Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

31. јануар 2020. године
ДРАГАН ЂОКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 21/19 од 26. јула 2019. године окр. Драган Ђоковић је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ и продуженог кривичног дела превара из члана 208, став 4. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 5.000.000,оо динара. Оштећена привредна друштва „Алвађо“ доо и „Studio Externi“ доо су ради остваривања својих имовинско правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Драган Ђоковић је оглашен кривим што је током септембра месеца 2015. године, на територији града Београда, постао припадник организоване криминалне групе коју је организовао окр. Дејан Фемић, против кога је поступак правноснажно окончан, а чији припадник је постао и окр. Богдан Богдановић, против кога је поступак правноснажно окончан, показујући припадност изввршењем постављених задатака од стране организатора организоване криминалне групе, која је имала за циљ да врши кривично дело превара, тако што су у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница доводили и одржавали у заблуди власнике мењачница са територије града Београда, наводили их да им они у оквиру своје делатности врше замену динара за евре на штету своје имовине, где је план организоване криминалне групе подразумевао претходно постизање договора са власницима мењачница о размени одређених количина динара за евре, са предлогом да се трансакције из безбедносних разлога обаве у експозитурама пословних банака на територији града Београда, у којима је наводно требао бити исплаћен већи динарски износ на име оствареног кредита, са циљем да се придобије поверење власника и запослених у мењачницама а затим након успешно обављене прве регуларне трансакције постизање договора са истим власницима мењачница око нове размене динара за евре само сада у већем износу на исти начин и на истом месту, где би сада приликом размене динара за евре уместо оригиналних динарских новчаница у торбама се налазили свежњеви новчаница упаковани тако што су на врху и дну свежња биле постављене по једна оригинална новчаница,а између постављен папир у боји апоена који се налазио на врху и дну, чије ивице су одштампане тако да имитирају дизајн оригинала и били вакумирани у најлонске кесе, како се то ради у Народној банци Србије, као и претходног дана када је сав новац био оригиналан, па је у оквиру планиране активности организоване криминалне групе сада осуђени Дејан Фемић као организатор имао улогу да користећи своја знања из области мењачног пословања као некадашњи власник мењачнице осмисли начин извршења кривичног дела, одреди улоге осталих припадника групе, организује и координира деловање припадника, затим да финансира припрему извршења кривичног дела, обезбеди банкарске карике различитих банака којима је увезивао свежњеве те да приликом извршења „регуларне“ трансакције 17. септембра 2015. године, која је била саставни део припремних радњи, превози окр. Ђоковића као и новац којим су трансакције извршене, те да део новца добијен након трансакције, односно припремљен за другу трансакцију чува и обезбеђује недалеко од банака у којима су вршене трансакције, такође улога му је била да 18. септембра 2015. године, током извршења кривичног дела превара буде заједно са сада осуђеним Богдановићем у близини банке где би након извршеног дела прихватио новац од окр. Ђоковића исти одвезао и обезбедио на сигурну локацију до расподеле између припадника групе, улога сада осуђеног Богдана Богдановића као припадника групе је била да активно учествује у организацији, припреми и извршењу кривичног дела с обзиром на то да располажње знањем из области мењачког пословања, а улога окр. Ђоковића је била да као припадник организоване криминалне групе, а по договору са организатором сада осуђеним Дејаном Фемићем оствари контакт са оштећеним власницима мењачница, уговори са њима прве „регуларне трансакције“, а затим да поново активира оштећене власнике мењачница и са њима уговори и изврши трасакције у којима је оштећеним мењачима уместо правог новца као вакумиране кесе са свежњевима на чијем су се врху налазиле праве новчанице одређених апоена док су се у средини налазили обични одштампани папири у боји одговорајућих апоена, као и да у штампарији припреми папир који је стављен у свежњеве уместо оригиналних новчаница.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Бранилац окр. Драгана Ђоковића и пуномоћник оштећеног привредног друштва „Studio Externi“ доо.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је пресуду Кж1 По1 23/19 којом је одбило као неосновану жалбу браниоца окривљеног и потврдило првостепену пресуду, док је жалба пуномоћника оштећеног привредног друштва одбачена као недозвољена имајући у виду да првостепеном пресудом имовинско правни захтев оштећених није досуђен већ су исти упућени на парницу.

По налажењу Апелационог суда правилно је првостепени суд ценио да су осуђени Дејан Фемић и Богдан Богдановић са Тужиоцем за организовани криминал закључили споразум о признању кривичних дела, при чему је и из садржине пресретнутих телефонских разговора и из видео снимака сигурносних камера банака несумњиво утврђено да је у конкретном случају постојала организована криминална група, те које је било учешће окр. Ђоковића у извршењу плана групе и извршењу кривичног дела због кога је група организована те о начину и опсегу учешћа овог окривљеног у извршењу.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно на страни окривљеног од олакшавајућих околности ценио његове личне и породичне прилике, да је неосуђиван, док је као отежавајућа околност правилно цењена бројност предузетих радњи, односно чињеница да је највећи број радњи у извршењу криивчних дела превара предузео управо он, као и прибављање имовинске користи која у знатној мери правазилази имовинску корист која је прописана као квалификаторна околност, те је правилно окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 5.000.000,оо динара налазећи да ће се истом постићи сврха кажњавања.


 

31. јануар 2020. године
FEJZA GJEVDET

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 73/18 од 27. маја 2019. године окр. Fejza Gjevdet је због извршења продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 250, став 4 КЗ, осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 500.000,оо динара. Такође од окривљеног су трајно одузети предмети употребљени за извршење кривичног дела и то мобилни телефони са бројевима картица, као и имовинска корист стечена извршењем кривичног дела у износу од 54.600,оо евра.

Окривљени Fejza Gjevdet је оглашен кривим што је у временском периоду од октобра месеца 2017. године до почетка јануара 2018. године, на територији Републике Србије  и то Београда, Шапца и Лознице, организовао организовану криминалну групу која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи а ради стицања непосредне финансијске користи, на тај начин што је сачинио план деловања организоване криминалне групе да за финансијску корист која се кретала до 3.000,оо евра по кријумчареном лицу за транспорт до близине државне границе Републике Србије и Републике Босне и Херцеговине ради недозвољеног прелаза државне границе, омогућавање недозвољеног прелаза државне границе, прихвата на територији Босне и Херцеговине и даљи транспорт ка земљама западне Европе, након чега је тако стечену имовинску корист делио са припадницима организоване криминалне групе у зависности од њиховог задатка у оствареној појединачној радњи омогућавања недозвољеног прелаза државне границе Републике Србије и недозвољеног транзита кроз територију Босне и Херцеговине, док су у наведеном временском периоду припадници организоване кривималне групе постали осуђени Саша Егановић, Зоран Алимпић, Рамо Кукић, Милан Трифуновић и друга НН лица, који су прихватили његове налоге.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окривљени и његови браниоци.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 15. јануара 2020. године пресуду Кж1 По1 21/19 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је правилно на страни окривљеног од олакшавајућих околности ценио његове породичне прилике и здрвствене проблеме, док је од отежавајућих околности правилно имао у виду његов ранији живот те га је правилно осудио на казну затвора као главну и споредну новчану казну налазећи да ће се истом остварити како циљеви генералне тако и специјалне превенције.


 

24. јануар 2020. године
ГОРАН КРСТИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 24/17 од 14. јуна 2019. године окривљени Горан Крстић је због извршења кривичног дела трговина утицајем у саизвршилаштву из члана 366, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, те  му је изречена мера безбедности забране вршења свих позива у области правосуђа у трајању од 5 година.

Окривљени Горан Крстић је оглашен кривим што је у периоду од 10. јула до 9. децембра 2016. године, у Зајечару и Бору, као председник Привредног суда у Зајечару дана 18. августа 2016. године преко правноснажно осуђеног Бранислава Ранкића са којим је заједнички учествовао у извршењу кривичног дела захтевао од Д.М. награду од 10.000,оо евра и 9. децембра 2016. године примио награду од Д.М. у износу од 10.000,оо евра да коришћењем свог службеног положаја и стварног утицаја, посредује код И.С, у привредном друштву за клање и прераду меса Кланица  „Полет“ д.о.о. са седиштем у Бору – у стечају да се изврши службена радња, продаје имовине овог привредног друштва непосредном погодбом Д.М, па је тим поводом окривљени у више наврата до децембра 2016. године контактирао И.С. у вези са самим поступком продаје имовине овог привредног друштва и у вези са прикупљеним информацијама лично или преко правноснажно осуђеног Бранислава Ранкића обавештавао о предузетим радњама и давао упутства Д.М. о даљим радњама које треба да предузме да би постала власник имовине овог привредног друштва у вези са чим је окривљени приликом непосредног контакта 13. септембра 2016. године обећао Д.М. да ће посао у вези са куповином имовине овог привредног друштва од стране ове оштећене бити завршен до краја 2016. године, па је окривљени 3. новембра 2016. године контактирао са И.С. када је сазнао да се нико није јавио на последњи јавни позив за продају имовине, након чега је контактирао правноснажно осуђеног Бранислава Ранкића и преко истог поручио Д.М. да поднесе понуду по препоруци И.С, па је Д.М. 14. новембра 2016. године поднела понуду од 19.000.000,оо динара, а у вези са достављеном понудом И.С. је 16. новембра 2016. године упутио захтев Одбору поверилаца за разматрање понуде за куповину у вези са чим је Одбор поверилаца 24. новембра 2016. године дао сагласност за продају имовине стечајног дужника овог привредног друштва у свему према условима из понуде Д.М, па је 30. новембра 2016. године И.С. сачинио, потписао и упутио Д.М. обавештење и захтев за уплату новчаних средстава у вези са предметном понудом, након чега је 6. децембра 2016. године окривљени, након позива И.С. у коме му је саопштио да је Д.М. примила обавештење, контактирао правноснажно осуђеног Бранислава Ранкића и пренео му наведену информацију а 9. децембра 2016. године преко Ранкића са Д.М. договрио примопредају награде и истог дана од Д.М. примио готов новац у износу од 10.000,оо евра.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окривљени и његов бранилац и пуномоћник Д.М.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 27. децембра 2019. године пресуду Кж1 По1 26/19 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду, док је жалба пуномоћника Д.М. одбачена с обзиром на то првостепени суд није донео одлуку о имовинско-правном захтеву Д.М, те иста нема процено ни материјално својство оштећене.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио да није осуђиван,  породичне прилике и коректно држање пред судом, док је од отежавајућих околности ценио тежину последице кривичног дела која се огледа у нарушавању интегритета и угледа судијске функције и институције судске власти која је у хијејархији органа државне власти међу првима позвана да штити правни поредак и законитост остваривања индивидуалних права. С обзиром на ове околности правилно је првостепени суд окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци налазећи да ће се истом казном остварити сврха кажњавања.


 

23. јануар 2020. године
МИЛОШ ДЕЛИБАШИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал  К По1 112/18. године од 2. априла 2019. године због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ, те кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1.КЗ (од чега окр. сарадник Војновић, Кољеншић и Новаковић кривично дело тешко убиство у саизрвршилаштву, а окр. Делибашић у подстрекавању) окр. сарадник Милош Војновић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 17 година (у коју казну му је урачуната и раније изречена казна правноснажном пресудом), окр. Милош Делибашић и Ратко Кољеншић су осуђени на јединствене казне затвора у трајању од по 30 година, док је окр. Славиша Новаковић осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 35 година, те је због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 5. КЗ окр. Горан Малетић (рођен Бојанић) осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, а окр. Саша Цветановић је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1. тачка 5. КЗ осуђен на казну затвора  у трајању од 35 година.

Окривљени Милош Делибашић је оглашен кривим што је у периоду од краја априла до 16. јула 2013. године, на територији Републике Србије и Црне Горе, заједно са сада пок. Слободаном Шарановићем (према коме је поступак обустављен) организовао организовану криминалну групу чији су припадници постали окр. Кољеншић, окривљени сарадник Војновић, окр. Новаковић и Малетић, деловали споразумно у циљу вршења кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од 20 година или затвор од 30 до 40 година, ради превласти у криминалној средини и стицања финансијске и друге користи тако што су окр. Делибашић и сада пок. Слободан Шарановић за организовану криминалну групу створили план и предузимали радње на скривању припадника групе, прибављали лажне исправе, изнајмљивали станове ради скривања после извршених кривичних дела, обезбедили новац за припрему и вршење кривичних дела, оружје и муницију, организовали обуку у пуцању из ватреног оружја окр. Цветановића и припадника групе окривљеног сарадника Војновића на инпровизованом стрелишту и метама у облику пластичних лутака у месту Лијева Река у Црној Гори, ради вршења кривичног дела убиства и других кривичних дела против живота и тела, па су окривљени сарадник Војновић заједно са окр. Кољаншићем, Новаковићем и Малетићем поступали у складу са својим преузетим улогама у оквиру организоване криминалне групе, предузимали радње извршења ради остварења клана, неовлашћено држали оружје, набављали превозна средства намењена за вршење кривичних дела, запаљива средства за уништавање возила и оружја коришћених при извршењу, организовали смештај и изнамљивали станове у Београду, Будви и Бару за боравак и скривање припадника криминалне групе, помагали у бекству и илегалном преласку државне границе припадника криминалне групе коју су одређени за извршење кривичног дела убиства, обезбедили 150.000,оо евра за остварење плана и исплату накнаде припадницима организоване криминалне групе, пратили кретање и устаљене навике лица која су планирали да лише живота, па су заједно од краја априла месеца до 16.јула 2013. године, ради реализације плана организоване криминалне групе, на територији Републике Србије и Црне Горе планирали да лише живота Владимира Јовановића тзв. Јапанац из Београда, Луку Ђуровића из Бара, припаднике његовог обезбеђења и Филипа Кораћа из Београда за које су сматрали да су припадници супарничке организоване криминалне групе Луке Бојовића, коју су сматрали одговорном за убиство сада пок. Бранислава Шарановића, које је извршено 8. октобра 2009. године у Београду, тако што је окр. Малетић требао да набави ватрено оружје – више пиштоља од НН лица из Јагодине, па су окр. Новаковић и Малетић у оквиру плана припремали да заједно лише живота Владимира Јовановића званог Јапанац, планирали да окривљени сарадник Милош Војновић, окр. Новаковић и Малетић лише живота Филипа Кораћа ради остварења плана пратили његово кретање у Београду, устаљене навике и место на којима борави, планирали да лише живота окр. Цветановића ради прикривања учешћа криминалне групе у извршењу кривичног дела тешко убиство Николе Бојовића из Београда, те 2. јула 2013. године у Будви лишили живота оштећеног сада пок. Милоша Видаковића из Панчева.

Окривљени Ратко Кољеншић и Саша Цветановић су оглашени кривим што су у току априла и маја месеца 2013. године, у Београду и Будви, другог лишили живота, тако што је сада покојни Слободан Шарановић из безобзирне освете у намери да се освети за убиство свог брата сада пок. Бранислава Шарановића, кога су НН лица чији идентитет није откривен, дана 8. октобра 2009. године у Београду лишили живота, а на основу сопственог уверења да је директни налогодавац и организатор убиства Лука Бојовић, подстрекао окр. Кољеншића и Цветановића, тако што им је обећао новчану нанкнаду у износу од по 30.000 евра да заједно лише живота оштећеног сада пок. Николу Бојовића, рођеног брата Луке Бојовића, па су окр. Кољеншић и Цветановић прихватили понуду сада пок.Слободана Шарановића да заједно из користољубља због обећане накнаде лише живота сада пок. Николу Бојовића, па је окр. Кољеншић 11.априла 2013. године изнајмио стан у коме је заједно боравио са пок. Цветановићем чекајући погодну прилику да лише живота оштећеног, изнајмио аутомобил од агенције па су заједно више дана пре извршења кривичног дела пратили кретање и устаљене навике оштећеног у циљу налажења погодног места и времена да га лише живота, након чега су 29. априла 2013. године у раним јутарњим часовима заједно дошли у улицу Царице Милице, очигледно имајући претходна сазнања да ће оштећени у раним јутарњим часовима проћи наведеном улицом, па је окр. Кољеншић покретом десне руке показао окр. Цветановићу место на коме је најпогодније да се сакрију и сачека долазак оштећеног и лиши га живота и наставио да се креће улицом Царице Милице ка улици Бранковој, што је окр. Цветановић и учинио и најпре стао иза белог заустављеног комби возила гледано из правца из ког ће се касније појавити оштећени, а након што је напред наведено комби возило напустило лице места окр. Цветановић променио место и одмах потом стао недалеко од места на коме је претходно стајао, где је сачекао долазак оштећеног, кренуо му у сусрет и из аутоматског пиштоља испалио 15 пројектила у главу и тело оштећеног и нанео му више устрелних рана услед чега је наступила смрт оштећеног, након чега су се најпре сакрили у изнајмљеном стану, а потом неутврђеног дана напустили Републику Србију и вратили се у Црну Гору где су од сада покојног Слободана Шарановића примили обећани новац.

Окривљени Милош Делибашић, окривљени сарадник Милош Војновић и Славиша Новаковић су оглашени кривим што су 1. и 2. јула 2013. године у Будви – Црна Гора, по претходном договору у оквиру плана организоване криминалне групе, лишили живота ошћтеног сада покојног Милоша Видаковића, и притом довели у опасност живот више лица, тако што је окр. Делибашић подстрекао окр.сарадника Војновића и окр. Новаковића да лише живота оштећеног износећи им план да те вечери пронађу и лише живота оштећеног и пренео им да је разговарао са сада пок. Слободаном Шарановићем, да се исти сагласио са планом да оштећеног лише живота и да им је одобрио да користе оружје и мотоцикл будванског регистарског подручја, за које је сада пок. Слободан Шарановић пртходно дао новац за куповину у циљу извршења планираног убиства Луђе Ђуровића из Бара и припадника његовог обезбеђења предочио, да се након извршења сакрију у изнајмљеном стану у Будви који је раније изнајмио, предочио им лични опис оштећеног и наложио да га заједно пронађу у Старом Граду и лише живота, након чега су окр. сарадник Војновић и окр. Новаковић у више наврата обилазили терен у реону Старог Града, како би пронашли и лишили живота оштећеног, па је окр. Делибашић када окривљени сарадник Војновић није могао да уочи, пронађе и препозна оштећеног показао му да исти седи у плаво белој мајици на пруге за шанком отвореног бара испод зидина Старог Града, где је присутан већи број гостију и издао му налог да одмах оде и уради то па су окривљени сарадник Војновић и Новаковић поступајући по упуствима и налогу окр. Делибашића лишили живота сада пок. Милоша Видаковића и довели у опасност и живот више лица, на тај начин што су окривљени сарадник Милош Војновић и окр. Новаковић, а након што су из стана у Будви узели пиштољ, мотоциклом којим је управљао окр.Новаковић се довезли до куће изнад Старог Града где је окр. Новаковић зауставио мотоцикл и угасио мотор и по постигнутом договору чекао док је окривљени сарадник Милош Војновић наоружан пиштољем степеницама сишао према Старом Граду, дошао око 00,30 часова на простор отвореног шанка где се налазио оштећени и из пиштоља испалио више пројектила у правцу оштећеног, којом приликом су два испаљена пројектила погодила оштећеног, од којих повреда је наступила смрт оштећеног Видаковића, док је истом приликом од испаљених пројектила – рикошета више лица задобило лаке телесне повреде, након чега се окривљени сарадник трчећим кораком истим путем вратио на место где га је по догору чекао окр. Новаковић који је у тренутку када је окр. сарадник испалио хице из пиштоља спреман за бекство стартовао мотор, па када је око 00,36 часова окривљени сарадник дошао до мотоцикла и сео на место сувозача, то су мотоциклом побегли са лица места и сакрили се у изнајмљеном стану и ради прикривања трагова кривичног дела, најпре у току ноћи у стану покушавали да се реше пиштоља, а у јутарњим часовима се одвезли ван Будве и бацили на депонију одећу коју је носио окривљени сарадник, расклопљен пиштољ којим је извршено убиство бацили у море, након чега су се вратили и сакрили у стан, а сада пок. Слободан Шарановић је помогао окр. Делибашићу, окривљеном сараднику и окр. Новаковићу у извршењу кривичног дела, стварањем услова и средстава за извршење и унапред обећаним прикривањем окривљеног сарадника и окр. Новаковића, након извршења, тако што је одобрио да приликом извршења кривичног дела убиство користе пиштољ и мотоцикл и 2. јула 2013. године преда им новац у износу од 600,оо евра за бекство из Црне Горе у Србију, обезбедио путничко возило са возачем  и организовао да се након кривичног дела неопажено одвезу из Будве и избегну откривање и лишење  слободе од стране органа кривичног гоњења.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окр. Милош Делибашић и Ратко Кољеншић, те њихови браниоци, као и браниоци окривљеног сарадника и окр. Славише Новаковића, Саше Цветановића и Горана Малетића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду дана 28. новембра 2019. године донело је пресуду Кж1 По1 18/19 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.


 

23. јануар 2020. године
ДРАГАН РОСИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 бр. 121/13 од 19. октобра 2018. године због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Огњеновић у продуженом трајању) окр. Ненад Огњеновић је осуђен на казну затвора у трајању од 6 године, те му те му је изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности и то свих дужности везаних за располагање, коришћење, управљање, руковођење и чување јавне својине у државим органима,  установама Републике Србије и јавним предузећима и привредним друштвима у власништву Републике Србије у трајању од 5 година, окр. Драгољубу Вучићевић је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и окр. Милан Павловић је осуђен на казну кућног  затвора у трајању од 10 месеци, док је окр. Милан Владовић због извршења кривичног дела пореска утаја из члана 229, став 3. КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 1 године и на новчану казну у износу од 90.000,оо динара. Такође, окривљени су обавезани да оштећеној Републици Србији солидарно на име накнаде штете плате износ од 539.080.354,50 динара.

Окривљени Ненад Огњеновић је оглашен кривим што је у својству одговорног лица, директора привредног душтва „Галеника“ а.д. са седиштем у Београду:

  • у периоду од 17. децембра 2008. године до 31. децембра 2009. године, у Београду, заједно са Драгољубом Вучићевићем као генералним директором привредног друштва „Велефарм“ а.д. Холдинг компанија са седиштем у Београду, и сада пок. Радосавом Секулићем (против кога је кривични поступак обустављен) као лице које је фактички управљало пословима из делатности привредног друштва „Pharma trade“ SA са Маршалсих острва, са фиктивном пословном јединицом у Цириху у Швајцарској, искоришћавањем својих овлашћења, прибавили противправну имовинску корист привредном друштву „Pharma trade“ тако што су, остварујући заједничку одлуку да привредном друштву „Pharma trade“ бестеретно пренесу новчана средства на штету привредног друштва „Галеника“ у износу од 4.990.000,оо евра,  окр. Огњеновић заступајући „Галенику“ у својству купца, поступајући супротно интерним актима „Галенике“, а окр. Вучићевић заступајући „Велефарм“ у својству увозника и Б.Б. заступајући „Pharma trade“ у својству продавца, иако се ово привредно друштво није налазило на листи одобрених добављача „Галенике“, дана 17. децембра 2008. године закључили симуловани правни посао – уговор којим је уговорена купопродаја медицинских препарата по цени од 4.990.000,оо евра и уговорено авансно плаћање купопродајне цене без реалних средстава обезбеђења за обавезе продавца, те је 24. децембра 2008. године по налогу окр. Вучићевића из средстава кредита, одобрених „Велефарму“ од стране банке, по уговору закљученом 24. децембра 2008. године на банкарски рачун продавца – привредног друштва „Pharma trade“  са рачуна „Велефарма“ авансно исплаћен износ од 4.990.000,оо евра, потом је 16. марта 2009. године окр. Вучићевић пре доспећа обавезе продавца једнострано раскинуо уговор од 17. децембра 2008. године, а продавац „Pharma trade“ није испунио уговорну обавезу и купцу „Галеника“ испоручио уговорене фармацеутске препарате, с тим што је износ кредитних обавеза „Велефарма“ по уговору закљученом 24. цемебра 2008. године са банком ова банка 30. септембра 2009. године наплатила на терет девизних средстава „Галенике“, на основу анекса о орочавању слободних девизних средстава које је са овом банком 24. децембра 2008.године закључио окр. Огњеновић на терет „Галенике“ као јемца за обавезе компаније „Велефарм“ тако што је окр. Огњеновић овим анексом обавезао „Галенику“ да приступи дугу по кредиту „Велефарма“ тако што ће депоновани износ од 5.000.000,оо евра служити као обезбеђење уредно плаћених обавеза из уговора о кредиту закљученог између банке и „Велефарма“ у износу од 4.990.000,оо евра до потпуног измирења обавеза корисника кредита, а да притом није уговорио средство обезбеђења у корист „Галенике“ по уговору о приступу дуга;
  • у периоду од априла месеца 2009. године до краја децембра месеца 2010. године са сада пок. Миодрагом Јеремићем (против кога је кривични поступак обустављен), као предузетником занатске радње „Уметничка ливница браће Јеремић“ из Врчина до 31. јула 2009. године, а од 31. јула 2009. године као заступником „Уметничке ливнице Јеремић“, искоришћавањем овлашћења, по договору са Јеремићем који је претходно постигао, на штету оштећене „Галеника“, прибавио противправну имовинску корист овој занатској рањи на тај начин што је окр. Огњеновић, супротно Закону о јавним набавкама и Правилнику о додели јавне набавке мале вредности „Галеника“ иако је знао да за овакве врсте набавке нису била предвиђена средства у оштећеном привредном друштву планом набавке за 2009. и 2010. годину, непосредном погодбом договорио са Миодрагом Јеремићем набавку скулптура и постамената од ове уметничке ливнице по цени већој од тржишне, те је у периоду од 7. маја до 16. јуна 2009. године извршио набавку две скулптуре и гранитног постамента, а да би то прикрио наложио је да сектор набавке фиктивно спроведе поступак јавних набавки малих вредности, након чега је са Миодрагом Јеремићем закључио уговоре о набавци, па иако је окр. Огњеновић знао да су сви аутори скулптура дали изјаве да се одричу ауторских хонорара у корист „Галеника“ уз услов да се израда скулптура повери наведеној уметничкој ливници, по основу закључених уговора са том уметничком ливницом са рачуна оштећеног привредног друштва „Галеника“ наведеним уметничким ливницама исплаћен укупан износ од 167.115.140,оо динара (са ПДВ-ом), и тиме наведеним уметничким ливницама прибавили имовинску корист у висини разлике између набавне цене без ПДВ-а по којима су ове набавке извршне и реалне тржишне цене ових набавки без ПДВ у укупном износу од 98.693.937,50 динара и
  • у периоду од априла месеца до краја јула месеца 2009. године, искоришћавање овлашћења, уз посредовање са пок. Миодрага Јеремића, који га је довео у везу са окр. Драганом Павловићем, предузетником каменорезачке радње „Драган Павловић“ из Подунаваца и лицем које је фактички обављало све послове у субјекту привредног пословања самосталној каменорезачкој радњи „Петрашиновић Љубиша Бићо“ из Подунаваца, поступајући заједно и у договору прибавили противправну имовинску корист на штету оштећеном привредном друштву „Галеника“, и то самосталној каменорезачкој радњи „Љубиша Петрашиновић Бићо“ у износу од 1.731.216,оо динара и каменорезачкој радњи „Драган Павловић“ у износу од 4.148.501,оо динара, тако што је по налогу окр. Огњеновића у уговору наведено да је набавка извршена сходно Закону о јавним набавкама РС, иако је знао да није спроведен преговарачки поступак и без објављивања јавног позива.

Окривљени Милан Владовић је оглашен кривим што је у периоду од 23. марта 2010. до 14. фебруара 2011. године, у Сопоту, у намери да потпуно избегне плаћање пореза на капитални добитак у случају обавезне пријаве, није пријавио законито стечени приход односно предмете или друге чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквог пореза, а износ обавезе чије се плаћање избегава је било у износу од 12.066.646,77 динара.

Такође, првостепеном пресудом  окр. Ненад Огњеновић је ослобођен од оптужбе да као саизвршилац са окр. Гораном Орлићем, као и са окр. Жељком Јововићем и Љубицом Прицом извршио продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234, став 3. КЗ, а окр. Жељко Јововић као саизвршилац са окр. Љубицом Прицом и Миланом Владовићем продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ, док је окр. Жељко Бирманчевић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело фалсификовање исправе из члана 355, став 2. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал:

  • окривљенима је стављено на терет да су у периоду од друге половине фебруара месеца 2010. године до краја фебруара 2011. године, у Земуну и Сопоту, и то окр. Огњеновић као генерални директор привредног друштва „Галеника“, окр. Орлић, радећи у периоду од 11. јануара до 1. јула 2010. године као помоћник генералног директора у привредном друштву „Галеника“, окр. Јововић као одговорно лице под чијом контролом послују привредна друштва „Pharmanari“ д.о.о. са седиштем у Новом Саду, „Unihemkom pharma“ из Брчког у БиХ, „Unihemkom pharma“ из Подгорице у Црној Гори, окр. Прица као директор привредног друштва „Pharmanari“ и окр. Владовић као директор привредног друштва „Тргошпед-Транс“ д.о.о. са седиштем у Сопоту, искоришћавањем овлашћења својих радних места, прибавили противправну имовинску корист наведеним привредним друштвима која послују под контролом окр. Јововића, и то привредном друштву „Pharmanari“ у износу од 237.720.047,96 динара, „Unihemkom pharma“ из Подгорице 41.724,65 евра, „Unihemkom pharma“ из Брчког у износу од 80.405,65 евра а оштећеном привредном друштву „Галеника“ причинили штету од 162.383.941,80 динара, а прибавили имовинску корист и окр. Милану Владовићу и другима у износу од преко 1.500.000,оо динара и
окр. Жељку Бирманчевићу је стављено на терет да је 29. априла 2009. године у Београду, као стални судски вештак грађевинске струке, на захтев одговорних лица у привредном друштву „Тргошпед Транс“ оверио својим потисом и печатом сталног судског вештака и овима предао лажну јавну исправу у намери да се таква исправа употреби као права и то „налаз вештака – процена тржишне вредности непокретности привредног друштва „Тргошпед-Транс“ наводећи да је вредност предмета процене укупно 678.704.247,50 динара иако свестан да је вредност наведених објеката вишеструко мања јер је тада износила 88.128.009,04 динара

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, пуномоћник оштећеног привредног друштва „Галеника“, окр. Драгољуб Вучевић и његови браниоци, као и браниоци окр. Ненада Огњеновића и Драгана Павловића.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је пресуду Кж1 По1 19/19 којом је потврдило првостепену пресуду у ослобађајућем делу који је био ожалбен у односу на окр. Ненада Огњеновића, Горана Орлића, Жељка Јововића, Љубицу Прицу и Милана Владовића и у осуђујућем делу у односу у односу на окр. Милана Владовића, док је у преосталом осуђујућем делу првостепена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд налази да је правилан закључак првостепеног суда да није доказано да се у радњама окр. Ненада Огњеновића, Горана Орлића, Жељка Јововића, Љубицу Прицу и Милана Владовића (ближе описаним у оптужници Тужиоца за организовани криминал - у периоду од друге половине фебруара месеца 2010. године до краја фебруара 2011. године, у Земуну и Сопоту) стичу обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица због чега их је правилно ослободио од оптужбе и за исто дао јасне, аргументоване и исцрпне разлоге.

По налажењу Апелационог суда, када је у питању  укидајући део првостепене пресуде, за сада је нејасан закључак првостепеног суда о постојању фиктивне пословне једнице привредног друштва „Pharma trade“ у време извршења кривичног дела 2008. године, ово стога што извештај FEDPOL-A датира још из 2012. године па се из њега не може на поуздан начин закључити да ли у релевантном периоду на датој адреси у Цириху било представништво, огранак или пословна једница овог привредног друштва или не, имајући у виду и чињенице које је првостепени суд утврдио и то да је ова компанија уредно регистрована на Маршалским острвима и у Агенцији за привредне регистре у Београду, да има свој рачун у Цириху,  и да је неспорно да је окр. Вучићевић као генерални директор привредног друштва „Велефарм“ 24. децембра 2008. године са банком закључио уговор о кредиту у износу од 4.990.000,оо евра и из ових кредитних средстава истог дана извршио авансну исплату купопродајне цене по уговору на рачун „Pharma trade“.

У осуђујућем делу првостепене пресуде који се односи на набавку малих скулптура Апелациони суд налази да је иста захваћена битним одредбама кривичног поступка будући да су изрека првстепене пресуде и дати разлози нејасни и међусобно противуречни.

Такође, Апелациони суд налази да се основано жалбеним наводима браниоца окр. Драгана Павловића указује да је у делу који се односи на овог окривљеног првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка јер је изрека пресуде неразумљива и у њој није описана радња извршења која се овом окривљеном ставља на терет будући да је према датом чињеничном опису у изреци првостепене пресуде радња извршења дефинисана само у односу на окр. Огњеновића коју је предузео искоришћавањем овлашћења свог радног места генералног директора привредног друштва „Галеника“ док из изреке пресуде произлази да је спровођење поступка јавних набавка у „Галеници“ била дужност окр. Павловића.

У вези са досуђеном накнадом штете Републици Србији Апелациони суд налази да се у поновном поступку мора на поуздан начин утврдити својство оштећеног, односно овлашћеног лица за подношење имовинско-правног захтева.


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)