Престанком, услед навршења радног века, функције судији Весни Мартиновић Апелациони суд наставља свој рад са шездесет и девет судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда.
Именована судија је цео радни век провела у правосуђу, најпре као приправник, затим као судијски помоћник, а потом и судија. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања, а пре тога судија Весна Мартиновић је од 1994. године била судија Четвртог општинског суда у Београду, затим од 2000. године судија Првог општинског суда у Београду, а од 2005. године судија Окружног суда у Београду.
У Апелационом суду судија Весна Мартиновић је била председник првог већа чији су чланови били судије Љиљана Митић Поповић и Валентина Тодоровић Воркапић.
Биографију судија Весне Мартиновић можете прочитати овде.
9.03.2023.
И поред најмањег броја судија у Апелационом суду у овом извештајном периоду Апелациони суд је остварио значајне резултате рада у погледу савладавања прилива предмета, значајног броја решених предмета, као и највећег смањења предмета у односу на све претходне године, имаући у виду да је остало 5623 нерешених предмета. За овај период Апелациони суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за 77,54%.
Наиме, у току 2022. године Апелациони суд је примио укупно 18658 нових предмета, тако да је у 2022.години (па је укупно у раду у свим материјама имао 25036 предмета), док је 19413 предмета решено, тако да је у 2023. годину Апелациони суд ушао са 5623 нерешених предмета. Потребно је нагласити да од укупно 5623 нерешених предмета, 1111 је већан и у току је израда одлуке, тако да је фактички број нерешених предмета на крају 2022. године за толико мањи, док је у 155 предмета отворена расправа и претрес, што је и даље велики број у односу на претходне године.
Просечан број предмета у раду по судији Апелационог суда у току 2022. године био је 79,20, просечан број решених предмета по судији био је 24,86, док је просечан прилив предмета по судији био 23,89.
Апелациони суд је и у 2022. години показао одличне резултате у решавању „старих“ предмета. Број „старих“ предмета које је Апелациони суд решио у току 2022. године, а који су одређени као стари према датуму подношења иницијалног акта (преко 3 године) решено је укупно 8539 старих предмета, а што представља 44% од укупног броја решених предмета. На крају извештајног периода посматрајући старе предмете према датуму пријема иницијалног акта у раду суда остало је 3996 старих предмета.
Просечно трајање жалбених поступака пред Апелационом судом у току 2022. године у општој грађанској материји је било око седам месеца, у материји радних спорова око два и по месеца, док су у кривичној материји предмети у просеку решавани у року од два месеца стим што су предмети из области организованог криминала и ратних злочина у просеку решавани у року од пет месеци.
Иако је Апелациони суд показао добре резултате рада у 2022. години број старих предмета је и даље значајан, што је делимично последица прилива великог броја старих предмета из подручних судова који се овом суду свакодневно достављају на одлучивање по жалби. У немалом броју тих предмета поступци трају преко 10 и 20 година. Наведени проблем представља објективни разлог који утиче на дужину трајања поступака који се решавају у другом степену пред Апелационим судом. Управо због значаја које решавање старих предмета има за све грађане Републике Србије Апелациони суд ће и у 2023. години наставити да предузима мере да се, превасходно, решавају ови предмети, а како би омогућио једнаку доступност правде свим лицима који траже заштиту својих права како пред овим судом, тако и пред судовима који потпадају под надлежност овог суда.
Апелациони суд је остварио и изузетно успешне резултате у претварању притужбе у делотворно правно средство, те је укупан проценат решених предмета у 2022. години, а у којима је Управа овог суда утврдила основаност притужбе на дуго трајање целокупног поступка, 36,57%. Ово тим пре јер је анализом овог извештаја утврђено да је највећи проценат решених ових предмета из категорије најстаријих предмета по иницијалном акту.
3.03.2023.
Колектив Апелационог суда у Београду је још двоје судија, након вишедеценијског рада у правосуђу, испратио у пензију. Судија Александра Спирковски је судијску функцију обављала у Грађанском одељењу за радне спорове, док је судија Весна Караџић Ристић судијску функцију обављала у Грађанском одељењу.
Након престанка судијске функције судијама Александри Спирковској и Весни Караџић Ристић Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 71 судијом (укључујући и председника суда).
Судија Александра Спирковска је највећи део радног века провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1998. године, најпре у Петом општинском суду у Београду, затим у Окружном суду у Београду и, од формирања, у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била председник Грађанског одељења за радне спорове, те председник трећег већа истог Одељења, које су чиниле и судије Драгица Савељић Николић и Зорица Јовановић. Такође, судија Александра Спирковска је била и заменик председника Апелационог суда, као и члан Редакцијског одбора Билтена Апелационог суда. Биографију судије Александре Спирковске можете прочитати овде.
Судија Весна Караџић Ристић је цео свој радни век провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1987. године, најпре у Првом општинском суду у Београду, затим у Окружном суду у Београду и, од формирања, у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била председник десетог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Весна Џелетовић Цуцић и Александра Лековић. Биографију судије Весне Караџић Ристић можете прочитати овде.
20.01.2023.