APELACIONI SUD - Intervjui

Predsednik Apelacionog suda Duško Milenković o opterećenosti sudija, mreži sudova, presudama koje su uzburkale javnost: Broj predmeta po sudiji za godinu dana uvećan za gotovo 30, a priliv za tri meseca veći za 14 odsto.

U TRENUTKU kada jedno hapšenje sustiže drugo, Apelacioni sud u Beogradu pod čijom je kapom 2,7 miliona stanovnika, dobio je novog vršioca funkcije predsednika - sudiju Duška Milenkovića. U ekskluzivnom intervjuu za “Večernje novosti” Milenković najavljuje da će taj sud uskoro doneti i drugostepenu odluku u aferi “Pancir” sa okrivljenim nekadašnjim ministrom odbrane Prvoslavom Davinićem, zatim u slučaju smrti francuskog navijača Brisa Tatona, “duvanske mafije” i ostalima.

- Cilj mi je da pravdu približim svim građanima, da je učinim što dostupnijom i da ona bude jednaka za sve.

* Statistika godinama pokazuje da su sudije Apelacionog suda među najopterećenijima u zemlji, da u nekim slučajevima imaju čak i po 50 odsto više predmeta od kolega u sudovima istog ranga, zbog čega je pravda spora?

- Slažem se da je beogradski Apelacioni sud opterećeniji od ostala tri apelaciona suda. Trenutno, prosečan broj predmeta u radu po sudiji ovog suda je 195, a pre godinu dana imali su po 166 predmeta. Prosečan mesečni priliv predmeta po sudiji u prva tri meseca ove godine je bio 40,63 predmeta, što je 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Osim toga, ovaj sud, za razliku od ostalih, ima drugostepenu nadležnost na teritoriji cele Srbije za krivične predmete iz organizovanog kriminala, ratnih zločina i najvećeg broja krivičnih dela iz oblasti visokohetnološkog kriminala.

* Može li mreža sudova da reši problem neravnomerne opterećenosti sudova?

PONOVO POSTUPAK PROTIV KERTESA *

U KOJIM predmetima, koji su uzburkali javnost, slede presude?

- U postupcima po žalbama koji se vode protiv okrivljenih lekara klinike “Decedra”, predmetu poznatom u javnosti kao “pljačka veka”. Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal, nakon ukidanja odluke ovog suda od strane Vrhovnog kasacionog suda, ponovo se vodi postupak protiv Mihalja Kertesa.

- Prema novoj mreži sudova, koja treba da bude uskoro usvojena, Apelacioni sud u Beogradu pokrivaće područje na kojem je nastanjeno oko 2,3 miliona stanovnika. To je područje viših sudova u Beogradu, Valjevu, Smederevu i Pančevu. Sada pokriva teritoriju na kojoj je nastanjeno oko 2,7 miliona građana. Očekujemo i dodatno rasterećenje - smanjenje za oko 20 odsto predmeta za neka krivična dela za koja više nećemo biti nadležni.

* Sa pozicije sudije Apelacionog suda imate u vidu rad sudija sa beogradskog područja. U čemu najviše greše?

- Do najčešćeg ukidanja presuda u krivičnoj materiji dolazilo je zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, i to zato što su razlozi o odlučnim činjenicama bili nejasni ili uopšte nisu dati, a neretko su i izreke prvostepenih presuda nerazumljive i u suprotnosti sa stanjem u spisima predmeta, kao i zbog nepotpunog ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Gotovo su istovetni razlozi i za ukidanje odluka u građanskoj materiji. Prvostepeni sudovi, posle ukidanja, najčešće postupaju po našim nalozima, a broj otvorenih pretresa u krivičnoj materiji zbog nepostupanja po nalozima ovog suda u prva tri meseca ove godine je bio 57.

* Dugi procesi su rak-rana našeg pravosuđa. Jeste li razmišljali o tome kako da ubrzate suđenja?

- Svi sudovi koji pri razmatranju godišnjeg izveštaja o radu utvrde da postoji veći broj nerešenih predmeta obavezni su da donesu program o rešavanju starih predmeta. U ovom sudu donet je Program rešavanja starih predmeta za 2013. godinu. Programom je predviđen niz mera koje je potrebno preduzeti da bi se predmeti rešili u razumnom roku, a po potrebi vršiće se i njegova izmena radi bržeg rešavanja ovih predmeta. Obaveza je sudija da predmete rešavaju po onom redosledu kojim su primljeni u sud, odnosno po datumu podnošenja inicijalnog akta. Rok u kome će stari predmet biti rešen zavisi od broja takvih predmeta koji zadužuje određeni sudija. Smatram da jedino takav pristup rešavanju starih predmeta omogućava isti pristup sudu svih građana.

HITNO POPUNITI PRAZNA MESTA *

KADA će Apelacioni sud da sudi u punom sastavu? Od 88 sudija, koliko je predvideo VSS, sudi 74...

- Odmah po stupanju na dužnost vršioca funkcije predsednika ovog suda uputio sam zahtev VSS radi popunjavanja 12 sudijskih mesta, a dok se to ne dogodi tražio sam da se u ovaj sud upute sudije na rad do godinu dana. Nadam se da će se VSS izjasniti u najskorije vreme, kao i da će sudije ubrzo biti upućene na rad u ovaj sud.

* Pokazalo se da je sudska praksa veoma neujednačena u Srbiji: sud u Nišu je zbog zastarelosti odbacio tužbe ratnih veterana, a u Beogradu su tužbe prihvaćene. Ima razlika i u visini kazni. Kako ćete to promeniti?

- Rezultat sastanaka sva četiri apelaciona suda je i usvajanje jedinstvene nomenklature na osnovu koje se sve odluke ovih sudova razvrstavaju na jedinstven način. Mislim da na daljem unapređenju saradnje apelacionih sudova u oblasti sudske prakse presudnu ulogu treba da ima VKS, a što je naglašeno i u samom predlogu Nacionalne strategije reforme pravosuđa.

* Javnost često stiče lošu sliku o apelacinim sudovima, pogotovo kada prepolove prvostepene kazne, kao u slučajevima Uroša Mišića, Brisa Tatona...

- Kada je reč o predmetima koji su medijski dosta ispraćeni, javnost se više upoznavala sa tim postupcima pred prvostepenim sudovima, nego u postupcima koji su vođeni pred ovim sudom, a u kojima nije otvoren pretres. S druge strane, u određenom broju medijski atraktivnih predmeta, kao što su postupci protiv Uroša Mišića ili Andrije Draškovića, otvarani su pretresi, ali su mediji bili znatno manje zastupljeni nego pred prvostepenim, Višim sudom. Ja sam u slučaju Andrije Draškovića bio i sudija izvestilac i predsednik veća, a samim tim i svedok znatno manjeg broja novinara u sudnici. Tako je u javnosti stvorena slika da je Apelacioni sud u nekim slučajevima bio “blag” i da nije izrekao “adekvatnu” kaznu. Naglasio bih da su pravni stavovi i kaznena politika ovog suda u navedenim predmetima u skladu sa sudskom praksom.

(Preuzeto od dnevnih novina “Večernje novosti”)