru, u svojstvu službenog lica, kao predsednik opštine Alibunar od 1. septembra i predsednik Komisije za realizaciju lokalnog akcionog plana za pomoć izbeglim i interno raseljenim licima opštine Alibunar, iskorišćavanjem svog službenog položaja, pribavio sebi i drugim fizičkim i pravnim licima protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 1.500.000,oo dinara, pri čemu su mu sada osuđeni V. S, kao vlasnik Trgovinske radnje SV „K“ i D. S, pomogli u izvršenju krivičnog dela, tako što je okr. Kišmarton organizovao i naložio trošenje iznosa od 5.600.000,oo dinara koje je Komesarijat za izbeglice RS uplatio na poseban podračun opštine Alibunar po dva osnova i to: za nabavku građevinskog materijala namenjenog poboljšanju života interno raseljenih lica i za pomoć porodicama izbeglih i interno raseljenih lica u ekonomskom osnaživanju i osamostaljivanju, tako što je postupajući protivno Rešenju o isplati jednokratne pomoći Komesarijata, naložio da se iznos od 99.800,oo dinara od navedene sume podeli na ime naknade za rad članovima Komisije za pomoć izbeglim i interno raseljenim licima i to po 28.600,oo dinara sebi, D.J i I.P, 10.000,oo dinara – B.V, a po 2.000,oo dinara S.C. i I. R. iako na tu nadoknadu, prema rešenjima o dodeli pomoći nisu imali pravo, dok je iznos od 5.500.000,oo dinara 16. avgusta 2011. godine avansno uplatio na račun TR SV „K“ iz Vladimirovaca, pre nego što je bio sproveden postupak odabira lica koja ispunjavaju uslove za pomoć i pre nego što je sačinjena lista korisnika i njihove potrebe, kao i pre nego što su doneta rešenja o dodeli pomoći, dok je javni konkurs za podnošenja prijava još uvek bio u toku, a istovremeno organizovao i naložio fiktivno sprovođenje postupka javnih nabavki, u kojima je kao najpovoljnija prihvaćena ponuda TR SV „K“ iz Vladimirovaca, a nakon uplate novca na račun TR SV „K“, kojima nije predviđeno avansno plaćanje, već je rok 15 dana po isporuci robe, a nakon isplate novca organizovao i naložio trošenje novca davanjem usmenih i pismenih uputstava sada osuđenom V.S. koji je ta uputstva prenosio svom ocu, sada osuđenom D.S, a ovaj ih realizovao sačinjavanjem fiktivne dokumentacije i naloga za prenos sredstava, pa je deo od uplaćenog novca – iznos od 1.892.369,oo dinara upotrebljen za nabavku materijala koji je stvarno podeljen izbeglim i raseljenim licima, dok su sada osuđeni D.S. i V.S, sledeći njegove naloge i uputstva, organizovali da se iznos od 1.833.806,oo dinara podeli na način na koji je naložio okrivljeni, odnosno da se uplati u svrhe koje je on odredio i licima koja ne ispunjavaju uslove za dodelu pomoći, pribavivši na taj način imovinsku korist i to sebi u ukupnom iznosu od 953.806,oo dinara, što uz ranije pomenutih 28.600,oo dinara za rad u Komisiji čini ukupan iznos od 982.406,oo dinara imovinske koristi koje je pribavio sebi, zatim iznos od 240.000,oo dinara da se prebaci Udruženju srpsko – japanskog prijateljstva „Novi dan“, po 190.000,oo dinara V.S. i srodniku okrivljenog – S.K, 180.000,oo dinara G. N. i 80.000,oo dinara Z.V, koja lica nisu imala status izbeglih niti raseljenih lica, što uz ranije navedene iznose imovinske koristi koja je pribavljena članovima Komisije ukupno čini iznos od 1.933.606,oo dinara pribavljene imovinske koristi, koliki iznos je i šteta pričinjena Komesarijatu za izbeglice, dok je iznos od 1.774.025,oo dinara ostao neutrošen i kasnije vraćen na račun opštine Alibunar i
  • u vremenskom periodu od maja do 1. oktobra 2011. godine, u Alibunaru i Vladimirovcu, iskorišćavanjem službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja, kao predsednik opštine Alibunar,  pribavio sebi imovinsku korist u iznosu od 214.444,oo dinara, tako što je u ime opštine Alibunar organizovao izvođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji poslovnog prostora u Vladimirovcu na lokalu „Centar 2“ bez prethodno sprovedenog postupka javnih nabavki i pribavljanja projektno  tehničke dokumentacije i odobrenja za izgradnju, kao i bez zaključenog ugovora sa izvođačem radova, pa je tokom izvođenja radova pre nego što je lokal bio spreman za izdavanje, od V.S. na ime rezervacije za budući zakup tog lokala primio iznos od 100,oo evra, a zatim po 200,oo evra za svaki naredni mesec sve do 1. oktobra 2011. godine bez zaključenja pismenog ugovora o zakupu sa V.,S. kao vlasnikom TR „K“ pribavivši na taj način sebi imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.100,oo evra, koji nije uplatio u korist budžeta opštine Alibunar već je zadržao za sebe pričinivši štetu opštini Alibunar u navedenom iznosu.

Prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti cenio njegov raniji život, porodične prilike, da je svojim držanjem tokom postupka doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, da je narušenog zdravlja, dok je od otežavajućih okolnosti uzeo u obzir činjenicu da je prilikom izvršenja krivičnog dela zloupotrebio funkciju predsednika opštine koju je, umesto da vrši na stručan, pošten i odgovoran način, zloupotrebio na račun najuugroženije kategorije stanovništva, te je svojim radnjama prouzrokovao dalekosežne posledice koje se ogledaju u činjenici da opština Alibunar u narednom periodu, upravo zbog učinjenih nepravilnosti u dodeli sredstava izbeglim i raseljenim licima, neće moći da aplicira i ostvari pravo na dodelu pomoći toj kategoriji stanovništva.

Imajući u vidu sve napred navedene okolnosti, te činjenicu da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio jednu od krivično-pravnih radnji koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a koje je ovaj sud u izreci izostavio, to je Apelacioni sud, kao sud trećeg stepena, okrivljenom izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci nalazeći da će se ovako izrečenom kaznom u dovoljnoj meri uticati na okrivljenog da više ne vrši ovakva ili slična krivična dela, u kom smislu će se ispuniti i opšta svrha kažnjavanja.


 

8. mart 2019. godine
ALEKSANDAR JOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 194/17 od 6. septembra 2018. godine okr. Aleksandar Jović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to prepravljene skraćene lovačke puške i 11 patrona za lovačku pušku. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovisnko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Aleksandar Jović je oglašen krivim što je 8. decembra 2016. godine, u restoranu u Beogradu, lišio života oštećenog Zorana Todorovića, na taj način što je putničkim vozilom došao do restorana, znajući da je Zoran Todorović u njemu, izašao iz vozila i ušao u restoran, noseći sa sobom prepravljenu – skraćenu lovački pušku, prišao stolu  za kojim su sedeli oštećeni Zoran Todorović i Ž.S. i obratio se oštećenom rečima „Zašto si me uvalio u ovo“ i iz puške ispalio dva patrona u oštećenog, nakon čega je izašao ispred restorana gde je u pušku stavio dve nove patrone i potom se vratio u restoran i pored šanka, ka oštećenom, koji mu je povređen dolazio u susret i pao na stepenik ponovo ispalio u oštećenog jedan patron i tom prilikom mu je naneo teške i po život opasne telesne povrede, a koja povreda je u vreme nanošenja predstavljala apsolutno smrtnu povredu, nakon čega se sa puškom udaljio sa lica mesta i vozilom odvezao u svoj stan.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 4. februara 2019. godine presudu Kž1 1226/18 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelaconog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno, prilikom odmeravanja kazne, od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio porodične prilike i njegov raniji život, da je priznao izvršenje kriivčnog dela, kao i da je izrazio iskreno žaljenje i kajanje zbog učinjenog krivičnog dela, dok je od otežavajućih okolnosti cenio upornost u izvršenju krivičnih dela odnosno istrajnost da krivično delo izvrši do kraja, da je isto izvršio na javnom mestu, pri čemu je imao u vidu okolnosti pod kojima je isto učinjeno, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina nalazeći da je ista srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog i da je ista nužna ali i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja.


 

8. mart 2019. godine
VELjKO BELIVUK I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 357/17 od 11. maja 2018. godine okr. Veljko Belivuk, Marko Miljković i Mirko Kojić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu okr. Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću i Mirku Kojiću je stavljeno na teret da su u periodu od neutvrđenog dana oktobra meseca 2016. godine do 30. januara 2017. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru i zajedno, pomogli NN izvršiocu, stavljanjem na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela i stvaranja uslova za izvršenje istog, da 30. januara 2017. godine u Beogradu liši života sada pok. Vlastimira Miloševića, na taj način što su okr. Miljković i Kojić po prethodnom dogovoru sa još jednim NN licem uz posredovanje M.T, od svedoka D.M. kupili jedno putničko motorno vozilo marke „Mazda 626“ bez registarskih oznaka koje su zatim na neutvrđen način prevezli do Beograda i isto čuvali na neutvrđenom mestu do 29. januara 2017. godine, kada je u dogovoru sa navedenim okrivljenima, okr. Belivuk sa vozila marke „Škoda Oktavia“, otuđio obe registarske tablice, koje je zatim postavio na vozilo marke „Mazda 626“, a koje vozilo su zatim NN saizvršioci pre izvršenja krivičnog dela dovezli i parkirali, gde su NN saizvršioci u kolima čekali NN izvršioca, da bi zatim po ostvarenom dogovoru, NN izvršilac ušao u ulaz stambene zgrade gde je stanovao pok. Vlastimir Milošević, čekajući ga da se ovaj od spolja vrati u svoj stan koji se nalazi u navedenoj stambenoj zgradi, nakon čega je, pošto se pok. Milošević pojavio na ulaznim vratima zgrade iz automatskog oružja na kome je bio postavljen prigušivač na pok. Miloševića ispalio deset projektila od kojih su sedam projektila pogodila pok. Miloševića, nanoseći mu time tešku i po život opasnu telesnu povredu, da bi zatim pok. Milošević počeo da trči, bežeći preko kolovoza, nakon čega je po prelasku ulice, zbog naglog i velikog gubitka krvi malaksao i pao na trotoar pokraj tramvajskih šina, da bi mu zatim NN izvršilac iz neposredne blizine ispalio u glavu još šest projektila, nanoseći mu time smrtonosnu telesnu povredu, nakon čega se NN izvršilac trčećim korakom udaljio do putničkog motornog vozila koje su prethodno nabavili i ukradenim registarskim oznakama obeležili okrivljeni, čekali NN saizvršioci, te su se zatim zajedno udaljili sa lica mesta, odlazeći do Danteove ulice gde su 31. januara 2017. godine zapalili putničko vozilo kojim je NN izvršilac pobegao sa lica mesta.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 20. februara 2019. godine presudu Kž1 1230/18 kojom je potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, obrazloženje prvostepene presude sadrži potpune, jasne i nedvosmislene razloge u pogledu zaključka da su okrivljeni na način kako je to opisano u optužnom aktu izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, te da su okrivljeni delovali zajedno.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi, da nijedan dokaz ne potvrđuje da je okr. Belivuk imao bilo kakve veze sa kupovinom vozila marke „Mazda“ niti da je imao saznanja o radnjama koje su preduzimali okr. Kojić i Miljković, kao i da je postojao prethodni dogovor između njega i dvojice okrivljenog da se to vozilo kupi. Takođe, ne postoji dokaz koji potvrđuje da su okr. Miljković i Kojić imali saznanja da će okr. Belivuk učestvovati u skidanju registarskih oznaka sa vozila marke „Škoda“ i stavljanju tih oznaka na vozilo marke „Mazda“, niti je izveden bilo koji dokaz da se okr. Kojić i Belivuk poznaju, kao i da su Miljković i Kojić vozilo marke „Mazda“ čuvali na neutvrđenom mestu od oktobra meseca 2016. godine do 29. januara 2017. godine, a takođe nije izveden bilo koji dokaz o eventualnom kontaktu ove dvojice okrivljenih sa okr. Belivukom.

Takođe, Apelacioni sud nalazi i da su nejasni žalbeni navodi kojima se ukazuje da okr. Belivuk „lično obeleživši vozilo marke „Mazda“ ukradenim tablicama, budi rečeno, svakako izvršio krivično delo falsifikovanja isprave“ imajući u vidu da zakonska obeležja ovog krivičnog dela nisu opisana u izreci optužnice.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)