20. МАРТ 2026. године
ПРЕДРАГ ПРОКИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 45/23 од 11. јула 2025. године због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 3 КЗ, осуђени су окр. Предраг Прокић и окр. Димитрије Сарајлин на казну затвора у трајању од по 3 године, окр. Олга Инђин на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, а окр. Роберт Бихлер и окр. Радован Којић на казну затвора у трајању од по 2 године.
Такође према окривљенима је изречена мера безбедности одузимања и то једног путничког возила, више мобилних телефона, као и од окр. Бихлера новца у износу од 80 евра.
Окривљенима Предрагу Прокићу, Олги Инђин и Роберту Бихлеру одузима се имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то у износу од 1.600 евра (окр. Прокић), 1.200 евра (окр.Олга Инђин) и 200 евра (окр. Роберт Бихлер) који су ови окривљени дужни да уплате у корист буџета Републике Србије у динарској противвредности.
Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду од 6. априла до 16. септембра 2021. године на територији Републике Србије у саставу групе, ради повременог вршења кривичног дела, а ради непосредног стицања финансијске користи, по претходном договору, омогућили у седам наврата ирегуларним мигрантима недозвољени транзит кроз Србију, од чега у четири наврата и недозвољени боравак за 33 ирегуларна мигранта, од којих је 16 прешло границу Србије у Румунију.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац за организовани криминал и браниоци свих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 5. фебруара 2026. године пресуду Кж1 По1 21/25 којом се одбијају као неосноване све жалбе те потврђује првостепена пресуда.
20. МАРТ 2026. године
НЕБОЈША КОВАЧЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 169/24 од 30. децембра 2024. године:
• због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ (од чега окр. Димић у саизвршилаштву), окр. Игор Димић је осуђен на казну затвора у трајању од 8 година, док је окр. Братислав Радовановић осуђен на казну затвора у трајању од 4 године,
• окр. Иван Бакрач је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ и кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеца и на новчану казну у износу од 150.000,00 динара и
• окр. Петар Павловић је због извршења кривичног дела кријумчарење из члана 236 став 1 КЗ и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 150.000,00 динара.
Такође, првостепеном пресудом окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона, ПВЦ пакета, електронске вагице и др и од окр. Павловића два гасна пиштоља, док је од окр. Петра Павловића одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 1.150 евра, а такође према окр. Ивану Бакрачу изречена је мера безбедности протеривања странца из земље у трајању од 5 година.
Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од краја јуна до 12. јула 2022. године, на територији Републике Србије и Републике Турске, окр. Димић и окр. Бакрач, заједно са окр. Небојшом Ковачевићем према којем је кривични поступак раздвојен, неовлашћено ради продаје куповали и преносили опојну дрогу - хероин, а окр. Бакрач и Павловић се, по претходном договору, бавили преношењем робе преко царинске линије избегавајући мере царинског надзора, тако што су окр. Димић и Бакраћ, по претходном договору са окр. Ковачевићем који је финансирао куповину опојне дроге - хероин, остварујућу ову заједничку одлуку, окр. Димић за време боравка у Републици Турској у периоду од 1. до 8. јула 2022. године купио 4.284,61 грама опојне дроге - хероин коју је расподелио у осам пакета, коју је опојну дрогу у периоду од 4. до 8. јула 2022. године преузео окр. Бакрач и, по претходном договору са окр. Ковачевићем, за накнаду од 1.000 евра по килограму хероина организовао транспорт опојне дроге из Републике Турске у Републику Србију тако што је опојну дрогу упаковао у један од дванаест пакета ароматизованог дуванског производа набављеног у Турској и ове пакете у којима се налазила и прикривена опојна дрога у близини истанбулског аеродрома дана 9. јула 2022. године, преко трећих лица - турских држављана, предао окр. Павловићу, ради транспорта у Србију, а окр. Павловић тих дванаест пакета сместио у теретни део теретног возила, избегавајући мере царинског надзора, преко граничног прелаза превезао наведену робу и опојну дрогу на територију Републике Србије, наставио вожњу до Београда и истог дана у Добановцима их предао окр. Бакрачу, те су дрогу заједно спаковали у гепек путничког возила које је возио окр. Бакрач, а које је возило ради преузимања опојне дроге претходно позајмио од окр. Ковачевића, започео вожњу да би га на Ибарској магистрали зауставила полиција, те прегледом возила пронашла исте пакете који су уз потврду одузети од окр. Бакрача. Окр. Петар Павловић је оглашен кривим и што је 12. јула 2022. године неовлашћено држао конвертавилно оружје и то стартно гасно оружје - два пиштоља, уклоњеног фабричког броја, док је окр. Братислав Радовановић оглашен кривим и што је дана 4. октобра 2022. године на територији Републике Србије неовлашћено ради продаје преносио опојну дрогу и то хероин, на тај начин што је наведеног дана из правца Ниша ка Београду, у аутобусу превозника „Ниш експрес" преносио један платнени ранац црне боје у коме се налазила опојна дрога хероин у смеси са кофеином и парацетамолом укупне нето масе 3.630,41 грама која је била распоређена у 8 мањих ПВЦ пакета, па је након доласка аутобуса у Београд, на аутобуском стајалишту предао ранац са опојном дрогом хероин окр. Димићу, након чега су се разишли, па је окр.Радовановић отишао у правцу главне аутобуске станице у Београду одакле се истог дана вратио у Ниш. Окр. Димић је оглашен кривим и што је 4. октобра 2022. године у Београду неовлашћено ради продаје држао супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то хероин, на тај начин што је након изласка из локала у приземљу зграде у коме је држао један платнени ранац у коме се налазила опојна дрога хероин у смеси са кофеином и парацетамолом укупне нето масе 3.630,41 грама која је била распоређена у 8 мањих пакета.
Такође, првостепеном пресудом окр. Игор Димић, Иван Бакрач, Братислав Радовановић и Петар Павловић су ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346 став 5 КЗ, те су окр. Радовановић и окр. Павловић ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 5 КЗ.
Оптужницом Јавнот тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од 12. новембра 2021. године до 12. јула 2022. године, на територији Републике Србије и Републике Турске, заједно са правноснажно осуђеним Марком Димитријевићим, као организована криминална група неовлашћено ради продаје куповали и преносили супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то хероин и као организована криминална група, избегавајући мере царинског надзора, преносили робу преко царинске линије при чему је окр. Ковачевић организовао организовану криминалну групу која је имала за циљ вршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и кривично дела кријумчарење, ради непосредног стицања финансијске користи, па су у наведеном периоду окр. Димић, Бакрач, Радовановић, Павловић и Димитријевић постали припадници наведене организоване криминалне групе прихватајући задатке у складу са својим улогама предвиђеним у оквиру плана који је осмислио окр. Ковачевић, а који план је подразумевао ради продаје набавку и транспорт опојне дроге и робе из Републике Турске у Републику Србију.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Тужилаштва за организовани криминал и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 19. новембра 2025. године пресуду Кж1 По1 11/25 којом је, делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца првостепена пресуда преиначена само у погледу одлуке о казнама, па је окр. Игор Димић осуђен на казну затвора у трајању од 10 година, окр. Иван Бакрач на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 2 месеца и новчану казну у износу од 300.000,00 динара, а окр. Петар Павловић на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара, док је жалба јавног тужиоца одбијена као и жалбе бранилаца окривљених и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
По налажењу Апелационог суда, побијана пресуда је резултат свеобухватне анализе и правилне оцене изведених доказа и, супротно наводима жалби одбране и јавног тужиоца, ван сваке разумне сумње је утврђено да су окривљени извршили инкриминисане радње у време, на месту и на начине ближе наведене у осуђујућем делу побијане пресуде и у њима се стичу елементи кривичних дела за која су оглашени кривима, жалбени наводи којима се оспорава оцена доказа дата од стране првостепеног суда и с тим у вези, правилност примене кривичног закона, оцењени су неоснованим.
Испитујући побијену пресуду у погледу одлуке о казнама, Апелациони суд у Београду налази да су жалбени наводи јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал делимично основани. Наиме ценећи на страни окр. Димића као олакшавајућу околност његове породичне прилике, а као отежавајуће околности да је до сада већ осуђиван за истоврсно кривично дело и упорност у вршењу кривичног дела, с обзиром да је извршено у два наврата и то са знатнијом количином опојне дроге, другостепени суд га је осудио на казну затвора у трајању од 10 година. Ценећи на страни окр. Бакрача као олакшавајућу околност да до сада није осуђиван и у битном искрено држање пред судом којим је допринео расветљавању околности извршења кривичног дела, а као отежавајућу околност знатнију количину опојне дроге у чијем је преносу учествовао, другостепени суд му је претходно утврдио појединачне казне затвора и то за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у трајању од 5 година, а за кривично дело кријумчарење у трајању од 7 месеци и новчану казну у износу од 300.000,00 динара, и потом га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 2 месеца и новчану казну од 300.000,00 динара, док је на страни окр. Павловића као олакшавајуће околности ценио да до сада није осуђиван и његово искрено држање пред судом, а у одсуству отежавајућих околности, другостепени суд му је задржао као правилно утврђене појединачне казне затвора и то за кривично дело недовзољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја и за кривично дело кријумчарење у трајању од по 7 месеци, али му је новчану казну одмерио на 300.000,00 динара и потом га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и новчану казну од 300.000,00 динара. По оцени Апелационог суда у Београду овако одмерене казне су сразмерне тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљених, али и довољне да би се остварила сврха кажњавања.
20. март 2026. године
ФАХРО РЕШОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 93/25 од 23. октобра 2025. године окр. Фахро Решовић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 1 КЗ и у продуженом трајању кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и истовремено му је одређена мера безбедности одузимања предмета и то фалсификованих докумената као и противправне имовинске користи у износу од 2.660 евра у динарској противвредности.
Окр. Фехро Решовић је оглашен кривим што је у периоду од 7. априла до 1. новембра 2022. године у Новом Пазару, Београду, Панчеву, организовао групу која је постојала одређено време и деловала споразумно са циљем да ради стицања финансијске користи у дужем временском периоду врши кривично дело фалсификовање исправе, чији су припадници постали осуђени Харис Лекић и Денис Крушевљанин, па су тако у оквиру планиране активности групе за новчану надокнаду лицима која су била заинтересована за набавку лажних исправа Републике Србије, Републике Украјине и држава ЕУ набавили лажне јавне исправе ради употребе на којима су се у зависности од врсте исправе налазиле фотографије и лични подаци заинтересованих лица, предавали овакве лажне јавне исправе заинтересованим лицима и од њих примали новац, у вези чега је окр. Решовић руководио и одлучивао о свим битним детаљима у поступку од тренутка када би био постигнут договор са заинтересованим лицем да за новчану надокнаду добије лажне јавне исправе па док то лице не би преузело лажне јавне исправе од припадника групе и исплатило договорени новчани износ, припадницима групе издавао задатке у вези проналаска заинтересованих лица, прибављања личних података и фотографија, набављања лажних јавних исправа Републике Србије, Републике Украјине и државе ЕУ, предаје лажних јавних исправа и преузимања новца, давао припадницима групе део новца добијен од заинтересованих наручилаца лажних јавних исправа у складу са њиховом улогом у оквиру групе, проналазио заинтересована лица, од њих примао новац за набавку јавних лажних исправа, вршио испоруку лажних јавних исправа, примао новац од припадника групе добијен од заинтересованих лица, у вези испоручених лажних исправа.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац за организовани криминал и браниоци окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 2. марта 2026. године пресуду Кж1 По1 26/25 којом је одбио као неосноване све жалбе те потврдио првостепену пресуду.
По оцени Апелационог суда, на основу свих изведених анализираних доказа, а који су делом потрепљени и признањем окривљеног, правилно је првостепени суд утврдио да је окр. Решовић организовао осуђене Лекића и Крушевљанина ради вршења кривичног дела фалсификовање исправа које имају карактер јавних исправа, како би се заинтересованим лицима уз одређену накнаду прибавли лажни документи који би они даље користили, чиме су им створени услови за даљу криминалну делатност. Такође правилно је првостепени суд, имајући у виду међусобни однос између организатора и чланова, нашао да је група претежно деловала споразумно и договорно, при чему су организатори и чланови имали своје релативно дефинисане улоге, али не на нивоу беспоговорног извршења задатака и наредбодавно - извршног хијерархиског карактера који је обележје организоване криминалне групе, па је у том смислу правилно првостепени суд закључио да је окр. Решовић организовао групу, а не организовану криминалну групу, како му је то стављено на терет оптужним актом. Са друге стране, и по оцени овога суда, не може се прихватити ни став о обичном саизвршилаштву, а што је била теза одбране, будући да на несумњив начин утврђене чињенице указују да је постојао одређени степен организације и поделе улога, довољан за закључак да је окр. Решовић организовао групу.
Апелацоини суд у Београду налази да је првостепени суд приликом одлучивања о избору и висине кривичне санкције коју ће изрећи окр. Решовићу правилно ценио од отежавајућих околности на страни окривљеног, најпре бројност радњи извршења кривичног дела будући да, супротно жалбеним наводима одбране, управо број радњи које су ушле у састав продуженог кривичног дела прелази меру која је потребна за постојање истог, те је правилно ценио на страни окривљеног исказану упорност и висину стечене противправне имовинске користи, а од олакшавајућих околности правилно је ценио чињеницу да је реч о неосуђиваном лицу, породичном човеку, признање продуженог кривичног дела фалсификовање исправе, као и његове личне прилике. Ценећи све наведене околности правилно је првостепени суд окр. Решовићу најпре утврдио појединачне казне затвора и то за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела казну затвора у трајању од 8 месеци, а за кривично дело фалсификовање исправе у продуженом трајању казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци налазећи да су исте сразмерне тежини извршених кривичних дела, степену кривице окривљеног и насталим последицама, а затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године, правилно налазећи да ће се овако изреченом казнном остварити сврха кажњавања, како на генералном плану, тако и на плану специјалне превенције.
9. март 2026. године
ЗОРАН ЈОТИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 67/24 од 27. јануара 2025. године:
• окр. Зоран Јотић је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и продуженог кривичног дела прање новца из члана 245 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 9 година и на новчану казну износу од 200.00,00 динара,
• окр. Игор Гајић је због извршењау саизвршилаштву кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 7 година,
• због извршења кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ окр. Саша Зораја је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци, док је окр. Ива Петровић осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 1 месеца и
• окр. Стефан Радулац је због извршења у саизвршилаштву кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став. 4 КЗ, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 18 година.
Такође, првостепеном пресудом окр. Зоран Јотић, Игор Гајић, Саша Зораја, Стефан Радуљац, Ива Петровић и Вук Петровић су ослобођени од оптужбе да су извршили и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ, те је окр. Вук Петровић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ.
Окривљени су ослобођени оптужбе да су у периоду од 7. маја 2018. године до 15. августа 2019. године, у Крушевцу, окр. Зоран Јотић организовао организовану криминалну групу, чији су припадници били окр. Гајић, Радулац, Зораја, Ива Петровић и Вук Петровић, као и правноснажно осуђени Марија Јотић и Ненад Јовановић, која група је у поменутом временском периоду деловала споразумно у циљу вршења кривичних дела прање новца, убиство и помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, а све ради стицања незаконите финансијске користи, тако што је окр. Зоран Јотић осмислио план да лично и преко других лица - правноснажно осуђених Марије Јотић и Ненада Јовановића, врши пренос имовине - новца који потиче од његове криминалне делатности и користи ту имовину, а у намери да се прикрије њено незаконито порекло, као и да се у циљу елиминисања конкуренције лише живота чланови других криминалних група, с тим даа се непосредним учиниоцимаа тих кривичних дела убиства пружи посебна логистичка подршка и сва потребна помоћ након извршења ових кривичних дела, како не би били откривени, па су окр. Гајић и Радулац, као и правноснажно осуђени Марија Јотић и Ненад Јовановић прихватили овакав криминални план организатора окр. Зорана Јотића, те су у наведеном временском периоду извршавали конкретне задатке које им је он одредио, па је тако окр. Зоран Јотић организовао лишење живота сада пок. Дејана Станковића званог „Ждрокинац" припадника супарничке криминалне групе „Ждрокинци" тако што је ангажовао окр. Радулца да непосредно изврши то кривично дело и обезбедио му одговарајућу логистичку подршку за извршење тог дела од стране окр. Гајића, те окр. Радулцу обезбедио унапред обећано прикривање тог кривичног дела, њега као учиниоца, те средстава којима је учинио то кривично дело и трагова тог кривичног дела, а такође је, лично и преко правноснажно осуђених Марије Јотић и Ненада Јовановића вршио пренос имовине - новца, који потиче од његове криминалне делатности и користио ту имовину, са знањем да тај новац - имовина потиче од његове криминалне делатности, а у намери да се прикрије незаконито порекло те имовине, те је окр. Игор Гајић, по налогу окр. Јотића непосредно обезбедио логистичку подршку окр. Радулцу приликом лишења живота сада пок. Дејана Станковића, његово прикривање, као и учиниоца тог кривичног дела, те прикиравање средстава којима је то кривично дело извршено и трагова тог кривичног дела, окр. Стефан Радулац по налогу окр. Јотића и уз унапред обећану логистичку подршку окр. Гајића лишио живота са да пок. Дејана Станковића, окр. Саша Зораја, Ива Петровић и Вук Петровић који су постали припадници организоване криминалне групе након лишења живота сада пок. Дејана Станковића, након извршења овог кривичног дела, а по налозима окр. Јотића заједно са окр. Гајићем на разне начине помагали окр. Стефану Радулцу, као непосредном учиниоцу да не буде откривен.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, окр. Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац, те њихов бранилац, као и браниоци осталих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног главног претреса, донело је већином гласова дана 5. децембра 2025. године пресуду Кж1 По1 12/25 којом је, поновном оценом изведених доказа, преиначило првостепену пресуду те је окр. Зоран Јотић због извршења кривичног дела прање новца из члана 245 став 3 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну од 100.000,оо динара, док су окр. Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац ослобођени од оптужбе да су 6. јуна 2018. године учинили кривично дело убиство из члана 113. КЗ, а окр. Стефан Радулац и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ, те окривљени Саша Зораjа и Ива Петровић по једно кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ, док је првостепена пресуда у ослобађајућем делу потврђена.
Окривљени Зоран Јотић је оглашен кривим што је у периоду од маја 2018. године до 15. августа 2019. године, у Крушевцу и Параћину, вршио пренос имовине - новца у износу од 300.000 евра, са знањем да та имовина потиче од његове криминалне делатности, у намери да се прикрије незаконито порекло те имовине, тако што је најпре осуђени Ненад Јовановић у току 2003. године, након покретања кривичног поступка против окр. Јотића и његовог лишења слободе због кривичних дела злочиначко удруживање и изнуда за које је правноснажно осуђен на јединствену казну затвора од 12 година, наведени новчани износ од 300.000 евра у готовини најпре примио на чување од бивше супруге окр. Јотића иако је знао да та имовина потиче од криминалне делатности окр. Зорана Јотића, те је затим тај новац држао код себе и делимично га користио све до маја 2018. године када је са окр. Јотићем постигао договор да са његовом супругом, осуђеном Маријом Јотић закључи фиктивни уговор о зајму, у којем би се та осуђена појавила као зајмодавац, а осуђени Ненад Јовановић као зајмопримац, како би на тај начин прикрио незаконито порекло тог новца и истовремено створили правни основ да окривљени Јотић преко своје супруге, осуђене Марије Јотић, поново дође у посед тог незаконито стеченог девизног новца, па се, поступајући по том договору, у наведеном циљу, осуђена Марија Јотић, најпре дана 18. маја 2018. године фиктивно развела од окр. Јотића, наставивши заправо да живи са њим у заједници у стану у Крушевцу, након чега су дана 23. маја 2018. године, осуђена Марија Јотић, као зајмодавац, и осуђени Ненад Јовановић, као зајмопримац, закључили фиктивни уговор о зајму на износ од 300.000 евра са роком враћања до 31. децембра 2018. године и оверили га код јавног бележника, сачинивши претходно признаницу са неистинитом садржином од 22. маја 2018. године, из које произлази да је осуђена Марија Јотић осуђеном Јовановићу претходно предала наведени девизни износ иако примопредаје тог новца између њих није било, па, су, по наведеном фиктивном уговору о зајму, а на име враћања тог наводног зајма, на молбу осуђеног Ненада Јовановића, чланови породице овог осуђеног, на текући рачун осуђене Марије Јотић до сада уплатити у готовини укупан износ од 4.257.000,00 динара.
Окривљени Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац су ослобођени од оптужбе да су 6. јуна 2018. године, у Крушевцу, делујући у саставу организоване криминалне групе, лишили живота сада пок. Дејана Станковића „Ждрокинац", тако што је окр. Зоран Јотић, у уверењу да сада пок. Станковић планира његову скору ликвидацију, знајући да је претходно, дана 7. маја 2018. године окр. Радулац лишио живота сада пок. Војина Станковића, сина Дејана Станковића, одмах након тог догађаја ступио у контакт са окр. Радулцем, који се скривао на непознатој локацији, предочивши му да ће отац сада покојног Војина Станковића, вероватно ускоро покушати да лиши живота њих двојицу, уколико они и окривљени Игор Гајић претходно не лише живота сада покојног Дејана Станковића, па је предложио окр. Радулцу да употребом ватреног оружја лично лиши живота сада покојног Дејана Станковића, унапред му обећавши у договору са окр. Гајићем да ће му он и окр. Гајић непосредно пружити логистичку подршку при лишењу живота Дејана Станковића и прикривати након извршења тог кривичног дела, те прикрити средства којима ће то кривично дело бити извршено, као и трагове тог кривичног дела, што је окр. Радулац и прихватио, па је, по претходном договору 6. јуна 2018. године окр. Јотић окр. Гајићу ставио на располагање путничко моторно возило марке „Голф" којим се окр. Гајић довезао у близину хотела и остао да чека окр. Радулца, док је окр. Радулац пешице дошао испред хотела, наоружан пиштољем и потпуно маскиран и чекао да сада пок. Дејан Станковић изађе из теретане тог хотела, па је, када је сада пок. Дејан Станковић дошао до свог скутера, пришао до њега, извадио поменути пиштољ, који је неовлашћено носио, те је у правцу сада пок. Станковића који је видео пиштољ и почео да бежи у трку испалио 13 метака, од којих га је најмање 8 погодило у различите делове тела, те је на лицу места преминуо, а затим трчећим кораком дошао до возила марке „Голф", којим га је окр. Гајић одвезао до места познатог по називом „Шумице" где су окр. Гајић и Радулац полили са три кантице бензина и запалили маскирану јакну и панталоне које је окр. Радулац претходно имао на себи, након чега је окр. Гајић одвезао окр. Радулца на непознату локацију како не би био пронађен од стране полиције, а затим наведено путничко моторно возило вратио окр. Јотићу, који га је одмах одвезао у ауто-перионицу у Крушевцу, захтевајући од присутних радника да изврше прање споља и изнутра, а у циљу уништења евентуалних биолошких трагова окр. Радулца и свих других трагова наведеног кривичног дела у том возилу, што је спречено благовременом интервенцијом полицијских службеника, па су затим припадници ове криминалне групе постали окривљени Саша Зораја, Ива Петровић и Вук Петровић, који су по упутствима окр. Зорана Јотића и уз његово учешће и учешће окр. Игора Гајића, на разне начине помагали окр. Радулцу да не буде откривен као непосредни учинилац кривичног дела убиство, те је након десетодневног скривања окр. Радулца на непознатој локацији у Крушевцу окр. Јотић са окр. Гајићем организовао илегално пребацивање окр. Радулца у Релублику Босну и Херцеговину тако што су, по упутству окр. Јотића, окр. Зораја и Гајић дана 16. јуна 2018. године преузели окр. Радулца на неутврђеној локацији у Крушевцу, одакле је окр. Зораја својим путничким моторним возилом превезао окр. Гајића и Радулца, аутопутем, преко Београда и Руме, до непосредне близине граничног прелаза „Павловића мост", при чему је окр. Радулац сво време ове вожње лежао на задњем седишту и у простору између предњег и задњег седишта поменутог возила, а окр. Гајић се испред наплатних рампи премештао са седишта сувозача на задње седиште, све у циљу да сигурносне камере на наплатним рампама не региструју присуство окр. Гајића и Радулца у наведеном возилу, па су по доласку у близину наведеног граничног прелаза окр. Зораја и Гајић, преко својих криминалних веза из Републике Босне и Херцеговине, омогућили окр. Радулцу да илегално пређе на територију те стране државе, након чега је, по одобрењу окр. Јотића и по његовим упутствима, контакт са окр. Радулцем непосредно одржавала и пружала му потребну финансијску помоћ окр. Ива Петровић, па је окр. Вук Петровић дана 24. новембра 2018. године своје путничко возило уступио окр. Иви Петровић која је потом заједно са њиховим познаником отпутовала у Босну и Херцеговину где је окр. Радулцу пружила потребну финансијску и другу помоћ у скривању, па је затим 26. јануара 2019. године по одобрењу окр. Јотића, истим путничком возилом, знајући за сврху овог њеног путовања поново отпутовала у Републику Босну и Херцеговину где је потом заједно боравила са окр.Радулцем све док их није открила полиција по расписаној међународној потерници за окр. Радулцем, након чега се са тим окривљеним илегално пребацила на другу локацију, а након сазнања за ове догађаје окривљени Јотић Гајић и Вук Петровић су дана 13. фебруара 2019. године од познаника преузели његов нови пасош, након чега је окр. Јотић овај лични документ, преко својих криминалних веза послао окр. Радуљцу а у циљу његовог евентуалног преласка у неку другу страну замљу, па се окр. Ива 1. марта 2019. године вратила у Србију, након чега је наставила да шаље новац окр. Радулцу у циљу финансирања његовог даљег скривања у Босни и Херцеговини, када је приликом покушаја преузимања новца, 17. јула 2019. године, у Бања Луци, по расписаној међународној потерници, окр. Стефан Радулац лишен слободе.
По оцени Апелационог суда, правно ценећи утврђено чињенично стање, у радњама окривљеног Јотића стичу се сва битна обележја кривичног дела прање новца, извршеног у време, на месту и на начин како је то ближе описано изреком другостепене пресуде.
Одлучујући о кривичној санкцији у односу на окр. Зорана Јотића, Апелациони суд је од олакшавајућих околности ценио његове личне и породичне прилике, протек времена од последње осуде, док је од отежавајућих околности ценио његов ранији живот, односно осуђиваност, те га је осудио за извршено кривично дело прање новца на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 100.000,оо динара, налазећи да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања.
Надаље је оценом изведених доказа закључено да није на несумљив начин доказао да је окр Зоран Јотић у периоду од 31. децембра 2004. године до 15. августа 2019. године у Крушевцу заједно са осуђеном Маријом Јотић вршио конверзију и пренос имовине у укупном износу од 200.000 евра са знањем да та имовина потиче од криминалне делатности, у намери да се прикрије незаконито порекло те имовине а такође и да је користио ту имовину тако што је осуђена Марија Јотић по договору са окривљеним Зораном дана 31. децембра 2004. године као суинвеститор са Миодрагом Васиљковићем као инвеститором закључила уговор о заједничком финансирању градње стамбено пословних објеката, којим је уговорено да девизни новац у износу од 200.000,оо евра, који је окр. Јотић претходно позајмио Васиљковићу а која потиче од раније криминалне делатности окр. Јотића, представља улагање осуђене Марије Јотић у изградњу стамбено пословних објеката, те се уписала као власник станова у изграђеном објекту, након чега је држала и користила сама ту имовину до марта 2018. године када се окр. Зоран Јотић вратио са издржавања раније правноснажно изречене казне затвора и заједно са осуђеном Маријом Јотић држао и користио ту имовину. Ово стога што ни из једног изведеног доказа, како писаног, тако ни исказа сведока не произлази да новац потиче од криминалне активности. Наиме, за тврдњу да новац у износу од 200.000,оо евра потиче од криминалне делатности окр. Зорана Јотића није било чврстих и необоривих доказа, већ је све остало у границама индиција и претпоставки. Поред чињенице да се није могло утврдити ни о којој се криминалној делатности окр. Зорана Јотића ради а из које је потекао новац који је позамљен сведоку, по оцени суда, нема доказа ни да је окр. Јотић заједно са осуђеном Маријом Јотић вршио на описани начин пренос и конверзију тог новца у намери да прикрије незаконито порекло истог. Имајући у виду наведено, током поступка није на несумљив начин доказана тврдња оптужбе да је окр. Јотић предузео радње једног продуженог кривичног дела прање новца већ је током поступка доказано да је предузео радње једног кривичног дела прање новца, па је кривично дело прање новца ближе описано у ставу III (тачка 2) оптужнице изостављено из изреке другостепене пресуде.
Такође, по оцени Апелационог суда, из доказа изведених у доказном поступку, те чињеница утврђених њиховим извођењем није доказано да су окривљени Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац извршили кривично дело убиство, те окр. Радулац и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, а окривљени Зораја и Ива Петровић по једно кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, како им се то ставља на терет оптужницом.
Наиме, по оцени Апелационог суда одбране окр. Јотића и Гајића сагласне су другим изведеним доказима, те их је суд прихватио. По налажењу Апелационог суда није логично да је окр. Јотић, с обзиром на ранији живот и криминалну прошлост, засигурно познат у граду у коме живи, аутомобил своје супруге дао окр. Гајићу са сазнањем да ће исто бити коришћено при убиству Дејана Станковића, управо свесни бројних сигурносних камера постављених на разним објектима у центру града, те није логично ни да окр. Гајић у возилу на коме се јавно виде регистарске таблице, без да је предузео било шта у циљу скривања свог идентитета дочекује извршиоца кривичног дела, нити из било ког доказа произлази да он чека окр. Радулца.
По налажењу Апелационог суда, основано се жалбама окр. Стефана Радулца и његовог браниоца указује да ниједним изведеним доказном ни појединачно нити у вези да другим доказима изведеним у доказном поступку, није на несумњив и поуздан начин утврђено да је окр. Радулац лишио живота сада пок. Дејана Станковића користећи притом пиштољ који је неовлашћено носио. Овакав закључак не произлази ни из одбране окривљених, нити из исказа саслушаних сведока, а ни из објективних показатеља лица места.
Притом, Апелациони суд, Посебно одељење за организовани криминал налази да су наводи оптужног акта у делу који се односи на пружање помоћи непосредном извршиоцу кривичног дела убиство Дејана Станковића (који је у оптужници означен као Стефан радулац) а од стране окр. Саше Зораје и Иве Петровић да извршилац не буде откривен, остали нејасни, нелогични и на доказима неутемељени.
С обзиром да основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница несумњиво утврђених на основу изведених доказа, које су чврсто и логички повезане да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и са пуном сигурношћу упућују на једини могући закључак да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе, та да се изведеним доказима искључује свака друга могућност, то према оцени Апелационог суда у конректном случају на основу изведених доказа се не може извести закључак о утврђивању релевантних чињеница које би указивале на несумњиву доказаност да су окривљени Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац извршили кривично дело убиство, те окр. Радулац и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, а окривљени Саша Зораја и Ива Петровић по једно кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, како им се то ставља на терет оптужницом.
У погледу ослобађајућег дела првостепене пресуде, по правилној оцени првостепеног суда, није доказано постојање елемената организоване криминалне групе, односно постојање развијене, јасно дефинисане структуре нити постојање хијерархије ни јасно дефинисане улоге окривљених. Пре свега није доказано да је окр. Јотић организовано организовану криминалну групу односно осмислио план рад исте нити да је окр. Јотић ангажовао окривљене за извршење кривичних дела наведених у оптужном акту. По оцени Апелационог суда, правилан је и закључак првостепеног суда да није доказано да је окр. Вук Петровић извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела те га је правилно ослободио оптужбе за наведено кривично дело.
13. фебруар 2026. године
МИЛОШ ЉУЈИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 103/17 од 4. јула 2017.године окр. Милош Љујић, Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ и кривично дело превара, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. КЗ, док је окр. Божидар Карличић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело несавестан рад у служби из члана 361, став 3. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско - правних захтева упућени на парницу.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Тужилац за организовани криминал.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 31. јануара 2020. године пресуду Кж1 По1 24/19 којом је преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ (од чега окр. Љујић, Митровић и Кишкарољ да су кривично дело превара извршили у саизвршилаштву, а окр. Дивац, Јањић и Крповић да су кривично дело превара извршили у помагању) осудио окр. Милоша Љујића на казну затвора у трајању од 4 године и на новчану казну у износу од 8.000.000,00 динара, окр. Снежану Митровић на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара, окр. Роберта Кишкароља на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 700.000,00 динара, док је окр. Милоша Дивца, Сашу Јањића и Милоша Крповића осудило на јединствену казну затвора у трајању од по 1 годину и 4 месеца и на новчану казну у износу од по 300.000,00 динара. Оштећено привредно друштво „Project one" д.о.о. са седиштем у Београду је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу. Према окр. Милошу Љујићу, Снежани Митровић, Роберту Кишкарољу, Милошу Дивцу, Саши Јањичу и Милану Крповићи је одбијена оптужба за извршење кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346, став 1. КЗ (Напомена: против ове пресуде у осуђујућем делу дозвољена је жалба суду у трећем степену).
Окривљени Милош Љујић је оглашен кривим што је у току 2007. године, у Београду, организовао криминалну групу у циљу вршења кривичних дела преваре, ради стицања финансијске користи, тако што је створио план деловања да се пословна документациај привредних друштава и off - shore предузећа чији су власници, оснивачи и одговорна лица били или су то постали по његовбом налогу, припадници организоване криминалне групе, употребили приликом подношења захтева „Hypo Alpe Adria Bank" a.д са седиштем у Београду за одобравање дугорочних наменских кредита са назнаком да су средства намењена куповини акција предузећа из приватизације и то предузећа „Медифарм" и „Техносервис" као и ширењу оперативног бизниса, односно ширењу дистрибутивне мреже и асортимана понуде уз подношење извештаја са вишеструко увећаном проценом вредности објеката у власништву привредног друштва „Криваја", повезаног правног лица које се јавља као заложни дужник, а потом да се након одобравања кредита и куповине акција предметних предузећа из приватизације, без знања банке, изврши пренос наведених акција на привредна друштва којима окривљени такође управљају и то тако што се цена акција на берзи значајно умањује путем продаје између повезаних правних лица чије пословање контролишу окривљени, и то најпре мањег дела акција путем диригованог упаривања понуде и тражње по знатно нижим ценама акција, а потом у блок трансакцијама продајом целог пакета акција по знатно умањеним ценама, при чему се и оперативни бизнис предузећа, као и преостала потраживања и сви запослени у правним лицима којима је кредит од банке био одобрен, измештају на повезана правна лица, док кредитно задужена правна лица, на основу бројних уговора о промени оснивача, одговорних лица и седишта предузећа постају власништво предузећа из off - shore зона која послују, такође, под контролом окр. Љујића, на који начин се обезвређује имовина предузећа која од банке повлаче кредите и која, стога престају да сервисирају кредите, који тако у целости доспевају на наплату, пре истека уговора, па се због тога над њима отвара поступак стечаја, док банка због стварне вредности заложене имовине није у могућности да наплати своје потраживање њеном евентуалном продајом, па су окр. Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић, као и Бриндза Ференц, према коме је поступак правноснажно окончан осуђујућом пресудом за наведено кривично дело, постали припадници ове организоване криминалне групе, прихватајући план деловања и активности организоване криминалне групе као своје и извршавајући задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали.
По налажењу Апелационог суда у радњама окр. Љујића, Митровић и Кишкароља стичу се сва битна обележја кривичног дела превара у саизвршилаштву, те како нису постојале околности које би искључиле њихову кривицу, то их је Апелациони суд огласио кривим. Наиме, окривљени су, свако понаособ, предузели радње којима су лажно приказивале чињенице које су банку довеле у заблуду да одобре кредите и исплате новац на штету своје имовине при чему су окривљени поступали у намери прибављања противправне имовинске користи и то окр. Љујић себи и окр. Ференцу, а окр. Митровић и Кишкарољ окр. Љујићу и Ференцу.
Да су кривично дело окр. Љујић, Митровић и Кишкарољ извршили у саизвршилаштву произлази из чињенице да су, свако својом радњом, битно допринели извршењу кривичног дела и то окр. Љујић доношењем одлуке да се узму кредити дајући налоге непосредно или преко Митровића да се изврши међусобна упарена куповина акција како би се извршило обарање цена акција, а затим да се пакети акција продају повезаним правним лицима под његовом контролом и контролом окр. Ференца; окр. Митровић, поступајући по налозима окр. Љујића, сачинила и поднела бизнис план за куповину акција „Техносервиса", учествовала у куповини акција у упареним куповинама како би им се оборила цена, преносила налоге окр. Дивцу и Јањићу у вези са овом куповином, договорила са окр. Ивошевићем оснивање предузећа „Trim Majmar" и куповину акција „Медифарма", а затим и пренос основачког удела предузећа „Trim Majmar" на „Finsector"; окр. Кишкарољ доставио бизнис план за куповину акција „Медифарма" по налогу окр. Љујића потписао уговор о зајму и уговор о банкарској гаранцији, по налогу Митровић потписао налоге за блок трансакције акција „Медифарма" као директор „Alstara", након тога дао налог као директор „Professional Maxa" за продају акција „Медифарма" предузећу „Trim Majmar" као директор „Alstara", потписао уговор о преносу знања и искуства са елементима уговора о купопродаји робе са „Alstara distribution". У односу на окр. Дивца, Јањића и Крповића, супротно наводима Тужилаштва, Апелациони суд налази да из противправних радњи за коју је утврђено да су ови окривљени поступали као помагачи.
Када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела, Апелациони суд налази да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења и то у односу на окр. Љујића 2017. године, у односу на окр. Митровић и Кишкароља 2011. године, а у односу на окр. Дивца и Крповића 2012. године због чега је оптужба према овим окривљенима у том делу одбијена.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Окривљени Милош Љујић, Снежана Митровић, Милош Дивац и Милан Крповић, те њихови браниоци, као и браниоци окр. Роберта Кишкароља и Саше Јањића, те пуномоћник привредног друштва „Project One" д.о.о. са седиштем у Београду.
ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, одлучујући у трећем степену, дана 17. јануара 2022. године донело је пресуду Кж3 По1 1/20 којом је преиначило другостепену пресуду, само у делу одлуке о казни у односу на окр. Милоша Дивца, Сашу Јањића и Милана Крповића, и исте осудио на казне кућног затвора уз електронски надзор у трајању од по 1 годину и на новчане казне у износу од по 300.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу другостепена пресуда је потврђена.
Пресудом Врховног касационог суда Кзз Ок 9/22 од 19. маја 2022. године одбијени су као неосновани закони за заштиту законитости бранилаца окривљенихМилоша Љујића, Снежане Митровић, Роберта Киша Кароља и Саше Јањића, Милана Крповића, Милоша Дивца, поднети против правноснажних пресуда Апелационог суда Кж1 По1 24/19 од 31. јануара 2020. године и Кж2 По1 1/20 од 17. јануара 2022. године.
Након што су, по уставној жалби Милоша Љујића, одлуком Уставног суда Уж 2302/22 од 8. септембра 2025. године, поништене пресуда Апелационог суда Кж3 По1 1/20 од 17. јануара 2022. године и пресуда Врховног касационог суда Кзз Ок 9/22 од 19. маја 2022. године у односу на подносиоца уставне жалбе и наложено Апелационом суду да донесе нову одлуку о жалбама окривљеног Милоша Љујића и његових бранилаца, изјављеним против пресуде Кж1 По1 24/19 пд 31. јануара 2020. године, Апелациони суд је одржао седницу већа у трећем степену дана 17. децембра 2025. године, и донело пресуду Кж2 По1 3/25 којом је одбио као неосноване жалбе окривљеног Милоша Љујића и бранилаца окривљеног, адвоката Драгана Петровића и Зорана Атељевића и потврдио другостепену пресуду у односу на овог окривљеног, док је жалбу његовог браниоца адвоката Зорана Атељевића, поднету 8. децембра 2025. године одбацио као недозвољену. У новој пресуди, поступљено је по налогу Уставног суда да се у поновном поступку Апелациони суд врати у тачно одређену фазу поступка поновног одлучивања о жалбама окривљеног Милоша Љујића и његових бранилаца, те је утврдио да је чињенични опис кривичног дела за које је окривљени Љујић оглашен кривим, у свему у граница поднетог оптужног акта, да из изреке другостепене пресуде произлазе сва битна субјективна и објективна обележја кривичног дела превара у саизвршилаштву за које је окривљени Љујић оглашен кривим, те да се изјављеним жалбама окривљеног и његових бранилаца не доводе у сумњу јасни и аргументовани разлози дати у образложењу другостепене пресуде.
13. фебруар 2026. године
ДРАГИЊА БАЈИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 151/21 од 28. новембра 2023. године, окр. Драгиња Бајић, Жељко Папић, Небојша Ђокић и Зоран Његуш ослобођени су од оптужбе да су извршили по једно кривично дело прање новца из члана 231 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јани тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 26. децембра 2024. године пресуду Кж1 По1 8/24 којом је, усвајањем жалбе јавног тужиоца Јавног туужилаштва за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела прање новца осудило окр. Драгињу Бајић на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеци, окр. Жељка Папића на казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну од 500.000,00 динара, окр. Небојшу Ђокића на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 9 месеци те новчану казну од 500.000,00 динара, те окр. Зорана Његуша на казну затвора у трајању од 2 године. Истовремено је одређено да се од окр. Драгиње Бајић одузима новац у износу од 100.000 евра, од окр. Жељка Папића се одузима стан површине 151,84 м2 на Новом Београду, од окр. Небојше Ђокића одузимају се ствари које су уписане као неновчани капитал у ПД „Parket Planet" доо у износу од 235.618,06 евра у стварима и 500 евра у готовом новцу те од окр. Зорана Његуша новац у износу од 50.000 евра.
Окр. Драгиња Бајић и Жељко Папић су оглашени кривим што су у периоду од 1. јануара 2007. године до 1. марта 2010 године у Београду, окр. Бајић користила и извршила конверзију имовине и то готовог новца у износу који прелази милион и по хиљада динара, у право својине на непокретности, те извршила пренос имовине знајући ду тренутку пријема да тај готов новац потиче од кривичног дела за који постоји основана сумња да је њен супруг, сада покојни Бајић извршио у Републици Италији, где је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетак 2007. године до маја 2009. године извршио кривична дела из области организованог криминала, у намери да прикрије незаконито порекло тог новца, а окр. Папић дана 1. марта 2010. године извршио пренос стана број 31 површине 151,84 м2 на Новом Београду, са знањем да потиче од кривичног дела у намери да прикрије незаконито порекло имовине у износу који прелази милион и по хиљада динара, уплаћујући га у своје име на рачун ДП „Дрво сервис Јањић" доо Стара Пазова у својству купца стана број 31 површине 151,84 м2 на Новом Београду а након исплате купопродајне цене у својству купца дана 23. маја 2007. године закључила уговор о купопродаји са продавцем ДП „Дрво сервис Јањић" доо Стара Пазова, те тако стекла право совијне на овој имовини коју до данас и користи, са знањем да потиче од кривичног дела, иако су дана 1. марта 2010. године окр. Драгиња Бајић и Жељко Папић извршили пренос ове имовине, а све у намери да се прикрије незаконито порекло имовине, као и чињенице о имовини, да се окр. Драгиња Бајић прикрије као стварни власник имовине која потиче од кривичног дела за која се у том тренутку водио кривични поступак против њеног супруга, сада покојног Бајића, у Републици Италији, тако што су закључили фиктивни уговор о купопродаји стана број 31 на Новом Београду са наводно исплаћеном ценом од 243.000 евра који је оверен у суду, којом је на окр. Жељка Папића само формално пренета својина на стану, јер он није стварно исплатио купопродајну цену од 243.000 евра, нити је уопште имао законитих прихода из којих би то платио, нити је икада ушао у посед стана, али је на основу овог уговора у јавним евиденцијама о непокретностима право својине на овој имовини уписана на окр. Папића, за коју имовину је знао да потиче од кривичног дела, док је наводно продати стан са свим покретним стварима у њему и након формалног закључења уговора наставила да користи окр. Драгиња Бајић са својом ћерком.
Окр. Небојша Ђокић је оглашен кривим што је у периоду од 27. фебруара 2009. године до 11. фебруара 2010. године у Београду, Старој Пазови и Котору у Црног Гори, извршио на своје име пренос имовине са сада покојног Бајића-власништво на уделу од 100% Привредног друштва „Parket Planet" доо у коме је био уплаћен капитал у износу од 500 евра и неновчани капитал у вредности од 235.618,06 евра у стварима, са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, у намери да се прикрије незаконито порекло имовине, те је држао и користио ту имовину са знањем у тренутку пријема да је то имовина - капитал привредног друштва купљена готовим новцем који потиче од кривичног дела за које постоји основана сумња да је покојни Бајић извршио у Републици Италији, где је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетка 2007. године до маја 2009. године извршио кривично дело из области организованог криминала, на тај начин што је знајући да је покојни Бајић уложио готов новац који потиче од кривичног дела у ствари које су уписане као неновчани капитал овог привредног друштва у вредности од 235.618,06 евра, те капитал привредног друштва у износу од 500,оо евра и 82.637.428,00 динара у периоду од 20. јуна 2007. године до 9. априла 2009. године готовог новца на рачун овог привредног друштва на име позајмице оснивача за текуће пословање у том периоду, а који потиче од кривичног дела , по договру са покојним бајићем, окр. Ђокић пристао да се на њега фиктивно пренесе имовине, власништво на уделима привредног друштва и да се формално упише у јавним евиденцијама као нови власник, у намери да се сада покојни Бајић прикрије као власник удела у привредном друштву и новца који је у готовом уложио у привредно друштво и тако спречи могуће одузимање те имовине која потиче од кривичног дела, те закључује са Бајићем 2009. године у Београду најпре фиктивни уговор о стицању власништва на уделу од 31% у овом привредном друштву а дана 2. фебруара 2010. године у Црној Гори у Котору у време када је покојни Бајић био у бекству због кривичног поступка, због чега се скривао у Црној Гори и није смео да борави на адреси пребивалиштва у Београду, фиктивни уговор о стицању власништва на преосталих 69 удела у овом привредном друштву, у којима су неистинито наведене чињенице да је на име исплате купопродајне цене за ове уделе претходно исплатио 457.000 евра покојном Бајићу, јер окр. Ђокић није тај новац исплатио покојном Бајићу, на основу којих уговора је решењем Агенције за привредне регистре од 11. фебруара 2010. године окр. Ђокић уписан као једини власник на уделима у овом привредном друштву, а брисан покојни Бајић, а што му је омогућило да данас управља са наведеним правним лицем, користи наведену имовину привредног друштва.
Окр. Зоран Његуш је оглашен кривим што је од септембра 2009. године до марта 2010. године на Златибору извршио конверзију имовине - новца у готовини у износу од 650.000 евра који је примио од сада покојног Бајића, знајући да потиче од кривичног дела за које постоји основана сумља да је покојни Бајић извршио у Републици Италији, да је против њега вођен кривични поступак због основане сумње да је у периоду од почетка 2007. године до краја маја 2009. године извршио кривично дело из области организованог криминала, у право својине на непокретностима у намери да се прикрије незаконито порекло тог новца и прикрије да је покојни Бајић тим новцем стекао својину на пословном простору на Златибору и то локала површине 19,63 м2 и површине од 24 м2 са припадајућом терасом као и локала површине 172,44 м2, у којем се налази угоститељски објекат „Sunset" на тај начин што је оркивљени Његуш у току септембра 2009. године на Златибору договорио са сада покојним Бајићем да му за износ од 650.000 евра прода горе наведени пословни простор, да се купопродајна цена исплати на руке у готовом новцу, те да у јавним евиденцијама као власник и даље формално остане окр. Његуш а да се не уписује купац и стварни власник, сада покојни Бајић, како би се спречило евентуално одузимање ове имовине која потиче од кривичног дела, након ког договора је сада осуђени Раде Стакић, по налогу сада покојног Бајића, који се тада скривао и није смео да борави на адреси пребивалиштва у нашој земљи, због кривичног поступка који се против њега водио у Републици Италији, добијао од сада покојног Бајића готов новац и предао га на руке окр. Његушу у више наврата и то сукцесивно у периоду од септембра 2009. године до марта 2010. године, којом приликом су сачињавали признанице које су касније уништене по налогу сада покојног Бајића, осим признанице од септембра 2009. године на износ од 100.000 евра па је по исплати договорене цене у износу од 650.000 евра осуђени Стакић по налогу покојног Бајића и уз сагласност окр. Његуша преузео управљање пословањем овог објекта за рачун пок. Бајића, док се као власник у јавним евиденцијама и даље водио окр. Његуш.
По налажењу Апелационог суда, основно је жалбом јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал указано овом суду да је првостепени суд ослобађајућу пресуду донео на основу погрешне оцене изведених доказа, те да су дати разлози за закључак о томе да тужилац није доказао наводе оптужбе нејасни, недовољно аргументовани и овај суд их није могао прихватити као правилне.
По оцени овог Суда, супротно закључку првостепеног суда, тужилац је успео да докаже „почетну тезу" - да новац од кога је окр. Драгиња Бајић купила предметни стан потиче од криминалне активности њеног сада покојног супруга а не од новца који је стечен на закоит и легалан начин, а што је окривљена знала. Даље, окр. Папић није суду пружио доказе за тезу о томе да је имао законите приходе из којих је исплатио 234.000 евра за купопродајну цену, док из доказа у списима произлази да је окр. Ђокић извршио кривично-правне радње за које се терети оптужницом, и чињенице наведене у оптужници јесу биле предмет утврђивања.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Браниоци окривљених.
ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, одлучујући у трећем степену, након одржане седнице већа, донело је 10. децембра 2025. године пресуду Кж3 По1 2/25 којом је, усвајањем жалби, укинуло другостепену пресуду и предмет вратило другостепеном суду на поновно суђење.
По налажењу већа Апелационог суда које је одлучивало у трећем степену основано се уложеним жалбама указује да је ожалбена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка, јер је изрека противречна самој себи и датим разлозима, да постоји одсуство разлога о битним чињеницама а дати разлози су нејасни, при чему о неким чињеницама које су предмет доказивања, постоји знатна протвречност између оног што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и самих тих исправа, а што је последицца погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега је другостепена пресуда нужно морала бити укинута. Осим тога, повређено је временско важење кривичног закона а на који пропуст је основано указано изјављеним жалбама.
28. јануар 2026. године
МИЛАН ЛАЗАРЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 218/10 од 8. маја 2023. године:
• због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 КЗ и кривичног дела изнуда из члана 214 став 2 КЗ окр. Милан Лазаревић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 35 године,
• због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 КЗ окр. Зоран Јеличић је осуђен на казну затвора у трајању од 35 године, а окр. Милан Милијановић (помагањем) на казну затвора у трајању од 15 година,
• због извршења два кривична дела изнуда из члана 214 став 1 КЗ, окр. Небојша Голоскоковић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 6 месеци, а окр. Александар Павловић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и
• због извршења једног кривичног дела изнуда из члана 214 став КЗ, окр. Мирко Лазаревић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, а окр. Дејан Велимировић и окр. Марко Миличковић су осуђени на казну затвора у трајању од по 4 године и 6 месеци.
Такође је одређено да се од окривљених одузима имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела изнуда, за које су оглашени кривим, и то новчани износ од 2.330 евра у динарској противвредности од окр. Небојше Голоскоковића и новчани износ од 7.000,00 динара од окривљених Небојше Голоскоковића, Александра Павловића и Мирка Лазаревића. Према окр. Мирку Лазаревићу извречена је мера безбедности одузимања предмета и то стране путне исправе издате на име КЈ дана 19. јуна 2002. године.
Првостепеном пресудом, окр. Милан Лазаревић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 КЗ, док су окр. Александар Бошковић, Александар Павловић и окр. Дејан Велимировић ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело изнуда из члана 214 став 4 КЗ.
Првостепеном пресудом, такође, одбијена је оптужба према окривљенима Зорану Јеличићу, Милану Милијановићу, Небојши Голоскоковићу, Александру Павловићу, Дејану Велимировићу, Мирку Лазаревићу, Марку Миличковићу и Александру Бошковићу за извршење кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 3 КЗ, затим према окр. Мирку Лазаревићу и за извршење продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 КЗ, а према окр. Милану Лазаревићу и окр. Зорану Јеличићу и за извршење кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ.
Окр. Милан Лазаревић, окр. Зоран Јеличић и окр. Милан Милијановић су оглашени кривим да су дана 3. априла 2009. године у Ваљеву, по претходном договору, и то окр. Лазаревић и окр. Јеличић на подмукао начин лишили живота оштећеног ЖЂ у чему им је са умишљајем помагао окр. Милан Мијилановић стварањем услова за извршење кривичног дела на подмукао начин, тако што је окр. Лазаревић незадовољан одлукама Врховног суда којима су према оштећеном укинути притвор и пресуда којом је оглашен кривим у поступпку који се према њему водио због сумње да је извршио кривично дело убиство у подстрекавању на штету окр. Лазаревића, донео одлуку да се освети оштећеном тако што ће га лишити живота на подмукао начин и то тако ће извршилац носити полицијску униформу како би код оштећеног отклонио сумњу да се ради о нападачу и како би спречио његову реакцију која би омела извршење кривичног дела, што је саопштио окр. Зорану Јеличићу са којим је претходно био на издржавању казне затвора где су и упознали окр. Милана Милијановића од којег је почетко марта 2009. године затражио делове полицијске униформе коју је окр. Милијановић као полицајац поседовао, па је окр. Милијановић током марта 2009. године у више наврата доносио делове полицијске униформе окр. Лазаревићу а које му је окр. Лазаревић враћао и то први пут неутврђеног дана у марту 2009. године, којом приликом је делове униформе пробао окр. Јеличић, који је по плану окр. Лазаревића требало да буде непосредни извршилац, те су окр. Лазаревић и окр. Милијановић договорили посебне шифре које су означавале места на којима треба се сретну приликом предаје и враћања униформи, а окр. Лазаревић је дао окр. Милијановићу два мобилна телефона са картицама у којима су под шифром били меморисани само његови бројеви телефона, како би их он и окр. Милијановић користили искључиво за међусобну комуникацију, те је дана 31. марта 2009. године окр. Јеличић, по позиву окр. Лазаревића поново дошао у Ваљево и сместио се у стан који је закупио окр. Лазаревић и кључ дао окр. Јеличићу, који је раније, више пута долазио и боравио у том стану, па је дана 2. априла 2009. године окр. Лазаревић позвао окр. Милијановића да дође на претходно договорено место под шифром „Кец" и донесе униформу, где му је окр. Милијановић предао тражене делове полицијске униформе, након чега је окр. Лазаревић истог дана довезао окр. Јеличића у своју кућу, предао му униформу окр. Милијановића у којој ће окр. Јеличић лишити живота ЂЖ као и пиштољ марке „ЦЗ 99" и револвер марке „Колт", те је окр. Јеличић дана 3. априла 2009. године у кући окр. Лазаревића где је преспавао, обукао наведену полицијску униформу, а након што је окр. Лазаревић добио информацију да се оштећени налази у спортској хали, окр. Лазаревић и окр. Јеличић су се возлом, довезли у улицу где је било паркирано возило оштећеног, те је окр. Јеличић ушао у спортску халу да би проверио да ли је оштећени унутра, па како није могао да уочи оштећеног, вратио се у возило у којем га је чекао окр. Милан Лазаревћ па су у возилу, које су потом паркирали на око 30 метара од возила оштећеног, чекали да се оштећени појави, за које време су се окривљени Лазаревић и Јеличић договарали да након што окр. Јеличић лиши живота оштећеног, окр. Јеличић уђе у просторије шах клуба и присутнима каже да је дошло до пуцњаве и да зову Хитну помоћ како би обманули органе кривичног гоњења, с обзиром да је окр. Јеличић на себи имао полицијску униформу, па када се на улаци појавио оштећени, окр. Јеличић је обучен у полицијску униформу са пиштољем у фуртоли на опасачу и револвером за опасачем изашао из возила и пришао оштећеном на удаљености од око 3-4 метра те извадио револвер који је држао за опасачем и обратио се оштећеном речима: „..., руке горе", а након што прво није реаговао, оштећени је полако кренуо према окр. Јеличићу те је окр. Јеличић из револвера испалио три хица у тело и два хица у главу оштећеном наневши му повреде услед којих је насупила смрт оштећеног а потом је окр. Јеличић ушао у шах клуб, рекао присутнима да зову Хитну помоћ јер је упуцао човека па отишао до возила у којем га је чекао окр. Лазаревић и потом га одвезао са лица места, за које време је у возилу окр. Јеличић скинуо полицијску униформу и исту, заједно са пиштољем и револвером, спаковао у најлонску кесу и предао окр. Лазаревићу, који је после тога, позвао окр. Милијановића на мобилни телефон са картицома у којој је под шифром „Раде" био умеморисан само његов број телефона, да дође на претходно договорено место под шифром „Двојка", како би му вратио делове униформе.
Окривљени су оглашени кривим и што су и то:
• окр. Милан Лазаревић, Дејан Велимировић, Марко Миличковић и Александар Павловић, у периоду од краја новембра до 8. децембра 2006. године, у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног МП, принудили оштећеног да на штету своје имовине исплати износ од укупно 12.000 евра,
• окр. Небојша Голоскоковић, у периоду од 06/07. октобра 2008. године до неутврђеног дана марта 2009. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног СР, принудио оштећеног да на штету своје и имовине својих родитеља исплати износ од укупно 2.330 евра и
• окр. Небојша Голоскоковић, Александар Павловић и Мирко Лазаревић у Ваљеву у периоду од неутврђеног дана крајем септембра-почетком октобра 2008. године до 28. октобра 2008. године у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, силом и претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног ВТ, принудили оштећеног и радницу његовог локала да на штету оштећеног предају новац у укупном износу од 7.000,00 динара и покушали да принуде оштећеног да им на штету своје имовине преда путничко возило марке „Мерцедес".
Оптужницом је окривљенима стављено на терет да су и то: окр. Лазаревић у другој половини 2006. године на подручју Ваљева организовао криминалну групу са циљем да ради непосредног стицања финансијске и друге користи у дужем временском периоду, споразумно, по правилима интерне контроле и дисциплине чланова и по унапред утврђеним задацима и улогама уз континуирано примењивање силе, озбиљних претњи, нападима на живот и тело и разних других облика насиља и застрашивањeм, наношењем тешких телесних повреда и уништавањем материјалних добара, припадници врше кривична дела тешко убиство, убиство и изнуда, окр. Александар Павловић да је у периоду од новембра 2008. године до марта 2009. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног СР, а по претходном договoру, међусобно и са осталим окривљенима, принудио оштећеног да на штету своје и имовине својих родитеља исплати износ од укупно 1.500 евра, окр. Дејан Велимировић да је у Ваљеvу у периоду од половине августа па до краја октобра 2008. године, у намери да прибави противправну имовинску корист, а по претходном договору међусобно и са осталим окривљенима, у више наврата, претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног ВТ, најпре захтевао да за новац пружају наводну заштиту у угоститељском локалу оштећеног, а како оштећени на то није пристајао, принудио употребом силе оштећеног да на штету своје имовине преда 1.000,00 динара и моторно возило а на исти начин принудио и радницу у локалу да преда пазар у износу од 6.000,00 динара.
Оптужницом, такође је стављено на терет окривљенима Зорану Јеличићу, Милану Милијановићу, Небојши Голоскоковићу, Александру Павловићу, Дејану Велимировићу, Марку Лазаревићу, Марку Миличковићу и Александру Бошковићу да су постали припадници криминалне групе коју је у другој поливини 2006. године па подручју Ваљева организовао окр. Лазаревић, затим окр. Мирку Лазаревићу да је у току 2008. године од НН лица набавио ради употребе две преиначене јавне исправе на којима су се налазиле његове фотографије у намери да их употреби као праве, од којих је једну и употребио као праву приликом преласка државне границе на граничном прелазу Хоргош, те окр. Милану Лазаревићу и окр. Зорану Јеличићу да је окр. Лазаревић неовлашћено набавио и до дана 2. априла 2009. године држао неидентификовани пиштољ марке „ЦЗ 99" и револвер марке „Колт" а окр. Јеличић да је у Ваљеву неовлашћено носио пиштољ и револвер.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац за организовани криминал, окр. Милан Лазаревић, Зоран Јеличић, Милан Милијановић и Александар Павловић, те браниоци свих окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 19. септембра 2025. године пресуду Кж1 По1 43/24 којом се одбацује жалба окр. Милана Лазаревића и одбијају као неосноване све остале жалбе те потврђује првостепена пресуда.
9. јануар 2026. године
НЕНАД ТРИШОВИЋ И ДР
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 96/17 од 11. априла 2025. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4 КЗ и продуженог кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208, став 4 КЗ окривљени Ненад Тришовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеца, као и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Иван Радичев на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 1 месеца, као и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара,
Оштећени су ради остваривања својих имовинскоправних захтева упућени на парнични поступак.
Првостепеном пресудом су окр. Милан Стаменић и окр. Зоран Стаменић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело превара у помагању из члана 208 став 4 КЗ, а окр. Милан Стаменић и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 КЗ.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и браниоци окр. Ненада Тришовића и окр. Ивана Радичева.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 10. децембар 2025. године пресуду Кж1 По1 17/25 којом је преиначило првостепену пресуду и, због наступања апсолутне застарелости кривично гоњења, према окр. Ненаду Тришовићу и окр. Ивану Радичеву одбило оптужбу за извршење по једног кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ, те усвајањем жалби бранилаца, преиначило првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и због извршења кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 КЗ окривљеног Ненада Тришовића осудило на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Ивана Радичева за продужено кривично дело преваре осудило на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 50.000,00 динара док је у преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда потврђена.
Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр.Ненаду Тришовићу и окр. Ивану Радичеву стављено је на терет да су од октобра 2014. године, постали припадници ОКГ, коју је организовала осуђена Ивана Попин, а чији припадници су били и осуђени Констатинидис Демостенис, Момир Ристановић, Иља Беретић, Јадранка Комленски, Игор Бранковић, Предраг Бановић, Милан Муњас, Бранислав Миловановић и Славица Пилиповић, а која је деловала до 21. октобра 2015. године споразумно, на територији Републике Србије у циљу вршења кривичног дела преваре, на тај начин што је осуђена Ивана Попин створила план, финансирала његово остварење, у оквиру кога су, специјано за ову намену проналажена и купована привредна друштва, која послују дуже време и нису у блокади, а којима је потом сачињавања лажних уговора и исправа подизан бонитет, где је као одговорно лице таквог привредног друштава уписиван припадник ОКГ, а потом су закупљивани пословни и магацински простори и опремани, како би се створила фиктивна слика успешног привредног друштва, да би затим припадници ОКГ путем телефона или у непосредном контакту, у кратком временском периоду од 30 до 40 дана, од великог броја привредених друштава са територије Републике Србије, наручивали веће количине разноврсне робе и договарали одложни рок њеног плаћања, након чега је припадник ове групе, као одговорно лице наведеног привредног друштва, закључивао уговоре о сараднњи и купопродаји са одговорним лицима оштећених привредених друштава, а као гаранцију плаћања им предавао својручено потписане бланко оверене менице, при чему су сви припадници ОКГ у тренутку преузимања робе, односно закључења посла, знали да на рачунима њиховог привредног друштва нема новчаних средстава, нити се очекује прилив, као и да се не намерава платити преузета роба, након чега је по приспећу робе у магацински простор под контролом ОКГ, у кратком временском року роба продавана по знатно нижим ценама од тржишних, физичким лицима као купцима, за готов новац који су затим међусобно делили, док је у пословној документацији привредног друштва ова роба раскњижавана, тако да су прављене лажне фактуре, по којима је роба наводно продата несолвентним привредним друштвима као даљим купцима или уопште није књижена, да би након доспећа на наплату првих меница, датих оштећеним привредним друштвима и блокаде рачуна привредних друштава ОКГ, припадници ОКГ привредна друштва преносила на трећа лица и на тај начин постали недоступни оштећеним привредним друштвима а новац добијен продајом робе по налозима осуђене Иване Попин расподелили међу припадницима ОКГ, док је окр. Ненад Тришовић, у својству одговорног лица у привредним друштвима, под контролом ОКГ у личним контактима са представницима оштећеним привредних друштава наручивао робу, давао као средство обезбеђења плаћања менице или преко осуђених, продавао физичким лицима пре рока доспећа менице за готов новац па уз координацију између организатора и осталих припадника групе расподелили међусобно новац, а организатор осуђена Ивана Попин сачињавала лажну документацију везано за куповину робе.
Окривљени Ненад Тришовић и Иван Радичев су оглашени кривим што су поступајући по плану и договору, а делујући у оквиру ОКГ у намери да себи и припадницима ОКГ прибаве противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница да је њихово привредно друштво ликвидно и да ће стога испоручена роба оштећеним привредним друштвима као добављачима бити плаћена, иако нису имали намеру да је икада плате, јер на рачунима свог привредног друштва нису имали новца, нити су очекивали прилив, доводили у заблуду одговорна лица оштећених привредних друштава и тиме их наводили да им ови, на штету свог привредног друштва, испоруче робу са валутом одложеног плаћања, па су тако на овај начин прибавили себи имовинску корист у укупном износу који прелази 1.500.000,оо динара, па је тако окр. Ненад Тришовић дана 6. новембра 2014. године у Новом Саду, по инструкцијама организатора осуђене Иване Попин и непосредним налозима, закључио уговор о преносу оснивачким права „Транзит ауто" д.о.о. Футог и стекао својство одговорног лица па је у немери да себи, организатору и припадницима ОКГ прибави противправну имовинску корист по инструкцијама организатора осуђене Иване Попин наложио лицу које је фактички обављало послове комерцијалисте у предузећу да ступи у контакт са овлашећним лицем у оштећеним предузећима, те их лажним приказивањем чињеница да ће испоручена роба бити плаћена довело у заблуду, иако нису имали намеру да робу икада плате јер на рачуну привредног друштва није било новчаних средстава нити је очекиван прилив, па их је навео да закључе уговор о купопродаји при чему је окр. Ненад Тришовић оштећенима предао бланко менице оверене својим потписима и печатом „Транзит ауто" д.о.о. Футог са меничним овлашћењем као гаранција плаћања за преузету робу и на тај начин одржавали у заблуди привредно друштво да ће плаћање преузете робе по приспећу меница моћи бити извршена иако су знали да ће у оквиру плана ОКГ преузета роба бити стављена у промет на „црно" и да на текућем рачуну неће бити новчаних средстава, те што су фактички обављајући послове комерцијалисте у „Ерион" д.о.о. Зрењанин, појединачно испоручену робу пре доспећа рока менице продавали физичким лицима за готов новац чиме су за себе, организатора и припаднике ОКГ прибавли противправну имовинску корист на штету привредних друштава.
Апелациони суд, најпре у односу на кривично дело удруживање ради врешња кривичних дела, налази да је кривично гоњење апсолутно застарело, па је по службеној дужности одбио оптужбу према окривљенима Ненаду Тришовић и Ивану Радичеву за по једно кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела.
По оцени Апелационог суда, у односу на кривично дело превара у саизвршилаштву, првостепени суд је правилно утврдио чињенично стање, у односу на окривљеног Тришовића и Радичева, при чему је довољно разјаснио одлучне чињенице за ово кривично дело и за своју одлуку дао јасне и уверљиве разлоге, које је у свему као правилне прихватио и овај суд, па је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама ових окривљених стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела превара у саизвршилаштву.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, по оцени Апелационог суда, правилно је од олакшавајућих околности првостепени суд ценио на страни окривљених њихове породичне прилике, а од отежавајућих околности на страни окр. Тришовића његову ранију вишеструку осуђиваност, док отежавајуће околности на страни окр. Радичева није нашао, па како је у односу на ове окривљене наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела, из којих разлога је одбијена оптужба, то је усвајањем жалби браниоца окривљених преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окр. Тришовића због извршења продуженог кривичног дела превара осудио на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Ивана Радичева на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну од 50.000,00 динара. По налажењу овог суда овако одмереним казнама затвора и новчаним казнама, на које су окривљени осуђени у потпуности ће се остварити сврха кажњавања и исте су у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице окривљених, као учинилаца, те насталим последицама.
5. јануар 2026. године
РАДОМИР МАРКОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 73/20 од 2. децембра 2021. године због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ (од чега окр. Марковић у подстрекавању, а окр. Радоњић, Курак и Ромић као саизвршиоци) окр. Радомир Марковић и Милан Радоњић су осуђени на казне затвора у трајању од по 30 година, док су окр. Мирослав Курак и Ратко Ромић осуђени на казне затвора у трајању од по 20 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.
Окривљени су оглашени кривим што су априла месеца 1999. године, по налогу НН лица, по претходном договору и плану, лишили живота власника, директора, главног и одговорног уредника дневног листа „Дневни телеграф“ и недељника „Европљанин“, оштећеног, сада покојног, Славка Ћурувију, из ниских побуда, због његовог иступања у земљи и иностранству и критике носиоца политичке власти, а ради очувања постојеће структуре власти, тако што је окр. Марковић, тада начелник Ресора државне безбедности МУП-а РС, а након одбијања команданта ЈСО Милорада Улемека, крајем марта месеца 1999. године, да, са припадницима своје јединице, лиши живота оштећеног, почетком априла 1999. године, план о лишењу живота оштећеног пренео окр. Радоњићу и тако истог подстрекао да припреми физичку ликвидацију оштећеног, па је окр. Радоњић постигао договор о лишењу живота оштећеног, са припадником РДБ-а, окр. Ромићем и Кураком, искористио своја службена овлашћења начелника ЦРДБ Београд ради извршења планираног кривичног дела, тако што је противзаконито без писменог предлога, дао усмени налог за примену мере тајна контрола телефонских разговора, супротно Правилу о раду службе државне безбедности и Упутства о примењивању прописаних средстава и метода рада у извршавања послова из делокруга СДБ и издао усмени налог, сада покојном, Зорану Павићу, начелнику Деветог одељења ЦРДБ Београд, да се 9. и 10. априла 1999. године примени мера трајног праћења непрекидно 24 часа и да га извештава о сваком кретању оштећеног, а 11. априла 1999. године, због закаснелог јављања претходног дана, када је оштећени већ ушао у стан, наложио да га хитно и детаљно обавештава о свакој промени кретања и места где се оштећени налази, а посебно када се упути ка свом стану, те организовао да са подацима о кретању оштећеног буду упознати окр. Ромић и Курак, а преко њих и непосредни извршилац и тако омогућио непосредно извршење дела од стране НН лица и то тако што је 9. априла 1999. године Драгану Павићу дао налог да преда возило марке „Голф“ окр. Ромићу, који је истог дана у вечерњим сатима преузео наведено возило, а које је без евидентирања у колској књижици, исти користио у непосредној близини места извршења, те преко колске радио станице, у возилу 11. априла 1999. године чуо извештавање припадника Деветог одељења и тако имао информацију о кретању истих и оштећеног, па након што је окр. Радоњић издао усмени налог Павићу да обустави трајно праћење оштећеног и преузме даље праћење другог лица, на који начин је спречио да окр. Ромић, Курак, а поред њих и непосредни извршилац, НН лице, буду уочени од припадника Деветог одељења РДБ, одмах, по давању налога, телефонским путем обавестио окр. Ромића и Курака о кретању оштећеног, који су омогућили НН лицу да, а након уласка, сада покојног Славка Ћурувије, са оштећеном Бранком Прпом, у пролаз зграде број 35 у садашњој Светогорској улици, истима неопажено приђе иза леђа и око 16,45 часова, са раздаљине од око 1,5 метар, из аутоматског пиштоља испали рафално 5 пројектила у леђа оштећеног, наносећи му више устрелина и прострелина у пределу десне половине леђа, грудног коша, десне руке и главе, од којих се оштећени занео и пао, потом оштећену Бранку Прпу, када је покушала да се окрене, ударио дршком пиштоља у потиљачни део главе, од ког ударца је пала, наневши јој лаку телесну повреду, па је потом, из непосредне близине од 0,8 метара, поново рафално испалио више пројектила у главу и тело оштећеног, и нанео му 7 устрелина и прострелина, па је, услед оштећења за живот важних можданих центара, наступила смрт истог.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Тужилац за организовани криминал, окривљени и њихови браниоци, као и супруга окр. Радомира Марковића.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 19. априла 2023. године пресуду Кж1 По1 9/22 којом је, усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначило првостепену пресуду и окр. Радомира Марковића ослободило од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ, те окр. Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парнични поступак.
Апелациони суд је, након одржане седнице већа, донео одлуку да отвори претрес пред другостепеним судом, јер је основано изјављеним жалбама указано да је првостепени суд и у поновљеном поступку учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није било могуће испитати правилност и законитост побијане пресуде, а такође није поступио по налогу другостепеног суда и није отклонио неправилности на које је указано раније донетим решењем Апелационог суда што је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Наиме, првостепени суд је пресудом која се напада жалбама прекорачио оптужбу, повредио идентитет оптужбе и пресуде и није решио предмет оптужбе, а притом је и селективном оценом доказа у потпуности занемарио одређене чињенице које произлазе из изведених доказа, а које међусобно посматране пружају основ за другачије пресуђење.
Суд је донео одлуку да на претресу пред другостепеним судом поново испита сведока оштећену Бранку Прпа, Милорада Улемека, Милоша Симовића и Александра Симовића и да изведе доказе чије извођење је одбијено од стране првостепеног суда. Сведоци Улемек, те Милош и Александар Симовић нису желели да одговарају на постављена питања суда и странака и ускратили су сведочење. Суд је прочитао њихове исказе које су дали пред Тужилаштвом за организовани криминал, као и исказе Дејана Миленковића и Миладина Сувајџића, који су се изјашњавали само о информацијама које су од неког чули, притом исти садрже и потпуно различита изјашњења, а с обзиром на то да су изјавили да о овом догађају немају непосредних сазнања, Суд је утврдио да су искази ових сведока из истраге не само непоуздани, већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити.
По налажењу Апелационог суда, и поред свих изведених доказа, током поступка није утврђено постојање организоване криминалне групе, нити је утврђено ко је, када и где, као што се наводи у диспозитиву оптужнице, учествовао у сачињавању претходног договора и плана за лишење живота власника, директора главног и одговорног уредника дневног листа “Дневни телеграф” и недељника "Европљанин” оштећеног сада пок. Славка Ћурувије, а није изведен ни један доказ у прилог наводима оптужбе, да је такав налог дат од стране НН лица “из највиших структура власти”.
Такође, ни наводи да је окр. Марковић упознао окр. Радоњића са планом о лишењу живота новинара сада пок. Славка Ћурувије, односно да му је пренео план и тако га са умишљајем подстрекао да припреми његову физичку ликвидацију, нису поткрепљени ни једним изведеним доказом, те стога логичко закључивање првостепеног суда само на основу односа субординације између окр. Марковића и Радоњића, није могло бити прихваћено.
Током поступка није изведен ни један доказ који би потврдио наводе оптужбе да је окр. Радоњић постигао договор о непосредном извршењу убиства са окр. Кураком и Ромићем.
Апелациони суд је неспорно утврдио да су оперативно техничке мере тајне контроле телефонских разговора и мере тајног праћења и осматрања према Славку Ћурувији примењиване и пре доласка окр. Радоњића на место начелника ЦРДБ Београд, те да су били испуњени сви прописани услови за тајно праћење сада пок. Славка Ћурувије до момента његовог прекида, те да је ова мера примењена као уобичајени метод и редовна службена радња из делокруга надлежности Ресора државне безбедности и заснована на одговарајућим прописима, те није доказана теза оптужбе да су налози за примену оперативно техничких мера били дати у циљу лишења његовог живота.
Такође, Апелациони суд је на основу доказа и то, првенствено, на основу испитивања сведока припадника Деветог одељења који су учествовали у праћењу сада пок. Славка Ћурувије утврдио да се бели Голф 3 који се наводи у оптужници није налазио на лицу места, а доказе о томе ко је преузео возило и у ком временском периоду га је користио, детаљно је образложио у својој одлуци.
Сведок оштећена Бранка Прпа се доследно током поступка изјашњавала о чињеници да лице које је лишило живота Славка Ћурувију нису ни окр. Курак ни окр. Ромић, што је поновила и на претресу пред другостепеним судом.
Апелациони суд је на претресу одбио предлог одбране да се извештај о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12. фебруара 2012. године, потписан од стране Д. Ј, В. Ђ. и Драгана Кецмана, са пратећом документацијом, издвоји из списа као незаконит, налазећи да треба прихватити аргументе из решења Апелационог суда од 29. јуна 2018. године, те се није даље упуштао у питање законитости наведеног извештаја, прихватајући аргументацију Апелационог суда који је својим решењима у два наврата одлучивао о предлогу за издвајање доказа. Након што је овај доказ детаљно размотрен како сам за себе, тако и у вези са осталим изведеним доказима, другостепени суд је нашао да се исти не може прихватити као поуздан и веродостојан и да се на њему не може засновати чињенично стање у овом кривичном поступку, из разлога који су детаљно образложени у одлуци другостепеног суда.
Поједини окривљени и сведоци су оспоравали комуникацију на начин како је то наведено у сачињеном извештају, притом је Апелациони суд утврдио да у извештају, између осталог, није садржана комуникација за телефонски број сведока Стевана Никчевића за дан 11. април 1999. године, а исти се изјаснио да је тога дана уобичајено разговарао. Наведено је посебно значајно, с обзиром на то да из извештаја од 21. фебруара 2008.године, који су потписали Д. П. и Драган Кецман, произлази да је вршена селекција података са ДЛТ трака, дакле, пре него што је и донета наредба истражног судије од 16. децембра 2011. године. По чијем налогу, на основу којих категорија и по којим параметрима, Суд није могао да утврди ни испитивањем на главном претресу у својству сведока Драгана Кецмана, будући да је исти изјавио да у томе осим потписивања извештаја није учествовао јер нема потребна знања, већ да је то обављала Д. П, која никада није испитана, с обзиром да је преминула, тако да све чињенице које су наведене у извештају од 21. фебруара 2008. године, нису ни могле бити проверене у судском поступку.
Дакле, ишчитавање ДЛТ трака и селекција података који су се налазили на њима је извршено без захтева тужиоца и наредбе тада истражног судије, а притом у извештају од 21. фебруара 2008. године, не постоји податак када је и у ком временском периоду и на који начин, односно по којим критеријумима вршена селекција података, док у даљем току кривичног поступка нико по накнадно доношеним наредбама за вештачење није успео да податке са ДЛТ трака очита, нити да изврши увид у садржину истих.
Овакав закључак Суда потврђује и чињеница да и након достављања извештаја од 12. фебруара 2012. године, тужилаштво и суд настављају са даљим поступањим у односу на ДЛТ траке о чему сведоче и докази у спису који потврђују да се и у наставку поступка одузимају подаци о електронској комуникацији, прибављају подаци о локацијама базних станица, њиховим координатама.
Апелациoни суд, у одсуству непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су окр. Марковић, Радоњић, Курак и Ромић извршиоци овог кривичног дела, налази да нису на несумњив начин доказани наводи оптужбе, те је усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду тако што је ослободио од оптужбе окр. Марковића да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању, а окр. Радоњића, Курака и Ромића да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешко убиство, док су оштећени упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
Чињеница да је пок. Славко Ћурувија био критичар тада актуелне власти, за овај Суд није спорна, али с обзиром на то да је у односу на окривљене донета ослобађајућа пресуда, то се Суд није ни могао упуштати у мотиве извршења овог кривичног дела.
ОДЛУКА ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА - по захтеву за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Ктз.бр. 196/24 од 2. септембра 2024. године, поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж1-По1 9/22 од 19. априла 2023. године
Врховни суд је, одлучујући о поднетом захтеву за заштиту законитости, у седници већа одржаној дана 13. октобра 2025. године, донео пресуду Кзз ОК 38/2024, којом се делимично усваја као основан захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Ктз.бр.196/24 од 2. септембра 2024. године и утврђује да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж1-По1 9/22 од 19. априла 2023. године учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) Законика о кривичном поступку, у корист окривљених Радомира Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва одбија као неоснован.
По ставу Врховног суда, основано јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва указује да су доношењем побијане пресуде учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, због којих није било могуће испитати законитост и правилност другостепене пресуде.
