Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

28. јун 2019. године
КАТАРИНА НИКОЛ РЕБРАЧА И ДР


ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 3775/10 од 10. априла 2018. године због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ (од чега окр. Мирјана Христић и Слађана Миронија помагањем), окр. Катарина Никол Ребрача је осуђена на казну затвора у трајању од 2 године и 10 месеци, док су окр. Слађана Миронија и Мирјана Христић осуђене су на казну затвра у трајању од по 1 годину. Такође, окр. Катарина Никол Ребрача је обавезана да на име имовинске користи уплати износ од 22.584.619,80 динара у корист буџета Републике Србије.

Окривљена Катарина Никол Ребрача је оглашена кривом што је у периоду од 2. јуна 2006. године до 9. марта 2010. године, у Београду, као одговорно лице, у својству оснивача и директора Добротворног фонда “Катарина Ребрача” позивајући се на покровитељство Министарства здравља Србије и Института за онкологију и радиологију Србије и у својству лица овлашћеног за заступање и располагање новчаним средствима агенција “K models” и Top image”, искоришћавањем свог положаја и овлашћења прибавила себи противправну имовинску корист, у чему су јој помогле окр. Мирјана Христић у својству предузетника, оснивача и лица овлашћеног за заступање и располагање новчаним средствима Агенције “Mima art” и окр. Слађана Миронија у својству предузетника, оснивача и лица овлашћеног за заступање и располагање новчаним средствима Агенције Top image”, достављале фактуре без пратеће документације која правда исте на име наводно извршених услуга, искористивши свој положај и овлашћење, на тај начин што је окр. Ребрача са пословних рачуна Добротворног фонда отворених код две банке за прикупљање новчаних средстава у сврху реализације циљева Добротворног фонда, на које рачуне је од стране разних донатора – правних и физичких лица уплаћен новац у укупном износу од 62.440.283,29 динара, извршила пренос новчаних средстава на рачуне агенција “K models”, “Mima art” и Top image”, на име наводно извршених услуга за Добротворни фонд за које су окр. Христић и Миронија достављале фактуре без пратеће документације која правда исте, након чега је окр. Христић са рачуна Агенције “Mima art” подигла новац у укупном износу од 2.927.000,оо динара и окр. Миронија са рачуна Агенције Top image” подигла новац у укупном износу од 6.892.000,оо динара, а који новац су предали окр. Ребрачи, док је окр. Ребрача са рачуна Агенције “K models” подигла новац у укупном износу од 3.772.000,оо динара, а на име наводно извршених услуга на основу фактура без пратеће документације која правда исте, иако ове наведене агенције услуге нису пружиле Добротворном фонду у тим износима и тако подигнути новац као и новац који су јој предале окр. Христић и Миронија задржале за себе, и што је окр. Ребрача из средстава са рачуна наведеног фонда користила и за своје потребе, супротно акту о оснивању Добротворног фонда, тако што је са рачуна Фонда вршила плаћање авио карата и аеродромских такси за себе, породицу и пријатеље, све у укупном износу од 1.242.032,оо динара, услуге преноћишта у хотелу “Hyatt” у износу од 187.603,01 динара и телефонске рачуне на њено име у укупном износу од 223.595,49 динара и подигла готовину у укупном износу од 5.629.061,90 динара који износ је користила за личне потребе док је и за личне потребе вршила плаћање виза картицом у укупном износу од 1.711.327,40 динара, те на тако описани начин за себе прибавила противправну имовинску корист у износу од 22.584.619,80 динара.


ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљених.


ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, је након одржане седнице већа, дана 11. јуна 2019. године донео решење Кж1 285/19 којим је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелациног суда основано се у жалбама бранилаца окривљених указује на учињене битне повреде кривичног поступка због којих се правилност пресуде у одређеним деловима није могла испитати. Наиме, основано се указује на недостатак разлога у погледу чињеница утврђене првостепеном пресудом да је окр. Миронија – одговорно лице Агенције Top image” подигнуту готовину предала окр. Ребрачи коју је она потом задржала за себе. Ово стога што првостепени суд не даје оцену одбране окр. Мироније када се изјашњава за шта је потрошен новац који је подигнут са рачуна Агенције Top image”, и то у делу где је између осталог рекла да је њена зарада била 100.000,оо динара месечно, те да је само на име накнаде за свој рад она узела 3,6 милиона од укупно уплаћених 7,2 милиона на рачун Агенције Top image” од стране фонда Ребрача, док је преосталих 2,7 милиона плаћала трошкове Агенције у кешу. С друге стране, накнадно достављена спецификација уз раније приложене фактуре, која је била предмет оцене Комисије вештака приликом израде допунског налаза вештака, односи се на комплетан износ испостављених фактура Фонду Ребрача, а првостепени суд није разјаснио контрадикторност чињенице да је окривљена достављеним спецификацијама понудила правдање за све фактурисане услуге, са наводима њене одбране да су заправо услуге вределе свега 2,7 милиона, а да је 3,6 милиона она узела себи за плате.

Надаље, основано се указује да је изрека првостепене пресуде противуречна са образложењем у делу где првостепени суд наводи да је окр. Христић са рачуна Агенције “Mima art” подигла новац у укупном износу од 2.927.000,оо динара и сав новац предала окр. Ребрачи, иако та Агенција услуге није пружила Добротворном фонду у том износу, док се у делу образложења пресуде наводи да окр. Христић није вршила било какве услуге за Фонд. Наиме, иако у изреци првостепене пресуде првостепени суд, за разлику од садржине оптужнице у том делу, наводи да наведене Агенције услуге нису пружиле Фонду у тим износима, целокупни поменути износи од 2.927.000,оо динара и 6.892.000,оо динара, који су према наводима у изреци пресуде окр. Миронија и Христић предале окр. Ребрачи, представљају део износа укупно противправно прибављене имовинске користи, означеног у изреци пресуде, те је нејасно овакво одређење суда којим имплицира могућност да неке услуге јесу пружене од стране агенција окр. Миронији и Христић.

Такође, основано се указује на неразумљивост изреке пресуде будући да чињенични опис радњи које су предузеле окр. Христић и Миронија обухвата и радње помагања и радње извршења кривичног дела, а оптужницом им је стављено на терет помагање окр. Ребрачи у извршењу кривичног дела.

Решењем Апелациног суда првостепеном суду је наложено да у поновном поступку отклони учињене битне повреде кривичног поступка на које је указано решењем, након чега ће бити у могућности да правилном оценом доказа потпуно и правилно утврди чињенично стање и донесе на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и логичне разлоге.
 


7. јун 2019. године
МЛАДЕН КАЛЕЗИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К. 243/16 од 20. септембра 2018. године окр. Младен Калезић је због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114, тачка 11. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Младен Калезић је оглашен кривим што је 24. марта 2001. године, у ресторану у Београду, у стању битно смањене урачунљивости, покушао да лиши живота више лице када је из свог пиштоља испалио више пројектила у оштећене Д.С. и М.С. од којих је оштећени Д.С. лишен живота након што је задобио прострелине, од којих повреда је касније наступила смрт, а оштећени М.С. задобио повреде пројектилима које представљају тешку телесну повреду опасну по живот, на тај начин што је по доласку у ресторан, у којем је седео за једним столом заједно са окр. Османијем Мевлудом, окр. Калезић отишао у ВЦ ресторана, где  по изласку из ВЦ-а након краће вербалне препирке са оштећеним М.С. са којим се мимоишао у малом ходнику испред ВЦ-а, у тренутку када је оштећени М.С. унутар ВЦ-а, најпре физички насрнуо на њега тако што га је песницом леве руке два пута ударио у лице, након чега је док је стајао код врата из свог пиштоља који је извадио из појаса испалио један пројектил у правцу леве ноге оштећеног М.С, којом приликом је оштећени М.С. задобио прострелину у пределу бутине леве ноге, после чега су зачувши пуцањ из пиштоља до њих дотрчали сведоци Б.С, Н.С, и оштећени Д.С. који је када је видео да је оштећени М.С. нападнут пиштољем отрчао до стола, где су претходно седели и из торбице оштећеног М.С. извадио пиштољ  и дотрчао до места сукоба додајући га оштећеном М.С. где је за време трајања физичког сукоба М.С, Д.С. и М.С. са окр. Калезићем дошло до отимања око пиштоља који је овај окривљени држао у руци, при чему је у току сукоба и око отимања пиштоља окр. Калезић задобијао и ударце од стране сведока и оштећених, да би у једном тренутку трајања сукоба у који се накнадно умешао и окр. Османи Мевлуд, на тај начин што је покушао да отме пиштољ који је у својој руци држао оштећени М.С, окр. Мевлуд био погођен пројектилом, а окр. Калезић је у једном тренутку док је физички сукоб још увек трјао, их свог пиштоља који је држао у десној руци у правцу оштећеног Д.С. исаплио више пројектила који су га погодили, као и у правцу оштећеног М.С. који је од пројектила задобио повреду у пределу грудног коша, при чему је окр. Мевлуд из руку оштећеног М.С. узео пиштољ и са истим побегао са лица места, којом приликом је оштећени Д.С. задобио тешку телесну повреду опасну по живот од којих је наступила његова смрт, а оштећени М.С. задобио повреде пројектилима  које представљају тешку телесну повреду опасну по живот.

Такође, првостепеном пресудом окр. Османи Мевлуд је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278, став 4. КЗ, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља као предмета чије одузимање по кривичном законику неопходно ради заштите интереса опште безбедности.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 12. априла 2019. године донео је пресуду Кж1 67/19 којом је преиначио првостепену пресуду, у делу одлуке о казни, и окр. Младена Калезића због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114, тачка 11. КЗ и осудио на казну затвора у трајању од 13 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о казни, првостепени суд је правилно као олакшавајуће околности ценио године живота окривљеног и да се радило о ситуацином кривичном делу, док је као отежавајућу околност ценио његов ранији живот. Међутим, према ставу Апелационог суда, основано је жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду указано Апелационом суду да је првостепени суд погрешно као олакшавајућу околност ценио протек времена од критичног догађаја па до пресуђења (18 година), будући да је ова околност проузрокована радњама самог окривљеног, односно чињеницом да је избегавао кривично гоњење тиме што се налазио у бекству, те се протек времена у конкретном случају не може ценити као чињеница која иде у корист окривљеном. Стога је Апелациони суд закључио да је казна на коју је окривљеног осудио првостепени суд неадекватно одмерена да је усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду у овом делу првостепену пресуду преиначио и окр. Калезића осудио на казну затвора у трајању од 13 година, налазећи да је овако одмерена казна сразмерна тежини извршеног кривичног дела, степену кривице окривљеног, а посебно чињеници што је смртна последица код другог лица изостала само због благовремене лекарске помоћи, те да је иста нужна ради остваривања сврхе кажњавања.

У односу на окр. Османија Мевлуда Апелациони суд налази да га је првостепени суд правилно ослободио од оптужбе имајући у виду да ни један изведени материјални доказ, као ни саслушано лице нису потврдили наводе оптужног акта да је овај окривљени критичном приликом извршио кривично дело изазивање опште опасности.


7. јун 2019. године

ДРАГАН ТИРНАНИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Смедереву К. бр. 39/17 од 1. фебруара 2019. године окр. Драган Тирнанић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, тачка 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Драган Тирнанић је оглашен кривим што је 20. августа 1996. године, у месту Босански Лужани, општина Дервента, у шуми која се налази у лугу на око 500 метара од породичне куће у којој је живела оштећена Г.Ђ. са породицом, у стању смањене урачунљивости, на подмукао начин лишио живота оштећену, тако што је 17. августа 1996. године дошао у кућу оштећене, а да би наставио раније прекинуту ванбрачну везу са М.И, поводом чега сада пок. Г.И, сазнајући за разлоге за престанак те заједнице није била равнодушна, са чим се сведок М.И. није сложила, на које одбијање је реаговао тако да ће да га запамте и да то неће тако да се заврши, па је окривљени критичног дана дошао у Босанске Лужане, до куће у којој је оштећена живела и објаснио јој да му треба помоћ око аутомобила који је остао на магистралном путу Дервента – Прњавор и тиме оштећену довео у заблуду, истовремено јој објашњавајући да понесе хидрауличну дизалицу, па је оштећена ту дизалицу узела и кренула са окрвљеним, па када су дошли у део који представља шуму, кроз коју води стаза до изласка на магистрални пут, окривљени је једним активним ударцем у леви слепоочни предео хидрауличном дизалицом нанео повреде оштећеној услед чега је наступила смрт, потом је вучењем за ноге одвукао до скривенијег места, где је леш оштећене прекрио лишћем, дизалицу сакрио непосредно у близини и удаљио се у непознатом правцу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 21. маја 2019. године пресуду којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног имао у виду његов ранији живот, као и да је критичном приликом поступао у стању смањене урачунљивости до границе битног, али не и битно, док је од отежавајућих околности првостепени суд имао у виду околности које су се тицале понашања окривљеног после извршења кривичног дела, сакривање беживотног тела оштећене и предмета којим је извршено кривично дело, због чега је правилно првостепени суд нашао да је казна затвора у трајању од 15 година сразмерна и довољна, а у исто време и нужна за постизање сврхе кажњавања.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)