Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

16. мај 2024. године

ЗВЕЗДАН ТЕРЗИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом  Вишег суда у Београду К 3593/10 од 31. јула 2023. године окр. Звездан Терзић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба  положаја одговорног лица из члана 227, став 3 КЗ, док је окр. Дражен Подунавац  ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227, став 3 КЗ. Истовремено је према окр Звездану Терзићу одбијена оптужба да је извршио кривичног дело злоупотреба  положаја одговорног лица из члана 227, став 3 КЗ.

Оптужницом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду је стављено на терет да су у временском периоду од 15. децембра 2005. године до 1. фебруара 2006. године у Београду, окр Звездан Терзић, тадашњи председник ФСС са умишљајем подстрекавао, а окр. Дражен Подунавац са умишљајем помагао, да сада пок. Владимир Булатовић, као одговорно лице и то директор ФК „ОФК Београд“, искоришћавањем свог положаја одговорног лица прибави за Gаrdian Worldwide  LLC из Вашингтона противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара,  на тај начин што је пок. Владимир Булатовић као директор ФК „ОФК Београд“ на основу одлуке Управног одбора ФК „ОФК Београд“ дана 15. децембра 2005. године потписао уговор о купопродаји права на трансфер играча  ФК „ОФК Београд“ Бранислава Ивановића са предузећем Gаrdian Worldwide  LLC  на износ од 200.000 евра којим је у члану 2 регулисано да за наведену суму предметно предузеће купује 100% права на трансфер играча приликом преласка у други клуб са роком плаћања до 15. фебруара 2006. године, након чега је и поред већ потписаног уговора са предузећем Gаrdian Worldwide  LLC дана 01. фебруара 2006. године по претходном договору са окр. Терзићем закључио и потписао и уговор о трансферу истог фудбалског играча ФК „ОФК Београд“ Бранислава Ивановића са ФК „Локомотива“ из Москве на износ од 2.200.000 евра а све на име обештећења за ФК „ОФК Београд“ а који уговор није ни евидентиран кроз пословне књиге клуба ФК „ОФК Београд“, при чему је окр. Терзић пре потписивања уговора са ФК „Локомотива“ из Москве са професионалним играчем Браниславом Ивановићем разговарао и договарао његов трансфер у ФК „Локомотива“ иако је знао да је пок. Булатовић већ закључио уговор са предузећем Gаrdian Worldwide  LLC, након чега је пок. Булатовић после потписивања овог уговора са ФК „Локомотива“ из Москве дао диспозицију да износ од 2.200.000 евра уплати на рачун предузећа Gаrdian Worldwide  LLC из Вашингтона који се води код „Хипо-Алпе-Адриа-Банк“ из Аустрије а који укупан износ је уплаћен у два наврата од по 1.100,000 евра и то дана 06. фебруара 2006. године и дана 28. фебруара 2006. године, док је окр. Дражен Подунавац да би омогућио трансфер професионалног играча Бранислава Ивановића у ФК „Локомотива“ из Москве по претходном договору са окр. Терзићем и пок. Булатовићем коме је помогао тако што је учествовао у преговорима који су вођени са директором клуба „ФК „Локомотива“ из Москве, након чега је по потписивању уговора о трансферу овог играча у ФК „Локомотива“ и уплате суме за његов трансфер дана 29. јануара 2006. године, професионалног играча Ивановића одвео на лекарске прегледе и потписивање индивидуалног уговора овог играча за ФК „Локомотива“, знајући да је претходно потписан уговор са предузећем Gаrdian Worldwide  LLC, на који начин је пок. Булатовић прибавио противправну имовинску корист предузећу Gаrdian Worldwide  LLC у износу од 2.000.000 евра у динарској противвредности од 174.000.000,00 динара, а да је окр. Подунавац у периоду од 19. августа до 30. агуста 2006. године у Београду са умишљајем подстрекао пок. Булатовића да као одговорно лице и то директор ФК „ОФК Београд“ искоришћавањем свог положаја одговорног лица прибави за окр.Подунавца противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара на тај начин што је пок. Булатовић као директор ФК „ОФК Београд“ на наговор окр. Подунавца дана 19. августа 2006. године овом издао и потписао два овлашћења у име ФК „ОФК Београд“ да као председник тог клуба може да преговора, потпише и реализује трансфер професионалног играча Стевана Стошића у Malaga club de fudbol, sad, Шпанија и да може да преузме евентуално уговорени новчани износ на име трансфера, након чега је дана 21. августа 2016. године окр. Подунавац који није имао функцију потпредседника ФК „ОФК Београд“ закључио уговор у име и за рачун ФК „ОФК Београд“ о преносу федеративних права професионалног играча ФК „ОФК Београд“ Стевана Стошића у Malaga club de fudbol, sad, Шпанија да би дана 22. августа 2006. године закључио анекс уговора у коме је наведено да је висина трансфера за професионалног играча Стошића 100.000 евра и да ће бити уплаћена у виду два чека и то један на 20.000 евра (1.700.000,00 динара) и други на 80.000 евра (6.800.000,00 динара) које чекове је окр. Подунавац реализовао те је тако добијени износ новца уместо да уплати на рачун ФК „ОФК Београд“ задржао за себе, након чега је по сазнању од окр. Подунаца да је трансфер за играча Стошића реализован, пок. Булатовић дана 31. августа 2006. године као директор клуба ФК „ОФК Београд“ потписао записник о споразумном раскиду уговора са играчем Стошићем а који је до тог момента имао важећи уговор са овим клубом са роком истицања у летњем прелазном року 2009. године чиме је добио статус слободног играча, на који начин је пок. Булатовић  окр. Подунавцу прибавио противправну имовинску корист у износу од 100.000 евра у динарској противвредности од 8.500.000,00 динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 23. априла 2024. године донео је пресуду Кж1 58/24 којом је одбио као неосновану жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и потврдио првостепену пресуду.

Апелациони суд у Београду је анализирао пресуду само у делу којим су окривљени Терзић и Подунавац ослобођени од оптужбе с обзиром да у односу на други став пресуде којим је према окривљеном Звездану Терзићу одбијена оптужба жалба није ни изјављена.

По налажењу Апелационог суда правилно је првостепени суд након спроведеног доказног поступка и исцрпне анализе изведених доказа дао јасне и аргументоване разлоге због којим сматра да није доказано да су окривљени Звездан Терзић и Дражен Подунавац предузели радње кривичних дела која су им стављена на терет. Како се у жалби јавног тужиоца не указује ни на један доказ који није био цењен у току поступка или на неку чињеницу која би довела до другачијег закључка у овој кривично-правној ствари, Апелациони суд је жалбу јавног тужиоца одбио као неосновану а првостепену пресуду потврдио. 


 

13. мај 2024. године

АЛЕН ЦИГЛЕР

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом  Вишег суда у Београду К 126/22 од 2. децембра 2023. године окр. Ален Циглер је због извршења кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114, став 1, тачка 1. КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став. 1 КЗ, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година и на новчану казну од 30.000,00 динара. Такође је од окривљеног одузет један пиштољ без фабричког броја и 4 комада метака. Оштећени су ради остваривања имовинско-правног захтева упућени на парнични поступак.

Окривљени Ален Циглер је оглашен кривим што је 5. јануара 2019. године око 10,30 часова у Београду на троторару испред улаза у стамбену зграду заједно са окривљеним Чабом Дером, према коме је поступак правноснажно окончан, са умишљајем лишио живота на подмукао начин оштећеног Небојшу Марковића, на тај начин што су по претходном договору у јутарњим часовима дошли  у улицу, седамдесетак метара од зграде где живи оштећени, ушли у паркирано возило тако што је окр. Циглер сео на место возача, а окр. Чаба Дер на место сувозача и у возилу осматрали и чекали излазак оштећеног из куће, при чему је окр. Чаба Дер претходно довезао и паркирао возило на месту довољно удаљеном где неће бити уочени, а у намери да помоћу возила окривљени изврше кривично дело и да се са њиме удаље са лица места, ради бољег осматрања и бржег приласка жртви и када је окривљени Чаба Дер уочио да је оштећени сам изашао из своје куће, рекао окривљеном Циглеру да је оштећени изашао, окривљени Циглер је покренуо возило уз улицу према оштећеном, прошао поред оштећеног и зауставио возило уз улицу према оштећеном, прошао поред и застувио возило на коловозу пет до шест метара од места где се налазио оштећени са укљученим мотором а затим је са места сувозача из возила изашао окривљени Чаба Дер који је неовлашћено носио ватрено оружје и муницију, пиштољ са пригушивачем  који је извадио из ранца који је носио, пришао оштећеном и са растојања мањег од 80 цм у оштећеног испалио укупно шест пројектила, један за другим у кратком временском интервалу, при чему су четири пројектила погодила Небојшу Марковића и усмртила га, тако што је задобио повреде које у време наношења и скупа представљају тешку телесну повреду која и довела до смртног исхода која је смрт оштећеног констатована на лицу места, при чему је смрт оштећеног насилна јер је наступила услед искрвављења и у диреткној је узрочно-последничној вези са свим задобијеним повредама нанесеним пројектилима испаљеним из ручног ватреног оружја, којом приликом је оштећени прво задобио две повреде док се налазио у усправном-стојећем положају, а пошто је након задобијања ове две повреде клонуо задобио је устрелину у пределу врата и горњег дела леђа и на крају је, пошто је пао леђима на тло, задобио устелину трбуха и горњег грудног коша, а након испаљења пројектила окривљени Дер се ужурбано вратио у возило, сео на место сувозача, рекао окривљеном Циглеру: „Вози, упуцао сам га!“, након чега је окривљени Циглер нагло дао гас и обојица су се возилом удаљили са листа места и довезли до пракринг простора који се налази између зграда у Новом Београду где су пракирали и оставили возило, а након тога су се разишли тако што је окривљени Чаба Дер отишао у изнајмљени стан у Београду, док је окривљени Циглер отишао до аутобуске станице Бас где је купио карту у једном правцу са поласком из Београда у 19,45 часова, допутовао у Суботицу и отишао у стан Горана Прскала где је од стране полицијских службеника затечен у поседу аутобуске карте и којом приликом му је пронађен и један пиштољ без фабричког броја са припадајућим оквиром и 4 комада метака, а које ватрено оружје и муницију је неовлашћено држао умотане у чарапи у орману и предсобљу и који су од њега одузети када је лишен слободе.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 23. априла 2024. године донео је пресуду Кж1 573/23  којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда, на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног стичу сва битна обележја кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву као и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, на начин ближе описан у изреци. Првостепени суд је на јасан, поуздан и недвосмислен начин утврдио да је окривљени Ален Циглер остварујући заједну одлуку (коју је донео са осуђеним Чаба Дером), свесно и вољно, битно допринео извршењу кривичног дела тешко убиство за које се терети, те да субјективни елемент, тојест свест да су радње које је предузео и описао у совојој одбрани, биле са намером, односно у функцији лишења живота покојног оштећеног, невезано за наводе окривљеног да истог не познаје, јер је то у овом случају ирелевантно, будући да је током поступка утврђено да ни осуђени Чаба Дер није познавао оштећеног па га је ипак лишио живота. У конкретном случају првостепни суд је правилно утврдио на основу његовог целокупног држања и понашања, непосредно пре, у току самог критичног догађаја и након њега да су радње Алена Циглера радње саизвршилаштва.

По оцени Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног узео у обзир и ценио породичне прилике окривљеног, његово држање током поступка и исказано искрено кајање због учињеног дела и његову спремност да свој живот учини друштвено прихватљивим, док је отежавајућих околности ценио ранију осуђиваност, као однос који је окривљени испољио у свом животу према друштвеним и моралним нормама пре извршења предметних кривичних дела, посебно узевши у обзир да се ради о осудама за извршење тежих кривичних дела са елементима насиља, уз чињеницу да је предметна дела за које се терети извршио само неколико месеци након последње издржане казне затвора, затим исказану безосећајност и упорност приликом извршења дела над покојним оштећеним, који је био млад човек у пуној животној снази, чијој породици је тиме нанета огромна и трајна психичка бол, па је правилно окривљеном за наведена кривична дела претходно утврдио појединачне казне затвора (четрнаест година и две године), те га потом осудио на јединствену казну затвора од 15 година и на новчану казну као споредну. Казне затвора у наведеном трајању на које је окривљени осуђен, сразмерне су тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног, исте су нужне али и довољне за постизање сврхе кажњавања. 


 

10. мај 2024. године
ЗОРАН ПАВЛОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 593/2022 од 6. децембра 2023. године окр. Зоран Павловић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 20 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак. 
 
Окривљени Зоран Павловић је оглашен кривим што је 5. јуна 2022. године, у Барајеву, у дворишту породичне куће оштећене Снежане Симић, а услед алкохолне опијености, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, лишио живота своју бившу ванбрачну супругу, оштећену Снежану Симић, на свиреп начин, тако што је дошао до њене куће и ножем који је понео са собом задао јој укупно 26 рана (убодина и исекотина) у пределу врата, трупа и горњих удова, те је иста у време задобијања наведених повреда трпела бол највишег могућег интензитета у трајању од неколико минута све до губитка свести због истицања веће количине крви из пресечених крвних судова и органа, које повреде представљају јединствену тешку телесну повреду опасну по живот услед којих је код оштећене на лицу места наступила смрт, након чега је окривљени истим ножем и себи нанео повреде у пределу ручних зглобова, врата и грудног коша због којих је колима хитне помоћи превезен у Ургентни центар.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 27. марта 2024. године донео је пресуду Кж1 225/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. 


 

10. мај 2024. године
БОЖИДАР ЈОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 213/23 од 22. новембра 2023. године окр. Божидар Јовић је због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ у стицају са кривичним делом спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 3 КЗ и кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то пиштоља, муниције, личне карте и возачке дозволе издате на туђе име. 
 
Окривљени Божидар Јовић је оглашен кривим што је 6. јануара 2018. године, у Београду, спречио полицијске службенике ПС Раковица у вршењу послова хапшења учиниоца кривичног дела претњом да ће употребити пиштољ који је неовлашћено држао, на тај начин што је позвао полицију и рекао да је за њим расписана потрага, да дођу да га ухапсе и да је опасан, да би, када су дошли полицијски службеници, отворио врата држећи пиштољ у десној руци, који је на наредбу полицијског службеника одбио да одложи, уперивши пиштољ у истог и рекавши му:“Спусти ти пиштољ па уђи“, потом поново одбио да спусти пиштољ и затворио врата стана, па су се полицијски службеници повукли на међуспрат зграде како би позвали појачање, након чега је окривљени више пута отварао врата стана искорачавао корак или два и потом се поново враћао у стан, да би по доласку припадника САЈ био лишен слободе и одведен у ПС Раковица, а потом су у стану, приликом претреса, полицијски службеници пронашли муницију и лажне јавне исправе на којима је била слика окривљеног које је крајем 2017. године набавио ради употребе да би могао да их користи приликом легитимисања с обзиром на то да је знао да је за њим расписана потрага.  

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 9. априла 2024. године донео је пресуду Кж1 241/24 од 9. априла 2024. године којом је, усвајањем жалбе Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначио првостепену пресуду и окр.  Божидара Јовића због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ у стицају са кривичним делом спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 3 КЗ и кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355 став 2 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара. У преосталом непреиначеном делу првостепена пресуда је потврђена. 
 
Апелациони суд налази да се основано жалбом Јавног тужиоца указује на то да је првостепени суд преценио значај утврђених олакшавајућих околности на страни окривљеног а да самим тим утврђеним отежавајућим околностима није дао значај који објективно заслужују. Ово посебно имајући у виду да се увидом у извод из казнене евиденције за окривљеног утврђује да је раније више пута осуђиван, између осталог, и због кривичног дела у вези са оружјем и муницијом. Имајући  наведено у виду Апелациони суд је преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни налазећи да ће се одмереном јединственом казном затвора у трајању од 4 године и новчаном казном у износу од 100.000,оо динара у потпуности остварити сврха кажњавања. 

 

10. мај 2024. године
СРЂАН АЏЕМОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 53/22 од 18. децембра 2023. године окр. Срђан Аџемовић је због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 1 године, уз примену електронског надзора. 
 
Окривљени Срђан Аџемовић је оглашен кривим што је 11. августа 2014 године, у башти ресторана у Београду, неовлашћено носио ватрено оружје и муницију, а све на тај начин што су полицијски службеници током рутинске контроле објекта извршили преглед лица која су се налазила у том ресторану, којом приликом су код окривљеног за појасом панталона пронашли један пиштољ у којем се налазио припадајући оквир са 13 метака, за чије држање и ношење није имао одобрење надлежног органа. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 11. априла 2024. године донео је пресуду Кж1 260/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. 


 

10. мај 2024. године
ВУЈАДИН ОБРАДОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 656/18 од 14. јула 2023. године окр. Вујадин Обрадовић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 11 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу. 
 
Окривљени Вујадин Обрадовић је оглашен кривим што је 5. децембра 2015. године, у Београду, покушао да лиши живота оштећеног Бранислава Бакића, а лишио живота оштећену Сању Бакић, на тај начин што је после краће расправе са Браниславом Бакићем, кога је позвао телефоном како би га упозорио да је музика која се чула из његовог домаћинства прегласна, а која је притом пуштана поводом прославе крсне славе, па када је отишао до капије да о томе расправе имајући у виду да га због музике путем телефона није чуо, из пиштоља, за који поседује оружни лист, испалио пројектил у правцу Бранислава Бакића у тренутку када је исти бочном страном тела био окренут ка устима цеви ватреног оружја и том приликом му нанео прострелну повреду која је у моменту наношења представљала 
лаку телесну повреду, а када је са неким од гостију који су били на слави оштећена Сања Бакић дошла до капије и упитала окривљеног шта ће му пиштољ, окривљени је испалио један пројектил у њеном правцу наневши јој том приликом повреде услед којих је код оштећене наступила смрт, а затим је испалио још један пројектил у правцу Бранислава Бакића наневши му том приликом тешку телесну повреду опасну по живот, а код кога је непосредна опасност по живот уклоњена благовремено предузетим и адекватно спроведеним мерама хируршког лечења. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљени и његов бранилац.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 22. марта 2024. године пресуду Кж1 1205/23 којом је, усвајањем жалбе окривљеног и његовог браниоца, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Вујадина Обрадовића због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 11 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 12 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 
 
По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног имао у виду његову ранију неосуђиваност, да се окривљени налазио у стању емоционалне напетости, и да му је урачунљивост била смањена до степена битног, али не и битно, као и животну доб окривљеног, док је од отежавајућих околности ценио држање окривљеног након учињеног кривичног дела у смислу одсуства искреног кајања. Међутим, Апелациони суд налази да у конкретном случају све наведене околности на страни окривљеног, а које су од значаја за индивидуализацију казне, као и протек времена од извршења кривичног дела за које је оглашен кривим првостепеном пресудом,  преко 9 година, јесу околности које оправдавају изрицање блаже казне, те је Апелациони суд истог осудио на казну затвора у трајању од 12 година налазећи да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања. 

 

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje