Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

26. jul 2019. godine
NIKOLA CVETKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 527/16 od  26.februara 2019. godine okr. Nikola Cvetković je zbog izvršenja krivičnog dela teško  delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2, u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Nikola Cvetković je oglašen krivim što je 14. septembra 2015. godine, u Beogradu, na deonici puta između naselja Resnik i  Bubanj potoka, kao učesnik u saobraćaju na putevima, upravljao putničkim vozilom ne pridržavajući se saobraćajnih propisa na putevima, i time ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi na taj način što je upravljao vozilom pod dejstvom 1,22 promila alkohola u krvi, usled čega nije bio sposoban za bezbednu vožnju, pa je, krećući se desnom saobraćajnom trakom Kružnog puta, iz pravca Resnika prema Bubanj potoku, iza teretnog vozila koje je vuklo priključno vozilo, započeo preticanje ovog vozila, prešao na levu saobraćajnu traku, namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera, da bi, nakon što je izvršio preticanje ovog vozila, nastavio da se kreće istom saobraćajnom trakom brzinom ne manjom od 70 km/čas, pokušavajući da pretekne i to na delu gde nije dozvoljeno preticanje, drugo NN teretno vozilo koje se kretalo desnom saobraćajnom trakom, na udaljenosti od oko 30 metara ispred teretnog vozila u situaciji kada je u susret vozilu okrivljenog iz suprotnog smera dolazilo drugo putničko vozilo, kojim je upravljao oštećeni M.T, a koje se vozilo kretalo svojom desnom saobraćjnom trakom, te je okrivljeni umesto da se vozilom vrati na svoju desnu saobraćajnu traku, nastavio da se kreće nepromenjenim režimom levom saobraćajnom trakom, pa je, kada su ova dva vozila bila na međusobnoj udaljenosti od oko 41 metar okrivljeni u pokušaju da izbegne kontakt svog vozila sa drugim putničkim vozilom preduzeo radnju skretanja vozila u levo, ali i pored toga, prednjim desnim ugaonim delom vozila udara u prednji desni ugaono-bočni deo drugog putničkog vozila, pri kom kontaktu je njegovo vozilo izašlo sa kolovoza u svoju levu stranu i nakon prevrtanja se zaustavilo oslonjeno na krov, kojom prilikom je okrivljeni zadobio lake telesne povrede, dok je drugo putničko vozilo usled kontakta inercijalnim nekontrolisanim kretanjem udarilo zadnjim desnim uglom vozila u betonski zid, a zatim zadnjim levim uglom udario u prednju desnu ugaonu bočnu stranu tada već zaustavljenog teretnog vozila kojom prilikom je oštećena N.M, koja se nalazila na mestu suvozača drugog putničkog vozila zadobila tešku telesnu povredu, oštećeni M.T, laku telesnu povredu, a oštećena M.G, koja se nalazila na zadnjem sedištu putničkog vozila zadobila smrtnu povredu od koje je na licu  mesta preminula.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 27. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 561/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Nikolu Cvetkovića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ  u vezi sa članom 289, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 3 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji,  prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da se korektno držao pred sudom, izrazio iskreno kajanje zbog posledica koje su nastupile, činjenicu da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, da se u međuvremenu zaposlio i da nije ranije osuđivan kao i njegovo držanje nakon izvršenog krivičnog dela odnosno okolnost da je bio u kontaktu sa porodicom oštećene preminule M.G. i N.M, koji prema njemu nisu istakli imovinsko-pravni zahtev, ali je prvostepeni sud propustio da da adekvatan značaj da činjenici da je u ovoj saobraćajnoj nesreći život izgubilo jedno lice, dok je jedno lice zadobilo tešku telesnu povredu a drugo laku telesnu povredu. Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud dao prenaglašen značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima i iz tog razloga pogrešno zaključio da okrivljenom treba izreći kaznu zatvora u kraćem trajanju, zbog čega je prvostepena presuda u delu odluke o kazni preinačena nalazeći da će se ovakvom vrstom i visinom krivične sankcije postići svrha kažnjavanja. 

 
 
19. jul 2019. godine
BRANISLAV USKOKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Toi 1/16 od 20. decembra 2016. godine usvojen je zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu i od okrivljenog vlasnika Branislava Uskokovića trajno su oduzeta novčana sredstva u iznosu od 62.174,78 evra, a od trećih lica vlasnika (kćerki i unuka) trajno su oduzeta i to kuća u Petrogradskoj ulici u Beogradu, lokal u Makenzijevoj ulici u Beogradu, površine 87 m2, kuća u Topolskoj ulici u Beogradu, stan u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, površine 88,77 m2, kuća – lokal u Darvinovoj ulici u Beogradu, površine 147,26 m2, stan u Kičevskoj ulici u Beogradu, površine 75 m2. Upravljanje trajno oduzetom imovinom je povereno Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Takođe, prvostepenim rešenjem odbijen je zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu da se od okrivljenog vlasnika Branislava Uskokovića trajno oduzme stan u Molerovoj ulici u Beogradu, površine 57 m2, novčana sredstva kod Podgoričke banke u iznosu od 15.000,oo svra i 35.700,oo evra, te da se od trećih lica vlasnika (supruge, kćerki, zetova i unuka) trajno oduzmu novčana sredstva kod „Podgoričke banke“ u iznosu od 16.555,62 evra, samostalna zanatska radnja „Jupiter čisto“ u Kalenićevoj ulici u Beogradu, udeo u akcionarskom društvu „Naša sloga“ u Kovinu, kuća i tri zgrade u Bulevaru kralja Aleksandara u Beogradu, površine 4 ara i 83,30 m2, privredno društvo „Cotto-antico“ u Beogradu, kuća sa lokalom u ulici Baje Sekulića, korisne površine 524,64 m2, stan u ulici Baba Višnjina u Beogradu, površine 131 m2, privredno društvo „Jupiter higijena“ u Beogradu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, osuđeni Branislav Uskoković i njegov branilac, treća lica i njihovi punomoćnici.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog ročišta, 17. juna 2019. godine doneo je rešenje Kž Toi 1/17 kojim je preinačio prvostepeno rešenje i od okrivljenog vlasnika Branislava Uskokovića trajno oduzeo i stan u Molerovoj ulici u Beogradu, površine 57 m2. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepeno rešenje je potvrđeno.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se u žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu ukazuje da je prvostepeni sud pogrešio kad od osuđenog Branislava Uskokovića nije trajno oduzeo i stan u Molerovoj ulici površine 57 m2, jer i taj stan proističe iz sredstava pribavljenih izvršenjem krivičnog dela. Naime, predmetni stan je kupljen 1997. godine i nije kupljen iz zakonitih prihoda osuđenog i njegove supruge imajući u vidu da su u tom periodu kupovane i druge nekretnine, te da je i određene novčane iznose osuđeni poklonio svojim kćerkama, iz čega je ovaj sud izveo zaključak da je pomenuti stan nabavljen sredstvima koji proističu iz izvršenja krivičnog dela.

U delu u kome je potvđeno prvostepeno rešenje da se odbije zahtev Višeg javnog tužioca iz Beograda za trajno oduzimanje imovine od osuđenog i trećih lica Apelacioni sud je utvrdio da je pravilno prvostepeni sud našao da Viši javni tužilac u Beogradu nije dokazao da i ta imovina potiče iz nezakonitih prihoda.


 
 
19. jul 2019. godine
DRAGAN MITIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u  Smederevu K br. 27/18 od 18. oktobra 2018. godine odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega prema okr. Mitiću da je delo izvršio u produženom trajanju podstrekavanjem, a prema okr. Cvetiću i Mraoviću da su delo izvršili u saizvršilaštvu) prema okr. Draganu Mitiću, Vldanu Cvetiću i Mališi Mraoviću.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Smederevu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 6. juna 2019. godine presudu Kž1 65/19 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dragana Mitića, Vladana Cvetića i Mališu Mraovića oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Mitića da je delo izvršio u produženom trajanju podstrekavanjem, a okr. Cvetića i Mraovića da su delo izvršili u saizvršilaštvu).

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Smederevu okr. Draganu Mitiću je stavljeno na teret da je u periodu od 8. septembra 2010. godine do 14. decembra 2011. godine u Smederevu, kao odgovorno lice – stvarni vlasnik preduzeća „Agro forum“ d.o.o, podstrekavao okr. Vladana Cvetića i Mališu Mraovića da kao ovlašćena lica preduzeća „Agro forum“ d.o.o. iskorišćavanjem svojih službenih položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja drugome pribave imovnisku korist i to suprotno Zakonu o robnim rezervama i suprotno ugovornim odredbama izvrše prodaju 6.104.476 kg merkantilne pšenice, 1.767.792,00 kg merkantilnog kukuruza i 115.384,60 kg žive mere tovnih svinja vlasništvo Republičke direkcije za robne rezerve kojim je od strane Direkcije povereno na čuvanje, te izvršenom kontrolom od strane predstavnika Direkcije utvrđen napred navedeni manjak, na koji način je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 173.606.374,20 dinara a za navedeni iznos oštetio Republičku direkciju za robne rezerve.

Nasuprot žalbenim navodima, po nalaženju Apelacionog suda, izreka prvostepene presude je jasna i razumljiva i predstavlja izreku upravo onako kako je ona opredeljena optužnicom koju je  zastupao Viši javni tužilac u Smederevu. Međutim, osnovano se ukazuje žalbom da prvostepeni sud odbija optužbu prema okrivljenima za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica nalazeći da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

U razlozima za nalaženje da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja prvostepeni sud je pravilno našao da se na okrivljene ima primeniti odredba Krivičnog zakonika koja je povoljnija, pošto prvostepeni sud pravilno ocenjuje da su radnjama okrivljenih ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. Naime, u radnjama okrivljenih sadržana su, i po oceni Apelacionog suda, obeležja krivičnog dela iz člana 24. Zakona o robnim rezervama, a koji zakon je važio do 27. novembra 2013. godine, odnosno u vremenskom periodu koji u optužnici određen kao period izvršenja krivičnog dela.

Dalje, pravilno prvostepeni sud zaključuje da je, s obzirom da su radnje koje se stavljaju na teret okrivljenima da su ih preduzeli, preduzete i opisane u vremenskom periodu od 8. septembra 2010. godine do 14. decembra 2011. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud povredio Krivični zakon kada je, ne prihvatajući kvalifikacije Tužilaštva, odbio optužbu, ali u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica za šta u navedenoj situaciji nije bilo mesta. Naime, u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost gonjenja za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, a kako se to osnovano ukazuje u žalbi Višeg javnog tužioca u Smederevu. Međutim, u situaciji kada sud utvrdi da iz činjeničnog opisa proizlazi drugo krivično delo, te kada istovremeno utvrdi da je za to krivično delo nastupila apsolutna zastarelost, prvostepeni sud je bio ovlašćen samo da donese presudu da nije bilo dokaza da su okrivljeni predmetnom prilikom izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, a u odnosu na krivično delo čija bitna obeležja su ostvarena je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.


 
 
19. jul 2019. godine
MILAN STANKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 3975/17 od 4. marta 2019. godine okr. Milan Stanković je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina.

Okrivljeni Milan Stanković je oglašen krivim što je 30. maja 2017. godine, u stanu u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled povišene emocionalne napetosti sa psihološkim sadržajem afekta besa visokog intenziteta, u stanju alkoholne opijenosti i pod dejstvom marihuane, zbog čega je došao u stanje jake razdraženosti koje je sam izazvao svojom krivicom, lišio života svoju majku tako što ju je najpre više puta udario šakom stisnutom u pesnicu i šutirao u predelu glave i tela, nanevši joj povrede, nakon čega ju je kuhinjskim nožem zadao više uboda i posekotina u predelu tela i vrata usled čega je nastupila smrt zbog iskrvavljenja iz prosečenog srca i ushodnog dela aorte.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 18. juna 2019. godine doneo je presudu Kž1 505/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Milana Stankovića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je dao prenaglašen značaj olakšavajućim okolnostima, a sa druge strane nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da je okrivljeni više puta osuđivan zbog krivičnog dela nasilja u porodici izvršenog upravo nad pokojnom oštećenom. Iz napred navedenih razloga je Apelacioni sud, uvažavaćem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o kazni tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, u uverenju da se u odnosu na okrivljenog, kao višestrukog povratnika, samo maksimalnom zaprećenom kaznom zatvora može uticati da ubuduće na vrši ovakva i slična krivična dela, odnosno da će se postići svrha kažnjavanja. 


 
 
2. jul 2019. godine
MILOŠ VELIČKOVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br.  475/18 od 20. marta 2019. godine okr. Miloš Veličković je zbog izvršenja krivičnog dela neovolašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 510 tableta i delova tableta MDMA ukupne neto mase 202,65 grama, 15,68 grama opojne droge THC i jedne elektronske vagice.

Okrivljeni Miloš Veličković je oglašen krivm što je 16. juna 2018. godine, u Beogradu, neovlašćeno radi prodaje držao 510 tableta i delova tableta MDMA ukupne neto mase 202,65 grama, praha opojne droge MDMA i mikrokristalne celuloze, kao i 15,68 grama marihuane.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 27. juna 2019. godine rešenje Kž1 532/19 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, a pored toga povređeno je i pravo odbrane, što je moglo imati uticaj na pravilno presuđenje.


 

2. jul 2019. godine
MILjAN ĐUKIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. 7/18 od 14. februara 2019. godine okr. Miljan Đukić je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti  zabrane upravljanja motornim vozilima „B“  kategorije u trajanju od 5 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miljan Đukić je oglašen krivim što je 18. novembra 2017. godine, u Smederevskoj Palanci, u stanju smanjene uračunljivosti do bitno, ali ne i bitno, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ljudi, usled čega je nastupila smrt dva lica, na taj način što je upravljao putničkim vozilom sa probnom vozačkom dozvolom u vreme zabrane upravljanja, te je u krvi imao 1,54 promila alkohola i vozio nedozvoljenom brzinom ne manjom od 76 km/čas u naselju gde je brzina ograničena na 50 km/čas, izgubio kontrolu nad vozilom usled čega je došlo do destabilizacije, zanošenja i nekontrolisanog kretanja vozila, tako da je desnim bočnim delom vozila u predelu zadnjih desnih vrata udario u stub ulične rasvete koji se nalazio na razdelnom ostrvu između kolovoznih traka, a nakon toga vozilo kojim je upravljao je zarotirano i prešlo put od oko 15 metara gde se zaustavilo u levoj kolovoznoj traci namenjenoj kretanju vozila iz suprotnog smera, kojom prilikom je sada pok. M.Š. koji je sedeo u zadnjem redu iza vozača zadobio teške telesne povrede i na licu mesta izgubio život, a sada pok. P.O. koji je sedeo iza suvozača zadobio teške telesne povrede i na licu mesta izgubio život. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 29. maja 2019. godine doneo je presudu Kž1 382/19  kojom je preinačio prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Miljana Đukića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je neosuđivan, da se radi o mladom čoveku koji je u vreme izvršenja krivičnog dela imao 22 godine, da se porodica pok. M.Š. nije pridružila krivičnom gonjenju, da je okrivljeni u nezgodi i sam zadobio teške telesne povrede, da je ispoljio kajanje i da na strani okrivljenog nije bilo otežavajućih okolnosti. Međutim, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj svim navedenim olakšavajćim okolnostima, pa je Apelacioni sud prvostepenu presudu preinačio i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina nalazeći da će se ovakvom odmerenom kaznom zatvora ostvariti svrha kažnjavanja.


 

2. jul 2019. godine
DRAGAN LjUBISAVLjEVIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K br. 58/17 od 28. decembra 2018. godine okr. Dragan Ljubisavljević je zbog izvršenja krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Okrivljeni Dragan Ljubisavljević je oglašen krivim što je u noći između 24/25. novembra 2016. godine, u napuštenoj kući u Beogradu, u kojoj je neprijavljeno boravio i živeo zajedno sa svojom vanbračnom suprugom, oštećenom Đurđicom Mihajlović, lišio života oštećenu na taj način što je, oko ponoći, kada se vratio kući, oštećenoj, koja je ležala potrbuške na dušeku, dok se nalazio sa njene desne strane, drvenom letvom, metalnom šipkom i stopalom u obući, zadao veliki broj udaraca, najmanje 30, u predelu glave, trupa i udova, nanevši joj povrede čiji se redosled ne može utvrditi, koje povrede su nastale za života jedna za drugom u relativno kratkom vremenskom intervalu i skupa procenjene su predstavljale tešku i po život opasnu telesnu povredu, a koje su sve svojim skupnim dejstvom dovele do smrtnog ishoda, da bi nakon izvršenja dela 21. novembra 2016. godine u 02:00 časa pozvao policiju i prijavio da je oštećenu zatekao mrtvu u navedenom objektu, pokušavajući da prikrije svoje radnje izvršenje i lažno predstavi uzrok smrti oštećene.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 30. maja 2019. godine presudu Kž1 437/19 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se pred sudom držao korektno, da je reč o starijem čoveku koji ranije nije osuđivan, da je bio pod dejstvom alkohola, zbog čega su njegove sposobnosti značaja dela i upravljanjem postupcima bile smanjene, ali ne bitno, dok otežavajuće okolnosti na njegovoj strani nije našao, pa ga je pravilno osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, pravilno nalazeći da će se istom ostvariti svrha kažnjavanja.


 

2. jul 2019. godine
RATKA VRANIĆ

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 659/15 od 15. maja 2018. godine okr. Ratka Vranić je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko – pravnog zahteva upućen na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 24. aprila 2019. godine doneo je presudu Kž1 758/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Ratku Vranić zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ osudio na kaznu  kućnog  zatvora u trajanju od jedne godine (Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu).

Okrivljena Ratka Vranić je oglašena krivom što je počev od neutvrđenog dana sredinom maja meseca 2008. godine pa do 4. juna 2008. godine, u Beogradu, u svojstvu službenog lica – inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, tako što je kao inspektor poreske policije vršeći kontrolu poslovanja preduzeća „N“, utvrdila da je sa računa preduzeća, čiji je vlasnik sin oštećenog, podizana velika količina gotovog novca i to 27.000.000,oo dinara i da se radi o spornim isplatama, koje nije pratila odgovarajuća pisana dokumentacija, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, tako što je tokom aprila meseca 2008. godine bez znanja i naloga odgovornih lica Sektora poreske policije za grad Beograd, neutvrđenog dana sredinom maja 2008. godine od  oštećenog zahtevala da joj preda novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi podnela krivičnu prijavu protiv sina oštećenog, zbog krivičnog dela utaje poreza i da ne bi prosledila nalog za vršenje terenske kontrole za obračun i naplatu poreza preduzeća „N“, pa je dana 4. juna 2008. godine, u svom stanu, od oštećenog primila novac i to 20.000,oo evra.

Po nalaženju Apelacionog suda, iz dokaza izvedenih tokom postupka nesumnjivo proizlazi da je okrivljena u svojstvu službenog lica, inspektora Sektora poreske policije za grad Beograd, Ministarstvo finansija RS, od oštećenog zahtevala poklon i to novac u iznosu od 55.000,oo evra, da ne bi izvršila službenu radnju koju je morala da izvrši, a ta radnja se odnosi na sastavljanje službene beleške i traženje da se izvrši kontrola nad poslovanjem preduzeća „M“.

Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je imao u vidu društvenu opasnost izvršenog krivičnog dela i stepen krivične odgovornosti okrivljene ceneći istovremeno i olakšavajuće okolnosti koje se odnose na raniji život okrivljene, njene godine života, kao i činjenicu da je od izvršenja krivičnog dela protekao period od 11 godina, dok otežavajuće okolnosti sud nije našao. Napred navedenim okolnostima Apelacioni sud je dao karakter naročito olakšavajućih okolnosti pa je okrivljenu osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine nalazeći da će ovako izrečenom kaznom biti postignuta svrha kažnjavanja, te da je ista dovoljna i nužna kako bi se na okrivljenu u dovoljnoj meri uticalo da u budućnosti ne vrši ovakva i slična krivična dela.  


 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)