Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

24. јун 2019. године
УЛЕМЕК МИЛОРАД И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду Посебно одељење за организовани криминал К По1 23/12 од 13.јула 2018. године окр. Милорад Улемек, Звездан Јовановић, Веселин Лечић, Мићо Петраковић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић и Владимир Потић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело оружана побуна из члана 124.  КЗ СРЈ (од тога сви у саизвршилаштву, сем окр. Милорада Улемека).

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Милораду Улемеку је стављено на терет да је у временском периоду од 9. до 17. новембра 2001. године, у Кули и Београду, као пензионисани командант Јединице за специјалне операције који је даље имао фактичку власт и неограничени утицај на команданта и припаднике јединице за специјалне операције, и сада пок. Душан Спасојевић, организатор и вођа криминалне огранизације тзв. “Земунски клан”, организовали оружану побуну припадника Јединица за специјалне операције у намери да угрозе уставно уређење, као и да  угрозе безбедност државе, са циљем да у времену када се председник Владе Републике Србије др Зоран Ђинђић налазио на службеном путу у САД-у, а потрпедседник Владе и министар унутрашњих послова Душан Михајловић на службеном путу у Копенхагену, и ради тога изазову најпре кризу а потом и пад Владе, и на тај начин онемогуће остваривање уставних активности Владе РС, а посебно на проналажењу и изручењу хашких оптуженика, као и спровођење активности Владе у борби против организованог криминала, постављањем политичких захтева, за смену министра унутрашњих послова Душана Михајловића, смену начелника и заменика начелника Ресора државне безбедности Горана Петровића и Зорана Мијатовића, као и доношење Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, у којој оружаној побуни су учесвовали припадници Јединице за специјалне операције окр. Душко Маричић, командант јединице за специјалне операције – према коме је кривични поступак раздвојен, окр. Звездан Јовановић, помоћник команданта Јединице за специјалне операције за резорни састав, окр. Мићо Петраковић, помоћник команданта Једнице за специјалне операције за оперативне послове, окр. Драгослав Крсмановић, помоћник команданта Јединице за специјалне операције за логистику, окр. Веселин Лечић, помоћник команданта Јединице за специјалне операције за безбедност, окр. Драгиша Радић, шеф возног парка и заменик начелника центра Јединице за специјалне операције “Радослав Костић” у Кули, окр. Владимир Потић, припадник Јединице за специјалне операције, као и тачно на утврђен већи број припадника оперативног састава Јеиднице за специјалне операције који су прихватили циљеве оружане побуне и били спремни да у остваривању истих употребе ватрено оружје којим су били задужени као припадници Јединице и који су носили приликом изласка из Центра у Кули.


ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.


ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Посебног одељења за огранизовани криминал Апелационог суда у Београду Кж1 По1 4/19 од 14.јуна 2019. године одбијена је као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал и потврђена првостепена пресуда.

По налажењу Апелационог суда, насупрот жалбеним наводима првостепени суд је правилно поступио када је окривљене ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело оружана побуна с обзиром на то да изведеним доказима у току овог кривичног поступка није утврђено да су окривљени учинили ово кривично дело. До оваквог закључка првостепени суд је дошао правилном оценом изведених доказа, цењених како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, те је у склопу одбране окривљених, дао за своје чињенично-правне закључке довољне, јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд.

Наиме, окривљенима се ставља на терет кривично дело оружана побуна, а доказима изведеним пред првостепеним судом не доказује се тврдња наведене у оптужници и то да је окр. Милорад Улемек имао фактичку власт и неограничени утицај на команданта и припаднике Јединице за специјалне операције, да је заједно са сада пок. Душаном Спасојевићем организовао оружану побуну припадника Јеиднице за специјалне операције, у намери да се угрози уставно уређење и безбедност државе, у којој оружаној побуни су учествовали припадници Јединице за специјалне операције, остали овде окривљени, који су били спремни да у остваривању постављених циљева оружане побуне употребе ватрено оружје. Дакле, тврдње из оптужнице да је окр. Улемек наредио, преко Душка Маричића, да се сви припадници Једнице врате у центар у Кули, те да су, по наређењу окр. Улемека, припадници оперативног састава ЈСО дошли код Сава центра, односно да је наредио окр. Маричићу прекид побуне, и према оцени Апелационог суда остале су усамљене, тј. оповргнуте су изведеним доказима, и то не само одбранама окривљених, који су сагласно навели да је све одлуке доносио командант Маричић, који је у својој одбрани истакао да је наредио да сви припадници Јединице, који су били ван центра у Кули, дођу у исти, као и да је све одлуке доносио он као командант, што значи и одлуку о изласку код Сава центра, а што је потврђено и исказима сведока.

Имајући у виду да је за постојање кривичног длеа ооружана побуна потребно да оружана побуна буде управљена на угрожавање уставног уређење или безбедности земље, односно да је циљ учесника у побуни рушење, односно насилна промена постојећег државног уређења, тј.угрожавање безбедности земље, према оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостепеног суда да, на основу свих изведених доказа, није доказано да предметна дешавања, у периоду од 9. до 17. новембра 2001. годне, представљају угрожавање уставног уређења и безбедности државе. Наиме, а с обзиром да је једно од основних обележја кривичног дела оружана побуна, да су учесници у оружаној побуни наоружани оружјем или неким оруђем и спремни да га употребе, иако до саме употребе не мора доћи, треба напоменути да је оружана побуна специфичан облик побуне, у којој су њени учесници, сви или делимично, снабдевни оружјем или оруђем подобним за напад и одбрану, при чему је за квалификовање побуне као оружане довољно да учесници оружје, у ту сврху, поседују и да се њиме или повремено користе или држе на местима одакле га могу лако употребити. Приликом утврђивање наведеног обележја овог кривичног дела, првостепни суд је, из исказа испитаних сведока,  правилно утврдио да нема доказа којима би се поткрепила тврдња оптужбе да су припацници оперативног састава Јединице за специјалне операције били спремни да, у остваривању циљева оружане побуне, употребе ватрено оружје којим су били задужени као припадници Једнице и које су носили приликом изласка из центра у Кули. Наведене чињенице првостепени суд је, између осталог, утврдио како из одбрана појединих окривљених тако и из исказа испитаних сведока, као и писаних доказа из којих произлази да је узрок предметних дешавања незадовољство Јединице својим учешћењем у хапшењу браће Бановић.

Према оцени Апелационог суда у прилог закључку о недоказаности намере окривљених да угрозе уставно уређење и безбедност државе, те ради тога изазивањем најпре кризе, а потом и пад Владе, постављањем политичких захтева за смену Министра унутрашњих послова Душана Михајловића, смену начелника и заменика начелника ресора Државне безбедности Горана Петровића и Зорана Мијатовића, као и доношења Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, иде и чињеница су предметна догађања окончана 17. новембра 2001. године, без испуњења захтева постављених од стране Јединице за специјалне операције, односно на месту Министра унутрашњих послова остао је и даље Душан Михајловић, а Закон о сарадњи СРЈ са међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године, донет је у априлу 2002. године.

Такође, према оцени Апелационог суда, закључак о недоказаности напред изнетих чињеница, наведених у оптужном акту поткрепљује се и  околностима које се односе на понашање врха државне власти, те њихове реакције, односно одсуство реакције на догађаје које су предмет оптужбе, и то како на реакције врха државне власти током самих догађаја, тако и у периоду после тих догађаја. Наиме, правилан је став првостепеног суда да је, када је у питању реакција државних органа на саме инкриминисане догађаје, најодлучнија чињеница да Влада РС није прогласила ванредно  стање, што би, уколико је у питању оружана побуна био логичан след ствари, као и да службе безбедности нису стављене у борбену готовост, да су неке од носилаца врха безбедности служби у то време отишли на пут, одмор или слично, те да безбедносне службе нису имале податке да је било угрожено уставно уређење и безбедност државе и грађана, односно да није постојала бојазан да ће доћи до насилног преузимања власти, отцепљивања дела територије или промена државног уређења, што би све могло бити последица кривичног дела оружане побуне.

Осим тога, како је већ напред речено, Јединице за специјалне операције нису испуњена оба постављена захтева, без икаквог оружаног, финансијског или било каквог другог притиска за смену кадрова, чији квалитет је ценио премијер др Зоран Ђинђић на 62. седници Владе, када је навео да је неколико професионалних пропуста направљено приликом спровођења и хапшења браће Бановић, да су у поступку, без икакве потребе, учествовали припадници специјалних једница, који су у ресору државне безбедности, а такви видови безбедности су задатак јавне безбедности да је у питању била непримерена организација читаве операције јер је за хапшење два цивила ангажовано 15 људи те да је све урађено у сред дана, на пијаци у присуству великог броја грађана. При томе, само четири дана након окончања предметних дешавања одржана је прослава славе Јединице за специјалне операције, и то 21. новембра 2001. године, на којој је тадашњи премијер дошао, као и већи број државних функционера, као и на концерт једне музичке групе 2002. године у Кули, када је био присутан такође државни врх, међу којима и министар Михајловић, те су након целог критичног догађаја, припадници Једнице били награђени сабљама, мачевима и пиштољима, управо од стране те исте Владе, која никада није онакво понашање процесуирала, нити је окарактерисала као оружану побуну, односно овде окривљени, као припадници Једнице за специјалне операције, нису били чак ни дисциплински кажњени.

Имајући у виду све напред наведено, а полазећи од тога да основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница несумњиво утврђених на основу изведених доказа, које су чврсто и логички повезане, тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и са пуном сигурношћу упућују на једини могући закључак да су окривљен извршили кривично дело које је предмет оптужбе, те да се изведеним доказима искључује свака друга могућност, према оцени Апелационог суда, у конкретном случају, на основу изведених доказа не може се извести закључак о утврђивању релевантних чињеница које би указивале на несумњиву доказаност да су окривљени извршили кривично дело које им је стављено на терет, па је правилно првостепени суд поступио када их је ослободио од оптужбе.

 


17. јун 2019. године
ДРАГАН РОСИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 бр. 161/16 од 14. септембра 2018. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 1. КЗ и кривичног дела кријумчарење, у саизвршилаштву из члана 230, став 2. КЗ окр.  Драган Росић и Раде Росић су осуђени на јединствене казне затвора у трајању од по 2 године и на новчане казне у износу од по 500.000,оо динара, док је окр. Стеван Поповић због извршења кривичног дела кријумчарење из члана 230, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара, а због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 3. КЗ окр. Милошу Андрићу и Драгану Милићу су изречене условне осуде којом им је утврђена казна затвора у трајању од по 6 месеци са роком провере од 2 године. Такође, од окр. Радета Росића је одузета роба, док је оштећена Република Србија упућена на парнични поступак ради остваривања свог имовинско-правног захтева.

Окривљени Драган и Раде Росић су оглашени кривим што су децембра месеца 2012. године, у Чуругу, организовали криминалну групу ради вршења кривичног дела кријумчарења, а ради непосредног прибављања имовинске користи, а која је деловала до краја 2014. године и чији припадници су постали окр. Милош Андрић и Драган Милић на тај начин што су окр. Драган и Раде Росић, као организатори у циљу остварења плана обезбедили новчана средства на основу којих су у трговинским објектима у Републици Мађарској и Словачкој куповали телевизијске апарате и другу техничку робу на своје име, као и на име других лица, и преносили до магацинског простора и то до пијаце „Вираг“ у близини граничног прелаза Хоргош, а затим су окр. Драган и Раде Росић те Стеван Поповић из магацина преузимали робу и без плаћања царинских дажбина и пореских обавеза преносили робу преко царинских линија прелаза Хоргош и Келебија, избегавајући мере царинског надзора, робу складиштили у магацинима у Чуругу и Новом Саду, а затим се окр. Раде и Драган Росић бавили продајом неоцарињене робе путем огласа на територији Републике Србије, а коју испоруку робе купцима у оквиру реализације плана групе су вршили окр. Драган Милић и Милош Андрић.

Такође, првостепеном пресудом окр. Милош Андрић, Драган Милић и Миленко Ранисављевић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и кривично дело кријумчарење, у саизвршилаштву из члана 230, став 1. КЗ, док су окр. Стеван Поповић и Леонард Хаџимушовић ослобођени од оптужбе да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ (од чега окр. Поповић подстрекавањем).

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал, Стеван Поповић и његови браниоци, као и браниоци свих осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је пресуду Кж1 По1 27/18 којом је потврдило првостепену пресуду у односу на окр. Миленка Радисављевића, док је у осуђујућем делу и у ослобађајућем делу у односу на окр. Стевана Поповића, Милоша Андрића, Драгана Милића и Леонарда Хаџимушовића првостепена пресуда укинута и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на окр. Миленка Радисављевића, правилно је првостепени суд, прихватајући одбрану окривљеног, закључио да није изведен ни један доказ који указује да је овај окривљени преносио робу преко царинске линије без царинског надзора и да је разносио телевизоре купцима и то као члан криминалне групе коју су организовали окривљени Росићи, истовремено правилно налазећи да чињенице да је према евиденцији прелазака границе окривљени имао у инкриминисаном периоду два уласка на граничном преласку Хоргош, да један рачун о куповини више телевизора гласи на његово име, као и садржај телефонских разговора на које се указује жалбом Тужиоца за организовани криминал, не доказују несумњиво да је окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет, већ евентуално указују на то да су телевизори и друга техничка роба за окривљене Росиће куповани на име окривљеног, а које радње не чине битна обележја кривичног дела кријумчарење. Код оваквог стања ствари, правилно је првостепени суд закључио да није доказано да је овај окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет, на основу ког закључка га је правилно ослободио од оптужбе.

У преосталом делу Апелациони суд налази да је првостепена пресуда у осуђујућем делу и у ослобађајућем делу у односу на окр. Стевана Поповића, Милоша Андрића, Драгана Милића и Леонарда Хаџимушовића донета на основу битне повреде одредаба кривичног поступка, а с тим у вези, у наведеном ослобађајућем делу и на основу погрешно утврђеног чињеничног стања, то је иста у тим деловима морала бити укинута и списи предмета враћени првостепеном суду на поновно суђење.


 

17. јун 2019. године
ЏЕЉАЉ КАДРИЈУ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 116/15 од 11. јуна 2018. године:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ, те због извршења продуженог кривичног дела кријумчарење из члана 230, став 1. КЗ и због извршења продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243, став 3. КЗ окр. Џељаљ Кадрију је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и на новчану казну у износу од 800.000,оо динара, док је окр. Иса Мифтари осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и на новчану казну у износу од 600.000,оо динара,
  • због извршења продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243, став 3. КЗ окр. Александар Милосављевић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, док је окр. Драган Милосављевић  осуђен на казну затвора у трајању од 1 године,
  • окр. Ненад Митровић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 4. КЗ и због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива радника Министарства унутрашњих послова Републике Србије у трајању од 5 година.

Такође, према окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета и то мобилних телефона, цигарета, путничких моторних возила, трактора и друго, те је од окр. Исе Мифтарија одузет резани дуван и паклице цигарета различитих марки и боксови цигарета.

Окривљени Џељаљ Кадрију је оглашен кривим што је почев од децембра 2014. године па до средине фебруара 2015. године, на подручју Бујановца и Прешева, организовао организовану криминалну групу да са циљем да, ради стицања добити, по унапред одређеним задацима и улогама, у дужем временском периоду, врши кривично дело кријумчарење, чији су припадници, између осталог, постали окр. Иса Мифтари и Ненад Митровић, у намери да робу набављену извршењем овог кривичног дела – дуван и цигарете, неовлашћено продају.

Такође, првостепеном пресудом окр. Александар Милосављевић и Драган Милосављевић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Окривљени Ненад Митровић и његов бранилац, као и браниоци свих осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је пресуду Кж1 По1 7/19 којом је преиначило првостепену пресуду у односу на окр. Џељаља Кадријуа и Ису Мифтарија, у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, а у односу на окр. Александра Милосављевића, Драгана Милосављевића и Ненада Митровића у погледу одлуке о казни, те је:

  • због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ, те због извршења кривичног дела кријумчарење из члана 230, став 1. КЗ и због извршења продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243, став 3. КЗ окр. Џељаља Кадријуа осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 600.000,оо динара, док је окр. Иса Мифтари осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 300.000,оо динара,
  • због извршења продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243, став 3. КЗ окр. Александар Милосављевић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, док је окр. Драган Милосављевић  осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци,
  • окр. Ненад Митровић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346, став 4. КЗ и због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци.

У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у погледу правне оцене дела која се односи на радње окр. Џељаља Кадријуа и Исе Мифтарија, основани су жалбени наводи бранилаца ових окривљених којима се указује да је првостепени суд повредио Кривични закон када је радње ових окривљених у делу који се односе на продужено кривично дело кријумчарење квалификовао тако будући да је радња овог кривичног дела (преношење) које је окривљенима стављено на терет подређена трајним глаголом, који сам по себи подрзумева више радњи, због чега Апелациони суд налази да се ради о једном кривичном делу те је у том делу пресуда преиначена.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији, Апелациони суд налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена.

Од олакшавајућих околности на страни окр. Џељаља Кадријуа суд је ценио његове породичне прилике, као и ранији живот, док је од отежавајућих околности ценио број предузетих радњи у оквиру учињеног продуженог кривичног дела које су предузимане у континуитету у дужем временском периоду, те количину резаног дувана и цигарета, начин припрема и реализацију извршеног кривичног дела које указује на изузетну систематизованост, упорност и одлучност.

На страни окр. Исе Мифтарија суд је од олакшавајућих околности ценио његове личне и породичне прилике, док је као отежавајућу околност ценио његову значајнију улогу и бројност радњи у оквиру продуженог кривичног дела, које су предузимане у континуитету у дужем временском периоду, те количину резаног дувана и цигарета, начин припрема и реализацију извршеног кривичног дела које указује на изузетну систематизованост, упорност и одлучност.

На страни окр. Александра Милосављевића суд је од олакшавајућих околности ценио породичне прилике, а од отежавајућих околности је ценио бројност предузетих радњи у оквиру учињеног продуженог кривичног дела,  те количину резаног дувана и цигарета, начин припрема и реализацију извршеног кривичног дела које указује на изузетну систематизованост, упорност и одлучност, као и његов ранији живот.

Од олакшавајућих околности на страни окр. Драгана Милосављевић суд је ценио породичне прилике и ранији живот, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је окривљени извршио кривично дело као просветни радник – наставник у основној школи који треба да буде пример деци коју учи како се треба понашати у друштву.

На страни окр. Ненада Митровића суд је од олакшавајућих околности ценио породичне прилике и његов ранији живот, док је од отежавајућих околности ценио његов допринос извршењу кривичног дела с обзиром на то да без његовог учешћа као полицијског службеника осмишљени план деловања би био изузетно отежан, околностима под којима је дело извршено – чињеницу да као припадник МУП даје податке из службе организатору организоване криминалне групе, помоћу којих информација је исти организовао рад организоване криминалне групе, пре, за време и после извршења кривичног дела.

Имајући у виду све напред наведено Апелациони суд налази да је првостепени суд када је у питању одлука о кривичној санкцији дао пренаглашен значај отежавајућим околностима, те да је дао мањи значај олакшавајућим околностима због чега је првостепена пресуда у том делу у односу на све окривљене преиначена налазећи да ће се казнама изреченим од стране Апелационог суда, а ценећи степен повреде заштићеног добра, те степен кривице окривљених постићи сврха кажњавања.


 

13. јун 2019. године
РАДАНКО ЛОЈАНИЦА

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 7/18  од 11. октобра 2018. године окр. Раданко Лојаница је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Раданку Лојаници је стављено на терет да је у периоду од почетка јуна до 24. августа 2015. године, у просторијама Основног јавног тужилаштва у Новом Пазару, као службено лице – заменик Основног јавног тужиоца, прекорачењем граница службеног овлашћења прибавио другом имовинску корист у износу од 50.000,оо динара, а себи какву корист, на тај начин што је у својству обрађивача предмета, кривичне пријаве против Н.З. због кривичног дела из члана 23, став 1. Закона о јавном реду и миру, позвао пријављеног Н.З. у службене просторије тужилаштва 8. јуна 2015. године, предочио му могућност одлагања кривичног гоњења и одбачаја кривичне пријаве, условљавајући пријављеног да у хуманитарне сврхе уплати 100.000,оо динара и то прво 50.000,оо динара у корист рачуна Културно уметничког друштва „Ш“, дајући му истовремено на листу својеручно исписан текст „50.000,оо динара, 15. јула 2015. године, КУД „Ш“, број рачуна, хуманитарна сврха“ и усмено наложио да 50.000,оо динара уплати на рачун Владе РС, сврха уплате отклањање последица ванредних околности поплаве, до 15. августа 2015. године, са чиме се пријављени сагласио, те је окривљени сачинио службену белешку у којој је навео само износ који је пријављени у обавези да плати на рачун Владе РС, а коју белешку је потписао и пријављени, који је поступајући по датим налозима уплатио 7. јула 2015. године износ од 50.000,оо динара у корист КУД „Ш“, чиме је КУД „Ш“ прибавило имовинску корист у том износу, оригинал уплатнице предао истог дана писарници Основног јавног тужилаштва тражећи да му на копији уплатнице буде утиснут заводни печат Тужилаштва, што је у писарници и учињено, а затим 23. јула 2015. године уплатио новчани износ од 50.000,оо динара на рачун Владе РС, о чему је доказ доставио Тужилаштву, након чега је окривљени донео решење о одбачају кривичне пријаве, а у међувремену је закључио уговор о зајму у својству зајмопримца са зајмодавцем КУД „Ш“ у износу од 100.000,оо динара, 3. јула 2015. године, када је новац и исплаћен, чиме је себи прибавио какву корист.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 24. маја 2019. године пресуду Кж1 По1 5/19 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда Тужилац за организовани криминал није успео да докаже радње окривљеног које су му стављене на терет, те да је остало  на нивоу оправдане сумње, па је правилно првостепени суд окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.


 

13. јун 2019. године
МИОДРАГ ЂОРЂЕВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 122/17 од 7. марта 2018. године због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ окр. Миодраг Ђорђевић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, док су окр. Александар Вучетић и Љиљана Млађан осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године, те је окривљенима изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од 5 година.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал, окр. Миодраг Ђорђевић и Александар Вучетић и њихови браниоци, као и бранилац окр. Љиљане Млађан.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржананог претреса, донело је 8. априла 2019. године пресуду Кж1 По1 21/18 којом је преиначило првостепену пресуду и окр. Миодрага Ђорђевића, Александра Вучетића и Љиљану Млађан ослободило од оптужбе да су, у саизвршилаштву, извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ. 

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Миодрагу Ђорђевићу, Александру Вучетићу и Љиљани Млађан је стављено на терет да су у периоду од 6. априла до 19. маја 2005. године, у просторијама Агенције за приватизацију РС у Београду, као саизвршиоци, у својству службених лица, искоришћавањем својих службених положаја, прибавили дугом физичком лицу имовинску корист која прелази износ од 1.500.000,оо динара, тако што је окр. Миодраг Ђорђевић у својству директора Агенције за приватизацију, у својству председника Комисија за предлагање мера по извршеној контроли уговора о продаји, заједно са окр. Александром Вучетићем и Љиљаном Млађан, као члановима Комисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, где Агенција за приватизацију проверава извршење обавеза уговора о продаји за приватизована предузећа, приликом разматрања предлога Сектора за контролу за предузимање мера по закљученом Уговору о купопродаји друштвеног капитала за предузеће „Технохемија“ а.д., одговорни за законито обављање послова, предузимали службене радње као чланови комисије и јединственим деловањем донели две одлуке супротно Закону о агенцији за приватизацију и прибавили имовинску корист Р.Г. у износу од 25.590.000,оо динара, на начин што су не вршећи контролу извршења обавеза из уговора о продаји, уместо да активирају банкарску гаранцију у циљу извршења уговорне обавезе купца, предвиђене уговором о продаји друштвеног капитала од 23. децембра 2003. године или да оставе накнадни рок за правилно испуњење уговорне обавезе, зато што купац Р.Г. није инвестирао у субјект приватизације у року од 12 месеци од дана закључења уговора, то јест до 23. децембра 2004. године у износу од 29.234.000,оо динара, а које мора бити извршено у основна средства, прихватили да је кућа са базеном, чијом куповином је 10. фебруара 2005. године „Технохемија“ а.д. стекла сусвојину на неподељеној ствари у висини од једне половине идеалног дела, заправо испуњене уговорне обавезе улагања у основна средства Р. Г. у субјект приватизације „Технохемија“ а.д, иако је плаћена новцем субјекта приватизације и то тако што су на седници комисије, одржаној 13. априла 2005. године, донели одлуку да се ослободи банкарска гаранција на износ од 25.590.000,оо динара, а на седници комисије, одржаној, 19. маја 2005. године, донели одлуку да се врати банкарска гараницја коју је купац доставио Агенцији за приватизацију на име обезбеђења инвестиционе обавезе улагања у основна средства субјекта приватизације, иако су им, као члановима комисије, били доступни подаци у форми извештаја о извршеној контроли у предузећу за промет и производњу хемијске и техничке робе „Технохемија“, у којем је јасно наведено да купац није извршио своју уговорну обавезу, па су тиме окривљени прибавили имовинску корист купцу субјекта приватизације Р. Г. у износу од 25.590.000,оо динара, да би након извршеног кривичног дела, на основу истих података, Агенција за приватизацију утврдила да у поступку куповине субјекта приватизације, Р. Г. као купац, није испунио инвестициону обавезу, због чега је Агенција 29. октобра 2008. године донела одлуку о раскиду уговора, а окр. Вучетић, заступајући интерес Агенције, у поступку који се водио пред Привредним судом у Београду 4. јуна 2010. године доставио поднесак у којем је навео да Р. Г. није извршио у складу са купопродајним уговором своју обавезу инвестирања, јер уплата новчаног износа на текући рачун субјекта приватизације сама по себи не представља извршење обавезе инвестирања.

По налажењу Апелационог суда на основу свих доказа изведених током првостепеног и другостепеног поступка које је, у склопу одбрана окривљених, који су негирали извршење кривичног дела, сагласно истичући да купца не познају и наводећи да се Комисија за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације приликом доношења одлука о прихватању инвестиционог улагања у субјект приватизације „Технохемија“ руководила извештајем стручних служби Агнеције за приватизацију и извештајем ревизора, који је у том периоду био најмеродавнији доказ Агенцији и наведеној Комисији о испуњености обавезе из уговора о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције, нашао да није доказано да су окривљени извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву јер није доказано постојање умишљаја окривљених којих би обухватио њихову свест о битним обележјима кривичног дела које им је оптужним актом стављено на терет.


 

 


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)