Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

25. април 2019. године
СРЕДОЈЕ МИРКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 49/18 од 7. новембра 2018. године окр. Средоје Мирковић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од две године и шест меесци.

Окривљени Иван Ђинђић, против ког је поступак правноснажно окончан, и окр. Жељко Антулов, службено  лице, референт за унос података у матичну базу  података Фонда о пријави и одјави радника на осигурању, пријави радног стажа и дохотка и пријави о промени података Републичког фонда за пенизијско и инвалидско осигурање филијала за град Београд, против ког је поступак правноснажно окончан,  су оглашени кривим што су почетком 2007. године, остварујући заједничку одлуку, заједнички организовали криминалну групу ради вршења кривичних дела злоупотреба службеног положаја, ради непосредног прибављања имовинске користи а чији припадник је, између осталог постао и окр. Средоје Мирковић, који су прихватили план организоване криминалне групе као свој и задатак организатора да својим чињењем стварају услове за вршење дела, на тај начин што су на предлог сада осуђеног Ивана Ђинђића, који је прихватио сада осуђени Жељко Антулов, заједнички створили план деловања да ради прибављања имовинске користи за себе, припаднике организоване криминалне групе и друге, лично или преко припадника организоване кримилане групе проналазе осигуранике, којима недостаје одређени период радног стажа за стицање права на коришћење старосне пензије, а који су заинтересовани да им за новчани износ од 350 до 700 евра, по години недостајућег стажа, окривљени исти упишу у матичну евиденцију Републичког фонда ПИО, уносећи лажне податке о оствареном стажу и дохотку и тиме им омогући остварење права на коришћење старосне пензије и прибаве имовинску корист, те на описан начин уписан фиктивни радни стаж у матичну евиденцију Републичког фонда ПИО, филијала за град Београд, за 119 лица – осигураника и омогућено им право коришћења старосних пензија, чиме су организатори за себе и припаднике организоване криминалне групе прибавили имовинску корист у укупном износу од 182.260,00 евра и 4.834.000,00 динара, а осигураницима – корисницима пензија, примање истих, другима прибавили имовинску корист у укупном износу од 116.293.335,19 динара исплаћених пензија корисницима, а буџету Републике Србије нанели штету у износу од укупно 131.738.847,43 динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 4. априла 2019. године пресуду Кж1 По1 2/19 којом је преиначило првостепену пресуду, у делу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Средоја Мирковића због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању и продуженом трајању из члана 359, став 3. КЗ осудило на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, основано се жалбом браниоца окривљеног побија првостепена пресуда због одлуке о кривичној санкцији тако што се истиче да првостепени суд утврђеним олакшавајућим околностима није дао одговарајући значај (личне и породичне прилике и ранији живот) нити је ценио старосну доб окривљеног, као и протек времена од извршења предметних кривичних дела, а које околности, по оцени Апелационог суда, представљају нарочито олакшавајуће околности које у конкретном случају оправдавају примену института ублажавање казне. Због тога је Апелациони суд преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији налазећи да је казна затвора у трајању од 1 године и 8 месеци сразмерна тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног, те да је иста нужна, али и довољна за постизање сврхе кажњавања. 


24. април 2019. године
ПРЕДРАГ БУБАЛО И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 125/13 од 26. децембра 2017. године окр. Предраг Бубало, Мииодраг Ђорђевић, Александар Грачанац, Горан Мрђа, Алексеј Мисаиловић и Јасмина Драгутиновић су ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ, док су окр. Душан Косовац и Мирослава Дробац ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 243, став 3. КЗ. Државно јавно правобранилаштво је, ради остваривања свог имовинско-правног захтева, упућено на парнични поступак.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су:

  • у току 2005. године, у Београду, као службена лица и то окр. Предраг Бубало, у својству министра за привреду у Влади РС, Миодраг Ђорђевић, као директор Агенције за приватизацију, Горан Мрђа, као извршни директор Агенције за приватизацију, Алексеј Мисаиловић, као директор Центра за тржиште капитала при Агенцији за приватизацију, Александар Грачанац, као директор Акцијског фонда и Јасмина Драгутиновић, као директор Сектора за анализу, припрему и организацију продаје при Акцијском фонду, искоришћавањем свог службеног положаја и невршења своје службене дужности прибавили привредном друштву „Worldfin“ S.A. из Луксембурга имовинску корист у динарској противвредности у износу од 14.367.826,оо евра, тако што су окр. Ђорђевић, Мрђа и Мисаиловић у периоду од 14. до 30. септембра 2005. године пропустили да у складу са својим овлашћењима и обавезама изврше анализу понуђене цене за куповину акција „Луке Београд“ и анализу вредности акција „Луке Београд“, па су без вршења икаквих анализа, а на основу простог увида у књиговодствену вредност акција „Луке Београд“ донели 27. септембра 2005. године одлуку о методу продаје акција Акцијског фонда прихватањем понуде за преузимање компаније „Worldfin“ S.A. из Луксембурга и издали налог Акцијском фонду за продају акција из државног портфеља, иако су знали да је књиговодствена вредност капитала и акција потцењена и да се таква као критеријум за оцену о прихватању понуде не би требао применити, те да је у току нова процена вредности имовине „Луке Београд“ и да се на основу њених прелиминарних резултата очекује знатно већа вредност имовине, капитала па тиме и већа фер вредност акција „Луке Београд“ у складу са Међународним рачуноводственим стандардима, о чему су још 19. јула 2005. године обавештени дописом „Луке Београд“, а што је супротно Закону о приватизацији и Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Агенцији за приватизацију, а потом и одговорна лица из Акцијског фонда окр. Грачанац и Драгутиновић, у периоду од 14. до 30. септембра 2005. године, иако су знали да је у току нова процена вредности имовине „Луке Београд“ и да се очекује зантно већа вредност имовине капитала, па тиме и акција „Луке Београд“, о чему су обавештени дописима „Луке Београд“ од 17. јуна и 19, јула 2005. године, у поступку идзавања налога за продају истих акција пропустили да у складу са својим овлашћењима и обавезама изврше анализе саме понуде, њених елемената, понуђене цене и вредности акција „Луке Београд“, а што је противно Закону о акцијском фонду и Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији, као и процедурама у раду сектора анализе и припреме продаје, при чему је окр. Предраг Бубало, знајући за напред наведени начин поступања, о чему је био обавештен дописима „Луке Београд“ од 17. јуна и 19. јула 2005. године, као и непосредно на састанцима са представницима органа управљања „Луке Београд“ и малих акционара, противно Закону о Влади Републике Србије, Закону о приватизацији, Закону о Агенцији за приватизацију, Закону о Акцијском фонду и Закону о државној управи пропустио да кроз право надзора наложи стручним службама Министарства привреде да спроведу надзор над радом Агенције за приватизацију и Акцијског фонда, упозори на уочене неправилности и одреди мере и рок за њихово отклањање и искористи друга општа овлашћења у вршењу надзора над радом – издавањем инструкција, налога за преузимањем послова које сматра потребним, покрене поступак за утврђивање одговорности, непосредно изврши неки посао ако оцени да се другачије не може извршити законом или неки други општи акт, предложи Влади мере на које је овлашћен и на тај начин спречи да се реализује продаја акција „Луке Београд“ из портфеља Акцијског фонда на спроведени начин, па су тако омогућили да компанија „Worldfin“ S.A. из Луксембурга чији су крајњи власници у тренутку куповине били Милан Беко и Мирослав Мишковић, куповином акција привредног друштва „Лука Београд“ из државног портфеља по цени од 1.396.416.800,оо динара, знатно нижој од фер вредности једне акције прибави корист у динарској противвредности износа од 14.367.826,оо евра за који износ је оштећен буџет Републике Србије, а што представља разлику између плаћене цене од 800,оо динара по акцији, и фер вредности од 1.450,93 динара за једну акцију, а за државни пакет акција од 1.745.521 комада акција и
     
у периоду од марта месеца 2004. године до 10. септембра 2005. године у Београду, окр. Мирослава Дробац, у својству генералног директора и члана Управног одбора привредног друштва „Лука Београд“ а.д. и окр. Душан Косовац, у својству финансијског директора и члана Управног одбора привредног друштва „Лука Београд“ а.д, као одговорна лица, искоришћавањем свог положаја и невршењем својих дужности прибавили компанији „Worldfin“ S.A. из Луксембурга противправну имовинску корист у динарској противвредности износа од 14.367.826,оо евра.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 20. марта 2019. године решење Кж1 По1 20/18 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

Према налажењу Апелационог суда основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка јер о одређеним одлучним чињеницама првостепена пресуда уопште не садржи разлоге, а дати разлози су нејасни и противучрени, због чега се за сада не може прихватити као правилан закључак првостепеног суда да изведеним доказима нису потврђени наводи оптужбе да су окривљени учинили кривична дела која им се стављају на терет.

Утврђење првостепеног суда да је „Лука Београд“ приватизована по Закону о својинској трансформацији из 1997. године, те да се не ради о приватизацији се, по налажењу Апелационог суда, не може прихватити. У конкретном случају дошло је до промене власништва државног капитала те се морао применити Закон о приватизацији будући да је тим законом прописано да се истим уређују услови поступка промене власништва друштвеног, односно државног капитала. На ово указује и сам уговор о купопродаки акција закључен између Анцијског фонда РС и предузећа „Worldfin“ S.A. из Луксембурга, а у коме је наведено да је закључен у складу са Законом о приватизацији, Законом о акцијском фонду и Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената.

Такође, Апелациони суд налази и да је првостепени суд пропустио да делове одбрана окр. Миодрага Ђорђевића, Александра Грачанца и Алексеја Мисаиловића, везано за чињеницу да ли су знали да се ради нова процена вредности имовине „Луке Београд“, оцени. У вези са тим првостепени суд, између осталог, констатује да је без значаја чињеница и да су сви окривљени били обавештени о дописима од стране „Луке Београд“ као и на састанцима у Министарству привреде са руководством „Луке“ и малим акционарима, па њихове одбране да ли су или нису упознати са дописом, не сматра битним за доношење одлуке, нити те делове одбране посебно анализира. Овакав став је за Апелациони суд неприхватљив. Ово стога што њихова сазнања о промени вредности имовине морала су да утичу на предузимање даљих радњи из њихове надлежности.

Нејасни су и, по налажењу Апелационог суда, разлози првостепеног суда по којима изведеним доказима нису потврђени наводи оптужбе да се у радњама окр. Мирославе Дробац и Душана Косовца стичу елементи кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица. Првостепени суд закључује, имајући у виду њихове одбране и исказе саслушаних сведока, да они нису прикрили од органа управљања интересовање потенцијалних купаца. Међутим, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да првостепени суд не даје јасне и одређене разлоге зашто су окривљени постојање потенцијалних купаца сматрали за „неозбиљне“.

Даље, првостепени суд имајући у виду утврђене чињенице закључује да је понуда за преузимање једини начин на који су се могле продати акције државе, а о којима је Акцијски фонд у име државе водио рачуна, јер „Лука Београд“ није била укључена на берзу. Међутим, по налажењу Апелационог суда, када се имају у виду изведени докази који указују да се руководство „Луке“ налазило у дилеми да ли да изађе са проспектом, а што би значило да не штити вредност акција, нити интересе акционара, јер би уношењем вредности нето имовине „Луке“ у књиге то одмах довело до губитка због огромне амортизације, те да је део акционара захтевао од менаџмента „Луке Београд“ да се изађе на берзу али да је менаџмент одговорио да треба сачекати стратешког партнера, произлази да је руководство „Луке“, па и окр. Дробац и Косовац бирало тренутак када ће изаћи на берзу, а за шта првостепени суд наводи да се ради о пословној одлуци и правцу у коме се „Лука Београд“ у том периоду кретала, што међутим није навод на оптужбе да ли су окривљени повредили одредбе Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената.

Закључак првостепеног суда да нема кривичне одговорности одговорних лица Агенције за приватизацију и Акцијског фонда у случају „Лука Београд“ па то значи да нема ни одговорности окр. Предрага Бубала је за Апелациони суд нејасан и неприхватљив. Наиме, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал побија закључак првостепеног суда у коме се наводи да је без значаја чињеница да ли су окривљени били обавештени о дописима „Луке“, а посебно закључак првостепеног суда да се понуда за преузимање није могла стопирати будући да се окривљенима не ставља на терет да су требали „стопирати понуду за преузимање“ већ да нису требали донети одлуку о продаји акција по понуђеној цени. Поред тога првостепени суд се не бави и не оцењује одбрану овог окривљеног, а која је контрадикторна одбрани како окр. Мирославе Дробац тако и исказима сведока који су се изјаснили да је овај окривљени знао да је у току утврђивање вредности „Луке Београд“ према Међународним рачуноводственим стандардима, као и чињеници да је овај окривљени као ресорни министар у ранијим случајевима спроводио надзор иако га његова служба није о томе обавештавала.

Због напред наведених недостатка и нејасних разлога датих у првостепеној пресуди, повреде процесних одредаба које обавезују суд на давање ваљане и целовите аргументације за своје закључке, као и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање првостепена пресуда је морала бити укинута.



23. април 2019. године
ЗОРАН РАДОЈЧИН И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 25/16 од 29. децембра 2017. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ и кривичног дела фалсификовање новца из члана 223, став 3. КЗ (од чега окр. Зоран Радојчин у продуженом трајању) окр. Зоран Радојчин је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и новчану казну у износу од 200.000,оо динара, окр. Иван Дајић је осуђен на јединствену казну затвора у трјању од 4 године и 8 месеци и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара, окр. Бранислав Савић је осуђен на јединствену казну затвора у трјању од 5 година и 10 месеци, и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара (у коју казну је урачуната и раније утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци, а након опозивања условне осуде), окр. Дејан Ћулум на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара, те окр. Зоран Николић и Горан Николић на јединствену казну затвора у трајању од по 4 године и 6 месеци и новчану казну у износу од по 120.000,оо динара. Такође према окривљенима је изречена мера безбедности одузимања предмета и то рачунара, УСБ меморије, мобилних телефона, новчаница и осталих предмета, те су од окр. Зорана Радојчина и Ивана Дајића одузете лажне новчанице у апоенима од 100 америчких долара. Од окривљених је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела, па је окр. Зоран Радојчин обавезан да на то име плати износ од 7.934,89 евра, а окр. Бранислав Савић и Дејан Ћулум да солидарно плате 4.950,оо евра, у корист буџетских средстава Републике Србије.

Зоран Радојчин је оглашен кривим што је у периоду од 1. марта 2013. године до новембра месеца 2015. године, у Републици Србији, у Зрењанину и Бачкој Јарку, заједно са Љубомиром Мркајићем, у односу на кога је кривични поступак раздвојен, организовао организовану криминалну групу која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења кривичног дела фалсификовања новца, ради стицања финансијске користи, чији припадници су постали Драган Радинковић и Горан Вучинић, у односу на које је кривични поступак правноснажно окончан у Републици Чешкој, окр. Иван Дајић, Бранислав Савић, Дејан Ћулум, Зоран Николић, Горан Николић и више НН лица, тако што су створили план деловања да, користећи сито, оф сет и приручну опрему за израду фалсификованог новца, праве лажан новац – новчанице у апоенима од 100 америчких долара у намери да га ставе у оптицај као прави, преко припадника оргнаизоване криминалне групе на територији Републике Србије, држава у окружењу, Републике Мађарске и Републике Чешке и других држава Европске уније, те је Љубомир Мркајић обезбедио простор за прављење лажног новца у Бачком Јарку, набављао материјал за прављење лажног новца, а окр. Зоран Радојчин помоћу опреме правио лажан новац, који су предавали припадницима организоване криминалне групе ради даље дистрибуције – стављање лажног новца у оптицај, док су припадници организоване криминалне групе вршили дистрибуцију – стављали у оптицај лажан новац, све ради стицања добити у висини од 30% до 32% од номиналне вредности лажног новца који су међусобно делили.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за оргнизовани криминал и браниоци свих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 22. марта 2019. године пресуду којом је преиначило првостепену пресуду, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, и за окр. Бранислава Савића укинуло одлуку о позивању условне осуде изречене ранијом правноснажном пресудом и задржао као правилно утврђене појединачне казне за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривично дело фалсификовање новца из члана 223, став 3. КЗ, те га осудило на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 4 месеца и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара, па је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривичног дела фалсификовање новца из члана 223, став 3. КЗ, окр. Ивана Дајића осудило на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 120.000,оо динара, окр. Дејана Ћулума осудило на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 120.000,оо динара и окр. Зорана Николића и Горана Николића на јединствене казне затвора у трајању од по 4 године и на новчану казну у износу од по 120.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 



19. април 2019. године
МИХАЈЛО УВАЧЕК

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К-По1 190/17 од 27. новембра 2018. године, окр. Михајло Увачек је због извршења кривичног дела злоупореба службеног положаја из члана 359 став 3 КЗ осуђен на казну кућног затвора, без примене електронског надзора, у трајању од 1 године, те му је изречена мера безбедности забрана вршења свих дужности у државним органима и установама Републике Србије везаним за располагање, коришћење, управљање, руковођење и чување јавне својине у трајању од 5 година.

Окривљени Михајло Увачек је оглашен кривим што је у периоду од 14.маја до 29. децембра 2008. године у Новом Саду, у својству службеног лица – начелника Одељења центра за прехрамене и непрехрамбене производе Нови Сад, Министарства трговине и услуга, Републичке дирекције за робне резерве, именован на функцију председника комисије Републичке дирекције за робне резерве за избор овлашћеног складиштара меркантилне пшенице и кукуруза, искоришћавањем свог службеног положаја, привредном друштву “1. Октобар” АД Сомбор, прибавио имовинску корист, тако што је у поступку јавне набавке Републичке дирекције за робне резерве за избор овлашћеног складиштара у коме понуђач Привредно друштво “1. Октобар” АД Сомбор није доставило обавезне доказе и навео да су достављани сви неопходни подаци и да је могуће привхатити понуду овог привредног друштва за складиштење 3.550 тона меркантилног кукуруза и 2.450 тона меркантилне пшенице и тиме неистинито представио да ово привредно друштво испуњава услове прописане Упутством Републичке дирекције за робне резерве јер се ово привредно друштво није бавило складишном делатношћу нити је располагало складиштима типа силоса за складиштење меркантилне пшенице и кукуруза, па је на основу ове информације овом привредном друштву стекао стастус овлашћеног складиштара и са Републичком дирекцијом за робне резерве закључило уговор о ускладиштењу,чувању и обнављању 3.206.914 кг меркантилне пшенице и 3.515.574 кг меркантилног кукуруза по којим уговорима је ово привредно друштво на име услуге складиштења, коју услугу није пружило, од Републичке дирекције за робне резерве неосновано наплатило 3.728.286,00 динара и у том износу прибавило имовинску корист.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Бранилац окривљеног

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 01. априла 2019. године пресуду Кж1 По1 19 којом је одбило као неосновану жалбу браниоца окривљеног и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности ценио ранији живот окривљеног, протек времена од извршења кривичног дела, породичне прилике, коректно држање током поступка, познију старосну доб, здравствено стање, док отежавајуће околности није нашао, па је утврдио и да се са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.  


12. април 2019. године
ДЕЈАН МИЛИЋЕВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1  24/16 од 6. марта 2018. године због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. у вези са ставом 1. КЗ (од чега окр. Милићевић, Зајић и Раденковић у продуженом трајању) окр. Дејан Милићевић је осуђен на казну затвора у трајању од 6 година, окр. Гордана Ужаревић је осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, окр. Радивоје Зајић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, окр. Миодраг Раденковић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 8 месеци, док су окр. Милош Вукојевић и Александар Агатоновић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године. Такође, од окривљених је одузета и имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела, те су окривљени обавезани да на рачун буџета Републике Србије уплате и то: окр. Дејан Милићевић износ од 53.771.700,31 динара, а окр. Гордана Ужаревић износ од 3.663.808,06 динара. Оштећено привредно друштво „Фабрика уља Крушевац у реструктуирању“ („Плима М“) а.д, фабрика „Бранко Перишић“ а.д. Крушевац у стечају („Плима ПЕК“), привредног друштва „Плима Врњци“ а.д. у стечају – Врњачка Бања и Републичка дирекција за робне резерве су за остваривање својих имовинско-правних захтева упућени на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Окривљени Дејан Милићевић и Милош Вукојевић и њихови браниоци, те браниоци свих осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донео је пресуду Кж1 По1 17/18 којом је преиначио првостепену пресуду и:

  • због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Милићевић у продуженом трајању) окр. Дејана Милићевића осудио на казну затвора у трајању од 6 година, окр. Гордану Ужаревић и Миодрага Раденковића осудио на казну кућног затвора у трајању од 1 године, док је окр. Милоша Вукојевића и Александра Агатоновић осудио на казну затвора у трајању од по 2 године. Такође, од окривљених је одузета и имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела, те су окривљени обавезани да на рачун буџета Републике Србије уплате и то: окр. Дејан Милићевић износ од 53.771.700,31 динара, а окр. Гордана Ужаревић износ од 3.663.808,06 динара. Оштећено привредно друштво „Фабрика уља Крушевац у реструктуирању“ („Плима М“) а.д, фабрика „Бранко Перишић“ а.д. Крушевац у стечају („Плима ПЕК“), привредног друштва „Плима Врњци“ а.д. у стечају – Врњачка Бања и Републичка дирекција за робне резерве су за остваривање својих имовинско-правних захтева упућени на парницу и
  • окр. Радивоја Зајића и Миодрага Раденковића ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окривљенима је стављено на терет да су у периоду од 10. јуна 2005. године до 28. априла 2011. године, у Крушевцу, као одговорна лица и то: окр. Дејан Милићевић, као председник управних одбора и заступник акционарских друштава „Плима М“ и „Плима ПЕК“ и оснивач и директор привредних друштава „Плима аграр“ и „Кард селект“, окр. Гордана Ужаревић као заступник и директор привредног друштва „Напа трговина“, Миодраг Раденковић као финансијски директор привредног друштва „Плима М“ и „Плима ПЕК“, окр.Милош Вукојевић и окр. Александар Агатоновић, инспектори за контролу квалитета и квантитета роба привредног друштва „Југоинспекта“ Београд искористили свој положај заједно са сада пок. Б.М, већинским власником и директором „Плима М“ и „Плима ПЕК“ и „Плима Врњци“. Оснивачем и власником „Плима холдинг“, прибавили противправну имовинску корист у износу преко 200.000.000,оо динара, и то тако што су преносили новац са рачуна „Плима М“ на рачуне других привредних субјеката, а затим је део тог новца пребациван на приватне рачуне сада пок. Б.М. и окр. Дејана Милићевића и преносили непокретности са „Плима ПЕК“ на „Напа трговину“ и сачињавали документацију којом су потврђивали да је ускладиштена пшеница и јестиво уље у магацинима „Плима М“ и „Плима ПЕК“ па је тако прибављена противправна имовинска корист: окр. Дејану Милићевићу у износу од 53.771.700,31 динара, сада пок. Б.М. у износу од 20.825.000,оо динара, „Плими М“ у износу од 213.725.366 динара, „Плими ПЕК“ у износу од 54.089.342 динара, окр. Гордани Ужаревић у износу од 3.663.808,06 динара и „Напа трговини“ у износу од 4.935.210,40 динара.

У односу на осуђујући део пресуде Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно утврдио да су сви окривљени радњом извршења кривичних дела злоупотребили положај одговорних лица и тако себи прибавили противправну имовинску корист у односу на које радње су поступали у саизвршилаштву јер је свако од њих предузимао део радње које доводе до остварења обележја кривичног дела, а истовремено су били свесни и радњи осталих окривљених који су учествовали у извршењу кривичног дела тако да њихове радње у укупности чине обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица за које су оглашени кривим.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији Апелациони суд је нашао да је првостепени суд правилно код окр. Миодрага Раденковића као олакшавајуће околности ценио његове личне и породичне прилике, те да је радње извршења кривичног дела извршио јер је био забринут за егзистенцију себе и породице, док је као отежавајућу околност ценио висину противправне имовинске користи која је прибављена привредном друштву „Плима М“. Међутим, како је окр. Раденковић ослобођен од оптужбе за једну од радњи из првостепене пресуде Апелациони суд му је изрекао казну кућног затвора у трајању од једне године налазећи да је иста сразмерна тежини учињеног кривичног дела и степену његове кривице и довољна за остварење сврхе кажњавања. У односу на окр. Милоша Вукојевића и Александра Агатоновића првостепени суд је правилно ценио олакшавајуће и отежавајуће околности, али по налажењу Апелационог суда изречена казна затвора у трајању од 3 године није адекватна тежини кривичног дела и степену његове кривице па је Апелациони суд овим окривљенима изрекао казну затвора у трајању од по 2 године налазећи да је иста довољна и нужна за остварење сврхе кажњавања.

У односу на окр. Радивоја Зајића и Миодрага Раденковића првостепена пресуда је преиначена налазећи да радње кривичног дела која се оптужницом овим окривљенима ставља на терет нису доказане изведеним доказима, те су окривљени ослобођени од оптужбе.


 

5. април 2019. године
ЖАРКО РАДОЊИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 91/12 од 6. септембра 2017. године:

  • окр. сарадник Стева Стојков је због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године те му је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела у укупном износу од 167.930,оо евра и 774.500,оо динара и трајно му је одузето право својине на катастарским парцелама и незавршеном магацину у Панчеву;
  • окр. Жарко Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ;
  • окр. Жаро Радоњић, Дејан Антић, Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски и Небојша Лојаничић су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ;
  • окр. Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић и Бранислав Кецман су ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја, у саизвршилаштву, из члана 359, став 3. КЗ и
  • према окр. Стеви Стојкову одбијена је оптужба да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.

Окривљени Стева Стојков је оглашен кривим што је у периоду од септембра месеца 2009. године до 31. маја 2012. године, на територији Републике Србије, Мађарске, Румуније и Турске, поступајући по плану и договору, у својству одговорног лица – власника и директора привредних друштава: „AS PROM PLUS“ д.о.о. Кикинда и „ FLASH ROYAL“ д.о.о. Кикинда, искоришћавањем свог положаја одговорног лица, па је тако извршен увоз текстилне робе азијско и евоазијског порекла од стране симулованих добављача из Мађарске и Румуније, где је по основу мање утврђене царинске вредности увезене робе на коју се плаћају царинске и пореске обавезе причињена штета буџету Републике Србије од најмање 402.209.341,48 динара, а окривљени сарадник Стева Стојков је себи прибавио измовинску корист у укупном износу од 339.880,оо евра, који представља разлику између износа од 4.752.870,оо евра, колико је укупно наплатио од стварних власника текстилне робе којима је увезао робу и потом књиговодствено омогућио фиктиван улаз текстилне робе у њихове трговинске радње и привредна друштва и износа од 4.412.990,оо евра, који представља збир износа од 2.803.580,оо евра, колико је платио НН лицу на име накнаду за услугу оваквог начина увоза, затим износа од 982.140,оо евра на име трошкова превоза, трошкова обезбеђивања турских збирних фактура, затим трошкове запослених и коначно износа од 627.270,оо евра колико су по интерној евиденцији коју је водио окривљени сарадник Стева Стојков износили остали трошкови његовог пословања.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Жарку Радоњићу и Дејану Антићу је стављено на терет да су неутврђеног дана, током септембра месеца 2009. године, у Суботици, организовали организовану криминалну групу, ради вршења кривичних дела злоупотреба службеног положаја и злоупотреба положаја одговорног лица и стицања финансијске користи, чији припадници су постали окр. Роберт Вуков, Бранислав Милошевић, Данијел Мандић, Петар Рнић, Горанка Петричевић, Перо Стевић, Светлана Рагуж, Славко Нимчевић, Драган Агатоновић, Милан Сујић, Бранислав Кецман, Ђура Радул, Горан Радул, Синан Ћосовић, Сафет Шемсовић, Дејан Комарица, Игор Јевђевић, Огњан Блажевски, Небојша Лојанић, окривљени сарадник Стева Стојков и орк. Исмет Пејић, према коме је кривични поступак правноснажно окончан, на тај начин што су створили план деловања да сачињавањем, оверавањем и употребом пословне документације привредног друштва „MORAVEX“ д.о.о. Суботица и других привредних друштава који су пословали под контролом оргнизоване криминалне групе са неистинитом садржином, неистинито приказују да привредно друштво „MORAVEX“ д.о.о. текстилну робу евро-азијског порекла купује и увози од продавца – привредних друштава из Мађарске и Румуније, а која су текстилну робу азисјког и евроазијског порекла претходно купила од привредних друштава из Турске и Италије и трговинских радњи из Мађарске, и која роба је у Мађарској и Румунији увозно оцарињена како би се створили формални услови да се царињење и стављање робе у слободан промет у Републици Србији изврши у царинарници Суботица а не у царинарницама у Београду, Новом Саду, Шиду и Нишу које су одређене за царињење робе азијско и евро азијског порекла, како би припадници организоване криминалне групе, запослени у царинарници Суботица, у својству царинских прегледача за примљен поклон у новцу и роби, убрзали поступак царињења и приликом утврђивања царинске вредности робе на коју се обрачунавају царинске и пореске обавезе, утврдили мању царинску вредност увезене робе од вредности која је за исту или сличну робу утврђивана у напред наведеним специјализованим царинским испоставама, приликом ранијих увоза и царињења ове робе од стране привредних друштава чија су одговорна лица били припадници ове организоване криминалне групе и других увозника, како прегледом приложених документа и робе не би утврђивали усаглашеност пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе или како приликом утврђених насагласности између пријављених и стварних података о врсти, количини и квалитету робе не би предузимали мере из своје надлежности и да приликом идентификације текстилне робе којом се повређује право интелектуалне својине не предузимају мере из своје надлежности, а да након извршеног царињења робе преко припадника организоване криминалне групе сачињавају пословну документацију привредног друштва „MORAVEX“ д.о.о.  са неистинитом садржином, неистинито приказујући да ово привредно друштво увезену текстилну робу даље продаје привредним друштвима и трговинским радњама који су пословали под контролом припадника организоване криминалне групе.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани кримилан и бранилац окривљеног сарадника Стеве Стојкова.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  12. фебруара 2019. године решење Кж1 По1 23/18 којим је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка с обзиром на то да је пресудом оптужба прекорачена те да је изрека ожалбене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, при чему су у образложењу првостепене пресуде изостали разлози и одлучним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњене, тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничнм стању, па због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде.


 

5. април 2019. године
МИЛОШ ЉУЈИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 103/17 од 4. јула 2017.године окр. Милош Љујић, Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ и кривично дело превара, у саизвршилаштву, из члана 208, став 4. КЗ, док је окр. Божидар Карличић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело несавестан рад у служби из члана 361, став 3. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је пресуду Кж1 По1 33/17 којом је преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ и кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ (од чега окр. Љујић, Митровић и Кишкарољ да су кривично дело превара извршили у саизвршилаштву, а окр. Дивац, Јањић и Крповић да су кривично дело превара извршили у помагању) осудио окр. Милоша Љујића на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 8.000.000,оо динара, окр. Снежану Митровић на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 1.000.000,оо динара, окр. Роберта Кишкароља на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 700.000,оо динара, док је окр. Милоша Дивца, Сашу Јањића и Милоша Крповића осудило на јединствену казну затвора у трајању од по 1 годину и 6 месеци и на новчану казну у износу од по 300.000,оо динара. Оштећени су ради остваривања својих имовиснко-правних захтева упућени на парницу. Жалба Тужилаштва за огранизовани криминал у односу на окр. Божидара Карличића је одбијена као неоснована те је првостепена пресуда у том делу потврђена (Напомена: против ове пресуде у осуђујуће делу дозвољена је жалба суду у трећем степену).

Окривљени Милош Љујић је оглашен кривим што је у току 2007. године, у Београду, организовао криминалну групу у циљу вршења кривичних дела преваре, ради стицања финансијске користи, тако што је створио план деловања да се оснују привредна друштва и off-schore предузећа искористи њихова пословна документација, чији су власници, оснивачи и одговорна лица били, или су то постали по његовом налогу, припадници организоване криминалне групе, и да се документација ових предузећа употреби приликом подношења захтева банци за одобравање дугорочних наменских кредита са назнаком да су средства намењена куповини акција предузећа из приватизације „Медифарма“ и „Техносервиса“ као и ширењу оперативног бизниса, односно ширењу дистрибутивне мреже и асортимана понуде, уз подношења извештаја са вишеструко увећаном проценом вредности објеката у власништву привредног друштва „Криваја“, повезаног правног лица које се јавља као заложни дужник, а потом да се након одобравања кредита и куповине акција предметних предузећа из приватизације, без знања банке изврши пренос наведених акција на привредна друштва којима окривљени такође управљају и то тако што се цена акција на берзи значајно умањује путем продаје између повезаних правних лица чије пословање контролишу окривљени, и то најпре мањег дела акција путем диригованог упаривања понуде и тражње по знатно нижим ценама акција, а потом у блок трансакцијама продајом целог пакета акција по знатно умањеним ценама, при чему се и оперативни бизнис предузећа, као и преостала потраживања и сви запослени у правним лицима којима је кредит од банке био одобрен, измештају на повезана правна лица, док кредитно задужена правна лица на основу бројних уговора о промени оснивача, одговорних лица и седишта предузећа постају власништво предузећа из оф – шор зона која послују такође под контролом окр. Љујића, на који начин се обезвређује имовина предузећа која од банке повлаче кредите и која с тога престају да сервисирају кредите који тако у целости доспевају на наплату пре истека уговора, па се због тога над њима отвара поступак стечаја, док банка због стварне вредности заложене имовине није у могућности да наплати своје потраживање њеном евентуалном продајом, па су окр. Снежана Митровић, Роберт Кишкарољ, Милош Дивац, Саша Јањић и Милан Крповић, као и Бриндза Ференц, према коме је поступак правноснажно окончан осуђујућом пресудом за наведено кривично дело, постали припадници ове организоване криминалне групе, прихватајући план деловања и активности организоване криминалне групе као своје и извршавајући задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали.

По налажењу Апелационог суда у радњама окр. Љујића, Митровић и Кишкароља стичу се сва битна обележја кривичног дела превара у саизвршилаштву, те како нису постојале околности које би искључиле њихову кривицу, то их је Апелациони суд огласио кривим. Наиме, окривљени су, свако понаособ, предузели радње којима су лажно приказивале чињенице које су банку довеле у заблуду да одобре кредите и исплате новац на штету своје имовине при чему су окривљени поступали у намери прибављања противправне имовинске користи и то окр. Љујић себи и окр. Ференцу, а окр. Митровић и Кишкарољ окр. Љујићу и Ференцу.

Да су кривично дело окр. Љујић, Митровић и Кишкарољ извршили у саизвршилаштву произлази из чињенице да су, свако својом радњом, битно допринели извршењу кривичног дела и то окр. Љујић доношењем одлуке да се узму кредити дајући налоге непосредно или преко Митровића да се изврши међусобна упарена куповина акција како би се извршило обарање цена акција, а затим да се пакети акција продају повезаним правним лицима под његовом контролом и контролом окр. Ференца; окр. Митровић, поступајући по налозима окр. Љујића, сачинила и поднела бизнис план за куповину акција „Техносервиса“, учествовало у куповини акција у упареним куповинама како би им се оборила цена, преносила налоге окр. Дивцу и Јањићу у вези са овом куповином, договорила са окр. Ивошевићем оснивање предузећа „Trim Majmar” на „Finsector“; окр. Кишкарољ је доставио бизнис план за куповину акција „Медифарма“ по налогу окр. Љујића потписао уговор о зајму и уговор о банкарској гаранцији, по налогу Митровић потписао налоге за блок трансакције акција „Медифарма“ као директор „Alstara“, након тога дао налог као директор „Professional Maxa“ за продају акција „Медифарма“ предузећу  „Trim Majmar” као директор „Alstara“, потписао уговор о преносу знања и искуства са елементима уговора о купопродаји робе са „Alstara distribution“. У односу на окр. Дивца, Јањића и Крповића, супротно наводима Тужилаштва, Апелациони суд налази да из противправних радњи за коју је утврђено да су ови окривљени поступали као помагачи.

Када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела, Апелациони суд налази да је на несумњив начин утврђено да је окр. Љујић организовао организовану криминалну групу, у циљу вршења извршења кривичног дела преваре, да су постали припадници ове организоване криминалне групе, почев од 2007. године, прихватајући овај план деловања и активности организоване криминалне групе као своје и извршавајући задатке који су у конкретним случајевима пред њих постављани све до 2012. године, постали окр. Митровић, Кишкарољ, Јањић, Дивац и Крповић, као Ференц према коме је поступак правноснажно окончан осуђујућом пресудом. Овакво чињенично стање Апелациони суд је утврдио најпре на основу писмених доказа о вланичкој и управљачкој структури предузећа, а затим на основу радњи које сваки од окривљени понаособ предузимао у циљу извршења кривичног дела превара на штету банке у својству саизвршиоца или помагача.

 

 

 

 

 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)