Донете одлуке

20. јун 2025. године
УРОШ БЛАЖИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Смедереву К 10/24 од 12. децембра 2024. године, окр. Урош Блажић је због извршења у стицају кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1 КЗ, кривичног дела недозвољена производња, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 КЗ, кривичног дела отмица из члана 134 став 2 КЗ и кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, док је окр. Радиша Блажић због извршења у стицају кривичног дела недозвољена производња, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 КЗ и кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 20 година. Према окривљенима Урошу и Радиши Блажићу изречена је мера безбедности одузимања предмета и то оружја, муниције и експлозивних средстава наведених у изреци пресуде, а по потврдама о привремено одузетим предметима, док се оштећени упућују на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Окривљени су оглашени кривим зато што су и то окр. Урош Блажић у периоду од вечерњих часова дана 4. маја 2023. године до преподневних часова дана 5. маја 2023. године у селу Мало Орашје, Шепшин и Дубона, Малом Пожаревцу, Богдановица и Вињиште лишио живота и покушао да лиши живота више лица при безобзирном насилничком понашању којим је угрозио спокојство грађана и теже реметио јавни ред и мир; неовлашћено носио ватрено оружје, муницију и минско експлозивна средства чија набавка и држање није дозвољена грађанима, као и држао у већој количини ватрено оружје, конвертибилно оружје, делове за оружје и муницију; без пристанка овлашћеног лица, користио туђе моторно возило и ради остварења циља отмице претњом убиством одвео и задржао лица у намери да их принуди да нешто учине и трпе, на тај начин што је 4. маја 2023. године око 22,20 часова управљајући путничким возилом дошао до Споменика у селу Мало Орашје, носећи у возилу са собом аутоматску пушку произвођача „Застава" модел „М 70 АБ2" са механички уклоњеним фабричким бројем са више десетина комада муниције, пиштољ марке „Tokarev" ТТ-33 са муницијом за исти, једну ручну бомбу М-52, једну ручну бомбу М-75 и једну кумулативну ручну бомбу М-79, где је у парку уочио више млађих лица, који су се дружили и слушали музику, па је без икаквог повода и са немером да их лиши живота, изашао из возила и рафалном паљбом из наведене аутоматске пушке испалио више десетина пројектила у правцу оштећених, након чега је, када је испразнио оквир за муницију, ставио је нови оквир и наставио да пуца у оштећене од којих је неке већ погодио пројектилима и налазили су се на земљи и јаукали од болова, молећи окривљеног да више не пуца, међутим окривљени је направио неколико корака ка Споменику, пришао оштећенима који су лежали на земљи и поново пуцао на њих, којом приликом је на лицу места лишио живота сада пок. Марка Митровића, док су од задобијених повреда преминули сада пок. Немања Стефановић, сада пок. Лазар Миловановић, сада пок. мал. НМ, сада пок. Александар Миловановић, у току ноћи и јутарњих часова 5. маја 2023. године у УЦ Смедерево, као и сада пок. Петар Митровић који је услед задобијених повреда и насталих компликација преминуо 23. јуна 2023. године у УКЦ Србије, док је критичном приликом окр. Урош Блажић покушао да лиши живота оштећеног Јована Ранковића, оштећеног мал. МН, оштећеног Немању Илића и оштећеног Милоша Јовановића, којом приликом им је нанео тешке телесне повреде, док су са лица места успели да побегну оштећени Дамир Ружић, Михаило Милић, Матеја Јовановић и Милета Ранковић у које је окривљени Урош Блажић такође пуцао у намери да их лиши живота али их је промашио, да би потом окр. Урош Блажић поново ушао у возило и одатле се одмах одвезао у Дубону, која се налази на удаљености од неколико километара те видевши оштећене Јовицу Стевановића, Миломира Мијаиловића и Милана Пешића, који су вршили радове на огради дворишта, возило зауставио преко пута и без икаквог разлога са немером да их лиши живота, изашао из возила и из ватреног оружја - означеног пиштоља марке „Tokarev", испалио више пројектила у правцу наведених оштећених, као и у оштећеног Предрага Мијаиловића који је био у непосредној близини, при чему је пуцајући мењао оквире са муницијом којом приликом је нанео тешке телесне повреде опасне по живот, након чега је поново ушао у путничко возило и наставио кретање до основне школе у чијем дворишту се тада налазила група младића и девојака који су се међусобно дружили, где је зауставио возило, из кога је са собом понео наведену аутоматску пушку, ушао у двориште школе и том приликом почео да пуца у правцу оштећених како би исте лишио живота, и када је видео да неки од оштећених дају знаке живота и дозивају у помоћ пришао им је и пуцао на њих из близине, којом приликом је на лицу места лишио живота сада пок. Милана Панића из Дубоне, а такође на лицу места лижио живота сада пок. Кристину Панић док је смрт сада пок. Далибора Тодоровића из Дубоне наступила у УЦ Младеновц исте вечери, а услед задобијених повреда, те је критичном приликом пуцајући на описан начин окр. Урош Блажић покушао да лиши живота оштећену Невену Вујић, оштећеног мал. ИИ, оштећену мал. АМ и оштећену мал. АС наневши им тешке телесне повреде опасне по живот, након чега је, када је кренуо ка свом возилу испалио више пројектила у правцу оштећене Јелене Панић која се налазила на тераси куће преко пута основне школе, као и у правцу оштећених Зорана Павловића и Јоване Павловић који су се налазили на улици преко пута основне школе, као и на оштећену Теодору Стевановић док је бежала у споредну улицу, у намери да их лиши живота али није успео да погоди оштећене да би потом, наставио кретање из правца села Дубона, земљаним путем, те како се возило заглавило, изашао је и из истог и у њему оставио три празна оквира од аутоматске пушке, једна празан оквир од пиштоља, један оквир од пиштоља са 8 метака, као и једну кумулативну ручну бомбу зелене боје, ознаке М-79 и један метак, одакле је са собом понео означени пиштољ, једну ручну бомбу М-52, једну ручну бомбу М-75 као и аутоматску пушку, коју је док је бежао оставио у дворишту куће у Шепшину на травнатој површини, да би, када је уочио путничко возило са кључем за стартовање у контакт брави, које је било паркирано у Шепшину, ушао у исто и одвезао се до у близину наплате рампе у Малом Пожаревцу, где је возило паркирао и оставио пиштољ са метком у цеви, а понео са собом две ручне бомбе, да би затим, осматрао долазак возила ка наплатној рампи и у једном моменту пришао до такси возила, које је чекало на наведеној наплатној рампи, којим је управљао оштећени Драгослав Антоновић и ушао у исто и сео на задње седиште, у коме се у том моменту као путница налазила оштећена Јелена Ајдиновић, па је уз претњу активирањем ручних бомби принудио оштећеног Антоновића да настави кретање возилом како би окривљени избегао полицијске службенике, захтевајући да га вози ка Младеновцу, што је оштећени и учинио, а у току вожње оштећена Ајдиновић саопштила је окривљеном Урошу Блажићу да је трудна и да је чека вереник у општини Уб и да тамо треба да оде, те је окривљени дозволио да оштећени Анатоновић одвезе оштећену Ајдиновић на наведено место да неко не би посумњао да се нешто дешава, па када су стигли окривљени ју је пустио да изађе из возила, уз претњу да не сме ником ништа да каже, а потом је наредио оштећеном Антоновићу да га одвезе до села Вињиште, где је стигао око 05,00 часова ујутру, од истог захтевао да му преда и сав новац који има код себе, што је оштећени и учинио и окривљеном предао износ од 3.000,оо динара, након чега је окривљени напустио возило и дошао до куће свог ујака где се сакрио у помоћном објекту у дворишту где је и пронађен и лишен слободе у преподневним часовима дана 5. маја 2023. године, док је у кући у којој је окр. Урош Блажић живео исти држао већу количину оружја и муниције и то један преправљени стартно-гасно-сигнални пиштољ, једну репетирајућу пушку са олученом цеви са оптичким нишаном, један сигнални пиштољ са глатком цеви, произвођача „Црвена застава", који представља конвертибилно оружје 15 метака са панцирно запаљивим пројектилом који представљају муницију за ватрено оружје са олученим цевима, чија набавка и држање није дозвољена грађанима, 4 метка који представљају муницију за олучене цеви, затим 13 метака калибра 16 мм, 51 метак калибра 20 мм, који представљају муницију за ватрено оружје са глатким цевима, те 31 метак калибра 7,9 х 59 мм, 22 метка калибра 7,62 х 25 мм, који представљају муницију за ватрено оружје са олученим цевима, 4 стартна метка који су преправљени тако да на врху имају челичну куглицу и као такви садрже све делове као и бојеви метак, 2 пригушивача за ватрено оружје, 2 усника цеви за ватрено оружје и оптички нишан.

Окр. Радиша Блажић је оглашен кривим што је од неутврђеног дана пре 2021. године па до 9. маја 2023. године у Дубони и Шепшину у стању смањене урачунљивости али не битно држао већу количину ватреног оружја, делова за оружје, конвертибилно оружје, муниције, експлозивних материја и минско-експлозивних средстава, од којих поједино ватрено оружје, делови за оружје, муниција и минско-експлозивна средства нису дозвољени за набавку и држање грађанима, као и носио ватрено оружје, конвертибилно оружје, делове за оружје, муницију и минско-експлозивна средства, те опште опасном радњом и опште опасним средством изазвао опасност за живот и тело људи услед чега је наступила смрт више лица, на тај начин што је од неутврђеног дана пре 2021. године набавио аутоматску пушку произвођача „Застава" модел „М 70 АБ2" са механички уклоњеним фабричким бројем, пиштољ марке „Tokarev" ТТ-33, као и муницију за наведено ватрено оружје, једну ручну бомбу М-52, једну ручну бомбу М-75 и једну кумулативну ручну бомбу М-79, један преправљени стартно-гасни-сигнални пиштољ, једну репетирајућу пушку са олученом цеви произвођача „Предузеће 44" са оптичким нишаном, један сигнални пиштољ са глатком цеви произвођача „Црвена застава" који представља конвертибилно оружје, 15 метака са панцирно запаљивим пројектилом, 4 метака калибра 7,62 х 39 мм, 31 метак калибра 7,9 х 59 мм, 22 метка калибра 7,62 х 25 мм, који представљају муницију за ватрено оружје са олученим цевима, 13 метака калибра 16 мм, 51 метак калибра 20 мм, који представљају муницију за ватрено оружје са глатким цевима, 4 стартна метка калибра 9 мм, који су преправљени тако што на врху имају челичну куглицу и као такви садрже све делове као и бојеви метак и представљају муницију за ватрено оружје, 2 пригушивача за ватрено оружје, 2 усника за ватрено оружје и оптички нишан, које наведено ветрено оружје, делове за оружје, муницију и експлозина средства је након што је 2012. године купио кућу у Шепшину тако пренео и држао необезбеђено на тавану ове куће, а затим у току 2021. године дао на коришћење кућу свом сину, окривљеном Урошу Блажићу, који је у кући од тада непрекидно живео, иако је знао да су против његовог сина подношене пријаве за прекршаје са елементима насиља, а такође је знао, као лице запослено у Војсци Републике Србије у чину потпуковника, за последице неовлашћеног набављања, држања и коришћења ватреног оружја, муниције и експлозивних средстава, као и да услед неадекватног чувања истог омогућавава да окривљени Урош Блажић може да дође у њихов посед и био севстан да таквим својим поступање изазива опасност по живот тело и људи, на шта је пристао, олако држаћи да до теже последице у виду смрти више лица неће доћи, па је окр. Урош Блажић након што је пронашао наведено ватрено оружје, муницију и експлозивна средства исте користио, вежбајући пуцање у подруму куће у џак песка, а затим је аутоматску пушку, пиштољ и муницију користио дана 4.маја 2023. године, приликом извршења кривичног дела тешко убиство када је лишио живота у Малом Орашју и Дубони 9 лица, док је у периоду од неутврђеног дана пре 5. маја па до 9. маја 2023. године у Дубони у спаваћој соби, куће у којој живи, без одобрења надлежног органа држао метке различитог калибра намењене ватреном оружју са олученом цеви, 2 ловачка патрона, као и метке који представљају муницију намењену ватреном оружју са глатким цевима, као и укупно 854,38 грана нето масе црног барута који представља експлозивну материју, које је приликом претреса пронађено и одузето, као и што је на истој адреси у гаражи држао више десетина комада бојеве муниције који представљају муницију за ватрено оружје са олученим цевима, 56 метака калибра 7,62 х 39 мм, 3 комада бојеве муниције са панцирно запаљивим пројектилом чија набавка и држање није дозвољена грађанима, 1 полуаутоматски пиштољ са олученом цеви система Руби, 1 револвер калибра 4,4, дрвени кундак, древени рукохват и по 2 дрвене облоге за гасни цилиндер и цев за пушке система „Kalašnjikov", 3 оптичка нишана, а у камиону без регистарских ознака паркираном између гараже и куће држао је 30 метака калибра 7 х 57 Р, 12 метака калибра 7 х 57 мм, један дрвени кундак пушке и дрвена облога, 1 оптички нишан а које оружје, делови за оружје и муниција је приликом претреса пронађено и одузето.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 13. маја 2025. године донео је пресуду Кж1 188/25 којом је одбио као неосноване жалбе бранилаца окривљених и потврдио првостепену пресуду.

По оцени Апелационог суда, првостепени суд је, супротно наводима жалбе окр. Уроша Блажића, у побијаној пресуди најпре правилно утврдио све законом прописане околности у односу на олакшавајуће околности, а затим је правилно од отежавајућих околности ценио да је окривљени Урош Блажић приликом предузимања радњи кривичних дела у кратком временском периоду и у континуитету испољио нарочиту упорност, истрајност, бруталност али и одсуство емпатије према оштећенима, јер их је оставио без помоћи и отишао потпуно мирно са лица места, испољивши притом висок степен криминалне воље, па му је суд даље ценећи степен кривице и јачину повреде зашитећног добра, најпре утврдио појединачне казне затвора и то због извршења кривичног дела тешко убиство у трајању од 20 година, због кривичног дела недозвољена производња, дражање, ношење и промет експлозивних материја и кривичног дела отмица у трајању од по 10 година, и због кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила казну затвора у трајању од 3 године, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, правилно применивши члан закона који прописује да се доживотни затвор не може изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило 21 годину живота. Окр. Урош Блажић је у време извршења кривичног дела имао навршених 20 година живота, па самим тим спада у категорију млађих пунолетних лица, којима се у смислу императивних криивчноправних прописа не може изрећи казна затвора у трајању дужем од 20 година, на коју казну затвора је као максимално законом прописану, и према ставу овог суда правино и осуђен.

Правилно је првостепени суд утврдио да је окр. Радиша Блажић како у Дубони тако и у Шепшину неовлашћено држао већу количину ватреног оружја, делова за оружје, конвертибилно оружје, муницију, експлозивне материје и минско-експлозивна средстава. По оцени Апелационог суда у Београду противправно поступање окривљеног Радише Блажића када је у питању тешко дело против опште сигуности се не огледа у чињењу, већ управо у нечињењу - пропуштању окривљеног да обезбеди наведену количину оружја и муниције коју је набавио и држао лако доступном окр. Урошу Блажићу, чиме је изазвана конкретна опасност за живот и тело људи, односно смрт и рањавање више лица од стране Уроша Блажића. Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно у односу на окр. Радишу Блажића од олакшавајућих околности имао у виду да се ради о породичном човеку, да је поступао у стању смањене урачунљивости до битног али не и битно, те да је неосуђиван, док је што се тиче отежавајућих околности, суд имао у виду да је у питању професионално војно лице, између осталог и инструктор за снајпер, да му је оружје било познато и доступно, да му је такође било познато да су против његовог сина покретани прекршајни поступци, а да притом уз сва ова сазнања као војно лице није учинио ништа да својим ауторитетом и личношћу утиче, заштити и спречи да се икаква непријатна ситуација догоди, како у својој породици најпре тако и у друштву, већ је супротно сопственој професији допринео да се догоди трагедија немерљивих размера, при чему је његов син окривљени Урош приликом извршења дела испољио нарочиту упорност, истрајност, безобзирност, бруталност и одсуство сваке емпатије према оштећенима. Дајући адекватан значај утврђеним отежавајућим и олакшавајућим околностима, првостепени суд је правилно окр. Радиши Блажићу утврдио казне и то за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозиних материја казну затвора у трајању од 12 година и за кривично дело тешко дело против опште сигурности казну затвора у трајању од 10 година, а затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, налазећи да ће се одмереном јединственом казном у потупности остварити сврха кажњавања и да ће се у довољној мери утицати на окривљеног и на друге да убудуће не чине кривична дела, да ће се одмереном казном утицати на јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона и да ће довести до потребне правичности и сразмере између учињеног дела и тежине казне, те да је одмерена казна неопходна али и довољна да се оствари како специјална тако и генерална превенција у смислу сузбијања друштвено опасних делатности.

 

20. јун 2025. године
ФАТИМА ЗУМБЕРОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 375/23 од 6. фебруара 2025. године окр. Фатима Зумберовић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 4 месеца. Оштећена се упућује да истакнути имовинско-правни захтев оствари у парничном поступку.

Окривљеној је оптужним актом стављено на терет да је у ноћи између 2. и 3. фебруара 2023. године у Београду, лишила живота оштећеног Драгана Васиљевића, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, на тај начин што је у стану у коме је живео оштећени а где је критичне вечери боравила, најпре стакленом флашом, зелене боје задала оштећеном ударац у пределу главе, након чега је окривљена узела кухињски нож и истим задала оштећеном више убода, нанавши му на тај начин повреде, које су у време наношења у свом саукупном дејству представљале тешку телесну повреду квалификовану смрћу, након чега је окривљена покрила телео оштећеног које се налазило на кревету, преко његове главе ставила јастук и удаљила се из стана.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљене.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 17. јуна 2025. године решење Кж1 395/25 којим је, усвајањем жалбе браниоца окривљене, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према окривљеној је продужен притвор који може трајати до даље одлуке суда.

По мишљењу већа Апелационог суда, првостепена пресуда донета је уз битне повреде кривичног поступка, будући да су у пресуди изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, док су разлози који су дати нејасни и међусобно противречни, због чега је и чињенично стање остало непотпуно утврђено, па стога није могуће истпитати законитост и правилност пресуде, а на које повреде се основано указује изјављеном жалбом браниоца окривљене.

Апелациони суд је продужио притвор према окривљеној налазећи да и даље постоје разлози за продужење притвора, имајући у виду да окривљена има пријављено пребивалиште на адреси на којој никада није живела, при чему је непријављено боравила у Београду на адреси на којој живе и и друга лица, с тим да се не зна ко је власник куће, да је од доласка у Београд живела на више различитих адреса, које све околности и по налажењу Апелационог суда указују да ће се окривљена уколико се нађе на слободи крити и дати у бекство и на тај начин постати недоступна органима поступка. Истовремено је овај суд имао у виду да постоји основана сумња да је кривично дело које јој се у овом поступку ставља на терет извршила у року проверавања по претходно правноснажној изреченој осуди, које све околности у међусобној повезаности представљају особите околности које указују да ће окривљена уколико се нађе на слободи у кратком временском периоду поновити извршење кривичног дела, те да је притвор према окривљеној нужна и неопходна мера у циљу обезбеђења присуства окривљене и несметаног вођења кривичног поступка.

 

6. јун 2025. године
МИЛАН УБОВИЋ И ДР.  

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 81/23 од 26. новембра 2024. године, због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, окр. Милан Убовић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, док су окр. Далибор Петковић и окр. Мирјана Стригић осуђени на казне затвора у трајању од по 4 године, те им је изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона, као и опојне дроге кокаин у облику хидрохлорида нето масе 5.990,74 г ( од окр. Далибор Петковић) и 1.996,93 г (од окр. Мирјана Стригић). Такође, од окр. Милана Убовића одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 2.255,оо евра.

Окривљени су оглашени кривим што су дана 10. новембра 2022. године у Београду, по претходном договору и заједничким учествовањем у радњи извршења, неовлашћено ради продаје држали супстанцу која је проглашена за опојну дрогу кокаин у облику хидрохлорида, на тај начин што су окр. Далибор Петковић и окр. Мирјана Стригић теретним моторним возилом, на граничном прелазу Хоргош, ушли на територију Републике Србије, да би истог дана, на углу улица Зрењанински пут и Ивана Милутиновића, окр. Мирјана Стригић изашла из наведеног возила са платненом крем торбом на рамену, у којој је држала два ПВЦ пакета облепљена лепљивом траком браон боје у којима се налазила опојна дрога кокаин у облику хидрохлорида укупне нето масе 1.996,93 г, прешла улицу и ишла Зрењанинским путем у правцу Панчевачког моста, причајући мобилним телефоном са окр. Убовићем који јој је давао смернице кретања, када се поред ње  зауставило путничко возило беле боје, словачке регистарске ознаке, којим је управљао окр. Милан Убовић, којем возилу је окривљена пришла и ушла у возило на сувозачева врата у намери да Убовићу преда предметну торбу са опојном дрогом, а којом приликом је окр. Убовић држао 2.255,оо евра и 8.000,оо динара и 2 мобилна телефона, док је окр. Далибор Петковић, у исто време на паркингу бензиске пумпе, у теретном моторном возилу, којим је управљао, у кабини возила држао једну торбу у којој се налазило 6 ПВЦ пакета облепљених лепљивом траком браон боје у којима се налазила опојна дрога кокаин у облику хидрохлорида укупне нето масе 5.990,74 г, а иза сувозачевог и возачевог места држао торбицу у којој се налазио црни новчаник са личном картом на име Далибор Петковић и новцем у износу од 210,оо евра, мобилни телефон те меморијска картица, као и новчаник сиве боје са личном картом на име Мирјане Стригић и новцем у износу од 1.150,оо евра, које предмете су пронашли полицијски службеници и по потврди о привремено одузетим предметима одузели од окривљених и исте лишили слободе. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ  

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 7. маја 2025. године решење Кж1 312/25 којим је, усвајањем жалби бранилаца окривљених, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење, те је према окр. Милану Убовићу продужио притвор, који по овом решењу може трајати до даље одлуке суда.

По налажењу Апелационог суда  основано се жалбама бранилаца указује да суд није дао јасне и аргументоване разлоге на основу којих то доказа је утврдио да су окривљени хтели да опојну дрогу држе ради продаје, нити је првостепени суд дао јасне разлоге како су окривљени неволашћено ради продаје држали супстанцу која је проглашена за опојну дрогу, коме су наведену опојну дрогу продавали и за који износ евентуално су то чинили. Приликом извођења закључка о кривици окривљених као и о радњама које су предузели, првостепени суд очигледно пропушта да детаљно цени чињенични опис кривичног дела које је окривљенима стављено на терет. С тим у вези основано се жалбама бранилаца оспорава првостепена пресуда и указује на нејасне разлоге који су довели до битних повреда одредаба кривичног поступка, који првостепену пресуду чине неодрживом.

У поновном поступку првостепени суд ће, правилном анализом утврђених чињеница и правилном применом Кривичног закона, бити у прилици да донесе правилну и на закону засновану одлуку, а при томе водећи рачуна о алтернативно прописаним радњама кривичног дела које је окривљенима и стављено на терет.

Апелациони суд у Београду је у односу на окривљеног Милана Убовића продужио притвор налазећи да постоје особите околности које указују на то да ће окривљени, у случају пуштања на слободу у кратком временском периоду поновити кривично дело,  и то, имајући у виду, између осталог, врсту и количину опојне дроге за коју се окривљени терети, а у вези са чињеницом да је окривљени раније вишеструко осуђивано лице, између осталог, и због истог кривичног дела, то је по оцени Апелационог суда притвор, као мера за обезбеђење присуства окривљеног и несметаног вођења кривичног поступка, адекватна мера.

 

23. мај 2025. године
РАДАН ВАСИЉЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 199/22 од 25. децембра 2024. године окр. Радан Васиљевић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 10 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 20 година. Оштећени су упућени да имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку.

Окривљени Радан Васиљевић је оглашен кривим што је 9. децембра 2021. године у периоду од 03,00 часова до 12,40 часова у свом стану у Београду, у стању смањене урачунљивости али не и битно, под утицајем од 1,01 промила алкохола у крви, у које стање се сам довео употребом алкохола, лишио живота члана своје породице - супругу Славицу Васиљевић, коју је претходно психички злостављао тако што јој је ограничавао и забрањивао кретање, узимао јој зараду и располагао њеним новцем и наследством који је трошио на коцку и алкохол, забрањивао дотеривање, избацио је из куће из разлога љубоморе, присиљавао је да пије, и у дужем временском периоду је из разлога љубоморе нападао да га вара, због чега су се стално свађали да би оштећену 5. децембра 2021. године, након једне од свађа избацио из куће, због чега је оштећена три ноћи преспавала у синовом стану, да би дана 8. децембра 2021. године оптужени пристао да се оштећена врати у стан уз обећање да „више неће да је дира" и да ће се помирити, након чега ју је, када се она вратила у стан оптуженог, оптужени поново нападао да га вара и вичући на њу тражио да му то призна и терао је да пије ракију, док му је она одговарала да нема шта да призна, више пута ударао песницама и шакама, услед чега је оштећена запомагала због чега јој је преко уста прилепио лепљиву траку да не виче и везао ноге лепљивом траком да не би побегла, а затим јој кухињким ножем исекао гардеробу коју је имала на себи, и након тога скинуо гардеробу са оштећене и у више потеза јој ножем исекао прамен косе да би након тога, истим ножем оштећеној нанео 17 повреда, нанесених дејством оштрице и шиљка механичког оруђа, а којом приликом јој нанео 6 телесних повреда опасних по живот, од којих повреда је оштећена преминула услед искрварења.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 28. априла 2025. године донео је пресуду Кж1 252/25 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По оцени Апелационог суда, правилно је првостепени суд ценећи све доказе појединачно и у међусобној повезаности једног са другима, нашао да је окривљени у време, на месту и начин ближе описан у изреци побијане пресуде извршио кривично дело за које је оглашен кривим првостепеном пресудом. На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио кривични закон када је окривљеног огласио кривим за кривично дело тешко убиство које је извршио поступајући са директним умишљајем као обликом кривице, поступајући у стању смањене урачунљивости али не и битно. Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији која је изречена окривљеном, правилно је првостепени суд нашао да је олакшавајућа околност на страни окривљеног његова ранија неосуђиваност, док од отежавајућих околности на његовој страни није нашао, па је имајући у виду степен кривице окривљеног, чињеницу да је поступао у стању смањене урачунљивости али не битно, тежину извршеног кривичног дела, личност окривљеног као извршиоца, јачину угрожавања заштићеног добра, те имајући у виду објекат кривично-правне заштите, то је правилно првостепени суд окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 20 година, налазећи да ће се наведеном казном затвора у довољној мери утицати на окривљеног да не врши иста или слична кривична дела те утицати на потенцијалне учиниоце других кривичних дела, због чега су супротни жалбени наводи у којима се наводе неке чињенице и околности које првостепени суд није ценио а које би биле од утицаја на другачију одлуку суда о казни, оцењени као неосновани.

 

5. мај 2025 године

СРЂАН ЖУНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Вишег суда у Београду К 182/25-Кв 1558/25 од 11. априла 2025. године према окр. Срђану Жунићу продужен је притвор, који му по овом решењу може трајати најдуже 30 дана.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 5. маја 2025. године донео је решење Кж2 1069/25, којим је уважавањем жалби бранилаца окривљеног преиначио првостепено решење и окр. Срђану Жунићу укинуо притвор, те одредио да се исти има одмах пустити на слободу.

По оцени Апелационог суда, из образложења првостепеног решења и датих разлога се не може закључити из чега првостепени суд изводи закључак да постоји основана сумња да је окр. Срђан Жунић извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности, а што представља први и основни услов који мора бити испуњен за одређивање, односно за продужење притвора. Како у конкретном случају, из чињеничног описа радњи које су окривљеном Жунићу стављене на терет оптужним актом Вишег јавног тужилаштва у Београду не произлазе обележја кривичног дела ометању службеног лица у вршењу службене дужности, то је Апелациони суд у Београду уважавањем жалби бранилаца окривљеног Жунића преиначио првостепено решење и према окр. Срђану Жунићу укинуо притвор и наредио да се окривљени одмах пусти на слободу.

 

25. април 2025. године 
СТОЈАН ИЛИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 284/23 од 26. септембра 2024. године окр. Стојан Илић је због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 19 година, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једног ножа са плавом дршком. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.

Окривљени Стојан Илић је оглашен кривим што је 10. априла 2023. године око 14,30 часова у Београду, у насељу Рипањ, у стању смањене урачунљивости, али не битно, покушао да лиши живота више лица, тако што се путничким моторним возилом довезао до породичне куће својих комшија, са којима је провео извесно време у разговору, да би им рекао да колима иде до центра Рипња, након чега је колима одвезао малолетну оштећену НП и њеног брата малолетног НП до продавнице и у тренутку када је малолетни НП отишао у продавницу ради куповине, колима је одвезао малолетну оштећену НП у ненасељени део Рипња, те када је зауставио возило и када је из возила изашла оштећена, на косини испод железничке пруге и простору између растиња почео да вуче оштећену, обнажио је, којом приликом се оштећена бранила, отимала и вриштала, те је ножем сечива дужине 10 цм који је носио са собом, држећи га у својој десној руци, најмање шест пута замахнуо и убадао оштећену, наневши јој притом тешке телесне повреде опасне по живот, услед чега је наступила смрт малолетне оштећене НП, а након чега је, а након што је лишио живота малолетну оштећену НП, путничким моторним возилом вратио се до породичне куће својих комшија, те је ушао у кућу и напао оштећену СП, тако што ју је бацио на под и више пута ножем који је носио са собом убадао оштећену, наневши јој при томе тешку телесну повреду, да би након тога ушао у собу у којој се налазила оштећена МП ударио је у пределу главе тврдим предметом и истим ножем посекао оштећену, наневши јој при томе тешку телесну повреду главе, да би након тога пришао оштећеном ДП, који је претходно сишао са спрата, те је покушао истим ножем да га убоде у груди, али се оштећени измакао, тако да га је убо у пределу рамена, наневши му при томе лаку телесну повреду, након чега је изашао из куће и док је био напољу прстом је претио оштећеном ДП, да би након тога сео у возило и одвезао се, од себе одбацио нож, где је уочен од стране полицијских службеника, након чега је лишен слободе.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 24. марта 2025. године донео је пресуду Кж1 1305/24 којом је, делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца, преиначио првостепену пресуду само у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Стојана Илића због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 КЗ осудио на казну доживотног затвора. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд, на основу утврђеног чињеничног стања, закључио да се у радњама окривљеног Стојана Илића стичу сва битна обележја бића кривичног дела тешко убиство у покушају, а не обележја два кривична дела тешко убиство и кривично дело тешко убиство у покушају, како је окривљеном стављено на терет оптужним актом, будући да није доказано да је малолетну оштећену НП окривљени лишио живота на свиреп начин, која квалификаторна околност (свирепост) је изостављена из описа радњи извршења кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим. Имајући у виду да опис радњи извршења кривичног дела упућује на закључак да је окривљени Стојан Илић извршио једно кривично дело, будући да су све радње које је предузимао биле обухваћене јединственим умишљајем окривљеног, и то у односу на сво четворо оштећених, које је имао намеру да лиши живота, правилан је закључак првостепеног суда да се у кривично-правним радњама окривљеног стичу сва обележја бића кривичног дела тешко убиство више лица у покушају, за које је окривљени и оглашен кривим првостепеном пресудом. Наиме, по правилном налажењу првостепеног суда, током поступка је на несумњив начин утврђено из изведених доказа да је окривљени заправо имао намеру да лиши живота како малолетну оштећену, тако и друге чланове њене породице, па је на основу неспорно утврђеног чињеничног стања правилно закључио да је окривљени извршио једно кривично дело – тешко убиство у покушају, јер је започео извршење кривичног дела убиства више лица, које није довршено (лишио је живота само једно лице, док није лишио живота и друге оштећене).

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном, првостепени суд је имао у виду и ценио све околности које стоје на страни окривљеног, а које су од значаја код избора врсте и одмеравања висине кривичне санкције, па је тако од олакшавајућих околности на страни окривљеног утврдио и ценио његово искрено и коректно држање током поступка, околност да је он отац једног детета, да је неосуђиван, док му је као отежавајуће околности утврдио и цено да је приликом извршења кривичног дела лишио живота малолетну оштећену, која је у време извршења имала свега 16 година, као и чињеницу да је несумњиво искористио познанство и поверење како код ње, тако и њене породице, које су они имали у њега.

Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, првостепени суд је пропустио да да адекватан значај отежавајућим околностима на страни окривљеног Стојана Илића, и то како околност да је приликом извршења кривичног дела лишио живота оштећену НП, која је у време изврешења имала свега 16 година, да су оштећене НП и МП задобиле тешке телесне повреде, а оштећени ДП лаку телесну повреду, да је, према исказу оштећене СП, њена ћерка успела да се подвуче испод руке окривљеног и протрчи кроз ходник ван куће, те је само пуким случајем остала неповређена од стране окривљеног, степен кривице окривљеног као учиниоца, околности под којима је дело учињено, јачину угрожавања, односно повреде заштићеног добра, те га је осудио на казну затвора у доживотном трајању. По оцени Апелационог суда доживотни затвор, на коју казну је окривљени осуђен, сразмерна је тежини извршеног кривичног дела и степену кривице окривљеног, иста је нужна, али и довољна за постизање сврхе кажњавања, а у оквиру опште сврхе изрицања кривичне санкције.

 

11. април 2025. године
РАДОМИР РОКНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 542/23 од 12. децембра 2024. године окр. Радомир Рокнић је због извршења кривичног дела убиство из члана 47 став 1 КЗ РС осуђен на казну затвора у трајању од 12 година, док су правни следбеници оштећених упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.

Окривљени Радомир Рокнић је оглашен кривим што је дана 4. августа 1995. године у Републици Хрватској са умишљајем лишио живота Ђуру Кривокућу, у стању битно смањене урачунљивости, на тај начин што је након краће вербалне расправе са Ђуром Кривокућом, изашао из кухиње Војне јединице 75. мешовито артиљеријске бригаде, где је као резервиста Војске Републике Српске Крајине радио на пословима кувара, поневши са собом аутоматску пушку М70 АБ2, којом је био задужен, па је дошавши до зграде Војне полиције из аутоматске пушке, у правцу покојног Кривокуће, испалио више пројектила, од чега су Кривокућу погодила најмање 3 пројектила, наневши му на тај начин повреде од којих је преминуо на лицу места, након чега је окривљени побегао са лица места, а кога су потом припадници Војне полиције ранили у пределу стомака.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 31. марта 2025. године решење Кж1 174/25 којим је, усвајањем свих жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према окривљеном је продужен притвор који му може трајати до даље одлуке суда.

По мишљењу већа Апелационог суда, основано се свим изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, што је за последицу имало погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, тако да се законитост и правилност побијане пресуде за сада није могла испитати. Наиме, у конкретном случају, доносећи побијану пресуду првостепени суд није потпуно решио предмет оптужбе, будући да је оптужницом окривљеном стављено на терет убиство више лица, а у изреци је изостављен опис радњи које су према наводима оптужнице од стране окривљеног извршене према сада пок. Јовану Новаковићу, закључујући да је у односу на овог оштећеног поступао из нехата, а да притом у потпуности занемарује чињенице да је непосредно пре отварања ватре окривљени био у контакту са пок. Новаковићем, што значи да га је видео и знао где се исти тачно налази, да је критичном приликом пуцано из аутоматске пушке, рафалном паљбом, у дневним условима и са мале удаљености. Такође, првостепени суд је занемарио чињеницу да је након лишења живота сада покојних Кривокуће и Новаковића окривљени био у бекству и да је лишен слободе тек након рањавања од стране припадника Војне полиције. Дакле, првостепени суд приликом доношења побијане пресуде није могао ценити умишај окривљеног само из његове одбране, већ из целокупно предузетих радњи окривљеног критичном приликом у корелацији са осталим горе наведеним чињеницама.

По оцени Апелационог суда у односу на окривљеног и даље стоје разлози за даље трајање притвора, имајући у виду да окривљени нема ни један лични документ, да на територији Републике Србије нема пријављено пребивалиште нити боравиште, да је према сопственом казивању покушао да добије лична документа Републике Хрватске, али и Босне и Херцеговине, у чему до дана покретања овог поступка није успео, због чега напред наведене околности указују да ће се окривљени уколико се нађе на слободи крити, односно дати у бекство, чиме би постао недоступан органима гоњења Републике Србије, имајући у виду и чињеницу да се окривљени од извршења кривичног дела које му се ставља на терет крио више од 20 година, због чега је притвор и даље једина оправдана и на Закону заснована мера обезбеђења његовог присуства и за несметано вођење овог кривичног поступка.

 

21. март 2025. године
ДРАГАН ВРАЧАР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег судау Београду К 507/24 од 28. новембра 2024. године, окр. Драган Врачар je због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од једне године и истовремено је одређено да ће се иста извршити у просторијама у којима окривљени станује, уз електронски надзор. Окривљени је суђен и на новчану казну у висини од 10.000,00 динара коју ће платити у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, те је према окривљеном одређена мера безбедности одузимања предмета и то пиштољ марке „Марголин" модел МЦМ калибра 22 „Long Rifle", један пиштољ марке „Црвена Застава" модел 99 са једним оквиром и 347 метака различитог калибра.

Окр. Драган Врачар је оглашен кривим што је дана 26. марта 2022. године у Београду, неовлашћено држао ватрено оружје и муницију и то један пиштољ марке „Марголин", модел МЦМ калибра 22 „Long Rifle" и 130 малокалибарских метака калибра 22 „Long Rifle", један пиштољ марке „Црвена Застава", модел „99" са једним оквиром и 217 метака калибра 9х19 мм ПАРА од којих 9 метака из оквира пиштоља марке ЦЗ и 208 метака који су се налазили у паковањима, тако што је у свом стану у спаваћој соби, у фиоци комоде, држао пиштољ марке „Марголин", модел МЦМ калибра, два оквира за наведени пиштољ без муниције, један оквир црне боје за пиштољ са 8 метака калибра 9 мм, 13 комада метака калибра 9 мм и 70 комада муниције калибра 22 „Long Rifle", док је у плакару држао 187 комада муниције калибра 9 мм, 60 комада муниције калибра 022 „Long Rifle", у фиоци ноћног сточића, такође у спаваћој соби, држао пиштољ марке „Црвена Застава" модел „99", калибра 9 х 19 мм ПАРА, са оквиром у коме се налазио 9 метака, а што му је све од стране овлашћених службених лица уз потврду о привремено одузетим предметима одузето.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 6. марта 2025. године донео пресуду Кж1 93/25, којом је усвајањем жалбе браниоца окривљеног преиначио првостепену пресуда само у погледу одлуке о казнии окр. Драгана Врачара због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја осудио на казну затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одредио да ће се иста извршити у просторијама у којима окривљени станује уз примену електронског надзора и на новчану казну у износу од 10.000,оо динара, док је жалбу Јавног тужиоца одбио као неосновану и првостепену пресуду у неприначеном делу потврдио.

Испитујући побијану пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду је нашао да се основано жалбом браниоца окривљеног указује да првостепени суд није дао одговарајући значај олакшавајућим околностима које је утврдио на страни окривљеног, а у одсуству отежавајућих околности. Стога је Апелациони суд усвајањем жалбе браниоца побијану пресуду преиначио само у погледу одлуке о казни, тако што је ценећи на страни окр. Драгана Врачара као олакшавајуће околности - његове личне прилике, да је спортиста, његов ранији живот и у том смислу његову ранију неосуђиваност, затим коректно држање пред судом те животне околности у којима се нашао у вези са имовинским односом са својом тадашњом партнерком због чега је у то време био у стању повишене и континуиране емоционалне напетости, док отежавајућих околности на страни окривљеног није било, па је окр. Драгана Врачара осудио на казну затвора у трајању од 6 месеци која ће се извршити тако што ће је издржавати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора. Такође, суд је окривљеног осудио на новчану казну у износу од 10.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде. Имајући у виду да је одмерена казна затвора како по висини тако и по начину извршења који је одређен, по налажењу овог суда довољна и да ће се њоме остварити сврха кажњавања, то су оцењени су као неосновани жалбени наводи Јавног тужиоца којима се указује да је казна затвора у трајању од једне године неправилно одмерена јер је првостепени суд дао превелики значај олакшавајућим околностима, док са друге стране није довољно оценио количину муниције у конкретном случају, укупно 347 метака различитног калибра, коју је окривљени недозвољено држао, као и да је недозвољено држао два пиштоља.

 

14. март 2025. године
ЈАСМИНА СТЈЕПАНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 398/22 од 11. јула 2024. године, окр. Јасмина Стјепановић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 13 година.

Окривљена Јасмина Стјепановић је оглашена кривом што је неутврђеног дана у периоду од 4. до 28. фебруара 2022. године у Београду лишила живота свог супруга, оштећеног Синишу Стјепановића, тако што му је предметом са шиљком и оштрицом, нанела 15 убодних рана у пределу трупа од којих су 7 убодина представљале тешку телесну повреду док су 6 убодина представљале лаку телесну повреду, а које повреде су, скупно процењене, у време наношења представљале тешку телесну повреду опасну по живот, при чему је оштећени изгубио критичну количину крви које је условило губитак свести, те је наступила смрт оштећеног, након чега је, у циљу сакривања извршеног кривичног дела, испод тела покојног на под ставила тепих, око главе и горњег дела тела 4 јастука и радну униформу, а преко тела фолију, два јоргана и ћебе, као и шарени прекривач и женску јакну, да би потом дана 28. фебруара 2022. године себи ножем нанела повреде у пределу врата и леве подлактице услед чега је колима СХП превезена у Клинички центар Србије.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљене.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 6. марта 2025. године донео је пресуду Кж1 1007/24, којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљене, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Јасмину Стјепановић, због извршења кривичног дела убиство осудио на казну затвора у трајању од 10 година, док је жалбу јавног тужиоца одбио као неосновану и првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио.

Апелациони суд у Београду је анализирао првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, па је нашао да је правилно првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљене Јасмине Стјепановић ценио њену ранију неосуђиваност, коректно држање пред судом и исказано кајање због учињеног криивчног дела, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је окривљена лишила живота свог супруга у стану у коме су се у том тренутку налазила њихова малолетна деца, исказану упорност приликом извршења кривичног дела, а о чему сведочи бројност повреда нанетих оштећеном, те је ценио и њено понашање и држање након извршеног кривичног дела, односно чињеницу да је данима у стану у коме живи са четворо деце држала тело оштећеног.

Имајући у виду све напред наведено, као и висину запрећене казне, односно да је за кривично дело убиство прописана казна затвора у трајању од 5 до 15 година, Апелациони суд налази да је основано у изјављеној жалби браниоца окривљене указано да је кривична санкција окривљеној превисоко одмерена, посебно имајући у виду чињеницу да је окривљена до сада неосуђивана, њено коректно држање пред судом и исказано кајање због учињеног кривичног дела, при чему је овај суд имао у виду и све околности конкретног случаја, степен кривице окривљене за извршено кривично дело, тежину извршеног кривичног дела и тежину наступеле последице, као и личност окривљене као извршиоца, па је овај суд преиначио првостепену пресуду и окривљену осудио на казну затвора у трајању од 10 година, сматрајући да је овако одмерена казна затвора у свему сразмерна тежини извршеног кривичног дела и личности окривљене као извршиоца, те да ће се на овај начин у потпуности остварити сврха кажњавања.

 

 28. фебруар 2025. године

ДРАШКО ЈОВИЧИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 692/22 од 15. октобра 2024. године окр. Драшко Јовичић је због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те му је изречена мера безбедности одузимања 3.929,98 грама опојне дроге хероин у смеши са кофеином и парацетамолом, као и 944,28 грама опојне дроге метамфетамин у облику соли хидрохлорида.

Окривљени Драшко Јовичић је дана 14. октобра 2022. године, на аутопуту Е75, пре наплатне рампе, неовлашћено држао у великој количини супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то опојну дрогу хероин у смеши са кофеином и парацетамолом, која је била упакована у 8 пластичних кеса облепљених са самолепљивом траком, изолир траком, обмотане стреч фолијом, укупне нето масе 3.929,98 грама и опојну дрогу метамфетамин у облику соли хидрохлорида упаковану у две пластичне кесе укупне нето масе 944,28 грама од којих је једна облепљена изолир траком, па обмотана стреч фолијом, нето масе 460,24 грама грама, а друга обмотана црним индиго папиром, па стреч фолијом, нето масе 484,04 грама, на тај начин што је наведену опојну дрогу држао упаковану и смештену у фабричкој шупљини која се налазила испод поклопца пода пртљажника путничког моторног возила којим је управљао и које је у његовом власништву.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 11. фебруара 2025. године решење Кж1 1335/24 којим је, усвајањем жалбе Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према окривљеном је продужен притвор који му може трајати до даље одлуке суда.

По мишљењу већа Апелационог суда основано се жалбом јавног тужиоца истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка која се састоји у томе што су разлози о одлучним чињеницама које су биле предмет доказивања потпуно нејасни и у знатној мери противречни, као и да је с тим у вези, погрешно утврђено чињенично стање, што је било од утицаја и на правилну примену кривичног закона која се односи на правну квалификацију дела и сходно томе од утицаја на доношење правилне и законите одлуке. Наиме, код правилно утврђене чињенице да је окривљени неовлашћено држао опојну дрогу хероин у смеши са кофеином и парацетамолом у количини од 3.929,98 грама и опојну дрогу метамфетамин у облику соли хидрохлорида нето масе 944,28 грама, потпуно су нејасни разлози првостепеног суда о одлучној чињеници која је била предмет доказивања да ли је предметна опојна дрога била намењена даљој продаји. По мишљењу Апелационог суда, потпуно је нејасно на основу чега суд изводи закључак да су само размерена мања појединачна паковања опојне дроге подобна за даљу продају, као и да је за извођење закључка да се ради о држању опојне дроге ради даље продаје нужно постојање других предмета који су, по налажењу првостепеног суда уобичајени у тој ситуацији.

Имајући у виду да је укинуо првостепену пресуду, а да се окривљени налази у притвору, Апелациони суд је испитао да ли још постоје разлози за притвор према окривљеном, па је нашао да је оправдано продужење притвора према окривљеном.

 

28. фебруар 2024. године
РАДОВАН СТОЈАНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Ваљеву К 10/21 од 7. фебруара 2024. године окр. Радован Стојановић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља и 31 метка, као и два мобилна телефона. Оштећене су ради остваривања имовинско-правног захтева упућене на парнични поступак.

Окривљени Радован Стојановић је оглашен кривим што је дана 27. септембра 2020. године у општини Осечина, смањено способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, али не до степена битног, са умишљајем лишио живота ошт. сада пок. Милована Маринковића, тако што је својим возилом дошао из Новог Сада до породичне куће ошт. Милована, где је супругу оштећеног, коју је затекао у дворишту, питао да ли је њен супруг код куће и од ње добио потврдан одговор, која га је увела у сутерен куће, након чега се попела на спрат куће, позвала свог супруга и рекла му да га тражи неки човек, па када је ошт. Милован сишао са спрата, у сутерену су остали само он и окривљени и насамо разговарали о емотивној вези супруге окривљеног са оштећеним, да би након краћег времена дошло до вербалне расправе и препирке, па је окр. Радован из гардеробе у којој је био извадио ватрено оружје, које је ватрено оружје и 34 метка неовлашћено носио, а које је понео приликом поласка из Новог Сада, јер је поседовао само дозволу за држање, али не и за ношење оружја, пришао ошт. Миловану и у сутерену куће из непосредне близине испалио у оштећеног 3 хица, након чега је оштећеном који је падао на под задао више удараца рукохватом пиштоља у главу, након чега су код оштећеног наступиле тешке телесне повреде опасне по живот, па је наступила смрт ошт. Милована.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 27. јануара 2025. године решење Кж1 737/24 којим је, усвајањем жалби окривљеног и његовог браниоца, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама окривљеног и његовог браниоца првостепена пресуда побија због битних повреда одредаба кривичног поступка истицањем да су разлози о чињеницама који су предмет доказивања нејасни и у знатној мери противречни. С обзиром на то да чињенице од значаја за разрешење ове кривично-правне ствари нису потпуно и јасно утврђене, првостепена пресуда је морала бити укинута и предмет враћен на поновно суђење.

 

27. децембар 2024. године
ПРЕДРАГ ЈАНКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Панчеву К 53/21 од 4. новембра 2022. године окр. Предраг Јанковић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278, став 4. КЗ и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ. Такође, ради заштите интереса опште безбедности, од окр. Предрага Јанковића одузет је пиштољ и наложено да се исти по правноснажности пресуде уништи. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 28. децембра 2024. године Кж1 887/24  којом је, усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду и окр. Предрага Јанковића осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године због извршења кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278, став 4. КЗ и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ. Такође, окривљеном је изречена и мера безбедности одузимање пиштоља, као предмета који је употребљен за извршење кривичног дела, и наложено да се исти по правноснажности пресуде уништити.(Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба у трећем степену)  Окривљени Предраг Јанковић је оглашен кривим што је 4. октобра 2015. године у Панчеву, у стању битно смањене урачунљивости, под дејством алкохола од 2 промила, на сплаву, употребом ватреног оружја за који не поседује уредно издато одобрење надлежног органа за држање, као и за ношење, на месту где је окупљен већи број људи, изазвао опасност за тело људи, тако што је када су му пришли Д.Ч. и У.М, где се у близини налазио гост на сплаву Б.С, извадио пиштољ и држећи га у левој руци испалио један хитац из овог пиштоља, када су га сведоци оборили на под покушавајући да му отргну пиштољ, те је док се налазио на поду из овог пиштоља испалио још један хитац, када је на сплаву био већи број људи, услед чега су испаљени меци погодили оштећене Ј.Л. и М.Т, у пределу ногу, а који су задобили лаке телесне повреде.  Правно оцењујући утврђено чињенично стање, а након отвореног претреса пред другостепеним судом, Апелациони суд је окривљеног огласио кривим због извршења кривичног дела изазивања опште опасности и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружија и експлозивних материја јер се у његовим радњама стичу сви елементи, како објективни, тако и субјективни, наведених кривичних дела.  Приликом одмеравања врсте и висине казне, Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његове породичне прилике, да се оштећени нису придружили кривичном гоњењу, нити су поставили имовинско-правни захтев за накнаду штете, као и протек времена, док је од отежавајућих околности имао у виду његову ранију осуђиваност за разноврсна кривична дела, као и чињеницу да је исказао већи степен упорности и безобзирности, испаљивањем два хица, при чему се на месту догађаја налазио велики број лица. Суд је имао у виду да је окривљени био смањено, али не у битној мери способан да схвати значај свог дела, али смањено у битној мери способан да управља својим поступцима, али наведена чињеница није од утицаја с обзиром на то да је окривљени сам себе довео у то стање. Имајући у виду све наведено Апелациони суд је окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године нашавши да је иста сразмерна степену кривице окривљеног и тежини извршених кривичних дела и као таква нужна и довољна да се према окривљеном у потпуности оствари сврха кажњавања, у оквиру опште сврхе кривичних санкција.  

 

27.децембар 2024. године
МАРЈАН НАКОВ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције, К По4 34/20 од 23. јула 2024. године окр. Марјан Наков је због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци и истовремено je одређено да се овако утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време од 5 година од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.  Окривљени Марјан Наков је оглашен кривим што је у периоду од 18. октобра 2016. до 30. маја 2018. године у Београду у својству службеног лица шефа Одсека за комуналне послове у Одељењу за комуналне послове и комуналну инспекцију, као самостални саветник општине Стари Град, искористио свој службени положај, чиме је себи прибавио корист у виду новца у чему му је осуђени МД, у односу на кога је поступак раздвојен и донета правноснажна пресуда по Споразуму о признању кривичног дела, стварањем услова и стављањем на располагање жиро рачуна удружења „Чаробне руке“, на тај  начин што је окр. Наков поступајући супротно Одлуци о оглашавању на територији града Београда, Одлуци о постављању привремених објеката на територији града Београда и Одлуци о комуналном реду, захтевао од различитих правних лица, која су преко својих представника подносила захтев за заузеће јавних површина, постављање привремених објеката и захтеве за оглашавање на територији ГО Стари Град, да уплате новчана средства на име наводних донација Удружењу „Чаробне руке“ у различитим износима у вези чега су у већини случајева закључивани уговори о донацији са овим Удружењем, условљавајући их уплатом донације за добијање решења или сагласности о заузећу јавне површине, те је у случају такве уплате донације од стране подносиоца захтева, окр. Наков истима давао сагласност и решења за заузеће јавне површине, а све у име Одељења за комуналне послове и комуналну инспекцију Стари Град, док је осуђени МД подизао новац са наведеног рачуна и неутврђени износ новца који су донатори уплатили предавао на руке окр. Накову.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду  и браниоци окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 25. новембра 2024. године решење Кж1 1076/24, којим је, усвајањем свих жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.   По налажењу Апелационог суда првостепени суд је пропустио да утврди чињенице важне за доношење пресуде, пропустио је да изведе све доказе који су неопходни за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања, те да међусобно повеже доказе, провери наводе одбране извођењем других доказа, на основу чега би могао да утврди одлучне чињенице, да правилно и потпуно утврди чињенично стање, због чега су разлози о одлучним чињеницама остали нејасни и у знатној мери противречни.  

 

27. децембар 2024. године
ИГОР ВРЕВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом  Вишег суда у Београду К 19/21 од 12. децембра 2023. године, због извршења кривичног дела насилничко понашање из члана 344, став 2 КЗ и по једног кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 КЗ, окр. Игор Вревић, Александар Николић и Милош Мишљен осуђени на јединствену казну затвора у трајању од по 3 године, а окр. ЂА на казну затвора у трајању од једне године. Оптуженима је изречена мера безбедности одузимање предмета и то по једног пиштоља. Истовремено окр. Игор Вревић, Александар Николић и Милош Мишљен ослобођени су од оптужбе да су у нужној одбрани извршили у саизвршилаштву кривично дело тешко убиство из члана 114, став 1 КЗ. Оштећени су упућени да имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку.  Окр. Игор Вревић, Александар Николић и Милош Мишљен оглашени су кривим што су 23. јуна 2020. године у Београду, вршењем насиља према другом значајније угрожавали спокојство грађана и теже реметили јавни ред и мир, при чему је дело извршено у групи и при извршењу дела је неком лицу нанесена лака телесна повреда, на тај начин што су сачекали долазак оштећеног ИВ у близини места становања, где су му након његовог изласка из аутомобила, у присуству девојке сви окривљени задали више удараца рукама и ногама у пределу главе и тела, услед чега је оштећени задобио лаку телесну повреду, којом приликом се окр. Вревић обратио оштећеном речима „Бора је следећи“, мислећи на Боривоја Симовића, након чега су се удаљили путничком моторним возилима, те што су дана 25. јуна 2020. године у Београду, у шуми, неовлашћено носили без одобрења надлежног органа и то окр. Вревић функционално исправни пиштољ марке „ЦЗ 88“ са припадајућим оквиром и једним метком, окр. Николић функционално исправни пиштољ марке „ЦЗ 99“ уништеног фабричког броја са седам метака, окр. Мишљен функционално исправни пиштољ марке „Застава“ модел 57 без серијског броја са два метка, а окр. ЂА функционално исправни пиштољ „Mauser-Werke A.G. Oberndorf A.N“ без видљивог фабричког броја, све са припадајућом муницијом, са пет метака у оквиру.  Истовремено окр. Игор Вревић, Александар Николић и Милош Мишљен су ослобођени од оптужбе да су 25. јуна 2020. године у Београду, у шуми, по претходном договору и заједничким деловањем, у стању битно смањене урачунљивости, одбијајући од свог добра истовремени противправни напад, што је било неопходно потребно, лишили живота оштећеног Боривоја Симовића и при том са умишљајем довели у опасност живот окр. ЂА.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окр. Александра Николића, Милоша Мишљена и ЂА.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 28. новембра  2024. године донео је пресуду Кж1 912/24  којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

 

27. децембра 2024. године
МИЛОРАД ТЕПУРИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Првог основног суда у Београду К 1770/23 од 5. децембра 2023. године окр. Милорад Тепурић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело превара из члана 208, став 4 КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, бранилац окривљеног и пуномоћник оштећеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 28. новембра 2024. године донео је пресуду Кж1 166/24 којом је усвајањем жалбе Јавног тужиоца, преиначио првостепену пресуду и због извршења кривичног дела превара из члана 208, став 4 КЗ окр. Милорада Тепурића осудио на казну затвора у трајању од 2 године, и истовремено одбацио жалбу браниоца окривљеног као недозвољену а жалбу пуномоћника оштећеног у делу у коме је изјављена због трошкова кривичног поступка одбио као неосновану а у преосталом делу одбио као недозвољену. Оштећени је ради остваривања истакнутог имовинско-правног захтева упућен на парницу.  (Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у трећем степену) Окр. Милорад Тепурић је оглашен кривим што је у периоду од 13. фебруара до 15. маја 2009. године, у намери да себи прибави противправну имовинску корист која прелази 1.500.000,оо динара довео у заблуду оштећеног прикривањем чињеница да стан површине 43,95 м2 у Београду, Улица Веселина Чајкововића није у његовом власништву јер га је претходно продао дана 22. маја 2008. године и тиме га навео да му на штету своје имовине одмах исплати део цене тојест 30.000,оо евра, што у динарској противвредности износи 2.841.840,оо динара, на тај начин што је дана 13. фебруара 2009. године се оштећеним закључио уговор да му по цени од 43.300,оо евра прода предметни стан, прикривши чињеницу да је стан већ продат, с тим да му део цене исплати на име аванса, па му је оштећени одмах исплатио износ од 20.000,оо евра и у следећа два месеца још 10.000,оо евра, које је исплатио у ратама, а окривљени се обавезао да му до 15. маја 2009. године обезбеди улазак у посед стана, што није учинио, будући да је стан претходно продао, док је новац који је примио на име аванса од оштећеног задржао за себе, оштетивши га при том за износ од 8.841.840,оо динара.  Апелациони суд у Београду је након оцене доказа који су изведени на претресу пред другостепеним судом, речи странака на претресу, оценио да је жалба Јавног тужиоца основана и да је ваљало одлучити као у изреци ове пресуде. Апелациони суд је незнатно изменио чињеничне наводе оптужбе, прилагођавајући их утврђеном чињеничном стању на претресу одржаном пред овим Судом, водећи при том рачуна да не повреди границе постављене оптужењем, па је тако изреком пресуде окривљеног огласио кривим због тога што је прикривао чињеницу да више није власник предметног стана, будући да га је раније продао, а не и да је прикривао чињеницу да је власник стана иако је раније исти продао, како је то у оптужници наведено. Ово тим пре што је у самој оптужници у њеном даљем тексту правилно наведено коју је чињеницу окривљени прикривао – да је стан већ продат. Доносећи одлуку о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окр. Тепурићу Апелациони суд је утврдио околности које утичу на то да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена, па је од олакшавајућих околности ценио породичне прилике окривљеног, да је током поступка признао делом дуговање према оштећеном и исказао спремност да му врати један део новца, као и понашање окривљеног после извршења кривичног дела, односно чињеницу да је и сам оштећени објаснио да је окривљени почео да му враћа дуг, а као отежавајућа околност је цењена његова ранија осуђиваност, између остало, и за исто кривично дело, те је овај Суд даље ценећи степен кривице, јачину повреде и угрожавање заштићеног добра, а имајући у виду и протек времена од извршеног кривичног дела закључио да ће се казном затвора који Закон прописује као минималну, односно казном затвора у трајању од 2 године у конкретном случају постићи сврха кажњавања и изрицања кривичних санкција, те да ће се њоме довољно утицати на окр. Тепурића да убудуће не врши оваква и слична кривична дела.   

 

20. децембар 2024. године
БОРИС НОВОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 380/22 од 16. априла 2024. године окр. Борис Нововић, окр. Тодор Арамбашић, окр. Вељко Миливојевић, окр. Иван Марковић и окр. Михаило Степановић, због извршења кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из члана 344а КЗ у стицају са кривичним делом изазивање опште опасности из члана 278 КЗ осуђени су на јединствену казну затвора у трајању од по 4 године и новчану казну у износу од по 120.000,00 динара. Такође, према окривљенима је изречена мера безбедности забране присуствовања спортским приредбама у којима учествују први тимови мушке сениорске категорије фудбалских и кошаркашких клубова „Црвена Звезда“, а који се одигравају на територији Републике Србије, у трајању од 3 године од дана правноснажности пресуде. Оштећени су ради остваривања имовинско-правног захтева упућени на парнични поступак. Окривљени су оглашени кривим што су дана 16. априла 2022. године у атару села Марковац, ГО Младеновац са више НН лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем заједнички извршили кривично дело након завршене фудбалске утакмице између ФК „Црвена Звезда“ и ФК „Партизан“ на тај начин што су као навијачи „Црвене Звезде“ физички напали учеснике спортске приредбе – навијаче ФК „Партизан“, након њиховог повратка са утакмице у Крагујевац, те су са више радњи учинили више кривичних дела, тако што су а након сазнања да ће комби том деоницом пута превозити навијаче ФК „Партизан“ у одласку и повратку са  утакмице, зауставили своја возила у коме су се налазили са десне стране коловоза, како би возила која туда саобраћају могла несметано да пролазе, те су у тренутку наиласка путничког комбија, путничким возилом препречили пут путничком комбију, а у које возило је путнички комби затим ударио и зауставио се да би након тога из наведеног возила, као и из возила које се зауставило иза предметног комбија, те из неидентификованог возила које се зауставило са бочне стране комбија, као и из неколико других неидентификованих возила заустављених такође са стране на путу, изашли окривљени и друга НН лица, и то окр. Милојевић, Марковић, Нововић, док су из другог возила изашли окр. Степановић и окр. Арамбашић, након чега су сви оптужени ставили преко главе фантомке те су након тога окр. Миливојевић, окр. Марковић, окр. Степановић и окр. Нововић бацили каменице и друге тврде предмете на предметни комби, на коме су полупали прозоре, те заједно са неколико НН навијача „Црвене Звезде“ током напада викали на оштећене „ајде гробари“, након чега су активирали неутврђени број бакљи које су затим убацили у унутрашњост комбија, а један од НН нападача је стојећи са спољне стране кроз полупан прозор палио тапацирани кров  у комбију, да би окр. Арамбашић из џепа дуксерице извадио бакљу, упалио је и убацио у  унутрашњост комбија кроз разбијено стакло, док је један од НН нападача држао врата од комбија како оштећени не би могли да изађу, све до тренутка када је наведеним вратима пришао сведок који је након што је НН нападач у једном тренутку пустио врата од комбија иста развалио и омогућио оштећенима да изађу из комбија и побегну из комбија који је био захваћен ватром и који се у међувремену и запалио од убачених бакљи, да би након тога сви заједно и истовремено, као и НН навијали напустили лице места, да би убрзо комби и експлодирао. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 26. новембра 2024. године решење Кж1 856/24 којим је, усвајањем жалби брнаиоца, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. По налажењу Апелационог суда  основано се изјављеном жалбом бранилаца указује да је првостепена пресуда захваћена и битном повредом одредаба кривичног поступка, јер је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде прекорачио оптужбу, тако што је изменио чињенични опис дела садржан у изреци побијане пресуде у односу на чињенични опис дат у оптужном предлогу Јавног тужиоца. Поред тога, основано се жалбеним наводима бранилаца окривљених указује да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, јер су у побијаној пресуди изостали разлози о одлучним чињеницама, при чему су дати разлози нејасни и у знатној мери противречни, у односу на постојање института саизвршилаштва, односно постојање умишљаја на страни окривљених да предузму заједничке радње извршења кривичних дела. У вези са изнетим, по оцени овог Суда у побијаној пресуди су изостали разлози о одлучним чињеницама, на основу којих првостепени суд изводи закључак да су окривљени радње кривичних дела за које су оглашени кривим предузели у саизвршилаштву, те да свако од окривљених одговара искључиво у границама свог умишљаја, да је код окривљених постојао унапред смишљени план да изврше кривично дело, а самим тим и постојање јединственог умишљаја за извршење кривичног дела, осим паушалних навода да су се окривљени познавали и да су заједно ишли и враћали се са предметне утакмице, те да наведене чињенице говоре у прилог њиховог заједничког и координисаног деловања и предузимања радња извршења кривичних дела у саизвршилаштву. Како се правилност и законитост побијане пресуде није могла испитати, то је иста усвајањем жалбених навода бранилаца окривљених морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. 

 

13. децембар 2024. године
СЛАВИША БИЛИНАЦ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 660/22 од 20. марта 2024. године због извршења у саизвршилаштву, кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 9 КЗ окр. Славиша Билинац је осуђен на казну затвора у трајању од 35 година, док је окр. Велемир Симић је осуђен на казну затвора у трајању од 30 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 3. децембра 2024. године донео је пресуду Кж1 696/24, којом је преиначио првостепену пресуду и Славишу Билинца због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 9 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 35 година, док је окр. Велемира Симића ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело у саизвршилаштву тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 9 КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.  Окр. Славиша Билинац је оглашен кривим што је дана 2. октобра 2006. године у Новом Београду, са умишљајем лишио живота више лица – оштећене Горана Мијатовића и Славка Новковића, на тај начин што је минско  експлозивно средство – противпешадијску мину, распрскавајућу, усмереног дејства са експлозивним пуњењем, поставио у простор мотора испод хаубе путничког возила марке „Ауди“, на којој су постављене регистарске ознаке које припадају возилу марке „Застава 1500“, а које је паркирано на пешачкој стази непосредно поред места где се уобичајено паркира путничко возило марке „Шкода Фабиа“, које је користио оштећени Мијатовић, услед чијег дејства су оштећени, који су кренули према путничком возилу марке „Шкода Фабиа“, задобили тешке телесне повреде опасне по живот, од којих су преминули у болници истог дана. По оцени Апелационог суда у Београду, увезивањем и довођењем у логични однос чињеница и околности, изводи се закључак да је окривљени Билинац у возилу марке „Ауди 80“, у простор мотора испод хаубе, формирао конструкт и поставио предметну експлозивну направу – минско експлозивно средство, чијим активирањем је дошло до лишења живота оштећених Мијатовића и Новковића. Међутим изведеним доказима није се могло са довољним степеном сигурности утврдити чињеница да је окривљени Билинац критичном приликом даљинском командом активирао минско експлозивно средство, како му је то оптужним актом стављено на терет. Имајући у виду наведено, те да током овог кривичног поступка није изведени ни један доказ који би указивао да је управо окр. Билинац даљинском командом активирао минско експлозивно средство, Апелациони суд у Београду је наведену радњу изоставио из чињеничног описа.  Одлучујући о кривичној санкцији Апелациони суд у Београду ценио је све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији, па је тако као отежавајуће околности на страни окривљеног Славише Билинца ценио његову ранију осуђиваност, док олакшавајућих околности није нашао, те га је осудио на казну затвора у трајању од 35 година. Апелациони суд налази да се ни једним доказом, нити непосредним нити посредним, не може утврдити чињеница да су се окривљени Симић и Билинац познавали, те да одбрана окривљеног Симића да у критичном периоду није био вешт у вожњи аутомобила, да је возачку дозволу добио тек 2011. или 2012. године, те да од свог рођења 1977. године до 2010. или 2011. године никад није био у Београду, није могла бити оповргнута изведеним доказима. Према оцени Апелационог суда у Београду, садржинском и упоредном анализом доказа, не може се извести закључак о извесности постојања чињенице да је окр. Симић извршио кривично дело тешко убиство, а  осуђујућа пресуда се може заснивати само на чињеницама у чију је извесност суд уверен, док у конкретном случају докази који се односе на окр. Симића након анализирања, нису добили на уверљивости којом би се, ван разумне сумње, дошло до утврђивања чињеница, па је из наведених разлога усвајањем жалбе браниоца окр. Симића, истог ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву.

 

6. децембар 2024. године
ВУЈАДИН ДАМЈАНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 403/23 од 7. јуна 2024. године окр. Вујадин Дамјановић је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 2 године од правноснажности пресуде, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. Оштећени су упућени на парнични поступак ради остваривања имовинско правног захтева.  Окривљени Вујадин Дамјановић је оглашен кривим што је дана 24. фебруара 2023. године у Београду, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, као учесник у саобраћају на путевима, управљао путничким моторним возилом, не придржавајући се саобраћајних прописа, доводећи у опасност живот и тело људи на тај начин што је управљао путничким моторним возилом и кретао се десном саобраћајном траком коловоза и у кретању се није држао што ближе десној ивици коловоза и на толикој удаљености од ње, да с обзиром на брзину кретања возила, услове саобраћаја и на стање и особине пута, не угрожава друге учеснике у саобраћају и ноћу, за време вожње у саобраћају на путу, није имао укључена дуга светла на возилу, на путу без уличне расвете, услед чега је ударио у оштећене који су се кретали испред њега у истом правцу уз десну ивицу пута, при чему је оштећна Светлана Ковачевић ишла из оштећеног Николе Ђокића, па је чеоном десном страном возила којим је управљао најпре ударио у тело оштећене, сада пок. Светлане Ковачевић, при чему се оштећена налазила у стојећем ставу, а за чим је њено тело набачено на поклопац мотора возила којим је управљао окривљени те је одачена унапред, остваривши контакт са подлогом, а затим је наведеним делом возила ударио у тело оштећеног Николе Ђокића који се кретао непосредно испред оштећене, за чим је одбачен унапред, на тврду подлогу, те су оштећени последично томе задобили телесне повреде и то оштећена сада пок. Светлана Ковачевић повреде које су у време наношења представљале тешку телесну повреду опасну по живот, услед којих је наступила смрт оштећене дана 27. фебруара 2023. године, док је оштећени Никола Ђокић задобио телесне повреде које су све у време наношења представљале јединствену тешку телесну повреду опасну по живот.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 21. новембра 2024. године донео је пресуду Кж1 1060/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. По оцени Апелационог суда, првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног Вујадина Дамјановића стичу сва законска битна облежеја кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја за које је оглашен кривим. Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду је нашао да је првостепени суд, одлучујући о кривичној санкцији, правилно утврдио и ценио све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији. Од отежавајућих околности на страни окривљеног суд је ценио његову вишеструку прекршајну кажњивост због кршења одредби из области саобраћаја, док је као олакшавајуће околности ценио његову неосуђиваност, да чињеничне наводе оптужбе није спорио, потом његове личне и породичне прилике, као и постојање доприноса у настанку незгоде од стране оштећених, па је имајући у виду олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног Дамјановића, првостепени суд је правилно поступио када га је осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, те му је изрекао меру безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 2 године рачунајући од дана правноснажности пресуде.  

 

6. децембар 2024. године
СТЕВАН КОСАНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Панчеву К 39/23 од 7. јуна 2024. године окр. Стеван Косанић је због извршења кривичног дела силовање из члана 178 став 4 КЗ у покушају осуђен на казну затвора у трајању од 18 година.  Окривљени Стеван Косанић оглашен је кривим што је дана 2. августа 2023. године, у Панчеву, био смањено способан, али не у битној мери да схвати значај свог дела и смањених, али не у битној мери, могућности да управља својим поступцима, применом силе, покушао да принуди на обљубу оштећену С.А, рођену 1933. године и притом јој нанео тешке телесне повреде опасне по живот услед којих је преминула 22. августа 2023. године.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 4. новембра 2024. године донео је пресуду Кж1 925/24, којом је усвајањем жалбе јавног тужиоца преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљеног Стевана  Косанић због извршеног кривичног дела силовање у покушају осудио на казну затвора у трајању од 20 година, док је жалбу браниоца окривљеног одбио као неосновану и првостепену пресуду, у непреиначеном делу, потврдио.   По оцени Апелационог суда, првостепени суд је правилном и свестраном оценом свих изведених доказа, како појединачно тако и у њиховој међусобној вези, правилно и потпуно утврдио чињенично стање, затим правилно применио закон када је закључио да се у радњама окривљеног Косанића стичу сви како субјективни тако и објективни елементи кривичног дела силовање у покушају за коју је окривљени правилно и оглашен кривим.  Првостепени суд је приликом доношења одлуке о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном Косанићу, правилно утврдио све околности  које утичу на то да кривична санкција буде одабрана а њена висина правилно одмерена, па је правилно као олакшавајуће околности ценио смањену урачунљивост на страни окривљеног, док је правилно као отежавајуће околности ценио ранију вишеструку осуђиваност окривљеног. Међутим, окр. Косанић је раније осуђиван 23 пута, од чега више пута због извршења кривичног дела против полне слободе, при чему из доказа произлази да је са издржавања последње изречене казне затвора изашао два месеца пре предметног догађаја, те да је кривично дело извршио према старици, при чему је показао упорност и решеност да изврши кривично дело и поред отпора оштећене, а затим и понашње окривљеног након извршеног кривичног дела, односно чињеницу да је оштећену оставио без помоћи, од ње узевши мобилни телефон као и слушалицу фиксног телефона у намери да је онемогући да позове помоћ чиме је код оштећене проузроковао додатне патње. Поново ценећи све отежавајуће околности, као и олакшавајућу околност која се састоји у чињеници да је реч о окривљеном који је кривично дело извршио у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно, а будући да раније вишегодишње затворске казне на окривљеног нису утицале, то се према ставу овог суда у конкретном случају само законом предвиђеном као максималном казном затвора у трајању од 20 година може постићи сврха кажњавања и изрицања кривичних санкција, односно може се утицати на окривљеног да убудуће не врши оваква или слична кривична дела.