Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

30. јун 2021. године
РАСИМ ХАБИБОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 86/19 од 26. октобра 2020. године због извршења, у саизвршилаштву, продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 4. КЗ окр. Расим Хабибовић и Сибела Броња Хабибовић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године, те су им трајно одузети мобилни телефони са преплатничким картицама, као и имовинска корист у износу од 2.080,оо УСД.

Окривљени Расим Хабибовић и Сибела Броња Хабибовић су оглашени кривим што су у временском периоду од маја па до друге половине августа 2008. године, на територији Републике Србије и то места Тутин, Нови Пазар и на подручју града Београда, те на територији Републике Црне Горе, постали припадници организоване криминалне групе организатора окр. Muse Ahmadzaya, која је ради стицања непосредне финансијске користи постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи и што су у договору са држављанином Републике Црне Горе, Суадом Џуџевићем, који је заједно са другим НН лицима и осуђеним Musom Ahmadzaya  организовао организовану криминалну групу на територији Републике Црне Горе, против кога се кривични поступак води у Републици Црној Гори, на тај начин што је осуђени Musа Ahmadzaya сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску корист не мању од 300,оо америчких долара по кријумчареном лицу, за омогућавање недозвољен прелазак државне границе Републике Србије и Црне Горе, пребацивање и прихват на територији Републике Србије, недозвољени транзит и смештај на подручју Тутина, а потом и за транзит илегалних миграната од Тутина преко Новог Пазара до Београда и привремени смештај на подручју града Београда у циљу њиховог даљег недозвољеног транзита ка земљама западне Европе, након чега је стечену противправну имовинску корист осуђени Musа Ahmadzaya као организатор делио са припадницима организоване криминалне групе окр. Расимом Хабибовићем и Сибела Броња Хабибовић, у зависности од њиховог задатка у оствареној појединачној радњи омогућавања недозвољеног прелаза државне границе РС и недозвољеног транзита кроз РС илегалним мигрантима.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, дана 31. маја 2021. године донело је пресуду Кж1 По1 5/21 којом је одбило као неосноване све жалбе и потврдило првостепену пресуду.



 

30. јун 2021. године
НИКОЛА ЈАКШИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 171/16 од 11. јуна 2020. године окр. Никола Јакшић и Томислав Павловић су ослобођени од оптужбе да су, у саизвршилаштву, извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ, док су окр. Ђура Обрадовић, Љубиша Јовановић и Зоран Јовановић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица подстрекавањем из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Љубиша и Зоран Јовановић у саизвршилаштву).

Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Николи Јакшићу и Томиславу Павловићу је стављено на терет да су у периоду од 24. децембра 2009. године до 26. марта 2010. године, у Београду, као службена лица - самостални саветници у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, у Управи за пољопривредно земљиште из Београда, по претходном договору, прекорачењем граница свог службеног положаја и овлашћења, окр. Ђура Обрадовић као већински власник привредног друштва „БД агро“ а.д. са седиштем у Добановцима, подстрекао одговорна лица у овом привредном друштву и то окр. Љубишу Јовановића, генералног директора, окр. Бобана Голубовића, тада директора Сектора правних, кадровских и општих послова, у односу на кога је поступак, због смрти, обустављен и окр. Зорана Јовановића, геометра у Одељењу правних и кадровских послова, који су по претходном договору, искоришћавањем свог положаја и овлашћења омогућили прибављање противправне имовинске користи за окр. Ђуру Обрадовића и привредно друштво  „БД агро“ а.д.  у износу од 622.852.000,оо динара.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, дана 26. маја 2021. године донело је пресуду Кж1 По1 20/20 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

У образложењу првостепене пресуде се, између осталог, наводи да је правилно закључио првостепени суд да наводи оптужбе да су окр. Никола Јакшић и Томислав Павловић поступали као службена лица у државном органу и по поретходном договору, прекорачењем граница свог службеног положаја и овлашћења, као самостални саветници предузимали одређене радње, нису доказани, с обзиром на то да су оспорени пре свега Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и уговорима о делу закљученим између овог Министарства и окр. Николе Јакшића дана 3. септембра и 31. децембра 2009. године, али и одредбама Закона о државним службеницима. У односу на окр. Ђуру Обрадовића правилно је првостепени суд закључио да Тужилаштво није определило радње које би представљале радње кривичног дела које му се ставља на терет с обзиром на то да давање упустава и налога у својству већинског власника привредног друштва свом генералном директору, директору Правне службе и геометру запосленом у привредном друштву, у циљу реализације пословних планова и интереса привредног друштва, не могу бити радње које саме по себи представљају радње кривичног дела које му се ставља на терет, па да, додатно имајући у виду да није доказано да су окр. Љубиша и Зоран Јовановић извршили кривична дела која су им стављена на терет, нема доказа да је окр. Обрадовић, извршио кривично дело које му је стављено на терет јер окривљени, с обзиром на акцесорну природу саучесништва, чије је подстрекавање посебан облик, не може кривично одговарати за раду подстрекавања на извршење кривичног дела за које нема доказа да је извршено.



 

25. јун 2021. године
МИЛОШ БИШКУПИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 34/18 од 11. марта 2020. године окр. Милош Бишкупић је због извршења кривичног дела удруживање ради извршења кривичних дела из члана 346, став 2. КЗ-а и продуженог кривичног дела проневера у обављању привредне делатности из члана 224, став 3. КЗ-а осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: мобилних телефона и припадајуће картице и обавезан је да на име постављеног имовинско-правног захтева оштећеном ЈП „Електропривреда Србије“ исплати износ од 1.099.400,оо динара, док је окр. Бојан Павловић због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346, став 4. КЗ-а и кривичног дела проневера у обављању привредне делатности из члана 224, став 1. КЗ-а осуђен на јединствену казну кућног затвора у трајању од 10 месеци без примене мере електронског надзора, па му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: мобилног телефона са припадајућом картицом и обавезан је да на име постављеног имовинско-правног захтева оштећеном ЈП „Електропривреда Србије“ исплати износ од 38.000,оо динара.

Окривљени Милош Бишкупић је оглашен кривим што је неутврђеног дана током августа месеца 2015. године, у Лазаревцу, заједно са осуђеним Миодрагом Ђорђевићем, према коме је кривични поступак правноснажно окончан, организовао организовану криминалну групу ради вршења кривичног дела проневера у обављању привредне делатности и стицања финансијске користи, која је деловала до 13. августа 2016. године, на тај начин што су створили план деловања да присвајају гориво које је поверено на раду, намењено снабдевању радних маштина погона „Помоћна механизација“ организациона целина „Површински копови Барошевац“ распоређених на пољима „Б“ и „Д“ ЈП „Електропривреда Србије“ тако што би припадници организоване криминалне групе, запослени у наведеном предузећу на радним местима возача цистерни за намиру горива и издаваоца горива и мазива, и то окр. Милош Бишкупић, осуђени Владо Ђурђевић, Саша Дринчић, Никола Пантелић, Милош Станојевић, Драган Ђуровић и окр. Бојан Павловић приликом снабдевања горива радних машина у исте истакали гориво у количини мањој од количине у службеним обрасцима РБ „Колубара“ и руковаоцима радних машина плаћали износ од 25,оо до 30,оо динара за литар мање уточеног у радне машине и у цистерни задржаног горива, након чега су, цистерну са горивом одвозили на стовариште где су гориво, за које је претходно у извештајима неистинито приказано да је источено у радне машине, из аутоцистерне истакали у бурад и пластичне бидоне, при чему су осуђени Мирко и Радивоје Томић, заједно са осуђеним Миодрагом Ђорђевићем до 26. децембра 2015. године када је исти лишен слободе, стајали на унапред договореним местима на прилазним путевима и капији стоваришта и телефоном их обавештавали о времену када неопажано могу да уђу у стовариште ради истакања проневереног горива, а потом да неопажено изађу, или су се са осуђеним Радивојем Томићем и Миодрагом Ђорђевићем састајали на унапред договореним местима у близини поља „Б“ и „Д“, а које гориво су потом истакали у пластичне бидоне који су се налазили у комбију којим су управљали осуђени Радивоје Томић или Миодраг Ђорђевић и за које гориво су им плаћали износе од 70,оо до 85,оо динара за литар, након чега су исто гориво одвозили у стовариште, а потом су га осуђени Мирко и Радивоје Томић, те Миодраг Ђорђевић продавали већем броју физичких лица за износ од око 105,оо динара за литар, све уз знање и помоћ припадника организоване криминалне групе и то осуђених Владимира Мирковића, Срђана Марковића и Ивана Петровића, који су их обавештавали којом рутом аутоцистерна може безбедно да напусти круг РБ „Колубара“ или о месту на коме може неометано да се изврши претакање проневереног горива на ободима поља „Б“ И „Д“, па су окр. Бојан Павловић, као и осуђени Мирко Томић, Радивоје Томић, Саша Дринчић, Драган Ђуровић, Владо Ђурђевић, Никола Пантелић, Владимир Мирковић, Срђан Марковић, Иван Петровић и Милош Станојевић постали припадници организоване криминалне групе и прихватили њене активности као своје и извршавали задатке који су се у конкретним ситуацијама пред њих постављали.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа 20. априла 2021. године донело је пресуду Кж1 По1 16/20 којом је, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначило првостепену пресуду у погледу правне преквалификације кривичног дела, тако што Апелациони суд радње окр. Милоша Бишкупића правно квалификује као продужено кривично дело проневера у обављању привредне делатности из члана 224, став 3. КЗ-а, у саизвршилаштву, а радње Бојана Павловића правно квалификује као кривично дело проневера у обављању привредне делатности из члана 224, став 1. КЗ-а, у саизвршилаштву, па окр. Милоша Бишкупића осуђује на јединствену казну затвора у трајању од 3 године, а окр. Бојана Павловића на јединствену казну кућног затвора у трајању од 10 месеци без примене мере електронског надзора. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.



 

25. јун 2021. године
МИЋО НИКОЛИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 165/16 од 16. јануара 2020. године:

  • окр. Мићо Николић је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ и извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела спречавање и ометање доказивања из члана 336 став 1. КЗ је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 14 година и 6 месеци и новчану казну у износу од 200.000,оо динара, те је од окривљеног одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела и то новац у износу од 1.700,оо евра, 27.700,оо динара и 142 америчких долара,
  • због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ:
  • окр. Милош Иваз је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 година и 6 месеци (у коју казну му је урачуната раније изречена правноснажна казна затвора у трајању од 8 месеци), те је од окривљеног одузета дигитална вагица,
  • окр. Рајко Савић је осуђен на казну затвора у трајању од 11 година и 6 месеци,
  • окр. Исмаил Краснићи је осуђен на казну затвора у трајању од 7 година,
  • окр. Миодраг Вранић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године (у коју казну му је урачуната правоснажна казна затвора у трајању од 8 месеци), те је од окривљеног одузета опојна дрога марихуана у количини од 782 грама и
  • окр. Агрон Хоџа је осуђен на казну затвора у трајању од 13 година и
  • окр. Милани Николић  је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела спречавање и ометање доказивања из члана 336, став 1. КЗ изречена условна осуда којом јој је је утврђена казна затвора у трајању од 1 године и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљена за време проверавања у трајању од 3 године од дана правноснажности пресуде не изврши неко ново кривично дело и осуђена је на новчану казну у износу од 150.000,оо динара,
  • због извршења кривичног дела спрачавање и ометање доказивања помагањем из члана 336, став 1. КЗ окр. Драгослав Дробњаковић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци и новчану казну у износу од 200.000,оо динара, док је окр. Милош Бајић осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 200.000,оо динара

Окривљени Мићо Николић је оглашен кривим што је у периоду од августа 2011. године до 5. марта 2012. године организовао организовану криминалну групу, чији су припадници били окр. Иваз, Савић, Краснићи и Хоџа, као и Драган Црвеница, који је правноснажном пресудом поводом истог догађаја оглашен кривим, која организована криминална група је у поменутом временском периоду деловала споразумно у међународним размерама, на територији Републике Албаније, Републике Србије, Републике Босне и Херцеговине и Републике Хрватске, у циљу вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а све ради стицања незаконите финансијске користи и то тако што је окр. Николић осмислио план да, уз помоћ осталих наведених окривљених, у Републици Албанији и на територији АП Косово и Метохија, од НН лица неовлашћено набавља веће количине опојне дроге марихуане и ту опојну дрогу транспортује до Новог Сада, где би је сместио у станове и локале, закупљене у ту сврху или у пословне просторије привредног друштва „С“, у власништву окр. Савића, а затим је неовлашћено продавао другим дилерима наркотика у Новом Саду, Београду, Републици Босни и Херцеговини и Републици Хрватској, па су остали окривљени прихватили овакав план организатора окр. Николића и предузимали одређене конкретне активности у сврху реализације наведеног плана.

Такође, првостепеном пресудом:

Окривљени Миодраг Вранић је оглашен кривим што је у периоду од средине новембра 2011. године до 5. марта 2012. године, у објекту у Краљеву, ради продаје, неволашћено држао супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то марихуану и то у укупној количини од 90 кг.

Окривљени Мићо Николић и Милана Николић у периоду од јуна до 24. септембра 2015. године, у Новом Саду и Пожаревцу – Забели осуђеном сараднику Драгану Црвеници – учеснику у кривичном поступку пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду који се води против окр. Мића Николића и више других лица због кривичног дела удруживање ради кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога обећали поклон у новцу у намери да осуђени сарадник Црвеница давањем лажног исказа утиче на исход овог кривичног поступка, у чему су им помогли окр. Драгослав Дробњаковић и Милош Бајић стварањем услова за извршење овог кривичног дела.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окр. Мићо Николић, Рајко Савић и Милана Николић и њихови браниоци, као и браниоци осталих окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 28. маја 2021. године пресуду Кж1 По1 19/20 којом је:

  • потврдило првостепену пресуду у односу на окр. Исмаила Краснићија, Драгослава Дробњаковића и Милоша Бајића,
  • док је првостепена пресуда преиначена, само у погледу одлуке о кривичним санкцијама, у односу на следеће окривљене и то .

окр. Мића Николића који је због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ и извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела спречавање и ометање доказивања из члана 336 став 1. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 13 година и 6 месеци и новчану казну у износу од 200.000,оо динара,

окр. Рајка Савића који је извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 година и 6 месеци,

окр. Миодрага Вранића који је због извршења због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци (у коју казну му је урачуната правоснажна казна затвора у трајању од 8 месеци),

окр. Агрона Хоџу који је због извршења због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 12 година и

окр. Милану Николић којој је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела спречавање и ометање доказивања из члана 336, став 1. КЗ изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљена за време проверавања у трајању од 2 године од дана правноснажности пресуде не изврши неко ново кривично дело и осуђена је на новчану казну у износу од 150.000,оо динара,

- те је преиначена првостепена пресуда у односу на окр. Милоша Иваза у делу одлуке у урачунавању притвора у изречену казну.

У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.


 

11. јун 2021. године
ДЕЈАН ПЕТРОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К По1 102/18 од 3. јула 2020. године окр. Дејан Петровић је ослобођен од оптужбе да је као припадник организоване криминалне групе извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 4. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Дејану Петровићу је стављено на терет да је у периоду од 18. јуна 2016. године до краја децембра месеца 2017. године ради стицања финансијске користи за себе и остале припаднике организоване криминалне групе, постао и деловао као припадник организоване криминалне групе, тако што је на основу плана који је створио осуђени Јаков Контић да са осталим припадницима организоване криминалне групе и то осуђеним Милованом Николићем, Соњом Лазић, Зораном Концуљићем, те припадницима групе осуђенима у Републици Италији Љубишом Биланом, Стојаном Павловићем, Ненадом Курилом, Зораном Ристићем, као и више лица против којих се води кривични поступак због неовлашћене организоване трговине опојним дрогама пред надлежним правосудним органима у Републици Италији коју су на подручју Италије организовали мрежу посредника за продају опојне дроге на територији земаља Западне Европе (Краљевина Холандија, Република Италија и Република Аустрија) купује, држи, преноси и продаје опојну дрогу кокаин, чија је производња, промет и употреба забрањена.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, дана 28. маја 2021. године донело је пресуду Кж1 По1 25/20 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда правилно је првостепени суд закључио да се у списима не налази довољно доказа који би указивали да би окр. Дејан Петровић извршио кривично дело које му је оптужницом стављено на терет, те је првостепени суд руководећи се правном максимом in dubio pro reo окривљеног ослободио од оптужбе за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.


 

 

Fortior est qui se, quam qui fortissima vincit moenia – Јачи је онај ко себе победи, него онај ко бедеме савлада (Овидије)