Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.03.2014.

DVE SUDIJE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU IZABRANE ZA SUDIJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Odlukom Visokog saveta sudstva sudije Apelacionog suda u Beogradu, Jasminka Stanojević i Spomenka Zarić, izabrane su za sudije Vrhovnog kasacionog suda.

Odlaskom imenovanih sudija Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa osamdeset sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudije Jasminka Stanojević i Spomenka Zarić su ceo svoj radni vek provele u sudu.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Jasminka Stanojević je bila predsednik prvog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Dragana Marinković i Sanja Pejović, dok je Spomenka Zarić bila član četvrtog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Vesna Obradović, predsednik veća, i Melanija Santovac, član veća. Shodno Godišnjem rasporedu poslova ovog suda, sudija Spomenka Zarić je bila predsednik veća u predmetima koji su joj dodeljeni u rad kao sudiji izvesiocu.

Takođe, od osnivanja Apelacionog suda, 1. januara 2010. godine, sudija Spomenka Zarić je obavljala i funkciju predsednika Građanskog odeljenja ovog suda, dok je od 1. januara 2012. godine tu funkciju obavljala sudija Jasminka Stanojević. Imenovane sudije su bile i članice Redakcijskog odbora Biltena ovog suda. Pored sudijske funkcije, imenovane sudije su bile angažovane i na velikom broju drugih aktivnosti u oblasti pravosuđa, kao predavači i učesnici različitih projekata, a takođe su i autori velikog broja publikacija i ostalih radova.

Odluke sudija Jasminke Stanojević i Spomenke Zarić su često od strane Odeljenja sudske prakse izdvajane kao značajne za rad tog Odeljenja i objavljivane na internet stranici suda, te su na ovaj način imenovane sudije ostavile neizbrisiv trag u ovom sudu.

 Biografiju sudije Jasminke Stanojević možete pročitati ovde, dok biografiju sudije Spomenke Zarić možete pročitati ovde.

 

14.03.2014.

OBAVEŠTENjE O POKRETANjU PREGOVARAČKOG POSTUPKA BEZ OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA JAVNE NABAVKE BROJ 1/2014

- Obaveštenje
 
- Konkursna dokumentacija

 

19.02.2014.

APELACIONI SUD U BEOGRADU NASTAVLjA SVOJ RAD BEZ JOŠ JEDNOG SUDIJE

I sudiji Margiti Stefanović, koja je sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu, prestala je sudijska funkcija usled navršenja radnog veka.

Odlaskom sudije Margite Stefanović Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa osamdeset dvoje sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudija Margita Stefanović sudijsku funkciju obavlja od 1992. godine, najpre kao sudija nekadašnjeg Petog opštinskog suda u Beogradu, a zatim i kao sudija Okružnog suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Margita Stefanović je bila član devetog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Vesna Mitrović i Milica Popović Đuričković, a takođe je bila i predsednik veća u predmetima koji su joj dodeljeni u rad kao sudiji izvestiocu.

 Biografiju sudije Margite Stefanović možete pročitati ovde.

 

13.02.2014.

SAOPŠTENjE ZA SREDSTVA JAVNOG INFORMISANjA POVODOM DONETE ODLUKE U VEZI SA ZAHTEVOM ZA PONAVLjANjE POSTUPKA BRANILACA OKR. IVANA GRKOVIĆA I DEJANA PUZIGAĆE

13. februar 2014. godine

 SAOPŠTENjE ZA SREDSTVA JAVNOG INFORMISANjA POVODOM DONETE ODLUKE U VEZI SA ZAHTEVOM ZA PONAVLjANjE POSTUPKA BRANILACA OKR. IVANA GRKOVIĆA I DEJANA PUZIGAĆE

 Apelacioni sud u Beogradu doneo je rešenje kojim je ukinuo prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je odbijen zahtev branilaca okr. Ivana Grkovića i Dejana Puzigaće za ponavljanje postupka završenog presudom Višeg suda u Beogradu od 25. januara 2011. godine, a koja je preinačena presudom Apelacionog suda od 28. oktobra 2011. godine, i predmet uputio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbama branilaca okr. Ivana Grkovića i Dejana Puzigaće ukazuje da je prvostepeno rešenje doneto uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Naime, prvostepeni sud nije postupio po primedbama iz prethodnog rešenja ovog suda  u kome je dat jasan nalog da je u konkretnom slučaju potrebno sprovesti izviđaj i pribaviti određene dokaze. Takođe, u prvostepenom rešenju nisu dati jasni razlozi i konkretno objašnjenje zbog čega dokazi na koje se branioci okrivljenih pozivaju u svojim zahtevima za ponavljanje postupka nisu takvog kvaliteta da bi, sami za sebe ili u vezi sa ranijim činjenicama i dokazima, mogli da dovedu do odbijanja optužbe, oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu. Naime, u prvostepenom rešenju se daje ocena verodostojnosti određenih dokaza, iako prvostepeni sud, s obzirom na fazu postupka u kojoj odlučuje i predmet zahteva po kome odlučuje, za to nije bio ovlašćen, ali se ne daju konkretni razlozi zbog čega ti dokazi ne mogu da dovedu u sumnju pravilnost činjeničnog stanja koje je utvrđeno u postupku čije se ponavljanje traži.

 Rešenjem Apelacionog suda je prvostepenom sudu naloženo da pri ponovnom odlučivanju postupi po nalozima iz prethodnih rešenja Apelacionog suda, da sprovede sve izviđajne radnje i pribavi dokaze na koje mu je ukazano, a da nakon toga oceni da li su u pitanju dokazi koji su od takvog značaja da bi, sami za sebe ili u kontekstu ranije izvedenih dokaza mogli da dovedu u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi kojom je okončan postupak čije se ponavljanje traži, u kom slučaju bi se dozvolilo ponavljanje postupka, a da u supronom odbije zahtev za ponavljanje.

Imajući u vidu da su se pre davanja ovog saopštenja u pojedinim medijima već pojavile nezvanične informacije o vrsti i sadržini odluke donete u ovom predmetu, a za koje se ispostavilo da nisu tačna, te kako to nije prvi put da se takve informacije pojavljuju u javnosti pre zvaničnog saopštenja suda, ovom prilikom apelujemo na sve medijske kuće da ubuduće, zarad pravilnog i potpunog informisanja javnosti, bez zvanične potvrde iz suda, ne daju bilo kakve informacije u vezi sa sudskim postupcima koji su u toku.

 

5.02.2014.

IZMENE U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI OTVORENOM POSTUPKU-JAVNA NABAVKA BROJ 1/2013 – KANCELARIJSKOG MATERIJALA I ORIGINALNIH TONERA

Izmene u  konkursnoj dokumentaciji
(Preuzmite dokument)

 

30.01.2014.

OBAVEŠTENjE O PRODUŽENjU ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA ZA OTVORENI POSTUPAK-JAVNA NABAVKA BROJ 1/2013 – KANCELARIJSKOG MATERIJALA I ORIGINALNIH TONERA

Obaveštenje
(Preuzmite dokument)

 

31.12.2013.

OTVORENI POSTUPAK - JAVNA NABAVKA BROJ 1/2013 – KANCELARIJSKOG MATERIJALA I ORIGINALNIH TONERA

- Poziv (Preuzmite dokument)

- Konkursna dokumentacija (Preuzmite dokument)

 

30.12.2013.

JAVNA NABAVKA MALE VREDNOSTI BROJ 2/2013 – USLUGA ŠTAMPANjA OBRAZACA

- Poziv (Preuzmite dokument)

- Konkursna dokumentacija (Preuzmite dokument)

 

26.11.2013.

TRINAEST SUDIJA STUPILO NA FUNKCIJU U APELACIONOM SUDU U BEOGRADU

Sudije koje su odlukom Visokog saveta sudstva izabrane da vrše sudijsku funkciju u Apelacionom sudu u Beogradu stupile su na funkciju u ovom sudu na svečanoj sednici svih sudija koja je održana 20. novembra 2013. godine. Na ovoj sednici na sudijsku funkciju u Apelacionom sudu je stupila i sudija Persida Jovanović koja je do sada sudijsku funkciju vršila u Apelacionom sudu u Novom Sadu.

Od dvanaest izabranih sudija osam sudija je raspoređeno u Građansko odeljenje i to: sudija Zorica Bulajić, Zorica Đaković, Svetlana Pavić, Dragica Popesku, Milenko Todorović, Svetlana Begović Pantić, Momirka Prokić i Gordana Komnenić, troje sudija ja raspoređeno u Građansko odeljenje za radne sporove i to: sudija Persida Jovanović, Zorica Smirčić i Nevenka Kaluđerović, dok je sudija Jasmina Vasović raspoređena u Krivično odeljenje ovog suda. Posebnom odlukom predsednika Apelacionog suda u Beogradu sudija Aleksandar Stepanović je postavljen za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu.

Dolaskom imenovanih sudija Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa 85 sudija (uključujući i predsednika suda).

Na svečanoj sednici svih sudija na funkciju predsednika suda je stupio i dosadašnji vršilac funkcije predsednika tog suda sudija Duško Milenković.

 

 

21.11.2013.

POVODOM REAKCIJA POJEDINIH MEDIJSKIH KUĆA NA ODLUKU APELACIONOG SUDA DONETOG U PREDMETU „GNjILANSKA GRUPA“

Kao lice koje je dužno da snagom svog autoriteta štitim ugled suda na čijem se čelu nalazim smatram da je nedopustivo da se o sudskom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu, poznatom u javnosti kao „Gnjilanska grupa“, komentariše presuda koja nije poznata javnosti, kao i način glasanja članova veća, jer se postupak još uvek nalazi u fazi većanja i glasanja i, shodno Sudskom poslovniku, zaštićen je tajnošću.

Vođenje tzv. „paralelnih sudskih postupaka“ kroz medije nije samo opasno zbog stvaranja pogrešne predstave u javnosti o samom toku postupka već predstavlja i napad na jedan od osnovnih stubova svake države – pravosuđe i stvara osećaj nesigurnosti i bespomoćnosti svakog građanina koji je upoznat sa porukom koja se kroz takav tekst šalje. Time se, svakako, ne mešam u pravo svakog novinara da se nakon okončanja postupka, sa postupkom i pravnosnažnom presudom suda, upozna u celosti radi informisanja javnosti i time i sam da doprinos boljem upoznavanju javnosti sa radom kako Apelacionog suda, tako i svih sudova na teritoriji Republike Srbije.

U veri da mediji i sudstvo imaju isti cilj – pravilno informisanje javnosti o svim postupcima za koje postoji interes da javnost sa istima bude upoznata apelujem da se, bez zvanične potvrde iz suda, u javnost ne plasiraju informacije o tome kakva je po „nezvaničnim izvorima“ odluka u određenom predmetu doneta. Ovo posebno ističem jer javnost tek nakon ekspedovanja odluke ima pravo da zna da li je odluka doneta jednoglasno ili većinom glasova, dok se plasiranje informacija o tome kako su pojedine sudije u tom predmetu glasale predstavlja samo nagađanja novinara o načinu glasanja, jer sud veća i glasa u zasedanju zatvorenom za javnost, te se takvim tekstovima ugrožava nezavisnost i nepristrasnost sudstva.


PREDSEDNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU
SUDIJA

Duško Milenković

 

1.11.2013.

APELACIONI SUD U BEOGRADU DOBIO SVOG PRVOG PREDSEDNIKA

Narodna skupština RS, na predlog Visokog saveta sudstva, izabrala je sudiju Duška Milenkovića, dosadašnjeg v. f. predsednika predsednika Apelacionog suda u Beogradu, za prvog predsednika ovog suda od osnivanja Apelacionog suda, 1. januara 2010. godine.

Sudija Duško Milenković je sudija Apelacionog suda u Beogradu od osnivanja tog suda i kao v. f. predsednika suda, a sada i kao predsednik suda, nastaviće da obavlja sudijsku funkciju u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal istovremeno sa dužnostima predsednika suda. Funkciju predsednika suda obavljaće četiri godine i, shodno Zakonu o sudijama, može biti ponovo biran na tu funkciju.

Sudija Duško Milenković od 1993. godine radi u sudu, najpre kao pripravnik, zatim kao stručni saradnik, a od 1997. godine i kao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu. Od 2003. godine je sudija Okružnog suda u Beogradu, a od 2010. godine je sudija  Apelacionog suda u Beogradu. U Apelacionom sudu postupa kao sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, a takođe je i rukovodilac sudske prakse u Krivičnom odeljenju i član Redakcijskog odbora Biltena ovog suda. Rođen je 1966. godine u Užicu, oženjen je i otac je dvoje dece.

Kao sudija Apelacionog suda, sudija Milenković je bio uključen u proces odlučivanja u žalbenim presudama u više predmeta koji su izazvali veliko interesovanje javnosti, uključujući i predmete «Andrija Drašković» (u kojem je postupao kao predsednik veća i sudija izvestilac), te «Drumska mafija» i «Duvanska mafija» (u kojem je postupao kao sudija izvestilac).

 Biografiju v. f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudije Duška Milenkovića, možete pročitati ovde.

 

24.10.2013.

APELACIONI SUD U BEOGRADU ORGANIZUJE „DAN OTVORENIH VRATA“

Povodom Evropskog dana civilne pravde Apelacioni sud u Beogradu će 25. oktobra 2013. godine, u periodu od 7,30 do 15,30 časova, organizovati „Dan otvorenih vrata“.

Pozivaju se svi građani koji su zainteresovani da se upoznaju sa organizacijom rada u ovom sudu, kao i prostorijama u kojima se donose odluke za najteže oblike krivičnih dela da pristupe u zgradu u kojoj su, pored Apelacionog suda, smeštene i prostorije najviših pravosudnih instanci: Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda Republike Srbije.

Ovo je prilika i da se građani neposredno, od strane zaposlenih u sudu, upoznaju sa pravima koja im na putu dostizanja pravde pripadaju, kao i sa njihovim obavezama kao eventualnim učesnicima u nekom od sudskih postupaka. Takođe, građani na ovaj način, kroz primedbe i sugestije, i sami mogu dati doprinos uspostavljanju boljeg sudskog sistema.

„Dan otvorenih vrata“ Apelacioni sud 25. oktobra 2013. godine organizuje za sve zainteresovane posetioce i istovremeno obaveštava javnost da će ubuduće, a u cilju povećanja dostupnosti njegovog rada građanima i upoznavanja građana sa ulogom sudova u našem društvu, organizovati tematske dane u ovom sudu gde će svi zainteresovani građani imati mogućnost da uzmu učešće.

 

22.10.2013.

VISOKI SAVET SUDSTVA IZABRAO DVANAEST SUDIJA U APELACIONI SUD U BEOGRADU

Visoki savet sudstva je saopštio da je na sednici održanoj 22. oktobra 2013. godine, a na osnovu oglasa za izbor sudija u apelacionim sudovima koji je objavljen 26. juna 2013. godine, usvojio odluku o izboru sudija po kojoj su u ovaj sud izabrane sledeće sudije:

  1. Svetlana Begović Pantić, sudija Višeg suda u Beogradu
  2. Zorica Bulajić, sudija Višeg suda u Beogradu
  3. Jasmina Vasović, sudija Višeg suda u Beogradu
  4. Zorica Đaković, sudija Višeg suda u Beogradu
  5. Nevenka Kaluđerović, sudija Višeg suda u Beogradu
  6. Gordana Komnenić, sudija Višeg suda u Beogradu
  7. Svetlana Pavić, sudija Višeg suda u Beogradu
  8. Dragica Popesku, sudija Višeg suda u Beogradu
  9. Momirka Prokić, sudija Višeg suda u Beogradu
  10. Zorica Smirčić, sudija Višeg suda u Beogradu
  11. Aleksandar Stepanović, sudija Višeg suda u Beogradu
  12. Milenko Todorović, sudija Višeg suda u Smederevu

Izbor imenovanih sudija u Apelacioni sud predstavlja značajan korak ka uspostavljanju suda kome građani veruju budući da će do zaštite svojih prava građani dolaziti u znatno kraćem roku nego što je to bilo u prethodnom periodu kada je zbog nedovoljnog broja sudija ovaj sud sa dosta teškoća savladavao veliki priliv predmeta.

Imenovane sudije će na sudijsku funkciju u ovom sudu stupiti na sednici svih sudija koja će biti zakazana u najkraćem roku. 

 

21.08.2013.

SAOPŠTENjE ZA SREDSTVA JAVNOG INFORMISANjA POVODOM DONETE ODLUKE U PREDMETU KŽ2 Po1 326/13

Postupak po molbi za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnom postupku protiv Berezovski Borisa Avramoviča

Povodom donete odluke po žalbama izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja od 11.07.2013.godine u postupku po molbi za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnom postupku protiv Berezovski Borisa Avramoviča, po zamolnici Glavnog tužilaštva Ruske Federacije od 29.10.2012. godine, imajući u vidu veliko interesovanje javnosti u pogledu donete durgostepene odluke, Apelacioni sud u Beogradu, obaveštava javnost o sledećem:

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje od 11.07.2013. godine određena je privremena mera obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi, tako što je kompanijama “Danube foods group BV iz Amsterdama i kompaniji “Clates holoding BV”, zabranjeno otuđenje i opterećenje njihovih udela u privrednim subjektima i to: kompaniji “Bambi Banat” AD Beograd, kompaniji “Zabavni park za decu i omladinu Bambi park”, kompaniji “AD IMLEK”, kompaniji “Mlekara Subotica” AD, kompaniji “Knjaz Miloš” AD, kompaniji “Knjaz Miloš-Natura” DOO Beograd – Batajnica, kompaniji “Belosavac 2001” DOO Smederevska Palanka, i kompaniji “Sekopak” DOO Beograd, uz zabranu korišćenja i raspolaganja pravima iz akcija i udela navedenih privrednih subjekata uključujući i uskraćivanje prava prinudnim upravnicima imovine Berezovski Borisa Abramoviča, predstavnicima kompanije “Grant thornton UKLLP”, da zaključuju pravne poslove koji se odnose na raspolaganje predmetnim akcijama i vlasničkim udelima.  Centralnom registru depoa i kliringa hartija od vrednosti kao i Agenciji za privredne registre naređeno je da izvrše upis navedene zabrane otuđenja i opterećenja akcija. Određeno je da privremena mera obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi ima trajati do drugačije odluke suda, a najduže do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodi po zahtevu Glavnog tužilaštva Ruske Federacije.

Istim rešenjem u tački II izreke odbijen je predlog Glavnog tužioca Ruske Federacije od 29.10.2012. godine za određivanje privremene mere obezbeđenja imovinske koristi u odnosu na kompaniju “Knjaz Miloš Banjaluka” i kompaniju “Knjaz Miloš Montenegro”.

Protiv prvostepenog rešenja žalbe su izjavili punomoćnici kompanija prema kojima je izrečena privremena mera.

Apelacioni sud u Beogradu, posebno odeljenje, je u sednici veća koja je održana dana 14.08.2013.godine razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i po oceni žalbenih navoda i predloga, našao da su žalbe punomoćnika osnovane zbog čega je u drugostepenom postupku doneto rešenje da se UKIDA rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje od 11.07.2013. godine u tački I izreke u kojoj je određena privremena mera obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi kompanijama “Danube foods group BV” i komapniji “Clates holoding BV” i predmet u ovom delu VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu, je našao da prvostepeni sud povodom navoda iz molbe za pružanje međunarodne pravne pomoći nije u potpunosti utvrdio odlučne činjenice od značaja za odlučivanje, odnosno u toku postupka prvostepeni sud nije u potpunosti izveo dokaze o vlasničkoj povezanosti Borisa Abramoviča Berezovskog i pobrojanih privrednih društava prema kojima izriče privremenu meru, a takođe nije utvrdio da li su ispunjene pretpostavke za udovoljenje molbi iz člana 7 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Apelacioni sud u Beogradu, posebno odeljenje, utvrdio da je prvostepeni sud u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći nije primenio, a bio je dužan da primeni odredbe o međunarodnoj saradnji sadržane u Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Zbog nepotpunog i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene zakona sudsko veće Apelacionog suda u Beogradu donelo je odluku da se prvostepeno rešenje ukine u tački I sa nalogom da se u ponovnom postupku pravilno utrde činjenice od kojih zavisi ko je vlasnik imovine kompanija prema kojima se privremena mera izriče, povezanost okrivljenog Borisa Abramoviča Berezovskog sa imovinom ovih kompanija, da li se radi o imovini za koju postoji sumnja da je proistekla iz krivičnog dela i da je kao takva potom preneta na treća lica, te da se na osnovu ovih odlučujućih činjenica utvrdi da su ispunjeni svi zakonom predviđeni uslovi za određivanje privremene mere i udovoljenje molbi iz člana 7 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

                                              SEKRETAR
                                                APELACIONOG SUDA U BEOGRADU
                                                Natalija Adžić

21.08.2013.

SAOPŠTENjE ZA SREDSTVA JAVNOG INFORMISANjA POVODOM DONETE PRESUDE U PREDMETU KŽ1 Po1 11/13

Povodom donete presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 br.11/13 od 01.07.2013.godine po žalbama izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.28/11 od 06.12.2012. godine u krivičnom postupku protiv okrivljenih Miloša Simovića i Sretka Kalinića, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 47 stav 2 tačka 3 KZ RS i dr., Apelacioni sud u Beogradu, obaveštava javnost o sledećem:

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.28/11 od 06.12.2012. godine, na osnovu odredbe člana 478 stav 3 tačka 1 ZKP-a prema okrivljenom Milošu Simoviću i okrivljenom Kalinić Sretku određeno je da u celosti ostaje na snazi presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K.P.3/04 od 18.01.2008. godine, pravnosnažna presudom Vrhovnog suda Srbije Kž1 OK 9/08 od 15.10.2009. godine. Stavom II određeno je da se shodno odredbi člana 63 Krivičnog zakonika u izrečenu kaznu zatvora u trajanju od 40 (četrdeset) godina okrivljenom Milošu Simoviću uračunava vreme provedeno u pritvoru od 04.10.2012. godine, pa nadalje, do drugačije odluke suda. Stavom III određeno je da će sud troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili branilac okrivljenog Kalinić Sretka, i branilac okrivljenog Miloša Simovića.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je javnu sednicu veća dana 28.06.2013. godine i 01.07.2013. godine, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, na sednici dana 01.07.2013.godine doneo presudu kojim su izjavljene žalbe odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.28/11 od 06.12.2012. godine, potvrđena.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, u presudi Kž1 Po1 br.11/13 od 01.07.2013.godine, između ostalog naveo je da je prvostpeni sud  pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio krivični zakon, dok su odlučujući o vrsti i visini krivičnih sankcija koje su izrečene okrivljenima, pravilno uzete u obzir sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, ovako odmerenim kako pojedinačnim kaznama okrivljenima Milošu Simoviću i Sretku Kaliniću, tako i jedinstvenim kaznama, na koje su okrivljeni osuđeni, u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ, i iste su u svemu u skladu sa težinom učinjenih krivičnih dela i stepenom krivice okrivljenih kao učinilaca, te nastalim posledicama.

Kako je prvostepeni sud u obrazloženju presude za svoju odluku dao jasne i uverljive razloge, koje u svemu kao pravilne prihvatio i ovaj sud, to su žalbeni navodi branilaca okrivljenih odbijeni kao neosnovani.

                                                                              SEKRETAR
                                                                                APELACIONOG SUDA U BEOGRADU
                                                                                 Natalija Adžić

26.07.2013.

VIŠI SUDIJSKI POMOĆNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU, ALEKSANDRA BOSIJOKOVIĆ NEDELjKOVIĆ, IMENOVANA ZA SUDIJU PRVOG OSNOVNOG SUDA U BEOGRADU

Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, od 25. jula 2013. godine, viši sudijski pomoćnik Apelacionog suda u Beogradu, Aleksandra Bosijoković Nedeljković, izabrana je za sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Aleksandra Bosijoković Nedeljković je u Apelacionom sudu obavljala poslove sudijskog pomoćnika u Građanskom odeljenju.

Pored imenovanog sudijskog pomoćnika odlukom o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju obuhvaćen je i nekadašnji sudijski pomoćnik Apelacionog suda, Nebojša Đuričić, koji je na sudijsku funkciju biran kao polaznik prve generacije Pravosudne akademije. Nebojša Đuričić je, takođe, imenovan za sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Nebojša Đuričić je u Apelacionom sudu u Beogradu obavljao poslove sudijskog pomoćnika u Građanskom odeljenju.

Biografiju Nebojše Đuričića možete pročitati ovde.

 

5.06.2013.

MINISTAR PRAVDE REPUBLIKE TURSKE U POSETI APELACIONOM SUDU U BEOGRADU

Ministar pravde Republike Turske, Sedulah Ergin, danas je posetio Apelacioni sud u Beogradu.

Ministra pravde su dočekali v. f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudija Duško Milenković, zamenik v. f. predsednika ovog suda, sudija Milica Popović Đuričković, sekretar suda, Natalija Adžić, predsednik Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, sudija Zoran Savić i koordinator za medije, Mirjana Piljić.

Tokom sastanka Ministar i članovi njegove delegacije su upoznati sa nadležnošću i položajem koji Apelacioni sud u Beogradu zauzima u mreži sudova Republike Srbije, kao i sa izazovima sa kojima se suočavao u toku dosadašnjeg rada, a naročito u radu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal. Predstavnici delegacija su razmenili i iskustva u pogledu problema sa kojima su suočavaju sudovi obe zemlje, a koji se odnosi na stare predmete i suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu da je sastanku prethodilo zaključenje tri ugovora o saradnji u oblasti pravosuđa između Republike Srbije i Republike Turske (Ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima, Ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Ugovor o izručenju) predstavnici obe delegacije su se saglasile da će saradnja ove dve zemlje u budućnosti biti intenzivnija i  znatno olakšana.

 

27.05.2013.

VRHOVNI KASACIONI SUD ODBIO ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI U POSTUPKU KOJI JE VOĐEN PROTIV OKRIVLjENE MARINE ANDREJIĆ

Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 10. aprila 2013. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podignut protiv pravnosnažne presude ovog suda kojom je Marina Andrejić oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo teško ubistvo.

Presudom Apelacionog suda od 3. jula 2012. godine, a koja je bila predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, preinačena je presuda Višeg suda u Požarevcu kojom je Marina Andrejić zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo oglašena krivom i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.

U obrazloženju presude Vrhovnog kasacionog suda se, između ostalog, navodi da nema nikakve sumnje da je Apelacioni sud na pretresu koji je održao izveo apsolutno sve dokaze koji su u toku postupka prikupljeni, da ih je sve i cenio, te da je drugostepeni sud u razlozima presude jasno izneo zbog čega nalazi da postoji sumnja u istinitost priznanja okr. Marine Andrejić i da nije dokazano da je na način opisan u dispozitivu optužnice i izreci prvostepene presude, lišila života mal. Đ, kao i da je drugostepeni sud sa jednakom pažnjom ispitao i utvrdio kako činjenice koje terete okrivljenu, tako i one koje joj idu u korist zbog čega je neosnovan zahtev Republičkog javnog tužioca da je Apelacioni sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

 

24.05.2013.

DRAGANA BOLjEVIĆ SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

Odlukom Visokog saveta sudstva predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izabrana je za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je Tanjugu da je odlukom Visokog saveta sudstva izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Pošto je odlukom Ustavnog suda od prošlog leta vraćena na sudijsku funkciju u Viši sud u Beograd, Boljevićeva je pokrenula spor pred Upravnim sudom, jer 2009. godine nije konkurisala za izbor u Viši sud već za Apelacioni ili Vrhovni kasacioni sud.

Upravni sud presudio je u korist Boljevićeve, pa je odlukom VSS na sednici 21. maja izabrana za sudiju u Apelacionom sudu u Beogradu, objavljeno je na sajtu VSS-a.

Boljevićeva je, kao i još više od 800 njenih kolega 31. decembra 2009. odlukom prvog saziva VSS ostala bez sudijske fukcije ali je posle tri i po godine osporavanja tih odluka, kako od domaće tako i od međunarodne stručne javnosti, Ustavni sud prošlog leta poništio sve te odluke i neizabranim sudijama vratio funkcije.

Oni su nakon toga mahom vraćeni u sudove u kojima su radili pre opšteg izbora (reizbora) 2009.

Na istoj sednici, VSS je shodno Zakonu o sudijama Narodnoj skupštini predložio 15 kandidata za sudije koji se prvi put biraju u osnovne i prekršajne sudove, a koji su konkurisali na konkurs raspisan 6. marta ove godine.

(Preuzeto od Novinske agencije „Tanjug“)

 

8.05.2013.

ZAKLjUČCI SA SEDNICE SVIH SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU POVODOM PREDSTOJEĆE JAVNE RASPRAVE U VEZI SA RADNOM VERZIJOM PRAVILNIKA O KRITERIJUMIMA, MERILIMA I POSTUPKU ZA VREDNOVANjE RADA SUDIJA I PREDSEDNIKA SUDOVA

Dana 25. aprila 2013. godine u Apelacionom sudu u Beogradu je održana sednica svih sudija, povodom predstojeće javne rasprave o radnoj verziji Pravilnika o kriterijumima, merilima i postupku za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova na kojoj su se sudije izjasnile povodom radnog teksta Pravilnika uz jednoglasnu konstataciju da je Pravilnik akt od izuzetne važnosti i da bi njegovu primenu u narednom periodu, pre stupanja na snagu Pravilnika, trebalo sagledati kroz pilot sudove koji bi praktično mogli da ukažu na sve pozitivne i negativne aspekte Pravilnika, imajući u vidu da je izuzetno teško naći objektivna merila o kvalitetu rada jednog sudije u našem pravosudnom sistemu u kome za sudove istog stepena postoje brojni različiti statistički pokazatelji.

Takođe je na sednici istaknuto da su mnogi kriterijumi u Pravilniku generalno određeni i nedovoljno definisani, te da daju mogućnost različitog tumačenja.

U daljem tekstu izloženi su najbitniji predlozi, primedbe i i sugestije koje su prihvaćene na sednici svih sudija Apelacionog suda:

19.04.2013.

SUDIJSKI POMOĆNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU IMENOVAN ZA PRIVATNOG IZVRŠITELjA

Odlukom Ministra pravde i državne uprave RS, Nikole Selakovića, za privatnog izvršitelja imenovana je sudijska pomoćnica Apelacionog suda u Beogradu Nataša Radonjić.

Imenovanjem Nataše Radonjić za privatnog izvršitelja Apelacioni sud nastavlja svoj rad bez jednog od najstručnijih sudijskih pomoćnika sa dugogodišnjim radom u pravosuđu. Uvereni smo da će doprinos koji će nekadašnja sudijska pomoćnica ovog suda dati u razvoju prakse privatnih izvršitelja biti veliki i kolektiv Apelacionog suda joj želi svaki uspeh u daljem radu.

Nataša Radonjić je od 1. januara 2010. godine u Apelacionom sudu u Beogradu bila raspoređena u Građanskom odeljenju i Odeljenju sudske prakse za građansku materiju, a takođe je bila i redovan član komisije za nadzor nižestepenih sudova. U sudu je od 2001. godine, najpre kao pripravnik, a zatim i kao sudijski pomoćnik. Autor je mnogih publikacija i stručnih radova.

Biografiju Nataše Radonjić možete pročitati ovde.

 

19.04.2013.

EVROPSKI SUD ZA LjUDSKA PRAVA POSTUPAJUĆI PO PREDSTAVCI VELIBORA LUKOVIĆA USTANOVIO DA REPUBLIKA SRBIJA NIJE ODGOVORNA ZA KRŠENjE EVROPSKE KONVENCIJE O LjUDSKIM PRAVIMA

Presudom Evropskog suda za ljudska prava, od 26. marta 2013. godine, ustanovljeno je da Republika Srbija nije odgovorna za kršenje člana 5, stav 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa dužinom pritvora određenom podnosiocu predstavke, Veliboru Lukoviću, dok je predstavka u vezi sa navodnom povredom člana 5, stav 1. (zakonitost pritvora) proglašena nedopuštenom po osnovu njene očigledne neosnovanosti. U ovom postupku, kao predsednik veća, postupao je sudija Dragoljub Albijanić koji sudijsku funkciju sada obavlja u Apelacionom sudu u Beogradu.

 Pritvor, koji je bio predmet razmatranja od strane Evropskog suda, trajao je tri godine i devet meseci.

Po nalaženju Evropskog suda duži period pritvora se može smatrati razumnim. U vezi sa razlozima za određivanje pritvora Sud je konstatovao da su se domaći sudovi bavili specifičnim činjenicama slučaja i da nisu korišćeni „opšti i apstraktni“ argumenti prilikom produžavanja pritvora, te da su ti razlozi bili „relevanti“ i „dovoljni“. U presudi Suda se, takođe, navodi i to da je pozitivan korak na planu poštovanja odredbe člana 5, stav 3. Konvencije i to da je domaći sud prihvatio jemstvo, nakon više bezuspešnih pokušaja u tom pravcu i pustio podnosioca da se brani sa slobode. Posebno u kontekstu iskazane marljivosti u postupanju domaćih sudova, imajući u vidu, složenost slučaja, broj okrivljenih, obiman dokazni materijal i primenu specijalnih mera koje se preduzimaju u slučajevima organizovanog kriminala.

U praksi Suda postoji još samo jedan slučaj u kome je sud ustanovio da nije bilo povrede člana 5, stav 3. Konvencije u slučaju četvorogodišnjeg pritvora.

 

10.04.2013.

SUDIJA DUŠKO MILENKOVIĆ NOVI VRŠILAC FUNKCIJE PREDSEDNIKA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

Vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sudija Dragomir Milojević, imenovao je sudiju Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića za v. f. predsednika ovog suda do izbora predsednika suda, a najduže godinu dana, počev od 9. aprila 2013. godine. On će nastaviti da obavlja sudijsku fukciju u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal istovremeno se dužnostima v. f. predsednika Apelacionog suda.

Sudija Duško Milenković od 1993. godine radi u sudu, najpre kao pripravnik, zatim kao stručni saradnik, a od 1997. godine i kao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu. Od 2003. godine je sudija Okružnog suda u Beogradu, a od 2010. godine je sudija  Apelacionog suda u Beogradu. U Apelacionom sudu postupa kao sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, a takođe je i rukovodilac sudske prakse u Krivičnom odeljenju i član Redakcijskog odbora Biltena ovog suda. Rođen je 1966. godine u Užicu, oženjen je i otac je dvoje dece.

Kao sudija Apelacionog suda, sudija Milenković je bio uključen u proces odlučivanja u žalbenim presudama u više predmeta koji su izazvali veliko interesovanje javnosti, uključujući i predmete «Andrija Drašković» (u kojem je postupao kao predsednik veća i sudija izvestilac), te «Drumska mafija» i «Duvanska mafija» (u kojem je postupao kao sudija izvestilac).

 Biografiju v. f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudije Duška Milenkovića, možete pročitati ovde.

 

22.03.2013.

ZAKLjUČCI SA SEDNICE SVIH SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU POVODOM JAVNE RASPRAVE U VEZI SA RADNOM VERZIJOM NACIONALNE STRATEGIJE REFORME PRAVOSUĐA

Dana 14. marta 2013. godine u Apelacionom sudu u Beogradu je održana sednica svih sudija, povodom zahteva Ministarstva pravde i državne uprave, radi izjašnjavanja sudija povodom radne verzije Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013.godine do 2018.godine. U daljem tekstu izloženi su najbitniji predlozi, primedbe i i sugestije koje su prihvaćene na sednici svih sudija Apelacionog suda:

 

 

20.02.2013.

PRED APELACIONIM SUDOM U BEOGRADU ZA PRVE TRI GODINE POSTOJANjA OVOG SUDA REŠENO UKUPNO 84151 PREDMETA

Apelacioni sud u Beogradu počeo je sa radom 1. januara 2010. godine.

Sud pokriva teritoriju na kojoj živi preko 2 500 000 stanovnika i pored redovne drugostepene nadležnosti u predmetima sedam viših i deset osnovnih sudova sa područja ovog suda ima i drugostepenu nadležnost za teritoriju cele Republike Srbije za postupke iz oblasti organizovanog kriminala, ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala. Od osnivanja sud je radio sa manjim brojem sudija od broja predviđenog odlukom Visokog saveta sudstva (88 sudija). U toku 2010. godine Apelacioni sud je radio sa 74 sudija, a u toku 2011. i 2012. godine sa 72 sudije.

 Sud je započeo rad sa 16546 starih predmeta koji su kao nerešeni preuzeti od nekadašnjih žalbenih sudova sa područja ovog suda. Među preuzetim predmetima bilo je i onih u kojima je postupak po žalbi trajao i po više godina, te su neke žalbe preuzete kao nerešene još iz 2005. i 2006. godine. Za period od 1. januara 2010. godine do 31. decembra 2012. godine sud je primio i 80505 novoprimljenih predmeta tako da je za prve tri godine u radu imao ukupno 97051 predmet.

Do 31. decembra 2012. godine Apelacioni sud je rešio sve preuzete predmete od nekadašnjih sudova, a uporedo su rešavani i novoprimljeni predmeti tako da je za tri godine u ovom sudu rešen ukupno 84151 predmet u svim materijama.

Od 84151 rešenih predmeta 70802 predmeta je konačno rešeno pred ovim sudom, od toga 57 predmeta u kojima je Apelacioni sud po žalbi odlučivao na odluku prvostepenog suda za krivična dela organizovanog kriminala i 25 predmeta u kojima je Apelacioni sud po žalbi odlučivao na odluku prvostepenog suda za ratne zločine. Procenat prvostepenih odluka koje su ukinute i vraćene prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje za tri godine u svim materijama je 18,09% u odnosu na ukupna broj predmeta koji su rešavani pred ovim sudom.

Imajući u vidu obavezu drugostepenog suda da pravnosnažno okonča spor ako je prvostepena presuda jednom već bila ukinuta uočena je tendencija povećanja broja otvorenih rasprava i pretresa pred ovim sudom, te je tako pred ovim sudom u građanskoj materiji do 31. decembra 2012. godine otvorena rasprava u 459 predmeta, u građanskoj materiji za radne sporove u 389 predmeta, a u krivičnoj materiji pretres je otvoren u 335 predmeta.  Takođe, utvrđeno je da i, pored toga, što su rezultati rada, u pogledu završenih predmeta, iz godine u godinu sve bolji sudije Apelacionog suda su još uvek opterećene  kako zbog tendencije povećanja priliva predmeta u svim materijama, tako i zbog nedovoljnog broja sudija.

 

8.02.2013.

APELACIONI SUD U BEOGRADU NASTAVLjA SVOJ RAD BEZ JOŠ JEDNOG IZUZETNOG SUDIJE TAMARE UZELAC ĐUROVIĆ

Usled navršenja radnog veka, sudiji Tamari Uzelac Đurović, je 2. februara 2013. godine, prestala sudijska funkcija u Apelacionom sudu u Beogradu čime ovaj sud nastavlja svoj rad sa sedamdeset i troje sudija (uključujući i vršioca funkcije predsednika suda).

Sudija Tamara Uzelac Đurović je ceo svoj radni vek, od 1973. godine, provela radeći u sudu. Sudija je od 1977. godine.

Od osnivanja Apelacionog suda sudija Tamara Uzelac Đurović je bila predsednik devetog veća Građanskog odeljenja, čiji su članovi veća bile sudije Dobrila Strajina i Sanja Lekić. Zbog specifičnog stila u pisanju odluka, koji je često među kolegama karakterisan i kao „književni“, bila je jedan od sudija čije su odluke najviše izdvajane u Odeljenju sudske prakse i čija će umešnost u pisanju ostati zabeležena i kroz internet stranicu ovog suda gde se nalazi veliki broj odluka koje su izašle upravo iz veća kojim je ona predsedavala. Na ovaj način sudija Tamara Uzelac Đurović je ostavila i neizbrisiv uticaj i na buduće generacije sudija i sudijskih pomoćnika. 

Biografiju sudije Tamare Uzelac Đurović možete pročitati ovde.

 

10.07.2012.

Oglas - Javni konkurs juli 2012

R E P U B L I K A   S R B I J A

APELACIONI SUD U BEOGRADU

Beograd, Nemanjina 22-26

Na osnovu člana 47, 48, 49, 54 i 55. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ broj 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09)  člana 20. i 21. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima („Službeni glasnik RS“ broj 4/07 i 109/09) i na osnovu člana 17. tačka 20.  Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Apelacionom sudu u Beogradu I Su. br. 1/10-38 od 27.04.2010. godine, koji je stupio na pravnu snagu 14.05.2010. godine 

OGLAŠAVA JAVNI KONKURS

za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta na neodređeno vreme

I

Izvršilačko radno mesto koja se popunjava:

  1. ŠEF RAČUNOVODSTVA – 1 izvršilac

Opis poslova izvršilačkog radnog mesta: Organizuje i rukovodi radom i obezbeđuje zakonitost rada računovodstva, sastavlja predloge i vrši predračun sredstava finansijskog plana za sud, sastavlja periodični obračun i završni račun suda, izrađuje izveštaje o materijalno finansijskom poslovanju suda i dostavlja ih nadležnim organima, vodi upisnik materijalnog finansijskog poslovanja suda, vrši kontrolu dokumentacije za javne nabavke i stara se i racionalnoj nabavci, sastavlja plan javnih nabavki i obavlja sve poslove iz delokruga računovodstva koji se odnose na finansijsko materijalno poslovanje. Obavlja i druge poslove po nalogu predsednika Suda, sekretara suda ili menadžera suda i priprema sve potrebne izveštaje.

Uslovi za rad: Stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske struke- visoka stručna sprema ekonomskog smera, tri godine radnog iskustva, poznavanje rada na računaru, položen državni stručni ispit u skladu sa propisima i drugi odgovarajući stručni ispit.

Stručne osposobljenosti, znanje i veštine koje se vrednuju u izbornom postupku i način njihove provere: poznavanje propisa koje uređuju oblast računovodstva i  poznavanje organizacije rada računovodstva – proveriće se usmeno; veština komunikacije, logičnog i analitičkog rezonovanja, elokvencija, rukovođenje, kreativnosti i organizatorske sposobnosti – proveriće se usmeno; poznavanje rada na računaru proveriće se uvidom u dokaz o poznavanju rada na računaru ili praktičnom proverom, ukoliko se dokazi ne poseduju.       

Zvanje: Savetnik.

Dokazi koji se prilažu uz prijavu na konkurs: original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu, original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih, original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema, dokaz o položenom stručnom ispitu, original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde, rešenja, ugovori i drugi akti iz kojih se može utvrditi na kojim poslovima i sa kojom stručnom spremom je stečeno radno iskustvo), original ili overena fotokopija sertifikata ili drugog dokaza o poznavanju rada na računaru, uverenje da kandidat nije pod istragom i da protiv njega nije podignuta optužnica za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora.

Ukoliko se uz prijavu na konkurs prilaže fotokopija dokaza, ista mora biti overena u sudu ili opštini.

II

Mesto rada:  Beograd, Ulica Nemanjina 9

III

Rok za podnošenje prijava na konkurs i sadržina prijava

Rok za podnošenje prijava na konkurs za izvršilačko  radno mesto je 15 dana. Rok počinje da teče narednog dana od dana kada je konkurs oglašen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Prijave na konkurs sadrže: ime i prezime kandidata, datum i mesto rođenja, adresu stanovanja, broj telefona, podatke o obrazovanju, podatke o vrsti i dužini radnog iskustva, s kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio do podnošenja prijave na konkurs, podaci o odgovornosti na tim poslovima, podatke o stručnom usavršavanju i podatke o posebnim oblastima znanja.

IV

Adresa na koju se podnose prijave za konkurs

Apelacioni sud u Beogradu, Beograd, Nemanjina broj 9, sa naznakom: „za javni konkurs“ i nazivom radnog mesta na koje se konkuriše.

V

Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu:

Slađana Ognjenović, saradnik za kadrovske i personalne poslove, telefon: 363-5060.

VI

Napomena:

Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu  priloženi svi potrebni dokazi u originalu ili overenoj kopiji kod nadležnog organa biće odbačene.

Državni službenik koji se prijavljuje na javni konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen.

Ovaj oglas se objavljuje u dnevnom listu „Danas“, „Službenom Glasniku Republike Srbije“ i na veb stranici Apelacionog suda u Beogradu www.bg.ap.sud.rs, na kome se može pregledati i opis poslova za oglašeno radno mesto.

V.F. PREDSEDNIKA SUDA

Sudija

Radmila Dragičević Dičić

 

22.06.2012.

SUDIJI APELACIONOG SUDA U BEOGRADU, ALEKSANDRI ZLATIĆ, PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA

Odlukom Visokog saveta sudstva br. 116-04-85/2012 -01 od 26. marta 2012. godine sudiji Aleksandri Zlatić je prestala sudijska funkcija.

Sudija Aleksandra Zlatić je bila član drugog veća Krivičnog odeljenja ovog suda, pored sudija Zdravke Đurđević i Slobodana Rašića, predsednika veća, i član drugog veća Posebnog odeljenja za organizovani kriminal čiji je predsednik sudija Zoran Savić.

Odlaskom sudije Aleksandre Zlatić Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa sedamdeset i troje sudija (uključujući i predsednika suda).

 

20.02.2012.

VRHOVNI KASACIONI SUD ODBIO ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI U POSTUPKU KOJI JE VOĐEN PROTIV OKRIVLjENOG UROŠA MIŠIĆA

Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 13. oktobra 2011. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podignut protiv pravnosnažne presude ovog suda kojim je okr. Uroš Mišić zbog izvršenja krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci.

Presudom Apelacionog suda od 6. aprila 2011. godine, a koja je bila predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu kojom je okr. Uroš Mišić zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina.

U obrazloženju presude Vrhovnog kasacionog suda se navodi da je neosnovan zahtev Republičkog javnog tužioca da je Apelacioni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, te da je povredio krivični zakon, te se, između ostalog, navodi i to da je Apelacioni sud u obrazloženju presude određeno i potpuno izneo koje činjenice i iz kojih razloga je uzeo kao dokazane ili nedokazane, dajući, pri tome, vrlo detaljne razloge za sve činjenične zaključke, pa dakle i razloge o tome na osnovu kojih dokaza je utvrdio način na koji je oštećeni zadobio povrede, vreme trajanja napada, da okrivljeni nije pokušao da ugura oštećenom baklju u usta, kao i o svim ostalim bitnim činjenicama od značaja za postojanje krivičnog dela i krivice okrivljenog.

 

1.02.2012.

SUDIJI SAVKI GOGIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA U APELACIONOM SUDU U BEOGRADU

Savki Gogić, sudiji Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu od njegovog osnivanja, prestala je sudijska funkcija, usled navršenja radnog veka.

Odlaskom sudije Savke Gogić Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa sedamdeset i četvoro sudija (uključujući i vršioca funkcije predsednika suda).

Sudija Savka Gogić je ceo svoj radni vek, od 1973. godine, provela radeći u sudu. Sudija je od 1976. godine.

U Apelacionom sudu u Beogradu bila je predsednik petog veća Krivičnog odeljenja, čiji su članovi veća bile sudije Mirjana Popović i Snežana Dimitrijević, i član prvog veća Posebnog odeljenja za organizovani kriminal kojim predsedava sudija Slobodan Rašić.

Biografiju sudije Savke Gogić možete pročitati ovde.

 

25.01.2012.

SUDIJE MILENA RAŠIĆ I NADA ZEC RASPOREĐENE U APELACIONI SUD U BEOGRADU

Sudije Apelacionog suda u Beogradu, Milena Rašić i Nada Zec, koje su od 1. januara 2010. godine, uz njihovu saglasnost, bile raspoređene na rad u Posebna odeljenja Višeg suda u Beogradu ubuduće sudijsku funkciju vrše u ovom sudu.

Izmenama Godišnjeg rasporeda poslova od 25. januara 2012. godine sudije Milena Rašić i Nada Zec su raspoređene u Krivično odeljenje i Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu.

Dolaskom sudija Milene Rašić i Nade Zec Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa 75 sudija (uključujući i vršioca funkcije predsednika suda).

 

19.01.2012.

APELACIONI SUD U BEOGRADU ZAPOČEO RAD U 2012. GODINI SA 73 SUDIJA

Godišnjim rasporedom poslova Apelacionog suda u Beogradu za 2012. godinu predviđeno je da sudijsku funkciju u Građanskom odeljenju ovog suda, obavlja 35 sudija, te je za predsednika ovog Odeljenja imenovana sudija Jasminka Stanojević. U Građansko odeljenje za radne sporove, čiji je predsednik sudija Borivoje Živković, raspoređeno je 12 sudija. Krivično odeljenje, čiji je predsednik sudija Sonja Manojlović, nakon povratka sudije Milimira Lukića, čini 24 sudija, dok Odeljenje za krivične postupke prema maloletnicima čini 3 sudija.

U posebna odeljenja, čija se nadležnost prostire na teritoriji cele Republike Srbije, raspoređeno je ukupno 16 sudija i to tako što je u Posebno odeljenje za organizovani kriminal, čiji je predsednik sudija Zoran Savić, raspoređeno 10 sudija, dok je u Odeljenje za ratne zločine, čiji je predsednik sudija Radmila Dragičević Dičić, raspoređeno 6 sudija.

Predsednik Odeljenja sudske prakse u 2012. godini je i dalje sudija Radmila Dragičević Dičić, dok je zamenik predsednika Odeljenja sudija Branislav Bosiljković. Godišnjim rasporedom poslova za 2012. godinu predviđeno je i da Odeljenje sudske prakse sačinjavaju i predsednici sudskih odeljenja i njihovi zamenici, kao i rukovodioci sudske prakse po sudskim odeljenjima.

 

30.12.2011.

ZA SEĆANjE NA SUDIJU VERU PETROVIĆ

Povodom smrti naše uvažene koleginice sudije Vere Petrović, u želji i da na ovaj način sačuvamo uspomenu na nju, dajemo kratak pregled njene biografije:

Sudija Vera Petrović je rođena 28. maja 1968. godine u Kruševcu. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je završila 1992. godine, a pravosudni ispit je položila 1994. godine.

Od maja 1992. godine bila je pripravnik u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, a od septembra 1994. godine bila je stručni saradnik Okružnog suda u Beogradu. Za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu imenovana je avgusta 1997. godine, a od marta 2005. godine sudijsku funkciju vršila je u Okružnom sudu u Beogradu.

Od osnivanja Apelacionog suda u Beogradu, 1. januara 2010. godine, sudija Vera Petrović svoju funkciju je vršila u Građanskom odeljenju ovog suda i isticala se izrazitim rezultatima rada.

Pored sudijske funkcije bila je angažovana i kao predavač na temu ljudskih i građanskih prava. 

 

30.11.2011.

OGLAS - JAVNI KONKURS

R E P U B L I K A   S R B I J A
APELACIONI SUD U BEOGRADU

Na osnovu člana 47, 48, 49, 54 i 55. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ broj 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09)  člana 20. i 21. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima („Službeni glasnik RS“ broj 4/07 i 109/09) i na osnovu člana 13 tačka 1 i člana 16v. tačka 18. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Apelacionom sudu u Beogradu I Su. br. 1/10-38 od 27.04.2010. godine, koji je stupio na pravnu snagu 14.05.2010. godine

OGLAŠAVA JAVNI KONKURS

za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta na neodređeno vreme

I

Izvršilačko radno mesto koja se popunjava:

  1. RADNO MESTO SUDIJSKI POMOĆNIK– 7 izvršilaca

a) Opis poslova izvršilačkog radnog mesta: Sudijski pomoćnik u zvanju višeg sudijskog saradnika u sudskom veću obavlja sledeće poslove: pomaže sudiji u radu, proučava pravna pitanja u vezi sa radom sudija u pojedinim predmetima, izrađuje nacrte sudskih odluka i priprema pravne stavove za publikovanje, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove, kao i druge poslove po nalogu predsednika Suda.

b) Opis poslova izvršilačkog radnog mesta: Sudijski pomoćnik u zvanju višeg sudijskog saradnika u Odeljenju sudske prakse obavlja sledeće poslove: prati i proučava praksu sudova i međunarodnih sudskih organa, pregleda sve predmete u kojima je doneta odluka po žalbi u cilju ujednačavanje sudske prakse, priprema referate o pregledanim predmetima za nadzornog sudiju, priprema nacrte sentenci i mišljenja sudske prakse, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove, kao i druge poslove po nalogu predsednika Suda.

v) Uslovi za rad: Pravni fakultet, položen pravosudni ispit i iskustvo od najmanje dve godine u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.

g) Dokazi koji se prilažu uz prijavu na konkurs: original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu, original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih, original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema, dokaz o položenom pravosudnom ispitu, original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci, uverenje da kandidat nije pod istragom i da protiv njega nije podignuta optužnica za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora.

II

Izvršilačko radno mesto koja se popunjava:

  1. RADNO MESTO U PRIJEMNOJ KANCELARIJI I EKSPEDICIJI1 izvršilac

a) Opis poslova izvršilačkog radnog mesta: prima spise, podneske, novčana pisma, telegrame i ostala pismena upućena sudu preko poštanske službe, kurira, dostavljača ili neposredno, odvaja pismena prema hitnosti i materiji, raspoređuje ih po odeljenjima i stara se da pismena budu uredno i na vreme predata sudskim odeljenjima, organizuje njihovo sređivanje po vrsti i rednim brojevima godina. Obavlja i druge poslove po nalogu predsednika Suda, upravitelja pisarnice ili zamenika upravitelja pisarnice i priprema sve potrebne izveštaje.

b) Uslovi za rad: Srednja stručna sprema, jedna godina radnog iskustva, poznavanje rada na računaru, položen državni stručni ispit.

v) Dokazi koji se prilažu uz prijavu na konkurs: original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu, original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih, original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema, original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci, uverenje da kandidat nije pod istragom i da protiv njega nije podignuta optužnica za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora.

III

Rok za podnošenje prijava na konkurs i sadržina prijava

Rok za podnošenje prijava na konkurs za sva radna mesta je 15 dana. Rok počinje da teče narednog dana od dana kada je konkurs oglašen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Prijava na konkurs sadrži: ime i prezime kandidata, datum i mesto rođenja, adresa stanovanja, podatke o obrazovanju, podatke o vrsti i dužini radnog iskustva s kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio do podnošenja prijave na konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke o stručnom usavršavanju i podatke o posebnim oblastima znanja.

IV

Adresa na koju se podnose prijave za konkurs

Apelacioni sud u Beogradu, Beograd, Nemanjina broj 9, sa naznakom: „za javni konkurs“ i nazivom radnog mesta na koje se konkuriše.

V

Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu:

Slađana Ognjenović, saradnik za kadrovske i personalne poslove, telefon: 363-5060.

Napomena:

Fotokopije dokumenata koje nisu overene kod nadležnog organa neće se uzimati u obzir. Nepotpune, neblagovremene i nerazumljive prijave neće se razmatrati.

Državni službenik koje se prijavljuje na javni konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen.

V.F. PREDSEDNIKA SUDA
Sudija
Radmila Dragičević Dičić

 

 

21.10.2011.

U APELACIONOM SUDU U BEOGRADU ODRŽANO SAVETOVANjE NA TEMU „MEDIJSKO PRAVO“

Apelacioni sud u Beogradu je danas ugostio dva ugledna pravna stručnjaka iz oblasti medijskog prava – profesora Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu dr Vladimira Vodinelića i docenta istog Fakulteta dr Sašu Gajina.

Savetovanje je organizovano u cilju približavanja prakse Evropskog suda za ljudska prava u oblasti medijskog prava sudijama i sudijskim pomoćnicima, kao i radi celovite analize dosadašnje sudske prakse u toj oblasti. Na savetovanju su razmatrana i pitanja koja su se u dosadašnjoj sudskoj praksi u oblasti medijskog prava pokazala kao sporna.

Sastanku su prisustvovale sudije i sudijski pomoćnici Apelacionog suda u Beogradu i viših i osnovnih sudova koji potpadaju pod nadležnost ovog suda.

Ovo je prvo savetovanje stručnog karaktera organizovano od strane Apelacionog suda u Beogradu i nastalo je, prevashodno, kao rezultat težnje da se zbog značaja koju ova oblast prava ima sudska praksa ujednači i na taj način doprinese većoj pravnoj sigurnosti.
Zaključci koji su izvedeni na ovom savetovanju ukazali su na potrebu za organizovanjem ovakve vrste skupova češće zbog čega će Apelacioni sud u Beogradu nastojati da i ubuduće organizuje ovaj tip savetovanja i na taj način da što veći doprinos uspostavljanju neophodnih uslova za afirmaciju pravde u Republici Srbiji.

 

23.09.2011.

APELACIONI SUD U BEOGRADU POČEO DA „SKLADIŠTI“ PAPIR ZA RECIKLAŽU

Na inicijativu vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu sve sudije i zaposleni u ovom sudu će ubuduće na posebno za to određeno mesto odlagati svu neupotrebljivu hartiju koja će se zatim davati na reciklažu.

Na ovaj način Apelacioni sud u Beogradu se pridružio akciji spasavanja životne sredine.

Verujemo da će ova akcija podstaći i druge organe da recikliraju materijal koji koriste u procesu rada i da tako svi pokažemo društveno odgovorno ponašanje ne samo prema sebi već i prema našem okruženju.

 

 

22.08.2011.

NOVOIZABRANA SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU, JOVANKA KAŽIĆ, STUPILA NA FUNKCIJU

Na svečanoj sednici svih sudija održanoj 22. avgusta 2011. godine sudija Jovanka Kažić, koja je odlukom Visokog saveta sudstva izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, stupila je na funkciju.

Promenom Godišnjeg rasporeda poslova za 2011. godinu sudija Jovanka Kažić je raspoređena u Građansko odeljenje Apelacionog suda u Beogradu.

Nakon stupanja na funkciju sudije Jovanke Kažić u Apelacionom sudu u Beogradu sudijsku funkciju obavlja 73 sudija (uključujući i predsednika suda).

15.05.2011.

SUDIJI VERI MUŠOVIĆ, NAKON VIŠEDECENIJSKOG RADA U SRPSKOM PRAVOSUĐU, PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA

Sudiji Građanskog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, Veri Mušović, je usled navršenja radnog veka, prestala sudijska funkcija.

Odlaskom sudije Vere Mušović Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa sedamdeset i dvoje sudija (uključujući i predsednika suda), od utvrđenog broja od osamdeset i osam sudija.

Sudija Vera Mušović je pre izbora u Apelacioni sud u Beogradu bila dugogodišnji sudija Okružnog suda u Beogradu i ceo svoj radni vek, počev od 1972. godine, je provela radeći u sudu.

Biografiju sudije Vere Mušović možete pročitati ovde.

4.05.2011.

SAOPŠTENjE APELACIONOG SUDA POVODOM PRESUDE DONETE U POSTUPKU KOJI JE VOĐEN PROTIV OKRIVLjENOG UROŠA MIŠIĆA

Povodom donete odluke po žalbama izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu kojom je okr. Uroš Mišić oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, imajući u vidu veliko interesovanje javnosti u pogledu donete durgostepene odluke, Apelacioni sud u Beogradu, obaveštava javnost, da je učinio sve da se, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje u ovom krivičnom postupku. Upravo iz tih razloga sudsko veće Apelacionog suda u Beogradu donelo je odluku da se otvori glavni pretres i rasvetle sve činjenice koje su bile sporne u prvostepenom postuku.

Nakon održanog glavnog pretresa pred drugostepenim sudom i ocene izvedenih dokaza, Apelacioni sud, preinačio je presudu Višeg suda u Beogradu kojom je okr. Uroš Mišić oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni.

Radnje izvršenja, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, od strane Apelacionog suda, umesto za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, pravno su kvalifikovane kao izvršenje krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23, stav 3. u vezi sa stavom 1. Zakona o javnom redu i miru RS. Tokom drugostepenog postupka, a na bazi sudsko – medicinskog veštačenja i veštačenja izvršenog od strane veštaka pirotehničke struke, Apelacioni sud je utvrdio da okrivljeni gorući deo upaljene baklje nije pokušao da ugura oštećenom u usta jer lokalizacija opekotina nije neposredno u predelu usana, već je u predelu leđa i leve strane lica koja zahvata i kosmati deo. Pregledom snimka je utvrđeno da je napad bakljom od strane okrivljenog trajao 2 sekunde. Na ovaj način Apelacioni sud je utvrdio da se radi o običnim teškim telesnim povredama i da umišljaj tuženog nije išao za tim da oštećenog liši života, već da napadne službeno lice u obavljanju poslova javnog reda i mira.

U skladu sa ovakvom pravnom kvalifikaciojom dela i utvrđenim činjenicama Apelacioni sud preinačio je presudu Višeg suda u Beogradu i u pogledu odluke o kazni, te je okr. Uroša Mišića za ovo krivično delo, osudio, umesto na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci. U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Odluka o kazni je doneta shodno tome da je okrivljeni Uroš Mišić, odlukom ovog suda osuđen za lakše krivično delo za koje je inače predviđena minimalna kazna zatvora od tri godine, što znači da u konkretnom slučaju nije bilo ublažavanja minimalne zakonom propisane kazne za ovo delo. Takođe, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj okolnostima da je predmetno krivično delo okrivljeni izvršio kao mlađe punoletno lice, da do sada nije osuđivan, kao i činjenicu da su veštaci koji su obavili veštačenje okrivljenog naveli da s obzirom na njegove karakteristike ličnosti se ne očekuje u daljem toku života recidiv, tj. povrat. Apelacioni sud je prilikom donošenja odluke o kazni imao u vidu i dužinu trajanja prvostepenog postupka, koje se po nalaženju Apelacionog suda ne može smatrati suđenjem u razumnom roku.

Presuda Apelacionog suda u Beogradu, iako je postupak koji joj je prethodio izazivao veliku medijsku pažnju i pritisak javnosti, doneta je isključivo na osnovu činjenica koje je sud utvrdio na pretresu pred drugostepenim sudom i na osnovu uverenja suda da se kaznom koja je izrečena presudom postiže, prevashodno, specijalna, a zatim i generalna prevencija.

 

15.04.2011.

APELACIONI SUD U BEOGRADU DOBIO JOŠ JEDNOG SUDIJU

Na sednici svih sudija Apelacionog suda u Beogradu održanoj 13. aprila 2011. godine na sudijsku funkciju u ovom sudu stupio je sudija Vučko Mirčić.

Promenom Godišnjeg rasporeda poslova za 2011. godinu sudija Vučko Mirčić je raspoređen u Krivično odeljenje i Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu.

Dolaskom sudije Vučka Mirčića Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa 73 sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudija Vučko Mirčić je pre dolaska u ovaj sud sudijsku funkciju obavljao u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal nekadašnjeg Okružnog suda u Beogradu i bio je član prvog saziva Visokog saveta sudstva.

 

11.04.2011.

SUDIJSKI POMOĆNICI APELACIONOG SUDA U BEOGRADU U OKVIRU PROJEKTA OEBS-A „PRAVDA I RATNI ZLOČINI“ POSETILI EVROPSKI SUD ZA LjUDSKA PRAVA

Sudijski pomoćnici Apelacionog suda u Beogradu: Olivera Memarović, Branislava Munjić i Igor Rmandić, koji su angažovani na projektu OEBS – a „Pravda i ratni zločini“, bili su u dvodnevnoj poseti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Cilj seminara bio je upoznavanje učesnika sa načinom rada Evropskog suda za ljudska prava kroz predstavljanje procedure po kojoj taj sud radi.

Na ovaj način i mladim kolegama je omogućeno da se neposredno upoznaju sa načinom rada ovog evropskog suda i da tako stečena iskustva i praktično primene.

 

1.04.2011.

ZAKONI I PRAVOSUĐE

Poslanici Skupštine Srbije okončali su juče sednicu započetu 2. marta usvajanjem tridesetak zakona i ratifikacijom više međunarodnih sporazuma, kao i donošenjem nekoliko kadrovskih odluka. Između ostalog podržani su zakoni o porezu na imovinu, planiranju i izgradnji, socijalnoj zaštiti, sportu.

Skupština Srbije izabrala je juče članove Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva iz reda pravosuđa, čime je „zaokruženo“ konstituisanje ta dva organa. Novi članovi DVT su zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Branko Stamenković, javni tužilac u Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu Danijela Sinđelić i zamenica javnog tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Kraljevu Majda Rakić. U DVT su izabrani i zamenik javnog tužioca u Republičkom javnom tužilaštvu Zorica Stojšić, tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević i zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu Dragoljub Barjamović. Za članove VSS izabrani su sudija u Vrhovnom kasacionom sudu Mirjana Ivić, sudija u Apelacionom sudu u Beogradu Milimir Lukić, sudija u privrednom sudu u Zrenjaninu Aleksandar Stoiljković, sudija u Višem prekršajnom sudu Blagoje Jakšić, sudija Osnovnog suda u Subotici Sonja Vidanović i sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Branka Bančević.

(Preuzeto od dnevnog lista „Danas“)

 

25.03.2011.

NIKOLI MIĆUNOVIĆU, SUDIJI APELACIONOG SUDA U BEOGRADU, PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA

Sudiji Nikoli Mićunoviću, nakon višedecenijskog rada u srpskom pravosuđu, prestala sudijska funkcija, usled navršenja radnog veka.

Odlaskom sudije Nikole Mićunovića, koji je bio član drugog veća Krivičnog odeljenja ovog suda, pored sudije Aleksandre Zlatić i Slobodana Rašića, predsednika veća, Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa sedamdeset i troje sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudija Nikola Mićunović je svoj radni vek započeo 1971. godine kao pripravnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, gde je zatim radio kao saradnik, da bi 1976. godine bio izabran i za sudiju, najpre opštinskog, a zatim i okružnog i Vrhovnog suda Srbije.

Biografiju sudije Nikole Mićunovića možete pročitati ovde.

 

7.03.2011.

SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU MILIMIR LUKIĆ KANDIDAT APELACIONIH SUDOVA ZA IZBORNOG ČLANA VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Na izborima za članove Visokog saveta sudstva, održanim u sudovima 3. marta 2011. godine, sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Lukić dobio je najveći broj glasova od strane sudija sva četiri apelaciona suda.

Sudija Milimir Lukić od 1989. godine radi u sudu, najpre kao pripravnik, zatim kao stručni saradnik, a od 1992. godine i kao sudija Opštinskog suda u Prištini. Od 1992. godine je sudija Okružnog suda u Prištini, a od 2003. godine sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu gde je kao predsednik veća sudio u predmetu „Zemunski klan“, a kao član veća je sudio u predmetu „Ubistvo premijera dr Zorana Đinđića“. Od 2010. godine je sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu. Nakon završenih osnovnih studija sudija Milimir Lukić je završio i poslediplomske studije 1996. godine na Univerzitetu Pariz I Sorbona stekavši diplomu visokih studija. Oženjen je i otac troje dece.

Pored sudije Milimira Lukića, predloženi izborni članovi Visokog saveta sudstva u njegovom stalnom sastavu su i sudije: Mirjana Ivić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Branka Bančević, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, Aleksandar Stoljkovski, sudija Privrednog suda u Zrenjaninu, Blagoje Jakšić, sudija Višeg prekršajnog suda u Beogradu, i Sonja Vidanović, sudija Osnovnog suda u Subotici.
 
Bliže podatke o izbornoj komisiji i rezultatima izbora možete pročitati na internet stranici Visokog saveta sudstva www.vss.sud.rs

 

17.02.2011.

I U 2011. GODINI NASTAVLjENA SARADNjA SVA ČETIRI APELACIONA SUDA RADI UJEDNAČAVANjA SUDSKE PRAKSE

Dana 17. februara 2011. godine u zgradi Apelacionog suda u Kragujevcu održan je treći zajednički sastanak sva četiri apelaciona suda kojem su prisustvovali  vršioci funkcije predsednika ovih sudova, rukovodioci krivičnog i građanskog odeljenja, odeljenja za radne sporove i odeljenja sudske prakse apelacionih sudova u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, kao i sudije Apelacionog suda u Kragujevcu.

Na sastanku je istaknut značaj saradnje sva četiri apelaciona suda u pogledu sudske prakse, a s obzirom na nadležnost koju su ti sudovi preuzeli formiranjem nove pravosudne mreže. Jednakost građana pred sudom zahteva ujednačeno postupanje svih apelacionih sudova.

Dogovoreno je da metod ujednačavanja sudske prakse bude razmena sudske prakse između apelacionih sudova.

 

11.02.2011.

APELACIONI SUD U BEOGRADU ZA GODINU DANA REŠIO OKO 80% PREDMETA PREUZETIH OD NEKADAŠNjIH ŽALBENIH SUDOVA

Sudije Apelacionog suda u Beogradu u 2011. godinu ulaze sa znatno manje predmeta u radu budući da je u 2010. godini rešeno oko 80% predmeta preuzetih od nekadašnjih žalbenih sudova i oko 60% predmeta koji su u ovaj sud primljeni u toku 2010. godine.

U toku godine Apelacioni sud u Beogradu u radu je imao 38810 predmeta (16547 predmeta preuzetih od nekadašnjih žalbenih sudova i 22263 predmeta pristigla u ovaj sud u toku 2010. godine).

Pred Apelacionim sudom u Beogradu rešen je najveći broj preuzetih „starih predmeta“ (predmeti koji su u nekadašnje žalbene sudove stigli u toku 2005, 2006, 2007. i 2008. godine) budući da od 5150 preuzetih „starih predmeta“ ovaj sud trenutno u radu ima 101.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine, čija drugostepena nadležnost se prostire na teritoriji cele Republike Srbije, su u 2010. godini rešili sve predmete preuzete od nekadašnjih žalbenih sudova dok je od 436 predmeta primljena u ovaj sud u toku 2010. godine u radu ostalo samo 12 predmeta.

Pred Apelacionom sudom u Beogradu, koji prema poslednjim statističkim podacima iz 2002. godine pokriva teritoriju Republike Srbije na kojoj živi oko 2 500 000 stanovnika, rešeno je ukupno oko 26122 predmeta u svim materijama (12738 preuzetih predmeta i 13384 novoprimljenih predmeta), od čega je oko 15500 predmeta pravnosnažno okončano pred ovim sudom.

Ovaj sud u 2011. godinu ulazi sa 12688 predmeta u radu u svim materijama, tako da prosečan broj predmeta u radu po sudiji u Građanskom odeljenju je oko 180, u Građanskom odeljenju za radne sporove oko 250 i Krivičnom odeljenju oko 100 predmeta.

Očekuje se da se u budućnosti trajanje postupaka pred sudovima znatno skrati budući da žalbeni sudovi, shodno izmenama procesnih zakona, više nemaju mogućnost da dva puta ukidaju odluke prvostepenih sudova.

 

5.01.2011.

SUDIJA LjILjANA JENECKOV NAKON VIŠEDECENIJSKOG RADA U SRPSKOM PRAVOSUĐU PODNELA ZAHTEV ZA PRESTANAK SUDIJSKE FUNKCIJE

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Ljiljana Jeneckov, usled navršenja radnog veka, podnela je zahtev Visokom savetu sudstva za prestanak sudijske funkcije.

Odlaskom sudije Ljiljane Jeneckov Apelacioni sud u Beogradu započinje rad  u 2011. godini sa sedamdeset i četvoro sudija (uključujući i predsednika suda).

Ljiljana Jeneckov je ceo svoj radni vek, od 1970. godine, provela radeći u sudu. Sudija je od 1974. godine.

U Apelacionom sudu u Beogradu bila je predsednik petog veća Građanskog odeljenja čiji su članovi veća bile sudije Dragana Marinković i Lovorka Stojnov.

Biografiju sudije Ljiljane Jeneckov možete pročitati ovde.

 

21.12.2010.

APELACIONI SUD U BEOGRADU U OKVIRU PROJEKTA „PRAVDA I RATNI ZLOČINI“ DOBIO DODATNU OPREMU ZA RAD

Realizacijom projekta „Pravda i ratni zločini“ Apelacioni sud u Beogradu je dobio dodatnu opremu za rad i to: dva računara, dva laptopa i četiri štampača. U okviru projekta u Odeljenju za ratne zločine ovog suda je angažovano četiri pravna saradnika koji će pod nadzorom sudija ovog Odeljenja vršiti istraživanja međunarodnog humanitarnog prava i relevantne sudske prake međunarodnih i domaćih sudova koji se odnose na postupke u predmetima ratnih zločina.

Svrha projekta „Pravda i ratni zločini“ je da pomogne srpskom pravosuđu u procesuiranju predmeta koji se odnose na ratne zločine, na način koji je saglasan sa najvišim međunarodnim standardima redovnog zakonskog postupka, kao i da osigura da nacionalna pravosuđa imaju pristup materijalima MKSJ –a na način koji će im omogućiti sprovođenje svojih sudskih postupaka.

Projekat finansira Evropska unija, a sprovodi se u saradnji sa kancelarijama OEBS – a u regionu.

 

30.11.2010.

SUDIJE I ZAPOSLENI U APELACIONOM SUDU U BEOGRADU POMOGLI KRALjEVU

Sudije i zaposleni u Apelacionom sudu u Beogradu odrekli su se svojih dnevnica kako bi podržali akciju za pomoć gradu Kraljevu.

Na ovaj način sa računa Apelacionog suda u Beogradu na račun koji je otvoren za pomoć gradu Kraljevo uplaćeno je 528.000,oo dinara.

Verujemo da će na ovaj način Apelacioni sud u Beogradu podstaći i druge organe da se pridruže svim državljanima ove zemlje u ovoj, za život Kraljevčana, nemerljivo značajnoj akciji.

Iskoristili bi i ovu priliku da svim Kraljevčanima poželimo brz povratak normalnim životnim uslovima.

 

1.11.2010.

APELACIONI SUD U BEOGRADU DOBIO SVOJ LOGO

U želji da Apelacioni sud u Beogradu učinimo prepoznatljivim, te da ga građani razliku od ostalih sudova u Republici Srbiji uradili smo naš znak.

Znak je u obliku kruga i simbolizuje voštani pečat koji sudovi često koriste u svom radu. Na samom znaku nalaze se i slova „AS“ koja predstavljaju skraćenicu od „APELACIONI SUD“ budući da u Srbiji formiranjem nove pravosudne mreže postoje četiri apelaciona suda. Radi uspostavljanja razlike između ovog suda i ostalih apelacionih sudova ispod znaka slovima je ispisan pun naziv suda.

Verujemo da ćemo i na ovaj način svoj rad učiniti prepoznatljivim građanima.

 

26.10.2010.

APELACIONI SUD U BEOGRADU IZDAO SVOJ PRVI BILTEN

Obaveštavamo zainteresovane da je iz štampe izašao prvi Bilten Apelacionog suda u Beogradu koji sadrži podatke o unutrašnjem uređenju suda, rezultatima rada, stručne radove i sudsku praksu ovog suda.

Glavni i odgovorni urednik Biltena je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudija Radmila Dragičević Dičić.

U pripremi Biltena učestvovali su sudije i sudijski pomoćnici Apelacionog suda u Beogradu.

Prvi Bilten Apelacionog suda u Beogradu možete od 2. novembra 2010. godine pogledati u elektronskoj formi na internet stranici našeg suda u rubrici „Bilteni Apelacionog suda u Beogradu“ koja se nalazi u okviru naslova „SUDSKA PRAKSA“.

 

25.10.2010.

SUDIJSKI POMOĆNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU POLAZNIK PRVE GENERACIJE PRAVOSUDNE AKADEMIJE

Odlukom Ispitne komisije Pravosudne akademije sudijski pomoćnik Apelacionog suda u Beogradu Nebojša Đuričić primljen je na Pravosudnu akademiju kao polaznik prve generacije.

Nebojša Đuričić je od 1. januara 2010. godine u Apelacionom sudu u Beogradu bio raspoređen u Građanskom odeljenju.

Biografiju Nebojše Đuričića možete pročitati ovde.

 

13.10.2010.

OGLAS - KONKURS ZA SARADNIKE U RATNIM ZLOČINIMA

R E P U B L I K A   S R B I J A
APELACIONI SUD U BEOGRADU


Apelacioni sud u Beogradu u okviru projekata „Podrška prenosu znanja i materijala u vezi predmeta ratnih zločina sa MKSJ na nacionalna pravosuđa“, u saradnji sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju raspisuje konkurs za prijem pravnih saradnika na određeno vreme. Konkurs se objavljuje za sledeća radna mesta:

I

Mlađi pravni saradnik u Odeljenju za ratne zločine Višeg suda
4 izvršioca


Opis posla:
Pod nadzorom sudije Odeljenja za ratne zločine Višeg suda vrši istraživanja u pravnoj oblasti, priprema podneske i pravne argumente. Obavlja zadatke koji se odnose na postupke u predmetima ratnih zločina, uključujući istraživanje međunarodnog humanitarnog prava i relevantne sudske prakse međunarodnih i domaćih sudova. Pomaže sudiji u svakodnevnom radu uključujući i tokom sudskih rasprava
 
Uslovi: Diploma pravnog fakulteta. Najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj praksi. Položeni pravosudni ispit. Dobre veštine za rad na računaru. Radno poznavanje engleskog jezika. Posebno znanje o međunarodnom/humanitarnom pravu smatraće se za prednost. Prethodno radno iskustvo u međunarodnim organizacijama, istraživačkim ustanovama, nevladinim organizacijama ili praktično iskustvo u radu sa krivičnim delima sa elementima nasilja je prednost. U obzir se mogu uzeti prijave samo onih kandidata koji poseduju državljanstvo Republike Srbije.
 

Mlađi pravni saradnik u Odeljenju za ratne zločine Apelacionog suda
4 izvršioca


Opis posla: Pod nadzorom sudije Odeljenja za ratne zločine Apelsacionog suda, vrši istraživanja u pravnoj oblasti, priprema podneske i pravne argumente. Pomaže sudiji u svakodnevnom radu uključujući i tokom sudskih rasprava. Obavlja zadatke koji se odnose na postupke u predmetima ratnih zločina, uključujući istraživanje međunarodnog humanitarnog prava i relevantne sudske prakse međunarodnih i domaćih sudova.
 
Uslovi: Diploma pravnog fakulteta. Najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj praksi. Položeni pravosudni ispit. Dobre veštine za rad na računaru. Radno poznavanje engleskog jezika. Posebno znanje o međunarodnom/humanitarnom pravu smatraće se za prednost. Prethodno radno iskustvo u međunarodnim organizacijama, istraživačkim ustanovama, nevladinim organizacijama ili praktično iskustvo u radu sa krivičnim delima sa elementima nasilja je prednost. U obzir se mogu uzeti prijave samo onih kandidata koji poseduju državljanstvo Republike Srbije.

II


Dokazi koji se prilažu uz prijavu na konkurs: original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu, original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih, original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema, dokaz o položenom pravosudnom ispitu, original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci, uverenje da kandidat nije pod istragom i da protiv njega nije podignuta optužnica za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora.

III

Rok za podnošenje prijava na konkurs i sadržina prijava


Rok za podnošenje prijava na konkurs je 17.10.2010. Rok počinje da teče narednog dana od dana kada je konkurs oglašen na www.infostud.com.

Prijava na konkurs sadrži: ime i prezime kandidata, datum i mesto rođenja, adresa stanovanja, podatke o obrazovanju, podatke o vrsti i dužini radnog iskustva s kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio do podnošenja prijave na konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke o stručnom usavršavanju i podatke o posebnim oblastima znanja.

IV

Adresa na koju se podnose prijave za konkurs


Apelacioni sud u Beogradu, Beograd, Nemanjina broj 9, sa naznakom: „za javni konkurs“ i nazivom radnog mesta na koje se konkuriše.

V

Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu:


Slađana Ognjenović, saradnik za kadrovske i personalne poslove, telefon: 363-5060.

Napomena:

Fotokopije dokumenata koje nisu overene kod nadležnog organa neće se uzimati u obzir. Nepotpune, neblagovremene i nerazumljive prijave neće se razmatrati.
Apelacioni sud će kontaktirati samo one kandidate koji uđu u uži izbor.

 

28.09.2010.

INFORMATOR O RADU APELACIONOG SUDA U BEOGRADU UŠAO U NAJUŽI IZBOR ZA INFORMATOR GODINE U OBLASTI PRAVOSUĐA

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić na skupu posvećenom obeležavanju Međunarodnog dana prava javnosti da zna saopštio da je Apelacioni sud u Beogradu, pored Apelacionog suda u Novom Sadu i Višeg suda u Kraljevu uvršten u najužu konkurenciju za dobijanje priznanja za poseban doprinos ostvarivanju slobode pristupa informacijama.

Priznanje je odlukom žirija, sastavljenom od predstavnika više nevladinih organizacija i novinarskih udruženja, dobio Osnovni sud u Požarevcu.

 

16.09.2010.

SAOPŠTENjE APELACIONOG SUDA POVODOM PRESUDE DONETE U POSTUPKU KOJI JE VOĐEN PROTIV JRDP „STUDIO B“

U cilju pravilnog informisanja javnosti, Apelacioni sud u Beogradu izdaje sledeće saopštenje:

Presudom Apelacionog suda u Beogradu od 16. juna 2010. godine preinačena je prvostepena presuda i obavezan JRDP „Studio B“ da tužiocu naknadi štetu zbog povrede prava ličnosti i da prestane sa emitovanjem audio i video zapisa sa likom i glasom tužioca, kao i da mu nadoknadi troškove postupka, jer se cilj kampanje „Bezbednost u saobraćaju“ mogao ostvariti i bez emitovanja tog zapisa.

Po nalaženju Apelacionog suda okolnost da je tužilac dobrovoljno 2005. godine dao izjavu novinaru JRDP „Studio B“ koja je i emitovana u informativnom programu, ne ukazuje da je JRDP „Studio B“ mogao tu izjavu koristiti, bez pristanka tužioca (što je među strankama nesporno) u kampanji „Bezbednost u saobraćaju“ 2008. godine. Ovakvim postupanjem učinjena je povreda prava na glas kao dela prava na privatnost jer je tužilac i pored toga što je njegov lik bio pokriven učinjen prepoznatljivim licima koja lično poznaju tužioca i koja su imala prilike da vide snimak sa likom i glasom tužioca 2005. godine.

Prilikom donošenja ove odluke Apelacioni sud je imao u vidu i odredbu čl. 45 Zakona o javnom informisanju u kojoj je navedeno da se izuzetno lični zapis može objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi ukoliko je to lice svojim ponašanjem dalo povoda za objavljivanje zapisa i ako se isti odnosi na pojavu ili događaj od interesa za javnost, ali je našao da se ista odredba ne može primeniti u ovom sporu. Ovo stoga što se cilj u kampanji tuženog za bezbednost saobraćaja mogao ostvariti i bez emitovanja tog zapisa, tim pre što je i sam JRDP „Studio B“ naveo da su u kampanji korišćeni i drugi snimci.

Dakle, sud je vodio računa o srazmernosti javnog interesa i prava na privatnost, što se upravo vidi u visini dosuđenog iznosa koji je višestruko manji od traženog iznosa, ali nije mogao da prenebregne činjenicu da je došlo do povrede prava na privatnost.

Ovom prilikom želeli bismo da napomenemo, uz svo uvažavanje novinarske profesije, da je neprimereno da se sudska odluka komentariše kao dokaz stava suda o podržavanju negativne pojave – vožnje u alkoholisanom stanju. Naime, upravo dosuđivanjem naknade štete u višestruko manjem iznosu od onog koji je tražen Apelacioni sud je dao podršku kampanji bezbednost u saobraćaju u meri u kojoj je to sudu koji je dužan da primenjuje zakon moguće.

 

6.09.2010.

SUDIJE ODELjENjA ZA RATNE ZLOČINE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU USPEŠNO ZAVRŠILE RADNU POSETU HAŠKOM TRIBUNALU

Sudije Siniša Važić – predsednik Odeljenja za ratne zločine, Sonja Manojlović, mr Sretko Janković, Omer Hadžiomerović i dr Miodrag Majić zajedno sa sudijama Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i predstavnicima Tužilaštva za ratne zločine tokom trodnevne posete Haškom tribunalu sa kolegama su diskutovali u vezi sa pitanjima vezanim za suđenja za ratne zločine.

Tokom radne posete predstavnici srpskog pravosuđa sastali su se i sa predsednikom Tribunala, sudijom Patrikom Robinsonom, koji je zajedno sa sudijama Haškog tribunala sa kolegama iz Srbije razgovarao o nizu zajedničkih i sličnih problema, kao i njihovim rešenjima, kao što su: korišćenje baze podataka, zaštitnim merama za svedoke, procesu potvrđivanja optužnice, sporazumu o priznanju krivice, pravnim standardima i žalbenim postupcima.

Kolege iz Haškog tribunala pokazale su visok stepen uvažanjavanja i razumevanja za probleme sa kojima se srpsko pravosuđe susreće tokom suđenja za ratne zločine, te su prepoznati zajednički problemi i gotovo identični stavovi u njihovom rešavanju sa razlikama koje su posledica različitiH zakonskih rešenja.

Prvi put sudijama iz Republike Srbije je omogućena poseta i  pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

Ovu poseta realizovala je Misija OEBS u Srbiji, u saradnji sa Odeljenjem Ministarstva pravde SAD pri Američkoj ambasadi u Beogradu.

 

24.08.2010.

KONKURS ZA UPIS PRVE GENERACIJE STUDENATA NA PRAVOSUDNU AKADEMIJU

Konkurs za upis prve generacije budućih kandidata za sudije i tužioce na Pravosudnu akademiju objavljen je juče u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Rok za podnošenje prijava za upis traje 15 dana, a prijemni ispit trebalo bi da bude održan oko 20. septembra, izjavio je Tanjugu direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić. Komisija Pravosudne akademije primiće ukupno 20 kandidata na dvogodišnju obuku za sudije i tužioce, rekao je Vujić i dodao da je moguće da taj broj bude i povećan ukoliko Komisija proceni da je potrebno primiti kvalitetnog kandidata. Prijave se podnose Pravosudnoj akademiji, naveo je Vujić.

(Preuzeto od Novinske agencije „Tanjug“)

 

24.08.2010.

STUPILA NA FUNKCIJU NOVOIZABRANA SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

Sudija Jasminka Stanojević koja je odlukom Visokog saveta sudstva izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu stupila je na funkciju na svečanoj sednici svih sudija ovog suda održanoj 4. avgusta 2010. godine.

Promenom Godišnjeg rasporeda poslova za 2010. godinu sudija Jasminka Stanojević je raspoređena u Građansko odeljenje za radne sporove Apelacionog suda u Beogradu koje sada ima četiri veća.

Nakon stupanja na funkciju sudije Jasminke Stanojević u Apelacionom sudu u Beogradu sudijsku funkciju obavlja 75 sudija (uključujući i predsednika suda).

 

20.08.2010.

JAVNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE IZVRŠILAČKOG RADNOG MESTA NA NEODREĐENO VREME

R E P U B L I K A   S R B I J A
APELACIONI SUD U BEOGRADU


Na osnovu člana 47, 48, 49 i 55. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ broj 79/05, 81/05 i 83/05)  člana 20. i 21. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima („Službeni glasnik RS“ broj 3/06) i na osnovu člana 13. tačka 1. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Apelacionom sudu u Beogradu I Su. br. 1/10-38 od 27.04.2010. godine, koji je stupio na pravnu snagu 14.05.2010. godine.

 

OGLAŠAVA JAVNI KONKURS
za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta na neodređeno vreme

 

I
Izvršilačko radno mesto koja se popunjava:


1.    RADNO MESTO SUDIJSKI POMOĆNIK – 10 izvršilaca

a) Opis poslova izvršilačkog radnog mesta: Sudijski pomoćnik u zvanju višeg sudijskog saradnika u sudskom veću obavlja sledeće poslove: pomaže sudiji u radu, proučava pravna pitanja u vezi sa radom sudija u pojedinim predmetima, izrađuje nacrte sudskih odluka i priprema pravne stavove za publikovanje, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove, kao i druge poslove po nalogu predsednika Suda.

b) Opis poslova izvršilačkog radnog mesta: Sudijski pomoćnik u zvanju višeg sudijskog saradnika u Odeljenju sudske prakse obavlja sledeće poslove: prati i proučava praksu sudova i međunarodnih sudskih organa, pregleda sve predmete u kojima je doneta odluka po žalbi, u cilju ujednačavanje sudske prakse, priprema referate o pregledanim predmetima za nadzornog sudiju, priprema nacrte sentenci i mišljenja sudske prakse, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove, kao i druge poslove po nalogu predsednika Suda.

v) Opis poslova: Sudijski pomoćnik u zvanju višeg sudijskog saradnika u Pripremnom odeljenju obavlja sledeće poslove: proučava predmete koji su prosleđeni u Apelacioni sud u Beogradu radi odlučivanja po žalbi, sačinjava službene beleške, analize i obaveštenja po nalogu nadzornog sudije, priprema referate za nadzornog sudiju u pogledu ispitivanja procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanja o pravnim lekovima, priprema nacrte odluka o dozvoljenosti pravnog leka, određuje visinu sudske takse, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove, kao i druge poslove po nalogu predsednika Suda.

g) Uslovi za rad: Pravni fakultet, položen pravosudni ispit i iskustvo od najmanje dve godine u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.

d) Dokazi koji se prilažu uz prijavu na konkurs: original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu, original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih, original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema, dokaz o položenom pravosudnom ispitu, original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci, uverenje da kandidat nije pod istragom i da protiv njega nije podignuta optužnica za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora.

II
Rok za podnošenje prijava na konkurs i sadržina prijava


Rok za podnošenje prijava na konkurs za sva radna mesta je 15 dana. Rok počinje da teče narednog dana od dana kada je konkurs oglašen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i dnevnom listu „Politika“.

Prijava na konkurs sadrži: ime i prezime kandidata, datum i mesto rođenja, adresa stanovanja, podatke o obrazovanju, podatke o vrsti i dužini radnog iskustva s kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio do podnošenja prijave na konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke o stručnom usavršavanju i podatke o posebnim oblastima znanja.

III
Adresa na koju se podnose prijave za konkurs


Apelacioni sud u Beogradu, Beograd, Nemanjina broj 9, sa naznakom: „za javni konkurs“ i nazivom radnog mesta na koje se konkuriše.

V
Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu:


Slađana Ognjenović, saradnik za kadrovske i personalne poslove, telefon: 363-5060.


Napomena:

Fotokopije dokumenata koje nisu overene kod nadležnog organa neće se uzimati u obzir. Nepotpune, neblagovremene i nerazumljive prijave neće se razmatrati.

Državni službenik koje se prijavljuje na javni konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen.

V.F. PREDSEDNIKA SUDA
Sudija Radmila Dragičević Dičić

 

30.07.2010.

SUDIJSKI POMOĆNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU IZABRAN ZA ZAMENIKA TUŽIOCA

Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, izabrala je za zamenika Prvog osnovnog tužioca u Beogradu sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Beogradu Maju Vadnjal.

Maja Vadnjal je od 1. januara 2010. godine u Apelacionom sudu u Beogradu bila raspoređena u Krivičnom odeljenju i Posebnom odeljenju za organizovani kriminal.

Biografiju Maje Vadnjal možete pročitati ovde.

 

22.07.2010.

APELACIONI SUD U BEOGRADU REŠIO OKO 12000 PREDMETA

Sedamdeset i četvoro sudija Apelacionog suda u Beogradu od početka rada suda rešilo je oko 12000 predmeta, od čega oko 6000 „starih“ predmeta.

 

Do 30. juna 2010. godine u ovaj sud pristiglo je oko 27000 predmeta, od čega oko 19000 iz građanske materije, a oko 8000 iz krivične materije.

Prosečan broj predmeta u radu sudije koji postupa u građanskoj materiji je oko 200, a sudije koji postupa u krivičnoj materiji oko 120.

Apelacioni sud u Beogradu, koji je drugostepeni sud za teritoriju cele Republike Srbije za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina, je od ustanovljenja nove mreže sudova 1. januara 2010. godine doneo tri presude u postupcima koji su vođeni za krivična dela organizovanog kriminala i dve presude u postupcima za ratne zločine

 

20.07.2010.

VRHOVNI KASACIONI SUD POTVRDIO PRVU PRESUDU APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

Vrhovni kasacioni sud 8. jula 2010. godine potvrdio je prvu odluku Apelacionog suda u Beogradu koja je po vanrednom pravnom leku dostavljena tom sudu od formiranja nove mreže sudova 1. januara 2010. godine.Presuda Apelacionog suda u Beogradu, koja je bila predmet razmatranja pred Vrhovnim kasacionim sudom po uloženoj reviziji, doneta je 2. marta 2010. godine i njom je delimično usvojena žalba tuženog.

Postupak se vodio radi utvrđivanja visine doprinosa koji je za izdržavanje maloletnog deteta dužan da plati otac.

 

 

 
24.05.2010.

KONKURSI

INTERNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE ŠEST IZVRŠILAČKIH 
RADNIH MESTA SUDIJSKI POMOĆNIK NA NEODREĐENO VREME

Obaveštavamo da je Apelacioni sud u Beogradu raspisao interni konkurs za popunjavanje šest izvršilačkih radnih mesta sudijski pomoćnik na neodređeno vreme, na koji mogu da se prijave državni službenici iz sudova opšte i posebne nadležnosti.

Oglas o internom konkursu je objavljen 24. maja 2010. godine na oglasnoj tabli Apelacionog suda u Beogradu i na internet stranici suda www.bg.ap.sud.rs. Kandidati mogu da podnesu prijave u roku od 8 dana od dana oglašavnja konkursa.

Kandidati prijavu treba da podnesu Apelacionom sudu u Beogradu, Ulica Nemanjina broj 9, sa naznakom „za interni konkurs“ i nazivom radnog mesta na koje se konkuriše.

Grb

R E P U B L I K A  S R B I J A

APELACIONI SUD U BEOGRADU

Na osnovu člana 47, 48 i 50. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ broj 79/05, 81/05, 83/05 i 104/09) i člana 6. stav 2. i 9. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima („Službeni glasnik RS“ broj 3/06, 41/07 i 109/09) i na osnovu člana 13. tačka 1. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Apelacionom sudu u Beogradu I Su. br. 1/10-38 od 27.04.2010. godine, koji je stupio na pravnu snagu 14.05.2010. godine

OGLAŠAVA INTERNI KONKURS

za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta na neodređeno vreme

I

Izvršilačko radno mesto koja se popunjava:

  1. RADNO MESTO SUDIJSKI POMOĆNIK6 izvršilaca

a) Opis poslova izvršilačkog radnog mesta: Sudijski pomoćnik u zvanju višeg sudijskog saradnika u sudskom veću obavlja sledeće poslove: pomaže sudiji u radu, proučava pravna pitanja u vezi sa radom sudija u pojedinim predmetima, izrađuje nacrte sudskih odluka i priprema pravne stavove za publikovanje, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove, kao i druge poslove po nalogu predsednika Suda.

b) Opis poslova izvršilačkog radnog mesta: Sudijski pomoćnik u zvanju višeg sudijskog saradnika u Odeljenju sudske prakse obavlja sledeće poslove: prati i proučava praksu sudova i međunarodnih sudskih organa, pregleda sve predmete u kojima je doneta odluka po žalbi, u cilju ujednačavanje sudske prakse, priprema referate o pregledanim predmetima za nadzornog sudiju, priprema nacrte sentenci i mišljenja sudske prakse, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove, kao i druge poslove po nalogu predsednika Suda.

v) Opis poslova: Sudijski pomoćnik u zvanju višeg sudijskog saradnika u Pripremnom odeljenju obavlja sledeće poslove: proučava predmete koji su prosleđeni u Apelacioni sud u Beogradu radi odlučivanja po žalbi, sačinjava službene beleške, analize i obaveštenja po nalogu nadzornog sudije, priprema referate za nadzornog sudiju u pogledu ispitivanja procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanja o pravnim lekovima, priprema nacrte odluka o dozvoljenosti pravnog leka, određuje visinu sudske takse, vrši samostalno ili pod nadzorom i po uputstvima sudije druge stručne poslove, kao i druge poslove po nalogu predsednika Suda.

g) Uslovi za rad: Pravni fakultet, položen pravosudni ispit i iskustvo od najmanje dve godine u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.

d) Dokazi koji se prilažu uz prijavu na konkurs: original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu, original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih, original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema, dokaz o položenom pravosudnom ispitu, original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci, uverenje da kandidat nije pod istragom i da protiv njega nije podignuta optužnica za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora, lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti.

II

Način oglašavanja internog konkursa i pravo učešća na internom konkursu

Oglas o internom konkursu za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta sudijski pomoćnik na neodređeno vreme objavljuje se na oglasnoj tabli Apelacionog suda u Beogradu i web site Apelacionog suda u Beogradu www.bg.ap.sud.rs.  

Na internom konkursu mogu da učestvuju državni službenici iz sudova opšte i posebne nadležnosti u skladu sa članom 11. Zakona o uređenju sudova.

III

Rok za podnošenje prijava na interni konkurs i sadržina prijava

Rok za podnošenje prijava na interni konkurs je 8 dana. Rok počinje da teče narednog dana od dana kada je interni konkurs oglašen na oglasnoj tabli Apelacionog suda u Beogradu.

Prijava na konkurs sadrži: ime i prezime kandidata, datum i mesto rođenja, adresa stanovanja, podatke o obrazovanju, podatke o vrsti i dužini radnog iskustva s kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio do podnošenja prijave na konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke o stručnom usavršavanju i podatke o posebnim oblastima znanja.

IV

Adresa na koju se podnose prijave za interni konkurs

Apelacioni sud u Beogradu, Beograd, Nemanjina broj 9, sa naznakom: „za interni konkurs“ i nazivom radnog mesta na koje se konkuriše.

V

Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu:

Slađana Ognjenović, saradnik za kadrovske i personalne poslove, telefon: 363-5060.

Napomena: Fotokopije dokumenata koje nisu overene kod nadležnog organa neće se uzimati u obzir. Nepotpune, neblagovremene i nerazumljive prijave neće se razmatrati.

Državni službenik koje se prijavljuje na javni konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen.

V.F. PREDSEDNIKA SUDA

Sudija Radmila Dragičević Dičić

 

13.05.2010.

U 18 SUDOVA JOŠ 104 SUDIJE

Visoki savet sudstva odlučio je da poveća broj sudija u 18 sudova u Srbiji, saopštio je u sredu VSS.

Na sednici koja je održana u sredu 11. maja, doneta je odluka o povećanju broja za 104 sudijskih mesta, navodi se u saopštenju.

U Apelacionom sudu u Beogradu biće angažovano još pet sudija, u Apelacionom sudu u Novom Sadu četiri, u Višem sudu u Beogradu 25, a u Višim sudovima u Jagodini, Kraljevu i Kruševcu po jedan sudija.

Viši sud u Leskovcu dobio je još dva sudijska mesta, Viši sud u Novom Sadu šest, Prvi osnovni sud u Beogradu 31, Osnovni sud u Kruševcu tri, a Osnovni sudovi u Novom Pazaru, Pirotu i Smederevu još dvoje sudija.

Broj sudija u Osnovnom sudu u Subotici povećan je za tri mesta, u Privrednom apelacionom i Privrednom sudu u Beogradu za po šest i Privredni sud u Novom Sadu i Upravni sud za po dva mesta, dodaje se u saopštenju.

(Preuzeto od Novinske agencije „Beta“)

 

23.04.2010.

POVODOM REAKCIJA POJEDINIH MEDIJSKIH KUĆA, STRANAKA U KRIVIČNOM POSTUPKU I PREDSTAVNIKA IZVRŠNE VLASTI NA ODLUKU PRVOSTEPENOG SUDA U KRIVIČNOM POSTUPKU PROTIV OKRIVLjENIH NAVIJAČA PARTIZANA

Ne upuštajući se u zakonitost odluke prvostepenog suda u krivičnom postupku koji se vodi po optužnici Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu protiv okrivljenih navijača Partizana koji se terete za ugrožavanje sigurnosti novinarke B92, povodom reakcija pojedinih medijskih kuća, stranaka u krivičnom postupku i predstavnika izvršne vlasti, kao sudija koji je ceo svoj radni vek proveo u sudijskoj profesiji i koji se trenutno nalazi na mestu vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, koji će i odlučivati po žalbama u ovom postupku smatram da je:

Zarad pravne sigurnosti svih građana ove zemlje, načela podele vlasti i zakonitosti nedopustivo da se sudske odluke komentarišu na način kojim se ugrožava nezavisnost i nepristrasnost suda i poziva na disciplinsku odgovornost i razrešenje sudije zbog odluke koju je doneo u prvom stepenu. Ovo tim pre jer je takvo izveštavanje za vreme trajanja postupka pred sudom zabranjeno odredbama krivičnog zakonika.  U svim sudskim sistemima kontrolu zakonitosti i pravilnosti odluke nižestepenog suda, kao i pravnog shvatanja postupajućeg sudije zauzetog u istoj, vrši neposredno viši sud. To je jedini Ustavom i zakonom priznat način utvrđivanja pravde i ispravljanja eventualnih grešaka u radu nižestepenih sudova.

Ustav Republike Srbije i Zakon o sudijama jasno predviđaju da se sudija ne može pozvati na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Tačno su predviđeni i razlozi za disciplinsku odgovornost i razrešenje sudije, što svakako ne mogu biti nezadovoljstvo stranaka u postupku ili predstavnika izvršne vlasti. Sudski sistem je izgradio i efikasne mere za kontrolu rada sudija i njihovu disciplinsku odgovornost i razrešenje.

Ovoj zemlji nisu potrebne sudije koje će suditi u strahu od organa van sudske vlasti. Takve sudije su veća šteta za svaku državu od bilo kog nestručnog sudije. Nestručnost, ako postoji, ispravlja se lako, ali strah traje dugo, širi se i ugrožava pravnu sigurnost i jednakost svih građana pred zakonom. Cilj reforme sudstva upravo i jeste stručno, efikasno, nezavisno i nepristrasno sudstvo.

Takođe, želim da  skrenem pažnju i na to da način na koji se kontinuirano poslednjih dana izveštava o načinu na koji je sprovedena reforma pravosuđa svakako ne može predstavljati put ka uspostavljanju nezavisnog pravosuđa. Apsolutno je nedopustivo i predstavlja krivično delo da se vrši prisluškivanje razgovora sa nosiocima najviše pravosudne funkcije u Republici Srbiji i da se isto čini javno dostupnim. Nepravilnosti koje su eventualno postojale u postupku opšteg izbora sudija biće preispitane na način koji je predviđen zakonom i u postupku pred Ustavnim sudom, a ne vođenjem tzv. paralelnih sudskih postupaka.

Bez namere da utičem na bilo koji način na slobodu medija apelujem na sva sredstva javnog informisanja da prilikom izveštavanja o nepravnosnažnim sudskim odlukama sačuvaju nezavisnost pravosuđa koja je podjednako važna kategorija kao i nezavisnost medija. Duboko sam uverena da samo takvo izveštavanje može biti u interesu javnosti.

V. F. PREDSEDNIKA SUDA, SUDIJA

Radmila Dragičević Dičić

 

 
16.04.2010.

IMENOVANA ČETVORICA SUDIJA USTAVNOG SUDA SRBIJE

Pošto ostali nisu dobili potrebnu većinu glasova, peti sudija biće naknadno izabran na Opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda

Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda juče je imenovala četiri sudije Ustavnog suda Srbije. To su Bratislav Đokić, sudija Upravnog suda, Goran Ilić, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Milan Marković, republički javni pravobranilac i Milan Stanić, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Očekivalo se da će biti imenovano svih pet sudija s liste kandidata koje su predložili Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, ali nijedan od ostalih šest kandidata nije dobio potrebnu većinu glasova.

Tako Ustavni sud Srbije sada ima 13 od ukupno 15 sudija. Jednog nedostajućeg sudiju treba da imenuje predsednik Republike, na predlog Narodne skupštine, a jednog sudiju moraće naknadno da izabere Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, ali na novi zajednički predlog Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda ima 20 članova, a za imenovanje sudija Ustavnog suda potrebna je apsolutna većina – najmanje 11 glasova.

Kako saznajemo u Vrhovnom kasacionom sudu, nijedan od preostalih šest predloženih kandidata nije dobio više od deset glasova. Pored četiri izabrana kandidata, bili su predloženi Dušan Divjak, zamenik tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Jovica Jovanović, zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Nada Kolarski, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, Tamara Mirović, zamenik republičkog javnog tužioca, Milan Petrović, zamenik tužioca za ratne zločine i Sabahudin Tahirović, sudija Višeg suda u Novom Sadu.

Očekuje se da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca ponovo održe zajedničku sednicu, na kojoj će utvrditi listu kandidata za imenovanje jednog sudije Ustavnog suda. Do kraja prošle godine Ustavni sud je radio sa deset sudija, ali je jedan penzionisan, odnosno razrešen dužnosti na lični zahtev, pa od januara Ustavni sud radi sa devet sudija, jer je za izbor pet sudija bilo neophodno da počne sa radom Vrhovni kasacioni sud.

A. Petrović

(Preuzeto sa web adrese „POLITIKA ONLINE“)

 

12.03.2010.

APELACIONI SUD U BEOGRADU ZADUŽIO PREKO 16000 PREDMETA

Dana 16. februara 2010. godine u Apelacionom  sudu u Beogradu završen je  postupak evidentiranja i upisivanja  u elektronski program za vođenje  predmeta svih 16212 nerešenih preuzetih predmeta od nekadašnjih sudova sa područja ovog suda.  

Do 12. marta 2010. godine ovom sudu na nadležnost upućeno je još 1488 novih predmeta iz krivične materije i 1140 novih predmeta iz građanske materije.  

Svi preuzeti, kao i novoprimljeni predmeti, raspoređeni su sudijama u rad.  

U sudu se redovno održavaju javne sednice, glavni pretresi i rasprave pred drugostepenim sudom.  

Od 01. januara 2010. godine sud je rešio  preko 2123 predmeta.

 

3.02.2010.

RAD U KRIVIČNOM ODELjENjU USPOSTAVLjEN U POTPUNOSTI

U Apelacionom sudu u Beogradu upisani  su svi krivični predmeti koji su primljeni od nekadašnjih okružnih sudova i Vrhovnog suda Srbije, kao i novoprimljeni predmeti, te je rad u krivičnom odeljenju uspostavljen u potpunosti.  

Svaki sudija krivičnog odeljenja primio je u rad u proseku oko 115 predmeta,  dok su sudije koje su, pored rada u  redovnom krivičnom odeljenju, raspoređeni  i u posebna odeljenja ovog suda za organizovani kriminal i ratne zločine dobili u rad ukupno 47 predmeta.  

Upisani su svi hitni parnični predmeti, kao i svi drugi u kojima su postupci po žalbi započeti pre 2009. godine, tako da su sudije parničnog odeljenja do sada zadužile po 130 predmeta, a sudije odeljenja radnih sporova po 220. Očekuje se da će, kada svi predmeti budu upisani, svaki parnični sudija zadužiti oko 300 predmeta, dok će sudija odeljenja radnih sporova zadužiti oko 400 predmeta.  

Do  sada je upisano preko 10.000 predmeta, a očekuje se da se i preostali preuzeti i novoprimljeni predmeti iz građanske  materije raspodele sudijama do 10. februara 2010. godine.  

Do 03. februara 2010. godine u Apelacionom  sudu u Beogradu je rešeno  ukupno 150 predmeta, od čega je 14 presuda.

Prvu  presudu novoformiranog Apelacionog  suda u Beogradu koja je ekspedovana 25. januara 2010. godine potpisala je predsednik veća – sudija Savka Gogić, nekadašnji predsednik drugostepenog krivičnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.

 

12.01.2010.

ZAPOČETA KONAČNA RASPODELA SVIH PREDMETA

U zgradi Apelacionog suda u Beogradu, u Nemanjinoj ulici broj 9, započeta je 12. januara 2010. godine konačna raspodela svih pristiglih predmeta. Kako bi se postupak sproveo u najkraćem roku vršilac funkcije predsednika suda – sudija Radmila Dragičević – Dičić formirala komisije koje čine svi zaposleni, a koje će pod nadzorom za to određenih sudija vršiti evidentiranje i raspoređivanje predmeta kako je uređeno Sudskim poslovnikom.  

Prednost  u raspodeli imaće predmeti koji su po zakonu hitni, a koji su u skladu sa Akcionim planom selidbe predmeta donetim od strane nekadašnjih Okružnih sudova i Vrhovnog suda Srbije, spakovani  u posebne kutije.  Apelacioni sud u Beogradu od uspostavljanja nove mreže sudova 01. januara 2010. godine ima raspored dežurstava sudija za postupanje u najhitnijim predmetima, te su do sada donete odluke.  

Godišnjim  rasporedom poslova Apelacionog  suda u Beogradu formirana su, pored redovnih odeljenja, i posebna. Njih čine: Odeljenje za organizovani kriminal, Odeljenje za ratne zločine, Odeljenje za postupanje u vojnim predmetima, Odeljenje za krivične postupke prema maloletnicima i Odeljenje radnih sporova.

 

5.01.2010.

SVE IZABRANE SUDIJE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU STUPILE NA FUNKCIJU

U ponedeljak 04. januara 2010. godine u bivšoj zgradi Vrhovnog suda Srbije održana  je svečana sednica novoformiranog Apelacionog suda u Beogradu, kojom  je predsedavala vršilac funkcije predsednika suda - sudija Radmila Dragičević Dičić. Na sednici je svih osamdeset i dvoje izabranih sudija stupilo na funkciju, te je od sudija pribavljenjo mišljenje radi donošenja godišnjeg rasporeda poslova.  

Do  useljenja u zgradu u Nemanjinoj ulici broj 9 gde će se nalaziti sedište najviših sudskih instanci, postupanje u najhitnijim predmetima po žalbi, u oblasti građanske i krivične materije, obavljaće se u Višem sudu u Palati pravde u Beogradu, u prostorijama koje su Apelacionom sudu u Beogradu stavljene na raspolaganje.  

Novoformirani Apelacioni sud u Beogradu, prema  Zakonu o uređenju sudova, i Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava obavlja drugostepenu nadležnost na području Viših sudova u Beogradu, Valjevu, Zaječaru, Negotinu, Požarevcu, Smederevu i Šapcu.

Konačna raspodela svih pristiglih predmeta očekuje se odmah nakon useljenja  u zgradu u Nemanjinoj ulici, a  prvo zakazivanje glavnih pretresa u  formiranim većima u skladu sa izmenama Zakonika o krivičnom postupku očekuje se već tokom druge polovine februara meseca.

 

Probatio vincit praesumptionem – Dokaz je jači od pretpostavke (Gajus)