Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

17.03.2023.

И СУДИЈИ ВЕСНИ МАРТИНОВИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Весни Мартиновић Апелациони суд наставља свој рад са шездесет и девет судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда.

Именована судија је цео радни век провела у правосуђу, најпре као приправник, затим као судијски помоћник, а потом и судија. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања, а пре тога судија Весна Мартиновић је од 1994. године била судија Четвртог општинског суда у Београду, затим од 2000. године судија Првог општинског суда у Београду, а од 2005. године судија Окружног суда у Београду.

У Апелационом суду судија Весна Мартиновић је била председник првог већа чији су чланови били судије Љиљана Митић Поповић и Валентина Тодоровић Воркапић.

Биографију судија Весне Мартиновић можете прочитати овде.

 

9.03.2023.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у 2022. ГОДИНИ БЕЛЕЖИ НАЈВЕЋЕ СМАЊЕЊЕ ПРЕДМЕТА У ОДНОСУ НА СВЕ ПРЕТХОДНЕ ГОДИНЕ

И поред најмањег броја судија у Апелационом суду у овом извештајном периоду Апелациони суд је остварио значајне резултате рада у погледу савладавања прилива предмета, значајног броја решених предмета, као и највећег смањења предмета у односу на све претходне године, имаући у виду да је остало 5623 нерешених предмета. За овај период Апелациони суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за 77,54%.

Наиме, у току 2022. године Апелациони суд је примио укупно 18658 нових предмета, тако да је у 2022.години (па је укупно у раду у свим материјама имао 25036 предмета), док је 19413 предмета решено, тако да је у 2023. годину Апелациони суд ушао са 5623 нерешених предмета. Потребно је нагласити да од укупно 5623 нерешених предмета, 1111 је већан и у току је израда одлуке, тако да је фактички број нерешених предмета на крају 2022. године за толико мањи, док је у 155 предмета отворена расправа и претрес, што је и даље велики број у односу на претходне године.

Просечан број предмета у раду по судији Апелационог суда у току 2022. године био је 79,20, просечан број решених предмета по судији био је 24,86, док је просечан прилив предмета по судији био 23,89. 

Апелациони суд је и у 2022. години показао одличне резултате у решавању „старих“ предмета. Број „старих“ предмета које је Апелациони суд решио у току 2022. године, а који су одређени као стари према датуму подношења иницијалног акта (преко 3 године) решено је укупно 8539 старих предмета, а  што представља 44% од укупног броја решених предмета. На крају извештајног периода посматрајући старе предмете према датуму пријема иницијалног акта у раду суда остало је 3996 старих предмета.

Просечно трајање жалбених поступака пред Апелационом судом у току 2022. године у општој грађанској материји је било око седам месеца, у материји радних спорова око два и по месеца, док су у кривичној материји предмети у просеку решавани у року од два месеца стим што су предмети из области организованог криминала и ратних злочина у просеку решавани у року од пет месеци.

Иако је Апелациони суд показао добре резултате рада у 2022. години број старих предмета је и даље значајан, што је делимично последица прилива великог броја старих предмета из подручних судова који се овом суду свакодневно достављају на одлучивање по жалби. У немалом броју тих предмета поступци трају преко 10 и 20 година. Наведени проблем представља објективни разлог који утиче на дужину трајања поступака који се решавају у другом степену пред Апелационим судом. Управо због значаја које решавање старих предмета има за све грађане Републике Србије Апелациони суд ће и у 2023. години наставити да предузима мере да се, превасходно, решавају ови предмети, а како би омогућио једнаку доступност правде свим лицима који траже заштиту својих права како пред овим судом, тако и пред судовима који потпадају под надлежност овог суда.

Апелациони суд је остварио и изузетно успешне резултате у претварању притужбе у делотворно правно средство, те је укупан проценат решених предмета у 2022. години, а у којима је Управа овог суда утврдила основаност притужбе на дуго трајање целокупног поступка, 36,57%. Ово тим пре јер је анализом овог извештаја утврђено да је највећи проценат решених ових предмета из категорије најстаријих предмета по иницијалном акту.

 

3.03.2023.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ЈЕДНОГ СУДИЈЕ КОЈЕМ ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА (03.03.2023.)

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Снежани Витошевић Апелациони суд наставља свој рад са седамдесет судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда. 
 
Именована судија је цео радни век провела у правосуђу, најпре као приправник, а затим и  као судија. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања, а пре тога судија Снежана Витошевић је од 1989. године била судија Општинског суда у Призрену, а затим од 1996. године судија Окружног суда у Призрену, с тим што је од 16. априла 2007. године судијску функцију вршила у Окружном суду у Београду. 
 
У Апелационом суду судија Снежана Витошевић је била председник петог већа Грађанског одељења за радне спорове чији су чланови били судије Предраг Васић и Јасминка Бакић. 
 
Биографију судије Снежане Витошевић можете прочитати овде
 
 
14.02.2023.

СУДИЈАМА АЛЕКСАНДРИ СПИРКОВСКОЈ И ВЕСНИ КАРАЏИЋ РИСТИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Колектив Апелационог суда у Београду је још двоје судија, након вишедеценијског рада у правосуђу, испратио у пензију. Судија Александра Спирковски је судијску функцију обављала у Грађанском одељењу за радне спорове, док је судија Весна Караџић Ристић судијску функцију обављала у Грађанском одељењу.

Након престанка судијске функције судијама Александри Спирковској и Весни Караџић Ристић Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 71 судијом (укључујући и председника суда).

Судија Александра Спирковска је највећи део радног века провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1998. године, најпре у Петом општинском суду у Београду, затим у Окружном суду у Београду и, од формирања, у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била председник Грађанског одељења за радне спорове, те председник трећег већа истог Одељења, које су чиниле и судије Драгица Савељић Николић и Зорица Јовановић. Такође, судија Александра Спирковска је била и заменик председника Апелационог суда, као и члан Редакцијског одбора Билтена Апелационог суда. Биографију судије Александре Спирковске можете прочитати овде.

Судија Весна Караџић Ристић је цео свој радни век провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1987. године, најпре у Првом општинском суду у Београду, затим у Окружном суду у Београду и, од формирања, у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била председник десетог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Весна Џелетовић Цуцић и Александра Лековић. Биографију судије Весне Караџић Ристић можете прочитати овде.

 

20.01.2023.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА РАД У 2023. ГОДИНИ БЕЗ ТРОЈЕ СУДИЈА КОЈИМА ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА

Престанком, услед навршења радног века, функције судијама Радомиру Кокотовићу и Зорану Савићу, те на лични захтев, судији Миланки Вукчевић Апелациони суд наставља свој рад са 73 судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда. 
 
Именоване судије су цео радни век провеле у правосуђу, најпре, као приправници, затим као судијски помоћници, а потом и судије. Судије Апелационог суда у Београду су од формирања, 2010. године, а пре тога судија Миланка Вукчевић је од 1985. године била судија Општинског суда у Сопоту, а затим од 2000. године судија Окружног суда у Београду, док је судија Радомир Кокотовић од 1994. године био судија Четвртог општинског суда у Београду. Судија Зоран Савић је 1987. године изабран за судију Првог општинског суда у Београду, да би 1997. године био изабран за судију Окружног суда у Београду, а затим 2003. године за судију Врховног суда Србије. 
 
Судија Миланка Вукчевић је била председник десетог већа Грађанског одељења чији су чланови биле судије Весна Караџић Ристић и Весна Џелетовић Цуцић, док је судија Радомир Кокотовић био председник другог већа Грађанског одељења за радне спорове чији су чланови биле судије Гордана Тошић, Милица Аксентијевић и Љиљана Милосављевић. 
 
Судија Зоран Савић је био председник трећег већа Кривичног одељења и већа Одељење за кривичне поступке према малолетницима чији су чланови били судије Весна Петровић и Здравка Ђурђевић, те председник већа које је одлучивало у трећем степену у кривичним предметима, а чији су чланови били судије Милимир Лукић, Растко Поповић, мр Сретко Јанковић и Нада Хаџи – Перић, као и председник другог већа Посебног одељења за организовани криминал чији су чланови били судије Мирјана Поповић, Душко Миленковић, Татјана Вуковић, Здравка Ђурђевић и Душанка Ђорђевић. Судија Зоран Савић остаће упамћен и као руководилац Одељења судске праксе Посебног одељења за организовани криминал и Одељења за кривичне поступке према малолетницима и члан Редакцијског одбора Билтена Апелационог суда. 
 
Биографије судија Миланке Вукчевић, Радомира Кокотовића и Зорана Савића.
 
 
Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje