Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
20.11.2017.

Обавештење о постављању браниоца по службеној дужности у предмету Кж1 339/17.

Обавештење можете преузети овде.

 

10.11.2017.

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД ОДБИО ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНИТОСТИ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ВОЂЕН ПРОТИВ ОКР. СЛАВКА ТОМИЋА И ДР.

Пресудом Врховног касационог суда од 19. септембра 2017. године одбијен је као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца подигнут против правноснажне пресуде овог суда којом су окр. Славко Томић, Миодраг Стојановић и Оливера Јеремић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело тешко дело против здравља људи, а окр. Светлана Сремчевић ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело несавестан рад у служби.

Пресудом Апелационог суда од 1. септембра 2016. године, а која је била предмет разматрања од стране Врховног касационог суда по поднетом захтеву за заштиту законитости, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду којом су због извршења кривичног дела тешко дело против здравља људи окр. Славко Томић, Миодраг Стојановић и Оливера Јеремић осуђени на казне затвора у трајању од по 1 годину и 3 месеца, те им је изречена мера безбедности забране вршења лекарског позива у трајању од по 2 године, док је окр. Светлани Сремчевић због извршења кривичног дела несавестан рад у служби изречена условна осуда којом јој је утврђена казна затвора у трајању од 1 године са роком проверавања од 4 године, те јој је изречена мера безбедности забране вршења свих дужности везаних за управљање здравственом установом у трајању од 10 година.   

У образложењу пресуде Врховног касационог суда се, између осталог, наводи  да је, насупрот тврдњи Републичког јавног тужиоца, другостепени суд дао јасне разлоге за закључак да није доказано са потпуном сигурношћу и безусловно да је смрт Јелице Радовић наступила услед пропуштања дужног чињења од стране окр. Славка Томића, Миодрага Стојановића и Оливере Јеремић. Став другостепеног суда, с тим у вези, да ни једна радња коју су окривљени били дужни да предузму у конкретном случају не би апсолутно искључила смртни исход и разлози изнети у другостепеној пресуди за тај став, заснивају се на чињеницама које суд налази утврђеним у току првостепеног и другостепеног поступка, у погледу природе и времена јављања симптома септичког стања код Јелице Радовић и објективне могућности препознавања од стране лекара узрочника тог стања и њиховог правовременог реаговања.

У односу на окр. Светлану Сремчевић у образложењу пресуде Врховног касационог суда се, између осталог, наводи да су наводи из захтева за заштиту законитости, такође, неосновани. Другостепени суд је у образложењу другостепене пресуде изнео јасне разлоге за закључак да није доказано да је окр. Сремчевић извршила кривично дело за које је оптужена, наиме из разлога што је тежа повреда права другог као последица пропуста који су јој стављени на терет као одговорном лицу у здравственој установи, у чињеничном опису дела у оптужном акту доведена у везу са поступцима лекара и означеним узроком смрти Јелице Радовић у постоперативном периоду, што као нечињење лекара није утврђено као узрок смрти Јелице Радовић. Стога ови разлози пресуде, насупрот ставу Републичког јавног тужиоца, нису противречни основу из Законика о кривичном поступју за доношење ослобађајуће пресуде у односу на ову окривљену. 

 

29.09.2017.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ДОБИО ПРИЗНАЊЕ ЗА ДОПРИНОС АФИРМИСАЊУ ПРАВУ НА ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА И ТРАНСПАРЕНТНОСТ У РАДУ

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је на дан Међународног дана права јавности да зна, који се сваке године одржава 28. септембра 2017. године, Апелационом суду у Београду доделио признање за допринос афирмисању права на приступ информацијама од јавног значаја и транспарентност у раду.

Колектив Апелационог суда изражава захвалност служби Повереника што је препознат труд и рад који запослени у овом суду улажу како би свој рад учинили што доступнијим свим грађанима Републике Србије и на тај начин дали допринос и повећању угледа правосуђа у друштву.

Апелациони суд ће наставити, а као што је то чинио и од свог формирања, 1. јануара 2010. године, да свој рад организује у потпуности тако да се јавност обавештава о сваком сегменту рада овог суда који је од значаја за јавност и на тај начин афирмише право на приступ информацијама од јавног значаја и транспарентност у раду.

 

1.09.2017.

СУДИЈИ МИЛЕНКУ ТОДОРОВИЋИ И БОЈАНИ НИНКОВИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Колектив Апелационог суда у Београду је још двоје судија, након вишедеценијског рада у правосуђу, испратио у пензију. Судија Миленко Тодоровић је судијску функцију обављао у Грађанском одељењу, док је судија Бојана Нинковић судијску функцију обављала у Грађанском одељењу за радне спорове.

Након престанка судијске функције судији Миленку Тодоровићи и судији Бојани Нинковић Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 82 судија (укључујући и председника суда).

Судија Бојана Нинковић је цео свој радни век провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1986. године, најпре у Другом општинском суду у Београду, затим у Окружном суду у Београду и од формирања у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била председник четвртог већа, које су чиниле и судије Ана Поповић и Зорица Николић. Биографију судије Бојане Нинковић можете прочитати овде.

И судија Миленко Тодоровић је највећи део радног века провео у правосуђу, те је судијску функцију обављао од 1978. године, најпре у Општинском суду у Смедереву, затим у Окружном суду у Смедереву, те у Вишем суду у Смедереву и од новембра 2013. године у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је био члан седмог већа, које су чиниле и судије Иван Негић, председник већа, и судија Александра Ђорђевић, члан већа. Биографију судије Миленка Тодоровића можете прочитати овде

 

30.08.2017.

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТАВЉАЊУ БРАНИОЦА ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ У ПРЕДМЕТУ КЖ1 548/17

Овде можете преузети документ:

Обавештење о постављању браниоца по службеној дужности у предмету Кж1 548/17

 

9.03.2017.

ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ МАЈКЕ ОШТЕЋЕНЕ ДАТЕ У ЕМИСИЈИ „ЖИВОТ ПРИЧА“ У ВЕЗИ СА ПРЕСУДОМ ДОНЕТОМ ОД СТРАНЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ПОЗНАТ У ЈАВНОСТИ КАО „ДЕЦЕДРА“

У својству лица које је дужно да снагом свог ауторитета штити углед суда на чијем је челу, а ради правилног информисања јавности у вези са пресудом донетом од стране Апелационог суда у Београду, осећам потребу да реагујем поводом изјаве мајке оштећене Ј. Р. дате у емисији „Живот прича“ у вези са поступком који је пред овим судом вођен поводом смрти њене ћерке, а која је емитована на теливизији „Прва Српска телевизија“ 8. марта 2017. године.

Као неко ко је цео свој радни век провео у правосуђу пратио сам медијско извештавање о поступцима за које је јавност била заинтересована, као и реакције оштећених поводом тих поступака и неретко сам и сам, вођен прочитаним текстовима, трагао за додатним појашњењима како бих разумео зашто је неки судски поступак завршен на одређени начин који, с обзиром на чињенице које су презентоване јавности, није био логичан. У том смислу у потпуности разумем реакцију јавности, а посебно оштећених, на сваку пресуду суда која не одговара очекивањима. Посебно када је иста праћена, а што је случај и у предмету у вези са којим реагујем, утврђеним пропустима у поступању окривљених али који нису довели до њихове осуде.

Међутим, као неко ко је, најпре, судија, а затим и председник Апелационог суда морам да реагујем у вези са изјавом мајке оштећене Ј.Р. дате у емисији „Живот прича“ у циљу заштите како угледа суда на чијем сам челу тако и судија чија су лична имена напоменута од стране мајке оштећене у емисији у крајње непримереном контексту и да с тим у вези дам и одређена појашњења.

У потпуности разумем бол породице оштећене и њихово неразумевање исхода овог кривичног поступка, као и њихову борбу да и сами дају допринос да се „направи разлика између оних дивних лекара који савесно раде свој посао и оних других“, али их уверавам да све судије своју функцију у овом суду обављају на крајње професионалан начин руководећи се само оним чињеницама и доказима које имају у списима предмета. По налажењу већа које је поступало у овом предмету, након одржаног претреса, нађено је да се на основу закона, а све у односу на то како је тужилаштво окривљенима оптужним актом ставило на терет, овај поступак може окончати једино ослобађајућом пресудом. Уколико мајка оштећене сматра да је ова пресуда донета уз злоупотребу судијске функције неког од судија које су поступале у овом суду и с тим у вези поседује одређене доказе позивам је да поводом тих навода обавести надлежне државне органе који су овлашћени да поступају по кривичним пријавама грађана. У супротном, уз сво уважавање бола мајке оштећене, давање таквих изјава наноси немерљиву штету не само судијама који су поступали у овом предмету, већ и самом судству као трећој, независној, грани власти.

Поводом изјаве мајке оштећене да је предмет држан у „фиоци“ у периоду од 1. септембра 2016. године, када је пресуда донета, до 24. новембра 2016. године, када је овај суд издао саопштење у вези са донетом пресудом налазим за потребним да јавности пружим додатна појашњења. Апелациони суд је другостепени суд и он се након јавног дела седнице повлачи у нејавни део у коме доноси одлуку по поднетим жалбама. Цео поступак одлучивања, од дана одржавања јавне седнице до експедовања одлуке из суда, је заштићен тајношћу поступка и у тој фази поступка каква је одлука није познато никоме, сем члановима већа који поступају у том предмету. Имајући у виду сложеност самог предмета и обимност материјала у списима предмета, а полазећи од тога да је поступак пре доношења правноснажне пресуде овог суда трајао десет година, поступак израде писменог отправка одлуке је трајао нешто дуже. Дакле, Апелациони суд је издао саопштење у вези са донетом пресудом онда када је израђен писмени отправак пресуде и када је иста експедована из суда, те свако даље полемисање на ту тему сматрам непримереним. 

У вези са саставом другостепеног већа које је донело правноснажну пресуду у овој правној ствари, а које није поступало у истом саставу као веће које је донело ранију укидајућу одлуку, напомињем да је раније поступајућа судија из тог већа, Славка Михајловић, у међувремену одлуком Високог савета судства разрешена судијске функције, те да су затим извршене измене годишњег распореда послова у овом суду, па је судија Гордана Петковић (која је била судија известилац и приликом доношења раније одлуке овог суда) поступала у оном већу у којем је годишњем распореду послова била распоређена.

Уверен сам да је јавност разумела да Апелациони суд није могао да донесе осуђујућу пресуду окривљеним лекарима, и поред тога што је утврдио њихово очигледно несавесно поступање, јер није доказано да је такво њихово несавесно поступање узрок смрти оштећене. У конкретном случају, суд је утврдио да ни једна радња коју су окривљени били дужни да предузму у конкретном случају не би искључила смртни исход, а код тако утврђеног чињеничног стања нема ни кривичног дела тешко дело против здравља људи које се окривљенима ставља на терет оптужним актом. Уколико нејасноће у вези са одлуком овог суда постоје због тога што је овај суд утврдио њихово очигледно несавесно поступање, а није их поводом тога осудио напомињем да окривљенима оптужним актом Тужилаштва није стављено на терет ово кривично дело (за које је наступила застарелост још 2010. године) већ кривично дело тешко дело против здравља људи за које је неопходно утврдити узрочну везу између несавесног поступања окривљених лекара и смрти оштећене пацијенткиње, а што је у конкретном случају изостало.

Жао ми је што сам морао да на овај начин реагујем у вези са овим поступком који је вођен због смрти једне младе особе која је преминула након рутинске операције чукљева и уверен сам да ће, најпре, породица оштећене, а затим и јавност разумети да се суд креће искључиво у границама закона приликом доношења одлука и да околност да исте некада не одговарају очекивања јавности не значи да су исте последице одређене незаконитости. Управо из тих разлога и инсистирам на раду суда који је јаван и који је подложан контроли од стране јавности.

ПРЕДСЕДНИК АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
СУДИЈА
Душко Миленковић

 

6.02.2017.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ У 2016. ГОДИНИ РЕШИО 21597 ПРЕДМЕТА

И у 2016. години Апелациони суд у Београду је у потпуности савладао прилив предмета и показао добре резултате у раду, те је у претходној години решио 21597 предмета. Оваква оцена дата је у односу на смањење укупног броја предмета у раду, укупан број решених предмета, као и кроз анализу поступања по старим предметима.

Апелациони суд је у 2016. годину ушао са 8507 нерешених предмета, док је у току 2016. године примио још 20739 нових предмета, тако да је у току 2016. године укупно у раду у свим материјама имао 29246 предмета. За овај период суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за 73,85 %, што је веће смањење у односу на Извештај о раду суда за 2015. и 2014. годину.

У 2016. години решено је укупно 4483 старих предмета који су као стари одређени према датуму пријема жалбе, а што представља 20,76 % од укупног броја решених предмета. На крају извештајног периода у раду суда остало је 1879 старих предмета одређених према датуму пријема жалбе, (предмети преко 9 месеци у грађанској материји, преко 4 месеца у кривичној материји и преко 3 месеца у притворским предметима), а посматрајући старе предмете према датуму пријема иницијалног акта (преко 2 године) у раду суда остало је 6190 старих предмета.

Апелациони суд у 2017. годину улази са 7649 нерешених предмета у свим материјама, што је бољи резултат рада у односу на 2015. и 2014. годину.

У току 2016. године Апелациони суд је у 2836 предметa из грађанске материје укинуо првостепену одлуку и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење, док је такву одлуку донео у 801 предмету из кривичне материје.

Просечан број предмета у раду по судији је био 95,61 предмет. Просечан прилив предмета по судији је био 23,57, док је просечан број решених предмета по судији био 24,54.

 И у 2017. години Апелациони суд ће наставити да свој рад организује тако да грађани који траже зашиту својих права не само пред овим судом већ и пред судовима који потпадају под надлежност овог суда (Виши суд у Београду, Виши суд у Ваљеву, Виши суд у Панчеву и Виши суд у Смедереву, као и основни судови који потпадају под надлежност наведених виших судова) иста права остваре на што бржи начин, али да то не утиче на квалитет заштите права која траже пред овим судовима. У том смислу, и у овој години, овај суд ће како сам, тако и у сарадњи са преостала три апелациона суда и свим нижестепеним судовима из надлежности овог суда, предузимати низ мера ради уједначавања судске праксе који проблем је евидентиран као највећа преорека у постизању правне једнакости свих лица која траже заштиту својих права пред судовима.

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)