Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

28. фебруар 2020. године
МАРКО ЂОКИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 354/18 од 25. септембра 2019. године окр. Марко Ђокић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 14 година, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља. Оштећена је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућена на парницу.

Окривљени Марко Ђокић је оглашен кривим што је 11. фебруара 2018. године, у Београду, у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно лишио живота оштећеног Миодрага Миловановића на тај начин што је својим путничком возилом дошао до испред куће оштећеног и када је угледао оштећеног изашао из свог возила и из пиштоља који је понео са собом испалио два пројектила у пределу груди оштећеног и тако му нанео тешке телесне повреде опасне по живот услед којих је оштећени преминуо.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 13. фебруара 2020. године донео је пресуду Кж1 56/20 којом је преиначио првостепену пресуду, у погледу одлуке о кривичној санкцији, и то тако што је окр. Марка Ђокића због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 13 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у погледу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његове личне прилике, старосну доб, држање пред судом, дато признање и изражено кајање, којим је допринео да се поступак брже и ефикасније оконча, степен кривице, околност да је окривљени поступао у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно, те у том смислу допринос оштећеног који га је својим понашањем у такво стање довео, како је то вештачењем  утврђено,  а од отежавајућих околности суд је ценио ранији живот окривљеног, околности под којима је дело учињено, те појединости у вези са местом, временом и начином  извршења, односно чињеницу да се испаљивање пројектила у груди оштећеног одиграла у раним јутарњим сатима на улици у насељеном месту испред капије дворишта куће покојног, где се окривљени довезао својим аутом, носећи са собом пиштољ за чије држање, нити ношење није имао одобрење надлежног органа, а који је напунио мецима у намери да са оштећеним којег никада раније није упознао нити са њим комуницирао решио проблем настао у саобраћају, којом приликом је један од два пројектила који су га погодили прошао кроз тело оштећеног, погодио канту за смеће у дворишту и направио оштећење у виду удубљења на зиду суседне куће, те својим поступањем узнемирио станаре који су у својим кућама, као и породица покојног оштећеног обављали редовне уобичајене активности. Такође, као отежавајућу околност суд је ценио држање после учињеног кривичног дела, однос према жртви кривичног дела, непружање помоћи оштећеном после извршеног кривичног дела. Међутим, по оцени Апелационог суда првостепени суд није дао довољан значај олакшавајућим оклоностима, а превелики значај је дао отежавајућим околностима, због чега је Апелациони суд, уважавањем жалбе окривљеног и његовог браниоца, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 13 година налазећи да ће се и оваквом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања.


 

28. фебруар 2020. године
ЖАРКО ЂОРЂЕВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К По3 36/17 од 22. октобра 2019. године окр. Жарко Ђорђевић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело угрожавање сигурности из члана 138, став 3. КЗ.

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Жарку Ђорђевићу је стављено на терет да је 24. јуна 2016. године, у Нишу, угрозио сигурност председника Владе Републике Србије – Александра Вучића, претњом да ће напасти на његов живот и тело, на тај начин што је на интернет презентацији друштвене мреже „Facebook“, на свом корисничком профилу, објавио текст под насловом „Смрт издајнику Вучићу и петоколонашима!!!“, услед чега су степен и будност припадника обезбеђења који су ангажовани на непосредној физичкој заштити и обезбеђењу председника Владе РС подигнути на највиши ниво.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 11. фебруара 2020. године пресуду Кж1 По3 21/19 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда првостепени суд је погрешно применио одредбу Законика о кривичном поступку када је окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело угрожавање сигурности јер дело за које је оптужен по закону није кривично дело будући да према оцени Апелационог суда, у конкретном случају, чињенични опис из оптужног акта садржи сва законска битна обележја кривичног дела угрожавање сигурности, али како нема доказа да је окривљени извршио предметно кривично дело, истог је требало ослободити оптужбе по том основу. Међутим, против првостепене пресуде жалбу је изјавио Виши јавни тужилац у Београду због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд преиначи првостепену пресуду тако што ће окривљеног огласити кривим који жалбени предлог је, према оцени Апелационог суда, неоснован. Наиме, другостепени суд испитује првостепену пресуду само у оквиру жалбеног предлога, односно везан је за основе и правац побијања који су истакнути у жалби, па је, у вези са тим, жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду одбио као неосновану, а првостепену пресуду потврдио.


 

14. фебруар 2020. године
ДАЛИБОР ЂОРИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду К 69/17 од 24. децембра 2018. године због извршења кривичног дела принуда из члана 135, став 3. КЗ окр. Далибор Ђорић и Војислав Костић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

Окривљени су оглашени кривим што су 29. децембра 2016. године, у просторијама казина „Хавана“ у склопу хотела „Славија“, силом и претњом принудили оштећене З.Т. и М.Р. да нешто учине, при чему је код оштећеног М.Р. наступила тешка телесна повреда, на тај начин што се претходно:

  • окр. Ђорић септембра месеца 2016. године састао са оштећеним З.Т, у просторијама привредног друштва „И“ које се бави продајом мобилних телефона и опреме, којом приликом је овај окривљени саопштио оштећеном З.Т. да му дугује новац у износу од 110.000,оо евра на име њиховог претходног пословања када је овај оштећени од окр. Ђорића куповао мобилне телефоне, које је претходно окр. Ђорић набављао у земљи и иностранству и који нису прошли царински надзор, а које је оштећени З.Т. заједно са оштећеним М.Р. продавао у радњи „Т“, али је том приликом оштећени З.Т. изјавио окр. Ђорићу да је његов дуг 4.490,оо евра након чега се,
  • окр. Ђорић 15. октобра 2016. године састао са оштећенима З.Т. и М.Р. у привредном друштву „И“, којом приликом су били присутни сведоци, када је окр. Ђорић захтевао да оштећени З.Т. потпише потврду у којој је наведено да овај оштећени потврђује да је 15. октобра 2016. године од окр. Ђорића преузео новац на име зајма у износу од 110.000,оо евра са роком враћања до 10. децембра 2016. године, те је оштећени З.Т. поновио да не дугује 110.000,оо евра и да не жели да потпише наведену потврду, али како је окр.Ђорић и даље захтевао да исту потпише, оштећени З.Т. је, а пошто се уплашио за своју безбедност, безбедност своје породице и безбедност оштећеног М.Р. потписао наведену потврду иако од окр. Ђорића није уопште примио новац у било којем износу да би се,
  • окр. Ђорић, Владимир Поповић у односу на кога је кривични поступак раздвојен и окр. Костић 29. децембра 2016. године у казину „Хавана“ у склопу хотела „Славија“ састали са оштећенима М.Р. и З.Т. након чега се Поповић обратио оштећенима речима: „Дугујете 110.000,оо евра, хоћу да ми донесете папире од куће, стана, радње, возила и бар 10.000,оо евра у року од 7 дана“, на шта је оштећени М.Р. одговорио да не дугује, услед чега су употребили силу, па је Поповић узео стаклену округлу пикслу и бацио је у правцу главе оштећеног З.Т. са удаљености од око 1,5 до 2 метра, који је поставио своју леву руку, те га је пиксла ударила у леву шаку, а затим су устали окр. Ђорић и Костић и шакама затвореним у песницу више пута одарили оштећеног З.Т. у пределу главе и ребара, који се након овог догађаја није обратио за медицинску помоћ јер му није била оверена здравствена књижица, након чега су се окр. Ђорић и Костић вратили на своја места, па је Поповић устао и оштећеном М.Р. просуо на главу кока-колу из чаше и ударио оштећеног М.Р. шаком затворену у песницу у пределу главе, да би потом окр. Ђорић и Костић шакама затвореним у песницу више пута ударили оштећеном М.Р. у пределу главе, услед чага је оштећени пао на под, а окр. Ђорић, Костић и Поповић наставили да га ударају рукама и ногама по телу, за које време је окр. Ђорић претио оштећенима, да би у једном тренутку окр. Костић из торбице коју је носио око струка извадио предмет налик на пиштољ и дршком ударио оштећеног М.Р. по глави, када је овај оштећни вриснуо, окривљени су престали да га ударају, услед чега је овај оштећени добио повреде које су све скупа процењене представљале тешку телесну повреду, након чега су се окр. Ђорић и Поповић обратили оштећенима и изјавили да за 10 дана спреме захтевану документацији о имовини коју поседују како би исту предали окривљенима, а потом наредили оштећенима да напусте објекат у којем су се налазили.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 21.  јануара 2020. године решење којим је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеном жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду истиче да првостепени суд утврђује да је тешка телесна повреда коју је задобио оштећени М.Р. извршена са директним умишљајем, при чему се одговорност за тежу последицу по одредби Кривичног законика може предвидети уколико је учинилац у односу на тешку телесну повреду поступио из нехата, а што овде није случај, при чему је умишљајно тешко телесно повређивање у законодавству предвиђено као посебно кривично дело, на који начин је првостепени суд повредио Кривични закон. Имајући у виду наведено, изрека ожалбене пресуде је контрадикторна, те супротна разлозима датим у образложењу.

Надаље, основано се изјављеним жалбама и Вишег јавног тужиоца у Београду и бранилаца окривљених указује да је првостепени суд ожалбену пресуду засновао на транскриптима разговора између окривљених и оштећених, иако наведени доказ није предложен од стране Тужилаштва или од стране бранилаца окривљених, те наведени доказ није ни изведен на главном претресу.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)