Архива

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 10. априла 2024. године решење Кж2 По1 71/24 којим је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепено решење.

 

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно поступио када је потврдио оптужницу Јавног тужиоца за организовани криминал од 1. новембра 2023. године. Наведеном оптужницом окривљенима су стављена на терет следећа кривична дела:

 

• окр. Мирославу Старчевићу три кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ, 

 

• окр. Младену Лазаревићу два кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ, кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и кривично дело недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 КЗ, 

 

• окр. Радисаву Радовићу, Миловану Здравковићу, Зорану Јакшићу, Љубиши Линди, Владану Солди, Милошу Радосављевићу, Глигорију Пејовићу, Петру Милошевићу, Марку Павловићу, Марку Радовановићу, Николи Ђорђевићу и Денизу Михајловићу по једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ и  

 

• окр. Милошу Јовановићу, Александру Илићу,  Драгађу Ђорђевићу, Милану Митићу, Драгану Николићу и Ивану Цветковићу по једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из 246 став 5 КЗ, кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и кривично дело недозвољена прозводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ.

 

По налажењу Апелационог суда у конкретном случају постоји довољно доказа који указују на оправдану сумњу да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет у овом кривичном поступку, при чему је јасно и одређено наведено шта се сваком од окривљених ставља на терет, тако да целокупно оптужење представља логичку усклађеност, а првостепени суд је, проверавајући да ли докази понуђени од стране тужиоца у погледу свих елемената кривичних дела која се окривљенима стављају на терет, дају основа за закључак о постојању оправдане сумње која оправдава изношење конкретне кривичноправне ствари пред суд, дао довољно разлога. У сваком случају, сви прикупљени докази биће предмет контрадикторног поступка који ће се спровести пред првостепеним судом и о чему ће првостепени суд дати своју оцену након спроведеног доказног поступка, при чему након извођења сваког доказа пред судом странке могу износити примедбе, а потом и оцену доказа изведених на главном претресу, што ће бити оредмет оцене суда у наредној фази предметног кривичног поступка. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 189/22 од 26. јуна 2023. године окр. Драган Мојашевић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 2. КЗ и продуженог кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176, став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији осуђен на јединствену казну затвора  у трајању од 1 године и 6 месеци. Такође, према окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то: боксова цигарета, челичних ножева, мобилних телефона и др.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 29. марта 2024. године донело је пресуду којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначило првостепену пресуду и окр. Драгана Мојашевића због извршења продуженог кривичног дела недозвољен промет акцизних производа из члана 176, став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији осудило на казну затвора у трајању од 10 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то боксова цигарета, челичних ножева, мобилних телефона и др. Такође, Апелациони суд је преиначио првостепену пресуду и окр. Драгана Мојашевића ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 2. КЗ. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

Окривљени Драган Мојашевић је оглашен кривим што је 5, те 14. марта, затим 23. априла и 25. јуна 2019. године, на територији Републике Србије, неовлашћено набављао ради продаје и неовлашћено стављао у промет резани дуван који се у складу са Законом сматра акцизним производом који није посебно обележан прописаним контролним акцизним маркицама и без потребне пратеће документације.

 

Такође, оптужницом Јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал окр. Драгану Мојашевићу је стављено на терет и да је у временском периоду од јануара до 9. јула 2019. године, на територији Републике Србије, организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време, са циљем да, ради стицања добити, споразумно и по унапред одређеним задацима и улогама, врши кривично дело недозвољен промет акцизних производа, а чији припадници су постали осуђени Мирко Лазић и Озрен Јевтић, где је план организоване криминалне групе подразумевао стављање у промет у Републици Србији акцизних производа који подлежу опорезивању акцизом, па је у оквиру планиране активности организоване криминалне групе окр. Мојашевић имао улогу да организује и договара са добављачима цену, место и време преузимања сировог дувана у листу, врши набавку дувана у листу (сировине) складиштење у магацину, ангажује помоћне раднике који врше прераду – резање дувана у листу, уговара продају у погледу количине и купопродајне цене и одлучује о динамици испоруке купцима резаног дувана, односно лицима која резани дуван даље продају „на велико“, све ради непосредног стицања финансијске користи, док су припадници организоване криминалне групе, остваривали планове и циљеве организоване криминалне групе, показујући припадност групи извршењем задатака постављених од стране организатора криминалне групе, па је тако улога припадника осуђених Лазића и Јевтића била да, по договору са окр. Мојашевићем, приликом набавке сировине и дистрибуције резаног дувана, обављају послове возача или „чистача“, односно са путничким моторним возилом се крећу исред комби возила у коме се транспортује резани дуван који није посебно обележен прописаним контролним акцизним маркицама и без потребне пратеће документације, на удаљености од 1 до 4 км, врше извиђање терена, путног правца којим се крећу, све време транспорта одржавају комуникацију мобилним телефонима – тзв. „специјалима“ преко тзв. „отворене везе“ и уколико уоче патролу полиције о томе обавештавају возача возила које превози дуван како би се овај зауставио пре доласка патроле полиције и на такав начин избегли да буду ухваћени у извршењу кривичног дела све ради непосредног стицања финансијске користи организоване криминалне групе, па су тако у означеном  временском периоду продали 2.323 кг резаног дувана. 

 

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио Кривични законик када је нашао да су се у радњама окр. Мојашевића стекли сви објективни и субјективни елементи кривичног дела недозвољени промет акцизних производа у продуженом трајању, за које га је огласио кривим. Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окр. Мојашевића ценио његове личне и породичне прилике, док је од отежавајућих околности Апелациони суд ценио његову ранију осуђиваност, те га је осудио на казну затвора у трајању од 10 месеци налазећи да је иста сразмерна тежини извршеног кривичног дела, степену кривице и личности окривљеног, као и да је иста неопходна, али и довољна да се оствари општа сврха кажњавања.

 

Испитујући правилност првостепене пресуде у делу у коме је окр. Мојашевић оглашен кривим због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела Апелациони суд је имао у виду то да је анализом свих доказа који су изведени током првостепеног поступка и довођењем истих у међусобну везу неспорно утврдио да су окр. Мојашевић и осуђени Лазић и Јевтић радили послове око дувана и да су првобитно осуђени Лазић и Јевтић били радници код окр. Мојашевића, као и да им је у једном тренутку окр. Мојашевић понудио да посао око дувана раде заједно и то тако што би њима припадало по 25% зараде, а окр. Мојашевићу 50%, да је у прво време окр. Мојашевић финансирао куповину резаног дувана, а након тога се резани дуван куповао од новца који су заједно зарадили, те да су у набавци дувана учествовали сви, а да је осуђени Лазић учествовао у куповини робе од сељака и допремању робе с обзиром на то да је умео да изабере робу као и да је учествовао у превозу и испоручивању робе купцима, да је уговарао и купопродајну цену са добављачима, контролисао раднике када је у питању резање дувана, а да је некад у име Мојашевића узимао новац од купаца. Истовремено осуђени Јевтић је у својој одбрани навео да су у набавци дувана учествовали сви, али да се ипак око куповине и продаје резаног дувана највише питао окр. Мојашевић који се договарао са купцима. 

 

Међутим, овакво чињенично утврђење не указује да су окривљени били организовани у организовану криминалну групу, односно не указује на изразит степен организованости ових лица а чије постојање је нужно код организоване криминалне групе, па тако ни да је окр. Мојашевић организатор организоване криминалне групе јер то подразумева постојање хијеархије у оквиру организоване криминалне групе, а што из чињеница које су утврђене у овом кривичном поступку не произлази. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 124/23 од  17. новембра 2023. године окр. Јовица Дробњак је због извршења кривичног дела удруживања ради вршења кривичног дела из члана 346. став 2. КЗ и кривичног дела посредовање у вршењу проституције из члана 184. став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године, као и на новчану казну у износу од 250.000,00 динара, док је окр. Дања Милановић због извршења кривичног дела удруживања ради вршења кривичног дела из члана 346. став 4. КЗ и кривичног дела посредовање у вршењу проституције из члана 184. став 1. КЗ осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и новчану казну у износу од 100.000,00 динара. Такође, према окривљенима је извршена и мера безбедности одузимања предмета по потврди о привремено одузетим предметима.

Окривљени Јовица Дробњак је оглашен кривим што је у временском периоду од прве половине септембра месеца 2022. године, па до 10. маја 2023. године, на територији града Београда, организовао организовану криминалну групу са циљем стицања финансијске користи од извршења кривичног дела посредовање у вршењу проституције, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе  - да организује навођење на вршење проституције и учествује у посредовању у вршењу проституције више особа женског пола на широј територији града Београда и Аранђеловца, које је лично проналазио или је то чинио посредно издавањем налога припадницима организоване криминалне групе, након чега је женске особе подстицао на вршење сексуалних услуга стављајући у изглед зараду у неодређеном износу од укупне зараде од услуга проституције, обећавајући им превоз до адреса клијената – корисника услуга проституције и личну заштиту, након чега је, по пристанку женских особа да се по наведеним условима одају проституцији, учествовао у посредовању у вршењу проституције ангажованих женских особа, тако што је организовао проналажење и узимање у закуп станова на територији Београда, у којима су боравиле ангажоване женске особе, које станове је, по његовом налогу, обезбеђивао припадник организоване криминалне групе, Кларл Даниел, а потом организовао оглашавање проституције путем средстава јавног информисња тако што је издавао налоге припадницима организоване криминалне групе, тзв. секретарицама, осуђеним Босиљки Грабовац и Жељани Штрекер, као и окр. Дањи Милановић, да на интернет порталу намењеном за промовисање пружања сексуалних услуга постављају и ажурирају огласе са фотографијама и оглашеним бројевима телефона ангажованих женских особа и да по његовом налогу са клијентима уговарају врсте сексуалне услуге, место, време, дужину и цену пружања сексуалне услуге, након чега је организовао пружање сексуалних услуга ангажованих женских лица и спроводио организацију њиховог превоза до уговорених места, организовао предају девојака клијентима, контролу одлазака ангажованих женских особа код клијената у објекте смештаја у којима се одвијала проституција и организовао начин расподеле новца стеченог кроз проституцију, лично или посредством припадника организоване криминалне групе, у смислу покривања трошкова вршења крививичне делатности, а затим и поделу стечене добити, на који начин је прибављао финансијску корист у неутврђеном износу, док је окр. Дања Милановић у временском периоду од марта месеца до 10. маја 2023. године постала припадница организоване криминалне групе са тачно дефинисаним улогама.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 12. марта 2024. године пресуду Кж1 По1 1/24 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 1/22 од 8. новембра 2022. године окр. Ненад Станковић је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ и кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога и члана 246а, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година и 6 месеци, окр. Александар Мандић је због извршења два кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. КЗ (од чега једно из члана 246, став 1. а друго из члана 246 став 4 КЗ) осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 6 месеци, док је због извршења кривичног дела дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ окр. Тијана Станковић осуђена на казну затвора у трајању од 7 година, а због извршења дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ окр. Саво Панић и Марио Црнковић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. Од окривљених је одузета и опојна дрога, те је изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона са картицама. Од окр. Ненада Станковића, Александра Мандића и Тијане Станковић на име прибављене имовинске користи одузет је новац у износу од 1.600,оо евра прибављен кривичним делом. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 1. фебруара 2024. године донело је пресуду Кж1 По1 10/23 којом је преиначило првостепену пресуду у погледу чињеничног описа дела и правне квалификације дела у односу на све окривљене, сем у односу окр. Ненада Станковића за извршење кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, а у односу на окр. Ненада Станковића, Тијану Станковић, Александра Мандића и Мариа Црнковића и у делу одлуке о казни, те је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ окр. Ненада Станковића осудило на казну затвора у трајању од 8 година, окр. Александра Мандића осудило на казну затвора у трајаању од 6 година и 6 месеци, док је окр. Тијану Станковић осудило на казну затвора у трајању од 5 година, док је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ окр. Саву Панића и Мариа Црнковића осудило на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је у односу на ове окривљене за извршење ових кривичних дела потврђена. Према окр. Ненаду Станковићу, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, првостепена пресуда је преиначена и одбијена је оптужба за извршење кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

 

Окривљени Ненад Станковић, Тијана Станковић и Александар Мандић су оглашени кривим што су у периоду од почетка фебруара до 27. маја 2017. године, у Београду, као група, неовлашћено производили и стављали у промет опојне дроге МДМА-екстази, исте дистрибуирали и продавали у Београду и на широј територији Републике Србије, па је тако окр. Ненад Станковић обезбедио опрему, ставио у функцију, набавио основне суптанце и друге сировине потребне за израду ове опојне дроге, све у вези са фунционисањем лабараторије смештене у помоћној кући у дворишту породичне куће окр. Мандића у Реснику, где се производила опојна дрога, окр. Мандић обезбедио потребан простор у помоћном објекту у дворишту своје куће у Реснику у којем је инсталирана лабараторија и у којој је непосредно учествовао заједно са окр. Станковићем, у проиводњи ове опојне дроге, а и у каснијој дистрибуцији, док је окр. Тијана Станковић била задужена да након паковања таблета у кесе изврши њихово вакумирање и заваривање на заваривачу за кесе, припремајући их за дистрибуцију, те иста предала опојну дрогу окр. Панићу и Црнковићу, коју јој је доставио окр. Мандић.

 

Апелациони суд налази да током поступка није доказано да су окривљени поступали у саставу организоване криминалне групе, да то није био облик деловања којим су обухваћени окривљени, а посебно имајући у виду међусобне односе за које сам првостепени суд наводи да се радио о односу поверења, због чега Апелациони суд није могао утврдити да су њихове радње поступања предузимали у оквиру плана организоване криминалне групе, а по упутству, команди и налогу организатора или да се могу третирати као извршавање задатака у смислу издавања наређења од стране организатора које се не може базирати на постојању поверења, већ поступање у одређеној хијерархијској структури, чије непоступање повлачи и одређене евентуалне санкције чланова криминалне организоване групе, а што током поступка није доказано. У том смислу, Апелациони суд налази да се у конкретној правној ствари ради о повезаности њених чланова у форму групе која, у смислу Кривичног законика, прописује да је група најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру, а конкретно, током поступка је утврђено да је окр. Ненад Станковић имао свеобухватну улогу, јер је обезбедио опрему, ставио у функцију, набавио основне супстанце и друге сировине потребне за израду опојне дроге МДМА-екстази, све у вези са функционисањем лабараторије. Надаље, из међусобних комуникације окривљених произилази да ни у једном моменту нико од њих није био у дилеми да се ради о производњи опојне дроге, те да је свако од њих предузимао радње за које је задужен.

 

Ценећи кривично-правне радње које је окр. Мандић критичном приликом предузео и подводећи их под правну норму, по налажењу Апелационог суда, основано се изјављеном жалбом овог окривљеног указује да је погрешно првостепени суд овог окривљеног огласио кривим за два кривична дела, будући да стицај ова два кривична дела у конкретном случају није могућ, а само по себи конструкција је правно неодржива, те да у конкретном случају постоји само основно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ.

 

Уподобљавањем чињеничног стања које је утврђено у изреци ове пресуде под правну норму Апелациони суд је нашао да су окр. Ненад и Тијана Станковић, те Александар Манић својим радњама остварили обележја бића кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ, а окр. Сава Панић и Марио Црнковић неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 128/19 од 27. фебруара 2023. године:

 

• окр. Зоран Јотић је због извршења кривичног дела удруживања ради врешња кривичног дела из члана 346. став 2. КЗ, кривичног дела убиство из члана 113. КЗ и кривичног дела прање новца из члана 245. став 2. осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година и на новчану казну износу од 200.00,00 динара,

 

• окр. Игор Гајић је због извршења кривичног дела удруживања ради врешња кривичног дела из члана 346. став 4. КЗ, кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и 6 месеци,

 

• због извршења кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333. став 2. КЗ окр. Саша Зораја је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, док је окр. Ива Петровић осуђена на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца и

 

• окр. Стефан Радулац је због извршења два кривична дела убиство из члана 113 КЗ, два кривична дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став. 4 КЗ, те кривичног дела удруживања ради врешња кривичног дела из члана 346. став 4. КЗ осуђен на јединсвену казну затвора у трајању од 18 година. Такође, према овом окривљеном изречена мера безбедности одузимања предмета које је употребљено за извршење кривичног дела и то пиштоља, као и 10 метака.

 

Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парницу.

 

Окривљени Стефан Радулац је оглашен кривим што је 7. маја 2018. године, у Крушевцу, лишио живота сада пок. Војина Станковића тако што је, седећи у летњој башти кафеа, угледао сада пок. Станковића са којим је око месец дана пре овог догађаја имао физички обрачун како излази из тог кафеа, па када му се сада пок. Станковић обратио речима: „Шта је било, дођи овамо“ окр. Радулац му је одговорио: „Шта је било“, па је устао са столице на којој је седео и кренуо из летње баште у сусрет сада пок. Станковићу, који му се тада поново обратио речима: „Вади руке из џепова“, након чега је извадио пиштољ, који је неовлашћено носио и са удаљености од око 3 метра најпре испалио два метка у правцу сада пок. Станковића, који је услед задобијених повреда пао на асфалт, а потом пришао ближе сада пок. Станковићу и у њега испалио још 5 метатак, наневши му смртоносне повреде у делу главе и тела, од којих је сада пок. Станковић и поред указане медицинске помоћи сада преминуо.

 

Окривљени Зоран Јотић је оглашен кривим што је у периоду од маја 2018. године до 15. августа 2019. године, у Крушевцу и Параћину, организовао организовану криминалну групу, чији су припадници били окр. Гајић и Радулац, као и правноснажно осуђени Марија Јотић и Ненад Јовановић, која група је у поменутом временском периоду деловала споразумно у циљу вршења кривичних дела прање новца и убиство, а све ради стицања незаконите финансијске користи, а пошто је окр. Зоран Јотић осмислио план да лично и преко других лица – правноснажно осуђених Марије Јотић и Ненада Јовановића, врши пренос имовине – новца који потиче од његове криминалне делатности и користи ту имовину, а у намери да се прикрије њено незаконито порекло, као и да се у циљу елиминисања конкуренције лише живота чланови других криминалних група, па су окр. Гајић и Радулац, као и правноснажно осуђени Марија Јотић и Ненад Јовановић прихватили овакав криминални план организатора окр. Зорана Јотића, те су у наведеном временском периоду извршавали конкретне задатке које им је он одредио, па је тако окр. Зоран Јотић организовао лишење живота сада пок. Дејана Станковића званог „Ждрокинац“ припадника супарничке криминалне групе „Ждрокинци“ и оца пок. Војина Станковића истакнутог члана криминалне групе „Ждрокинци“ тако што је ангажовао окр. Радулца да непосредно изврши то кривично дело и обезбедио му одговарајућу логистичку подршку за извршење тог дела од стране окр. Гајића, те окр. Радулцу обезбедио унапред обећано прикривање тог кривичног дела, њега као учиниоца, те средстава којима је учинио то кривично дело и трагова тог кривичног дела, а такође је, лично и преко правноснажно осуђених Марије Јотић и Ненада Јовановића вршио пренос имовине – новца, који потиче од његове криминалне делатности и користио ту имовину, са знањем да тај новац – имовина потиче од његове криминалне делатности, а у намери да се прикрије незаконито порекло те имовине.

 

Окривљени Зоран Јотић, Игор Гајић и Стефан Радулац су оглашени кривим и што су 6. јуна 2018. године, у Крушевцу, делујући у саставу организоване криминалне групе, лишили живота сада пок. Дејана Станковића „Ждрокинац“, тако што је окр. Зоран Јотић, у уверењу да сада пок. Станковић планира његову скору ликвидацију, знајући да је претходно, дана 7. маја 2018. године окр. Радулац лишио живота сада пок. Војина Станковића, сина Дејана Станковића, одмах након тог догађаја ступио у контакт са окр. Радулцем, који се скривао на непознатој локацији и истог ангажовао да лиши живота Дејана Станковића, унапред му обећавши у договору са окр. Гајићем да ће му он и окр. Гајић непосредно пружити логистичку подршку при лишењу живота Дејана Станковића и прикривати након извршења тог кривичног дела, те прикрити средства којима ће то кривично дело бити извршено, као и трагове тог кривичног дела, што је окр. Радулац и прихватио, па је, по претходном договору 6. јуна 2018. године окр. Јотић окр. Гајићу ставио на располагање путничко моторно возило марке „Голф“ којим се окр. Гајић довезао у близину хотела и остао да чека окр. Радулца, док је окр. Радулац пешице дошао испред хотела, наоружан пиштољем и потпуно маскиран и чегао да сада пок. Дејан Станковић изађе из теретане тог хотела, па је, када је сада пок. Дејан Станковић дошао до свог скутера, пришао до њега, извадио поменути пиштољ, који је неовлашћено носио, те је у правцу сада пок. Станковића који је видео пиштољ и почео да бежи у трку испалио 13 метака, од којих га је најмање 8 погодило у различите делове тела, те је на лицу места преминуо, а затим трчећим кораком дошао до возила марке „Голф“, којим га је окр. Гајић одвезао до места познатог по називом „Шумице“ где су окр. Гајић и Радулац полили са три кантице бензина и запалили маскирану јакну и панталоне које је окр. Радулац претходно имао на себи, након чега је окр. Гајић одвезао окр. Радулца на непознату локацију како не би био пронађен од стране полицијских службеника, а затим наведено путничко моторно возило вратио окр. Јотићу, који га је одмах одвезао у ауто-перионицу у Крушевцу, захтевајући од присутних радника да изврше прање споља и изнутра, а у циљу уништења евентуалних биолошких трагова окр. Радулца и свих других трагова наведеног кривичног дела у том возилу, што је спречено благовременом интервенцијом полицијских службеника, па је након десетодневног скривања окр. Радулца на непознатој локацији у Крушевцу окр. Јотић са окр. Гајићем организовао илегално пребацивање окр. Радулца у Релублику Босну и Херцеговину тако што су, по упутству окр. Јотића, окр. Зораја и Петровић, пружали помоћ лицу које је извршило кривично дело, на тај начин што су 16. јуна 2018. године преузели окр. Радулца на неутврђеној локацији у Крушевцу, одакле је окр. Зораја својим путничким моторним возилом превезао окр. Гајића и Радулца, аутопутем, преко Београда и Руме, до непосредне близине граничног прелаза „Павловића мост“, при чему је окр. Радулац сво време ове вожње лежао на задњем седишту и у простору између предњег и задњег седишта поменутог возила, а окр. Гајић се испред наплатних рампи премештао са седишта сувозача на задње седиште, све у циљу да сигурносне камере на наплатним рампама не региструју присуство окр. Гајића и Радулца и наведеном возилу, па су по доласку у близину наведеног граничног прелаза окр. Зораја и Гајић, преко својих криминалних веза из Републике Босне и Херцеговине, омогућили окр. Радулцу да илегално пређе на територију те стране државе, након чега је, по одобрењу окр. Јотића и по његовим упутствима, контакт са окр. Радулцем непосредно одржавала и пружала му потребну финансијску помоћ окр. Петровић, па је окр. Радулац, приликом покушаја преузимања новца, 17. јула 2019. године, у Бања луци, по расписаној међународној потерници, лишен слободе.

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Саша Зораја, Ива Петровић и Вук Петровић су ослобођени од оптужбе да су извршили и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 4. КЗ, те је окр. Вук Петровић ослобођен од оптужбе да је 6. јуна 2018. године, делујући у саставу поменуте организоване криминалне групе, лишио живота сада пок.  Дејана Станковића, чиме би извршио кривично дело убиство из  члана 113. КЗ, док су окр. Саша Зораја и Зоран Јотић ослобођени од оптужбе да су извршили и по једно кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. КЗ.

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је дана 31. јануара  2024. године пресуду Кж1 По1 21/23 којом је преиначило првостепену пресуду, само у делу одлуке о казни у односу на окр. Радулца, те је окр. Стефан Радулац због извршења 7. маја 2018. године, кривичног дела убиство из члана 113. КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 10 месеци, те је првостепена пресуда у преосталом, непреиначеном, делу у односу на ово кривично дело потврђена. Првостепена пресуда је укинута у преосталом осуђујућем делу, као и у ослобађајућем делу у односу на окр. Сашу Зорају, Иву Петровић и Вука Петровића. Према окр. Стефану Радулцу и Зорану Јотићу притвор је продужен до даље одлуке првостепеног суда.

 

Одлучујући о кривичној санкцији у односу на окр. Стефана Радулца, а везано за извршење кривичног дела убиство 7. маја 2018. године, када је лишен живота Војин Станковић, као и у односу на извршење кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни овог окривљеног ценио чињеницу његове младости у време извршења кривичног дела, фактичко признање чињеничног стања ових кривичних дела, а затим и да је та кривична дела извршио у стању смањене урачунљивости, али не битно, док је од отежавајућих околности ценио начин припреме и реализацију извршеног кривичног дела убиство, што све указује на исказану изузетну систематичност, упорност и одлучност, као и његов ранији живот, односно осуђиваност, те га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 10 месеци, налазећи да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања.

 

Првостепена пресуда је укинута у осуђујућем делу везано за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела, налазећи да је иста донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, с обзиром на то да су разлози првостепене пресуде противречни како себи, тако и изреци. Такође, основано се изјављеним жалбама указује и да првостепена пресуда и у делу који се односи на извршење кривичног дела убиства, а у којима је лишен живота пок. Дејан Станковић, те кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја и кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела не садржи разлоге о појединим чињеницама које су предмет доказивања, да су разлози противречни како сами себи, тако изреци, да првостепени суд  о предлогу за издвајање доказа као незаконитих није дао никакве разлоге, те да је пропустио да одлучи о свим доказним предлозима одбране, па је по налажењу Апелационог суда пресуда и у овом делу донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, због којих исту није могуће испитати и њену законитост и правилност у овом делу проверити. На темељу свега претходно наведеног првостепена пресуда је укинута у осуђујућем делу и у односу на извршење кривичног дела прање новца, као и у ослобађајућем делу који се односи на окр. Сашу Зорају, Иву Петровић и Вука Петровића, те је предмет у том делу враћен на поновно суђење.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 1/22 од 8. новембра 2022. године окр. Ненад Станковић је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ и кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога и члана 246а, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 11 година и 6 месеци, окр. Александар Мандић је због извршења два кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. КЗ (од чега једно из члана 246, став 1. а друго из члана 246 став 4 КЗ) осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 6 месеци, док је због извршења кривичног дела дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ окр. Тијана Станковић осуђена на казну затвора у трајању од 7 година, а због извршења дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ окр. Саво Панић и Марио Црнковић осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. Од окривљених је одузета и опојна дрога, те је изречена мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела и то мобилних телефона са картицама. Од окр. Ненада Станковића, Александра Мандића и Тијане Станковић на име прибављене имовинске користи одузет је новац у износу од 1.600,оо евра прибављен кривичним делом. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 1. фебруара 2024. године донело је пресуду Кж1 По1 10/23 којом је преиначило првостепену пресуду у погледу чињеничног описа дела и правне квалификације дела у односу на све окривљене, сем у односу окр. Ненада Станковића за извршење кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, а у односу на окр. Ненада Станковића, Тијану Станковић, Александра Мандића и Мариа Црнковића и у делу одлуке о казни, те је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ окр. Ненада Станковића осудило на казну затвора у трајању од 8 година, окр. Александра Мандића осудило на казну затвора у трајаању од 6 година и 6 месеци, док је окр. Тијану Станковић осудило на казну затвора у трајању од 5 година, док је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ окр. Саву Панића и Мариа Црнковића осудило на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је у односу на ове окривљене за извршење ових кривичних дела потврђена. Према окр. Ненаду Станковићу, због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, првостепена пресуда је преиначена и одбијена је оптужба за извршење кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

 

Окривљени Ненад Станковић, Тијана Станковић и Александар Мандић су оглашени кривим што су у периоду од почетка фебруара до 27. маја 2017. године, у Београду, као група, неовлашћено производили и стављали у промет опојне дроге МДМА-екстази, исте дистрибуирали и продавали у Београду и на широј територији Републике Србије, па је тако окр. Ненад Станковић обезбедио опрему, ставио у функцију, набавио основне суптанце и друге сировине потребне за израду ове опојне дроге, све у вези са фунционисањем лабараторије смештене у помоћној кући у дворишту породичне куће окр. Мандића у Реснику, где се производила опојна дрога, окр. Мандић обезбедио потребан простор у помоћном објекту у дворишту своје куће у Реснику у којем је инсталирана лабараторија и у којој је непосредно учествовао заједно са окр. Станковићем, у проиводњи ове опојне дроге, а и у каснијој дистрибуцији, док је окр. Тијана Станковић била задужена да након паковања таблета у кесе изврши њихово вакумирање и заваривање на заваривачу за кесе, припремајући их за дистрибуцију, те иста предала опојну дрогу окр. Панићу и Црнковићу, коју јој је доставио окр. Мандић.

 

Апелациони суд налази да током поступка није доказано да су окривљени поступали у саставу организоване криминалне групе, да то није био облик деловања којим су обухваћени окривљени, а посебно имајући у виду међусобне односе за које сам првостепени суд наводи да се радио о односу поверења, због чега Апелациони суд није могао утврдити да су њихове радње поступања предузимали у оквиру плана организоване криминалне групе, а по упутству, команди и налогу организатора или да се могу третирати као извршавање задатака у смислу издавања наређења од стране организатора које се не може базирати на постојању поверења, већ поступање у одређеној хијерархијској структури, чије непоступање повлачи и одређене евентуалне санкције чланова криминалне организоване групе, а што током поступка није доказано. У том смислу, Апелациони суд налази да се у конкретној правној ствари ради о повезаности њених чланова у форму групе која, у смислу Кривичног законика, прописује да је група најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру, а конкретно, током поступка је утврђено да је окр. Ненад Станковић имао свеобухватну улогу, јер је обезбедио опрему, ставио у функцију, набавио основне супстанце и друге сировине потребне за израду опојне дроге МДМА-екстази, све у вези са функционисањем лабараторије. Надаље, из међусобних комуникације окривљених произилази да ни у једном моменту нико од њих није био у дилеми да се ради о производњи опојне дроге, те да је свако од њих предузимао радње за које је задужен.

 

Ценећи кривично-правне радње које је окр. Мандић критичном приликом предузео и подводећи их под правну норму, по налажењу Апелационог суда, основано се изјављеном жалбом овог окривљеног указује да је погрешно првостепени суд овог окривљеног огласио кривим за два кривична дела, будући да стицај ова два кривична дела у конкретном случају није могућ, а само по себи конструкција је правно неодржива, те да у конкретном случају постоји само основно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ.

 

Уподобљавањем чињеничног стања које је утврђено у изреци ове пресуде под правну норму Апелациони суд је нашао да су окр. Ненад и Тијана Станковић, те Александар Манић својим радњама остварили обележја бића кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. КЗ, а окр. Сава Панић и Марио Црнковић неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 87/22 од 22. јуна 2023. године због извршења једног продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 4. КЗ окр. Ибрахим Сафет (Ibrahim Safet) је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, те му је изречена мера безбедности протеривања странца из земље у трајању од 10 година, док су окр. Марко Бујаковић и Драгоје Калајџија осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године. Такође, према окривљенима је изречена мера одузимања предмета и то мобилних телефона, сим картица, путничко моторно возило и др. Првостепеном пресудом окр. Бујаковић  и Калајџија су обавезани и да на име имовинске користи коју су прибавили извршењем кривичног дела плате новчани износ и то окр. Вујаковић од 500,00 евра, а окр. Калајџија од 400,00 евра, све у динарској противвредности.

 

Окривљени су оглашени кривим што су у временском периоду од 11. јуна до 4. августа 2021. године, на територији Републике Србије и то општина Вршац и Сечањ, окр. Ибрахим организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења више кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарења људи, а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за противправну имовинску корист у неутврђеном новчаном износу организује прихват илегалних миграната на територији општине Вршац, њихов недозвољени боравак и недозвољени транзит преко територије Републике Србије, а у циљу њиховог недозвољеног прелаза државне границе Републике Србије са Републиком Румунијом, након чега су стечену финансијску корист организатор и припадници организоване криминалне групе делили у зависности њихове појединачне улоге остварене у појединачној радњи омогућавања недозвољеног боравка и транзита ради недозвољеног прелаза државне границе Србије, а припадници ова организоване криминалне групе су, поред више НН лица, у наведеном временском периоду постали окр. Вујаковић и окр. Калајџија, те прихватили налоге организатора организоване криминалне групе.

 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  28. фебруара 2024. године пресуду Кж1 По1 25/23 којом је, усвајањем жалбе Тужилаштва за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду у делу одлуке о казни у односу на окр. Вујаковића и Калајџију, те због извршења једног продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе  и кријумчарења људи из члана 350. став 3. КЗ окр. Марка Вујаковића и Драгоја Калајџију осудило на казне затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

 

По налажењу Апелационог суда, у односу на окр. Марка Вујаковића, правилно је првостепени суд одлучујући о врсти и висини кривичне санкције од отежавајућих околности на његовој страни нашао исказану упорност, с обзиром на број радњи извршења које су ушле у састав продуженог кривичног дела и илегалних миграната у чијем превозу је учествовао, опет користећи појаву миграције услед опште познатих околности ради стицања противправне имовинске користи, при чему је суд имао у виду да се ради о пензионисаном полицајцу граничне полиције, који је своја знања и вештине, професионална и приватна познанства злоупотребио, док је од олакшавајућих околности ценио животну доб, његов ранији живот и да раније није осуђиван. Када је у питању окр. Драгоја Калајџија Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд од отежавајућих околности код овог окривљеног утврдио бројност предузетих радњи у саставу продуженог кривичног дела, коришћење људске невоље ради остварења противправне имовинске користи, злоупотребу својих професионалних капацитета и информација које су му као активном припаднику граничне полиције доступни, те његов допринос у извршењу кривичног дела, с обзиром на то да би без његовог учешћа као полицијског службеника осмишљени план био знатно отежан, околности под којима је дело извршено, чињеницу да као припадник граничне полиције даје податке из службе организатору организоване криминалне групе преко окр. Вујаковића помоћу којих информација је исти организовао рад организоване криминалне групе пре и за време извршења дела, а од олакшавајућих околности ценио породичне прилике, ранији живот, чињеницу да раније није осуђиван, те држање пред судом. Међутим, правилно утврђеним околностима на страни ових окривљених првостепени суд није дао адектватан значај, како се то основано указује жалбом Тужилаштва за организовани криминал, имајући у виду да је обавеза полицијских службеника да спречавају извршење кривичних дела, при чему је њихова дужност, што је уједно и дужност сваког грађанина да пруже помоћ људима у невољи, да своја сазнања о евентуалном извршењу кривичног дела и кршењу људских права пријаве надлежним органима, односно у случају активног полицијског службеника да иста процесуирају – што окривљени нису учинили, већ су напротив своја знања и вештине, а окр. Калајџија капацитете информација које су му биле на располагању, као службеном лицу злоупотребили зарад личне користи, при чему је истовремено првостепени суд дао превелики значај о олакшавајућим околностима на страни грађана, јер се ради о околностима које постоје код сваког просечног грађана и не могу се приписати у заслугу окривљенима, посебно када је реч о ранијој неосуђиваности, имајући у виду да се ради о пензионисаном и активном полицијском службенику који ову дужност не би ни могли да обављају да су раније осуђивани, те имајући у виду степен кривице окривљених, јачину угрожавања заштићеног добра и све околности конкретног случаја, Апелациони суд је ове окривљене осудио на казну затвора у трајању од по 3 године и 6 месеци, правилно налазећи да ће се овако изреченим кривичним санкцијама постићи сврха кажњавања.

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду Тои – По1 11/23 од 11. септембра 2023. године усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал за трајно одузимање имовине простекле из кривичног дела, те је од осуђеног Родољуба Радуловића одузета имовина проистекла из кривичног дела и то новчана потраживања које је стекао по основу предуговора о продаји непокретности са елементима уговора о капари, закљученог дана 19. априла 2006. године, у износу од 395.000,00 евра, и удео 45% члана у Привредном друштву за развој пројеката о некретнинама „Znak invest“ д.о.о. са седиштем у Панчеву.

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, након одржане седнице већа дана 14. марта 2024. године донео је решење Кж-По1-Тои 5/23 којим је одбио као неосновану жалбу пуномоћника осуђеног власника Родољуба Радуловића и потврдио првостепено решење. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 116/22 од 19. јуна 2023. године окр. Игор Деспотовић је због извршења кривичног дела јавно подстицање на извршење терористичких дела из члана 391а КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона, меморијских картица и др. 

 

Окривљени Игор Деспотовић је оглашен кривим што је у временском периоду од 8. марта 2020. године до 5. фебруара 2022. године, у Београду и Црној Гори, јавно износио идеје којима се посредно подстиче на вршење кривичног дела тероризам.

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал и бранилац окривљеног. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 6. фебруара 2024. године решење Кж1 По1 26/23 којим је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење. 

 

По мишљењу већа Апелационог суда, основано се жалбом браниоца окривљеног истиче да је првостепеном пресудом начињена битна повреда одредаба кривичног поступка која се састоји у томе што су истој изостали довољни, јасни и аргументовани разлози о чињеницама које су биле предмет доказивања, док су разлози који су наведени потпуно нејасни, због чега се правилност и законитост првостепене пресуде није могла испитати. 

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 79/15 од 21. априла 2023. године због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Јанковић и Ђорђевић помагањем) окр.Мирослав Богићевић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, окр. Миодраг Салаи је осуђен на казну затвора у трајању од 6 година, те су окр. Александар Јанковић и Оливера Ђорђевић осуђене на казну затвора у трајању од по 2 године. Оштећена „Привредна банка Београд“ а.д. са седиштем у Београду, у стечају, и треће лице на које је пренет имовинско-правни захтев привредног друштва „EOX Matrix“д.о.о. са седиштем у Београду су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак. 

 

Окривљени су оглашени кривим што су у периоду од марта 2012. године до марта 2013. године, у Београду и Шапцу, окр. Салаи и Богићевић као одговорна лица и то окр. Салаи као председник Извршног одбора и Кредитног одбора  банке „Привредна банка Београд“, прекорачењем границе свог овлашћења, а окр. Богићевић, као власник привредног друштва „Концерн Фармаком МБ“ д.о.о. са седиштем у Шапцу, који је, по основу власништва и уложених новчаних средстава у пословање тог привредног друштва, вршио послове управљања и надзора над тим привредним друштвом и његовом имовином, доносио одлуку о његовом задуживању код пословних банака у Републици Србији и иностранству, као и о његовом задуживању код других привредних друштава са седиштем на територији Републике Србије, те усмеравању новчаних средстава пласираних на име кредита и зајмова том привредном друштву и истовремено генерални директор тог привредног друштва, искоришћавањем свог положаја и овлашћења, овом привредном друштву прибавили противправну имовиску корист у укупном износу од 2.827.236.658,78 динара, у виду новца пренетог том привредном друштву, по основу уговора о зајму од стране корисника 27 спорних кредита банке„Привредна банка Београд“ који није враћен корисницима кредита, као зајмодавцима, као ни тој банци, по основу солидарног јемства за спорне кредите, а банци „Привредна банка Београд“ нанели имовинску штету у истом укупном износу, у чему су им помогле окр. Јанковић и Ђорђевић стварањем услова за извршење тог кривичног дела и то  окр. Јанковић као извршни директор Сектора за пласмане привреди и члан Кредитног одбора банке „Привредна банка Београд“, а окр. Ђорђевић као финансијски директор привредног друштва „Концерн Фармаком МБ“, тако што су у марту 2012. године када су кредитна способност и бонитет овог привредног друштва и са њим повезаних зависних привредних друштва знатно опали, услед незадовољавајућих показатеља њихове ликвидности и високог нивоа задужености код банке „Привредна банка Београд“ и других домаћих и страних банака и финансијских институција окр. Салаи и Богићевић поститли договор да се упркос овим негативним финансијким показатељима даље финансирање привредног друштва „Концерн Фармаком МБ“ и повезаних привредних друштава од странебанке  „Привредна банка Београд“ настави, али на начин да се не повећава у знатнијој мери изложеност ове банке према повезаним привредним друштвима и то претежно путем одобравања краткорочних кредита другим привредним друштвима која формално не припадају наведеном Концерну и према којима та банка није у знатнијој мери изложена и то тако што би се као корисници тих краткорочних кредита формално пријавила та привредна друштва која би одмах након одобрења тих кредита и трансфера одобрених новчаних средстава на своје рачуне та средства истог дана, по основу зајма, трансферисала на рачун стварног корисника ових кредита „Концерн Фармаком МБ“, које би се код тих кредита појавило формално као солидарни  јемац, с тим да приликом оваквог посебног кредитирања тог привредног друштва, изложеност банке „Привредна банка Београд“ према било ком формалном кориснику наведених кредита ни у једном тренутку не пређе 10% капитала ове банке како би се озбезбедило да за одлучивање о свим овим кредитима буде надлежан Кредитни одбор банке „Привредна банка Београд“ над чијим радом је окр. Салаи имао потпуну контролу, те како би се истовремено избегло да о овим кредитима одлучујуе Управни одбор банке „Привредна банка Београд“, да се тај Одбор, на чији рад и одлучивање окр. Салаи није имао никаквог утицаја не би упознао са детаљима ових кредита, а посебно са чињеницом да је стварни корисник свих тих кредита у високим новчаним износима заправо „Концерн Фармаком МБ“, према којима је већ та банка била знатно изложена, а све ово уз недовољна и неадекватна средства обезбеђења, те су окр. Салаи и Богићевић техничку реализацију овог договра поверили окр. Јанковић и Ђорђевић, при чему су сви окривљени знали, због већ постојеће знатне изложености банке „Привредна банка Београд“ према Концерну и са њим повезаним привредним друштвима ови спорни краткорочни кредита у већини случајева нису ни могли бити одобрени непосредно Концерну, а да се тиме не прекорачи максимално дозвољени лимит изложености банке према једном лицу или групи повезаних правних лица у висини од 25% капитала банке, али је, и поред тога окр. Салаи по договору са окр. Богићевићем у име банке „Привредна банка Београд“, супротно финансијским итнересима те банке у наведеном периоду, између осталог одобрио 27 кредита, те окр. Богићевић и Ђорђевић, у име Концерна, све до покретања стечајног поступка према том привредном друштву дана 12. септембра 2014. године, већем броју привредних друштава, по основу закључених уговора о зајму, нису вратили примљена новчана средства у укупном износу од 2.827.236.658,78 динара, која потичу из наведених спорних кредита, нити су та новчана средства вратили банци  „Привредна банка Београд“ по основу закључених уговора о солидарном јемству, иако је обавеза Концерна да врати сва та средства по наведеним уговорима доспела знатно пре покретања стечајног поступка према том привредном друштву, а друга привредна друштва, која се формално појављују као корисници наведених спорних кредита банци „Привредна банка Београд“, узетих за потребе Концерна, такође тој банци нису вратили те кредите јер нису била финансијски способна да то учине, па су на наведени начин сви окривљени Концерну прибавили противправну имовинску корист у напред наведеном износу а банци „Привредна банка Београд“   нанели имовинску штету у истом износу. 

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

 

Јавни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, Мирослав Богићевић, Миодраг Салаи и његова супруга, и чланови његове уже породице, окр. Александра Јанковић и Оливера Ђорђевић, те браниоци свих окривљених. 

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 2. фебруара 2024. године решење Кж1 По1 22/23 којим је усвајањем жалби окривљених и њихових бранилаца, те супруге окр. Салаиа и чланова његове уже породице, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење.  

 

По налажењу Апелационог суда првостепена пресуда је захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка имајући у виду да је изрека пресуде неразумњива, противречна сама себи и датим разлозима, да су у пресуди изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а разлози који су дати су нејасни и у знатој мери противречни, при чему су поједине чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење остале неутврђене и недовољно разјашњење тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 38/20 од 27. септембра 2023. године издвојени су из списа предмета записник о претресању стана и других просторија МУП од 18. новембра 2019. године, потврда о привременим одузетим предметима МУП од 18. новембра 2019. године, извештај о форензичком прегледу лица места, као и допуна извештаја МУП од 20.и 24. новембра 2019. године, записник о вештачењу Националног центра за криминалистичку форензику од 25. новембра 2019. године, као и допуна записника од 6. фебруара 2020. године, те записник о вештачењу Националног центра за криминалистичку форензику од 2. децембра 2019. године и исправка записника од 6. фебруара 2020. године. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је  26. јануара 2024. године решење Кж2 По1 238/23 којим је, уважавањем жалбе Тужилаштва, преиначило првостепено решење и одбило предлог одбране окр. Предрага Колувије, Сергеја Мрђе, Здравка Милошевића, Владана Живојиновића, Петра Живановића, Петра Хрицаја, Стевана Холића, Вулете Бојовића, Бобана Јовановића и Бранислава Миљевића да се из списа издвоје:

• записник о претресању стана и других просторија МУП од 18. новембра 2019. године,
• потврда о привременим одузетим предметима МУП од 18. новембра 2019. године,
• извештај о форензичком прегледу лица места МУП од 20. новембра 2019. године,
• извештај о форензичком прегледу лица места МУП од 24. новембра 2019. године,
• записник о вештачењу Националног центра за криминалистичку форензику од 25. новембра 2019. године, као и допуна записника од 6. фебруара 2020. године и
• записник о вештачењу Националног центра за криминалистичку форензику од 2. децембра 2019. године и исправка записника од 6. фебруара 2020. године.

У записнику  о претресању стана и других просторија од 18. новембра 2019. године назначени су датум када је састављен записник, подаци о службеним лицима, наредба судије за претходни поступак за претресање стана – осталих просторија, као и подаци за два сведока, а описани су и предмети и места на којима су пронађени приликом обављеног претреса, који је записник потписан од стране присутних лица без примедби. У том записнику наведене су и потребне одредбе чланова Законика о кривичном поступку, али није констатовано да ли је и коме предата наредба, односно зашто се приступило претресању без претходне предаје наредбе. Иако се тиме ради о пропусту који би имао карактер релативно битне повреде одредаба кривичног поступка, по налажењу Апелационог суда, не ради се о пропусту који утиче на оцену испуњености услова за прибављање доказа, прописаних законом. Наиме, наведени недостаци отклоњени су испитивањем сведока, полицијских службеника, који су у својим исказима навели да је време претреса просторија усмено саопштено једном браниоцу и одговорном лицу. Сведок, Љубомир Петровић, је навео да је 18. новембра 2019. године, пре започињања претреса, упорно позивао одговорно лице привредног друштва „Јовањица“, те је и сведок полицијски службеник Милош Јуришевић навео да је позивао изабраног браниоца окр. Колувије, адвоката Зору Добричанин Никодиновић, и да му је управо она преко телефона изјавила да не жели да долази на претресање објекта „Јовањица“ дана 18. новембра 2019. године (иста се ситуација поновила и приликом претреса 5. фебруара 2020. године). У својим исказима наведени сведоци су навели да је контактиран и судија кога су обавестили о наведеном и који им је рекао да могу вршити претрес. Чињеница да о околностима, о којима су говорили сведоци, полицијски службеници, у списима предмета не постоје службене белешке, не доводи у питање истинитост навода сведока, који су у својим исказима навели да су били обавештени и о прелетању дронова преко имања и да је постојала могућност угрожавања и уништавања трагова и предмета важних за поступак, а на коју околност и разлог отпочињања претреса не мора бити од утицаја чињеница да је имање „Јовањица“ пре, за време и после претреса од 18. новембра 2019. године било непрекидно и континуирано обезбеђено од стране полиције.

Дакле, Апелациони суд налази да доказ у виду записника о претресању стана и других просторија од 18. новембра 2019. године није прибављен повредом основних људских права загарантованих Уставом или међународним правом. Тиме што се у записнику о претресању стања у других просторија није формално констатовало зашто се претресању приступа без претходне предаје наредбе и без претходног позива за предају лица или ствари и поуке о праву на браниоца (са којом поуком је окр. Колувија био упознат и пре 18. новембра 2019. године) не крши се неко од основних људских права окривљеног, нити се ради о таквој незаконитости да доказ треба издвојити из списа. Имајући у виду наведено, Апелациони суд налази да је првостепени суд погрешно нашао да су докази незаконити по начину прибављања, а као последица овакве неправилне примене одредаба Законика о кривичном поступку произашла је и неправилна одлука у првостепеном решењу да се из списа предмета издвоје потврда о привремено одузетим предметима, извештаји о форензичком прегледу лица места и записници о вештачењу.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 73/20 од 2. децембра 2021. године због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ (од чега окр. Марковић у подстрекавању, а окр. Радоњић, Курак и Ромић као саизвршиоци) окр. Радомир Марковић и Милан Радоњић су осуђени на казне затвора у трајању од по 30 година, док су окр. Мирослав Курак и Ратко Ромић осуђени на казне затвора у трајању од по 20 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак.

Окривљени су оглашени кривим што су априла месеца 1999. године, по налогу НН лица, по претходном договору и плану, лишили живота власника, директора, главног и одговорног уредника дневног листа „Дневни телеграф“ и недељника „Европљанин“, оштећеног, сада покојног, Славка Ћурувију, из ниских побуда, због његовог иступања у земљи и иностранству и критике носиоца политичке власти, а ради очувања постојеће структуре власти, тако што је окр. Марковић, тада начелник Ресора државне безбедности МУП-а РС, а након одбијања команданта ЈСО Милорада Улемека, крајем марта месеца 1999. године, да, са припадницима своје јединице, лиши живота оштећеног, почетком априла 1999. године, план о лишењу живота оштећеног пренео окр. Радоњићу и тако истог подстрекао да припреми физичку ликвидацију оштећеног, па је окр. Радоњић постигао договор о лишењу живота оштећеног, са припадником РДБ-а, окр. Ромићем и Кураком, искористио своја службена овлашћења начелника ЦРДБ Београд ради извршења планираног кривичног дела, тако што је противзаконито без писменог предлога, дао усмени налог за примену мере тајна контрола телефонских разговора, супротно Правилу о раду службе државне безбедности и Упутства о примењивању прописаних средстава и метода рада у извршавања послова из делокруга СДБ и издао усмени налог, сада покојном, Зорану Павићу, начелнику Деветог одељења ЦРДБ Београд, да се 9. и 10. априла 1999. године примени мера трајног праћења непрекидно 24 часа и да га извештава о сваком кретању оштећеног, а 11. априла 1999. године, због закаснелог јављања претходног дана, када је оштећени већ ушао у стан, наложио да га хитно и детаљно обавештава о свакој промени кретања и места где се оштећени налази, а посебно када се упути ка свом стану, те организовао да са подацима о кретању оштећеног буду упознати окр. Ромић и Курак, а преко њих и непосредни извршилац и тако омогућио непосредно извршење дела од стране НН лица и то тако што је 9. априла 1999. године Драгану Павићу дао налог да преда возило марке „Голф“ окр. Ромићу, који је истог дана у вечерњим сатима преузео наведено возило, а које је без евидентирања у колској књижици, исти користио у непосредној близини места извршења, те преко колске радио станице, у возилу 11. априла 1999. године чуо извештавање припадника Деветог одељења и тако имао информацију о кретању истих  и оштећеног, па након што је окр. Радоњић издао усмени налог Павићу да обустави трајно праћење оштећеног и преузме даље праћење другог лица, на који начин је спречио да окр. Ромић, Курак, а поред њих и непосредни извршилац, НН лице, буду уочени од припадника Деветог одељења РДБ, одмах, по давању налога, телефонским путем обавестио окр. Ромића и Курака о кретању оштећеног, који су омогућили НН лицу да, а након уласка, сада покојног Славка Ћурувије, са оштећеном Бранком Прпом, у пролаз зграде број 35 у садашњој Светогорској улици, истима неопажено приђе иза леђа и око 16,45 часова, са раздаљине од око 1,5 метар, из аутоматског пиштоља испали рафално 5 пројектила у леђа оштећеног, наносећи му више устрелина и прострелина у пределу десне половине леђа, грудног коша, десне руке и главе, од којих се оштећени занео и пао, потом оштећену Бранку Прпу, када је покушала да се окрене, ударио дршком пиштоља у потиљачни део главе, од ког ударца је пала, наневши јој лаку телесну повреду, па је потом, из непосредне близине од 0,8 метара, поново рафално испалио више пројектила у главу и тело оштећеног, и нанео му 7 устрелина и прострелина, па је, услед оштећења за живот важних можданих центара, наступила смрт истог.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је  19. априла 2023. године пресуду Кж1 По1 9/22 којом је, усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначило првостепену пресуду и окр. Радомира Марковића ослободило од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ, те окр. Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 5. КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парнични поступак. 

Апелациони суд је, након одржане седнице већа, донео одлуку да отвори претрес пред другостепеним судом, јер је основано изјављеним жалбама указано да је првостепени суд и у поновљеном поступку учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није било могуће испитати правилност и законитост побијане пресуде, а такође није поступио по налогу другостепеног суда и није отклонио неправилности на које је указано раније донетим решењем Апелационог суда што је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Наиме, првостепени суд је пресудом која се напада жалбама прекорачио оптужбу, повредио идентитет оптужбе и пресуде и није решио предмет оптужбе, а притом је и селективном оценом доказа у потпуности занемарио одређене чињенице које произлазе из изведених доказа, а које међусобно посматране пружају основ за другачије пресуђење.

Суд је донео одлуку да на претресу пред другостепеним судом поново испита сведока оштећену Бранку Прпа, Милорада Улемека, Милоша Симовића и Александра Симовића и да изведе доказе чије извођење је одбијено од стране првостепеног суда. Сведоци Улемек, те Милош и Александар Симовић нису желели да одговарају на постављена питања суда и странака и ускратили су сведочење. Суд је прочитао њихове исказе које су дали пред Тужилаштвом за организовани криминал, као и исказе Дејана Миленковића и Миладина Сувајџића, који су се изјашњавали само о информацијама које су од неког чули, притом исти садрже и потпуно различита изјашњења, а с обзиром на то да су изјавили да о овом догађају немају непосредних сазнања, Суд је утврдио да су искази ових сведока из истраге не само непоуздани, већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити.

По налажењу Апелационог суда, и поред свих изведених доказа, током поступка није утврђено постојање организоване криминалне групе, нити је утврђено ко је, када и где, као што се наводи у диспозитиву оптужнице, учествовао у сачињавању претходног договора и плана за лишење живота власника, директора главног и одговорног уредника дневног листа “Дневни телеграф” и недељника "Европљанин” оштећеног сада пок. Славка Ћурувије, а није изведен ни један доказ у прилог наводима оптужбе, да је такав налог дат од стране НН лица “из највиших структура власти”.

Такође, ни наводи да је окр. Марковић упознао окр. Радоњића са планом о лишењу живота новинара сада пок. Славка Ћурувије, односно да му је пренео план и тако га са умишљајем подстрекао да припреми његову физичку ликвидацију, нису поткрепљени ни једним изведеним доказом, те стога логичко закључивање првостепеног суда само на основу односа субординације између окр. Марковића и Радоњића, није могло бити прихваћено.

Током поступка није изведен ни један доказ који би потврдио наводе оптужбе да је окр. Радоњић постигао договор о непосредном извршењу убиства са окр. Кураком и Ромићем.

Апелациони суд је неспорно утврдио да су оперативно техничке мере тајне контроле телефонских разговора и мере тајног праћења и осматрања према Славку Ћурувији примењиване и пре доласка окр. Радоњића на место начелника ЦРДБ Београд, те да су били испуњени сви прописани услови за тајно праћење сада пок. Славка Ћурувије до момента његовог прекида, те да је ова мера примењена као уобичајени метод и редовна службена радња из делокруга надлежности Ресора државне безбедности и заснована на одговарајућим прописима, те није доказана теза оптужбе да су налози за примену оперативно техничких мера били дати у циљу лишења његовог живота.

Такође, Апелациони суд је на основу доказа и то, првенствено, на основу испитивања сведока припадника Деветог одељења који су учествовали у праћењу сада пок. Славка Ћурувије утврдио да се бели Голф 3 који се наводи у оптужници није налазио на лицу места, а доказе о томе ко је преузео возило и у ком временском периоду га је користио, детаљно је образложио у својој одлуци.

Сведок оштећена Бранка Прпа се доследно током поступка изјашњавала о чињеници да лице које је лишило живота Славка Ћурувију нису ни окр. Курак ни окр. Ромић, што је поновила и на претресу пред другостепеним судом.

Апелациони суд је на претресу одбио предлог одбране да се извештај о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12. фебруара 2012. године, потписан од стране Д. Ј, В. Ђ. и Драгана Кецмана, са пратећом документацијом, издвоји из списа као незаконит, налазећи да треба прихватити аргументе из решења Апелационог суда од 29. јуна 2018. године, те се није даље упуштао у питање законитости наведеног извештаја, прихватајући аргументацију Апелационог суда који је својим решењима у два наврата одлучивао о предлогу за издвајање доказа. Након што је овај доказ детаљно размотрен како сам за себе, тако и у вези са осталим изведеним доказима, другостепени суд је нашао да се исти не може прихватити као поуздан и веродостојан и да се на њему не може засновати чињенично стање у овом кривичном поступку, из разлога који су детаљно образложени у одлуци другостепеног суда.

Поједини окривљени и сведоци су оспоравали комуникацију на начин како је то наведено у сачињеном извештају, притом је Апелациони суд утврдио да у извештају, између осталог, није садржана комуникација за телефонски број сведока Стевана Никчевића за дан 11. април 1999. године, а исти се изјаснио да је тога дана уобичајено разговарао. Наведено је посебно значајно, с обзиром на то да из извештаја од 21. фебруара 2008.године, који су потписали Д. П. и Драган Кецман, произлази да је вршена селекција података са ДЛТ трака, дакле, пре него што је и донета наредба истражног судије од 16. децембра 2011. године. По чијем налогу, на основу којих категорија и по којим параметрима, Суд није могао да утврди ни испитивањем на главном претресу у својству сведока Драгана Кецмана, будући да је исти изјавио да у томе осим потписивања извештаја није учествовао јер нема потребна знања, већ да је то обављала Д. П, која никада није испитана, с обзиром да је преминула, тако да све чињенице које су наведене у извештају од 21. фебруара 2008. године, нису ни могле бити проверене у судском поступку.

Дакле, ишчитавање ДЛТ трака и селекција података који су се налазили на њима је извршено без захтева тужиоца и наредбе тада истражног судије, а притом у извештају од 21. фебруара 2008. године, не постоји податак када је и у ком временском периоду и на који начин, односно по којим критеријумима вршена селекција података, док у даљем току кривичног поступка нико по накнадно доношеним наредбама за вештачење није успео да податке са ДЛТ трака очита, нити да изврши увид у садржину истих.

Овакав закључак Суда потврђује и чињеница да и након достављања извештаја од 12. фебруара 2012. године, тужилаштво и суд настављају са даљим поступањим у односу на ДЛТ траке о чему сведоче и докази у спису који потврђују да се и у наставку поступка одузимају подаци о електронској комуникацији, прибављају подаци о локацијама базних станица, њиховим координатама.

Апелациoни суд, у одсуству непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су окр. Марковић, Радоњић, Курак и Ромић извршиоци овог кривичног дела, налази да нису на несумњив начин доказани наводи оптужбе, те је усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду тако што је ослободио од оптужбе окр. Марковића да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању, а окр. Радоњића, Курака и Ромића да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешко убиство, док су оштећени упућени на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.

Чињеница да је пок. Славко Ћурувија био критичар тада актуелне власти, за овај Суд није спорна, али с обзиром на то да је у односу на окривљене донета ослобађајућа пресуда, то се Суд није ни могао упуштати у мотиве извршења овог кривичног дела.

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К По1 165/23 – Кв По1 703/23 од 09. новембра 2023. године потврђена је оптужница Јавног тужиоца за организовани криминал од 25. септембра 2023. године

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 16. јануара 2024. године решење Кж2 По1 11/24 којим је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепено решење.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно поступио када је потврдио оптужницу Јавног тужиоца за организовани криминал од 25. септембра 2023. године. Наведеном оптужницом окривљенима су стављена на терет следећа кривична дела:

·         окр. Вељку Беливуку два продужена кривична дела прање новца у саизвршилаштву из члана 231, став 3 КЗ и два продужена кривична дела прање новца у саизвршилаштву из члана 245, став 3 КЗ,

·         окр. Марку Миљковићу продужено кривично дело прање новца из члана 231, став 3 КЗ, три продужена кривична дела прање новца у саизвршилаштву из члана 245, став 3 КЗ и два кривична дела прање новца у саизвршилаштву из члана 245, став 3 КЗ,

·         окр. Бојани Беливук два продужена кривична дела прање новца у саизвршилаштву из члана 231, став 2 КЗ и продужено кривично дело прање новца у саизвршилашштву из члана 245, став 2 КЗ,

·         окр. Снежани Ђорђевић  кривично дело прање новца у саизвршилаштву из члана 245, став 2 КЗ,

·         окр. Тањи Миљковић продужено кривично дело прање новца у саизвршилаштву из члана 245, став 2 КЗ,

·         окр. Филипу Ивановском продужено кривично дело прање новца у саизвршилаштву из члана 245, став 3 КЗ, и

·         окр. Марији Милутинов продужено кривично дело прање новца у саизвршилаштву из члана 245, став 2 КЗ.

Према оцени Апелационог суда, првостепени суд је у образложењу своје одлуке дао довољно јасне и аргументоване разлоге о одлучним чињеницама које се односе на конкретне доказе на основу којих је првостепени суд извео закључак о постојању оправдане сумње да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет у овом кривичном поступку, не утичући тиме унапред на решење оних питања која ће бити предмет расправљања на главном претресу.

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани кирминал, К По1 173/23 – Кв По1 711/23 од 17. новембра 2023. године потврђена је оптужница Јавног тужиоца за организовани криминал од 11. октобра 2023. године.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Посебно одељење за организовани криминал Апелациониг суда у Београду, након одржане седнице већа, дана 5. јануара 2024. године донело је решење  Кж2 По1 5/24 којим је одбило као неосновано све жалбе и потврдило првостепено решење.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно поступио када је потврдио оптужницу Јавног тужиоца за организовани криминал од 11. октобра 2023. године. Наведеном оптужницом окривљенима су стављена на терет следећа кривична дела:

·         окр. Николи Вушовићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, два кривична дела принуда из члана 135, став 5. КЗ, два кривична дела изазивање опште опасности из члана 378, став 1. КЗ и  кривично дело тешко убиство у покушају у подстрекавању из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,   

·         окр. Радоју Звицеру кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривично дело тешко убиство у покушају у подстрекавању из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,  

·         окр. Недељку Тодоровићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,

·         окр. Дариу Ђорђевићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и два кривична дела принуда из члана 135, став 5. КЗ, два кривична дела изазивање опште опасности из члана 378, став 1. КЗ и кривично дело тешко убиство у покушају у подстрекавању из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,

·         окр. Александру Милошевићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривично дело тешко убиство у покушају и помагању из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,

·         окр. Николи Милековићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, два кривична дела принуда из члана 135, став 5. КЗ, два кривична дела изазивање опште опасност из члана 278, став 1. КЗ и кривично дело тешко убиство у покушају и помагању из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,

·         окр. Огњену Драшковићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, два кривична дела принуда из члана 135, став 5. КЗ, два кривична дела изазивање опште опасност из члана 278, став 1. КЗ и кривично дело тешко убиство у покушају и помагању из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,

·         окр. Данилу Тешићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и тешко убиство у покушају из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,

·         окр. Бојану Шотри кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, кривично дело принуда из члана 135, став 5. КЗ, кривично дело изазивање опште опасности из члана 278, став 1. КЗ и кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,

·         окр. Александру Човићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ и кривично дело тешко убиство у покушају и помагању  из члана 114, став 1, тачке 1. и 5. КЗ,

·         окр. Богдану Димитријевићу кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, кривично дело принуда из члана 135, став 5. КЗ и кривично дело изазивање опште опасности из члана 278, став 1. КЗ и

·         окр. Дејану Рутању кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ,  кривично дело принуда из члана 135, став 5. КЗ и кривично дело изазивање опште опасности из члана 278, став 1. КЗ.

Апелациони суд налази да је првостепени суд извео правилан закључак да оптужница Јавног тужилаштва за организовани криминал није мањкава, да садржи све прописане елементе, да нема формалне недостатке, те да из оптужнице, тј. описа инкриминисаних радњи које се окривљенима стављају на терет произлазе сва законска обележја наведених кривичних дела, као и предлог о доказима који су прикупљени у предистражном и истражном поступку, а које све чињенице и околности у односу на сваку тачку оптужнице указује на довољан степен оправдане сумње да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет, а који степен вероватноће представља основ за подизање оптужног акта.

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 180/22 од 9. марта 2023. године окр. Јаношу Секерешу је због извршења кривичног дела давање мита из члана 368, став 2. КЗ изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 10 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време од 3 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Такође, првостепеном пресудом окр. Дуња Васић је ослобођена од оптужбе да је извршила продужено кривично дело примање мита у помагању из члана 367, став 2. КЗ.

Оптужницом Јавног тужилаштва за организовани криминал окр. Дуњи Васић је стављено на терет да је у временском периоду од 20. јуна до 22. децембра 2018. године, на територији Републике Србије, као запослена у Управи за аграрна плаћања, по налогу осуђеног Радата – в.д. директора Управе за аграрна плаћања у Министаству пољопривреде, шумарства и водопривреде, осуђеном Живићу давала информације о статусу предмета и референтима који су били задужени за обраду предмета преносила његове усмене налоге и непосредна упутства да се приоритетно израде решења у предметима по поднетим захтевима више лица.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, дана 15. децембра 2023. године донело је пресуду Кж1 По1 17/23 којом је одбило као неосновану жалбу Јавног тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду у ослобађајућем делу, док је првостепена пресуда у осуђујућем делу, усвајањем жалбе браниоца окр. Јаноша Секереша, преиначена и окр. Јанош Секереш ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело давање мита из члана 368, став 2. КЗ.

Оптужницом Јавног тужиоца за организовани криминал окр. Јаношу Секерешу је стављено на терет да је у временском периоду од 20. јуна до 22. децембра 2018. године, на територији Републике Србије, заједно са осуђенима Владимиром Хеџијем, Миленком Сикимићем, Гораном Тепићем, Милошем Трифуновићем, Миливојем Штевиним, Ником Пеновим и Гавром Ковачевићем, службеном лицу – в.д. директора Управе за аграрна плаћања у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, осуђеном Жарку Радату, учинили поклоне да он у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити, а осуђени Бора Живић и Валентин Дражилов посредовали при оваквом подмићивању службеног лица на тај начин што су ради приоритетног одлучивања о остваривању права на подстицаје у пољопривреди и руралном развоју по поднетим захтевима предали новац и то осуђени Хеџи и Штевин износе од по 1.000,оо евра, а осуђени Пенов износ од 27.000,оо динара, и то осуђеном Дражилову који је потом део овог новца 21. децембра 2018. године предао осуђеном Живићу, док су осуђени Сикимић износ од 103.000,оо динара, посредством Б.Г, а осуђени Ковачевић износ од 12.500,оо динара, посредством М.Б, предали осуђеном Живићу, а окр. Секереш износ од 28.420,оо, осуђени Трифуновић износ од 150.000,оо динара и осуђени Тепић износ од 1.176.000,оо динара предали лично осуђеном Живићу који је затим 22. децембра 2018. године, у путничком моторном возилу у Новом Саду, од укупно преузетог новца део у износу од 822.500,оо динара предао осуђеном Радату.

По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на окр. Дуњу Васић, првостепени суд је правилно прихватио да из доказа изведених у току поступка није доказано на несумњив начин да је ова окривљена извршила кривично дело које јој је оптужним актом стављено на терет за шта је у образложењу првостепене пресуде првостепени суд дао јасне разлоге који су у свему прихватљиви и за Апелациони суд и који се не доводе у сумњу жалбеним наводима Тужиоца.

У делу који се односи на окр. Јаноша Секереша Апелациони суд налази да разлози првостепеног суда не указују изван сваке сумње да је окривљени предузео радње кривичног дела управо на начин како је то описано оптужним предлогом. Наиме, током поступка није утврђено ни да је окр. Живић од окр. Секереша тражио мито на име прекоредног решавања предмета, нити да се износ који је примио односи на предмет подстицаја за рођаку окр. Секереша, при чему је окр. Секереш током поступка тврдио да је окр. Живића частио јер му је због слабог знања српског језика помогао око прикупљања и попуњавања документације, па како ни остали докази не указују на било какву везу окр. Секереша са окр. Радатом то је Апелациони суд закључио да током поступка није са несумњивом сигурношћу доказано да је окр. Секереш извршио кривично дело које му је стављено на терет, па је, услед недостатка доказа, ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело давања мита.