Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

27. септембар 2017. године
МИЛО ЂУРАШКОВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К. По1 70/2011 од 25. марта 2016. године:

  • окр. Мило Ђурашковић је због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ, те кривичног дела пореска утаја из члана 229, став 3. КЗ, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 година и новчану казну у износу од 6.000.000,00 динара те је обавезан да на име прибављене имовинске користи, а по основу неизмирене пореске обавезе на капитални добитак физичког лица, уплати у буџет Републике СРбије 152.713.363,00 динара,
  • због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, у саизвршилаштву, из члана 234, став 3. КЗ, окр. Дејан Јевтић је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године, окр. Ристо Ристић је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, окр. Боро Јелић, Бранислав Јовановић и Љиљана Костић су осуђени на казне затвора у трајању од по 3 године, окр. Срђан Филиповић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године,
  • окр. Марко Мишковић  је због извршења кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 3. КЗ, осуђен на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 8.000.000,00 динара,
  • због извршења кривичног дела пореска утаја у помагању из члана 229 став 3. КЗ окр. Живојин Петровић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци и новчану казну у износу од 500.000,00 динара, док је окр. Јадранка Бардић осуђена на казну кућног затвора уз електронски надзор у  трајању од 1 године и новчани износ од 250.000,00 динара. 

Првостепеном пресудом даље обавезани су окривљени Мило Ђурашковић, Дејан Јевтић, Ристо Ристић, Боро Јелић, Бранислав Јовановић, Љиљана Костић и Срђан Филиповић да солидарно, на име накнаде причињене штете плате фабрици мазива „ФАМ“ из Крушевца износ од 3.142.513.124,70 динара. За износ имовинског захтева који су оштећени истакли, преко досуђеног износа, фабрика мазива „ФАМ“ из Крушевца је упућена на парницу. Првостепеном пресудом је обавезано и привредно друштво „Mera Invest“ да на име прибављене имовинске користи, а по основу неизмирене пореске обавезе по одбитку на капитални добитак, уплати у буџет Републике Србије износ од 320.272.803,34 динара.

Такође, првостепеном пресудом окривљени Мило Ђурашковић, Марко Мишковић, Ристо Ристић, Милутин Гашевић, Зоран Михаиловић, Дејан Јевтић, Здравко Рашо и Предраг Филиповић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окривљени Мило Ђурашковић и Марко Мишковић као саизвршиоци, а окривљени Ристо Ристић, Милутин Гашевић, Зоран Михаиловић, Дејан Јевтић, Здравко Рашо и Предраг Рашо помагањем). Оштећени „ФАМ“ из Крушевца, ПЗП „Ниш“ а.д. у стечају, ПЗП „Београд“ у реструктурирању, ПЗП „Партизански пут“, ПЗП „Врање“, ПЗП „Крагујевац“, ПЗП „Војводинапут-Бачка пут“ су упућени на парницу ради остваривања њиховог имовинско правног захтева.

Окивљени Мило Ђурашковић, Ристо Ристић, Дејан Јевтић, Боро Јелић, Бранислав Јовановић, Љиљана Костић и Срђан Филиповић су оглашени кривим што су у периоду од 06. априла 2007. године до 31.децембра 2010. године као одговорна лица у предузећима „ФАМ“, „Шер корпорација“, „Мибенс корпорација“, „Нибенс груп“, ПЗП „Београд“, ПЗП „Ниш“, ПЗП „Врање“ и „Војводина пут-Бачка пут“ искоришћавањем својих положаја и овлашћења у наведеним привредним друштвима усмеравали њихову делатност вршећи послове управања и надзора над њима и њиховом имовином, а по основу функције, власништва и уложених финансијских средстава у њих, прибавили себи и другом противправну имовинску корист чија вредност прелази износ од 200.000.000,00 динара.

Окривљени Марко Мишковић, Живојин Петровић и Јадранка Бардић су оглашени кривим што су у периоду од 22. септембра до 07. октобра 2008. године, у Београду, и то окривљени Марко Мишковић, власник правног лица „Parmidoli Investment Corp“ из Панаме, која је власник правног лица „Mera Investment  Fund B.V.“ са Холандских Антила, а преко њега и привредног друштва „Mera Invest“, у намери да потпуно избегне плаћања пореза у случају обавезне пријаве прикрио чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза и тиме избегао плаћање пореза по одбитку на капитални добитак „Mera Investment  Fund B.V.“ у износу који прелази 7.500.000,00 динара, а у чему су окривљеном Марку Мишковићу помогли Живојин Петровић у својству директора „Mera Invest“ и лице задужено за законитост рада овог привредног друштва и Јадранка Бардић у својству директора привредног душтва „Camastra“ које је било задужено за вођење пословних књига и обрачунавање пореских обавеза „Mera Invest“.

Такође, окривљени Мило Ђурашковић је оглашен кривим што је у периоду од 26. септембара до 15. октобра 2008. године у Београду, као физичко лице, у намери да потпуно избегне плаћање пореза у случају обавезне пријаве прикрио чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза и тиме избегао плаћање пореза на доходак грађана у износу који прелази 7.500.000,00 динара.

Оптужницом тужиоца за организовани криминал окривљенима Милу Ђурашковићу и Марку Мишковићу је стављено на терет да су у периоду од 2005. до 2010. године, у Београду и Нишу, као одговорна лица у правним лицима „Sheer кorporacija“, „Нибенс корпорација“, предузећу за путеве „Ниш“, „Hemsladen Trading Limited“, „Mera Investment  Fund B.V.“ и у другим са њима повезаним правним лицима, искоришћавањем својих положаја и овлашћења проистеклих из функције власништва и уложених финансијских средстава у наведена правна лица, по претходном договору, планирали, координирали и усмеравали њихову делатност вршећи послове управљања и надзора над њима и њиховом имовином и тиме себи и другом прибавили противправну имовинску корист у укупној вредности преко 200.000.000,00 динара, тако што су Мило Ђурашковић у својству власника, контролног члана и директора „Sheer кorporacija“, „Нибенс корпорација“, а Марко Мишковић у својству власника и контролног члана „Parmidoli Investment Corp“ , „Mera Investment  Fund B.V.“,  „Mera Invest“ и „Mercuren Group“ и истовремену делујући заједно као контролни акционари у ПЗП „Ниш“ и ПЗП „Београд“, а преко њих и у осталим путарским системима „Нибенс групе“, са правима, обавезама и ограничењима која као контролни акционари имају према одредбама Закона о привредним друштвима, стварајући привид да се ради о законитим правним пословима између повезаних правних лица незаконито увећавали вредност капитала и извлачили финансијска средства и имовину из путарских предузећа, ради прибављања противправне имовинске користи себи, као и привредним друштвима у њиховом власништву која делују под њиховом контролом уз истовремено причињену штету предузећима за путеве која су била у поступку приватизације, банкама и другим повериоцима, а у чему су им помогли и то: Милутин Гашевић и Зоран Михаиловић у својству одговорних лица – директора ПЗП „Ниш“, Дејан Јевтић у својству одговорног лица прокуристе „Нибенс корпорације“, Ристо Ристић у својству одговорног лица – директора „Sheer кorporacija“, Рашо Здравко као овлашћени ревизор и Предраг Филиповић у својству директора брокерско дилерског друштва „Делта брокер“.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, Боро Јелић, Бранислав Јовановић, Љиљана Костић, Срђан Филиповић, Марко Мишковић, Живојин Петровић, окривљена Јадранка Бардић и њихови браниоци, као и браниоци окривљеног Мила Ђурашковића, Дејана Јевтића и Риста Ристића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, 8. септембра 2017. године,  једногласно донео пресуду Кж1 По1 5/17 којом је потврдио првостепену пресуду у ослобађајућем делу, док је првостепена пресуда укинута и предмет враћен на поновно суђење у осуђујућем делу.

По налажењу Апелационог суда, у ослобађајућем делу, правилно је првостепени суд након свестране оцене свих изведених доказа утврдио да нема доказа да су окривљени Мило Ђурашковић и Марко Мишковић, као саизвршиоци,извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, па је следом тога и правилан закључак да нема доказа да су окривљени Ристо Ристић, Милутин Гашевић, Дејан Јевтић, Здравко Рашо и Предраг Филиповић извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица помагањем, те их је правилно ослободио од оптужбе.

У осуђујућем делу, по налажењу Апелационог суда, првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка  из разлога што  је изрека првостепене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, при чему не садржи ни разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су дати су нејасни и у знатној мери противречни. Из напред наведених разлога, не може се прихватити да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, те се самим тим ни правилност примене кривичног закона не може испитати, због чега је првостепену пресуду у овом делу било нужно укинути. 

 

27. септембар 2017. године

МИРОСЛАВ МИШКОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, К. По1 152/2015 од 20. јуна 2016. године окр. Мирослав Мишковић је због извршења кривичног дела пореска утаја, у помагању, из члана 229, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 5 година и на новчану казну у износу од 8.000.000,00 динара, те је ослобођен од оптужбе да је, као саизвршилац, извршио кривично дело  злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3 КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско правних захтева упућени на парницу.

Окривљени Мирослав Мишковић је оглашен кривим што је у периоду од 22. септембра до 07. октобра 2008. године, у Београду, као лице са највећим утицајем на управљање, пословање и доношење пословних одлука у привредним друштвима у власништву Марка Мишковића, својим саветима да „Mera Investment  Fund B.V.“ раније купљене акције ПЗП „Ниш“, унесе као неновчани улог оснивача у привредно друштво „Mera Invest“, а затим да их „Mera Invest“ прода привредном друштву „Нибенс корпорација“ помогао Марку Мишковићу, власнику правног лица „Parmidoli investment corp.“ из Панаме, који је власник правног лица „Mera Investment  Fund B.V.“ са Холандских Антила, а преко њега и привредног друштва „Mera Invest“ да у намери да потпуно избегне плаћање пореза у случају обавезне пријаве прикрије чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза и тиме избегне плаћање пореза по одбитку на капитални добитак „Mera Investment  Fund B.V.“ у износи који прелази 7.500.000,00 динара.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Мирославу Мишковићу је стављено на терет и да је у периоду од 2005. до 2010. године, у Београду и Нишу, заједно са Милом Ђурашковићем и Марком Мишковићем (у односу на које је кривични поступак окончан неправноснажном кривичном пресудом) као одговорна лица у правним лицима „Sheer кorporacija“, „Нибенс корпорација“, предузећу за путеве „Ниш“, „Hemsladen Trading Limited“, „Mera Investment  Fund B.V.“ и у другим са њима повезаним правним лицима, искоришћавањем својих положаја и овлашћења проистеклих из функције власништва и уложених финансијских средстава наведених правних лица, по претходном договору, планирали, координирали и усмеравали њихову делатност вршећи послове управљања и надзора над њима и њиховом имовином и тиме себи и другом прибавили противправну имовинску корист у укупној вредности преко 200.000.000,00 динара, тако што су Мирослав Мишковић у својству власништва, контролног члана и директора „Hemsladen Trading Limited“,“Hitomi Financial Limited“ и „Delta M“, Мило Ђурашковић у својству власника, контролног члана и директора „Sheer кorporacija“, „Нибенс корпорација“, а Марко Мишковић у својству власника и контролног члана „Parmidoli Investment Corp“ , „Mera Investment  Fund B.V.“,  „Mera Invest“ и „Mercuren Group“ и истовремену делујући заједно као контролни акционари у ПЗП „Ниш“ и ПЗП „Београд“, а преко њих и у осталим путарским системима „Нибенс групе“, са правима, обавезама и ограничењима која као контролни акционари имају према одредбама Закона о привредним друштвима, стварајући привид да се ради о законитим правним пословима између повезаних правних лица незаконито увећавали вредност капитала и извлачили финансијска средства и имовину из путарских предузећа, ради прибављања противправне имовинске користи себи, као и привредним друштвима у њиховом власништву која делују под њиховом контролом уз истовремено причињену штету предузећима за путеве која су била у поступку приватизације, банкама и другим повериоцима, а у чему су им помогли и то: Милутин Гашевић и Зоран Михаиловић у својству одговорних лица – директора ПЗП „Ниш“, Дејан Јевтић у својству одговорног лица прокуристе „Нибенс корпорације“, Ристо Ристић у својству одговорног лица – директора „Sheer кorporacija“, Рашо Здравко као овлашћени ревизор и Предраг Филиповић у својству директора брокерско дилерског друштва „Делта брокер“ (у односу на која лица је кривични поступак окончан неправноснажном првостепеном пресудом). 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, оркивљени и његови браниоци.  

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, 6. септембра 2017. године, једногласно донео пресуду Кж1 По1 2/17 којом је потврдио првостепену пресуду у делу у којем је окривљени Мирослав Мишковић ослобођен од оптужбе да је, као саизвршилац, извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 234, став 3. КЗ, док је првостепена пресуда укинута и предмет враћен на поновно суђење у делу у којем је Мирослав Мишковић осуђен због извршења кривичног дела пореска утаја у помагању из члана 229, став 3. КЗ. 

По налажењу Апелационог суда, у ослобађајућем делу, правилно првостепени суд закључује да у конкретном случају нема доказа да је окривљени извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица и за такав свој закључак првостепени суд је дао јасне и несумњиве разлоге, које у потпуности прихвата и Апелациони суд, а које су последице свестраних анализа свих изведених доказа, како посебно тако и у њиховој међусобној повезаности.

У осуђујућем делу, по налажењу Апелационог суда, првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка будући да су у образложењу пресуде изостали разлози о одлучним чињеницама, а они разлози који су дати су у знатној мери нејасни и противуречни.

У конкретном случају, окривљени је оглашен кривим да је извршио кривична дела утаја пореза у помагању, а наведено је да се радња извршења састоји у томе да је својим саветима помогао окр. Марку Мишковићу, власнику правног лица, да у намери да потпуно избегне плаћање пореза у случају обавезне пријаве прикрије чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза и тиме избегне плаћање обавеза по добитку „Mera Investment Fund B.V.“. Међутим, првостепени суд није дао јасне и несумњиве разлоге који су то савети од стране окривљеног Мирослава Мишковића дати Марку Мишковићу а који су му помогли да изврши кривично дело ако се има у виду одбрана окривљеног, као и саоптужених према којима је поступак раздвојен, да је привредно друштвао „Mera Investment“ основано и регистровано у Републици Србији по свим прописима важећим у Републици Србији, да је куповина акција од стране „Mera Investment Fund B.V.“из Холандксих Антила, а затим унос акција као повећање капитала „Mera Investment“ било регистровано код свих државних органа и уписано као промена у Агенцији за привредне регистре у Републици Србији.

Такође, Апелациони суд налази да је првостепени суд, у осуђујућем делу, повредио закон, будући да је своју осуђујући одлуку засновао на аутентичном тумачењу Закона о порезу на добит предузећа и Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као и на обавештењу Министарства финансија  и привреде РС. Наиме, из списа предмета произлази да се првостепени суд у форми дописа обратио Народној скупштине РС и Министарству финансија и привреде РС, у којем директно тражи одговоре на спорна правна питања која су се појавила у овом кривичном поступку, будући што је, како то наводи првостепени суд у образложењу првостепене пресуде, а након бројних изведених доказа предложених од стране како одбране тако и ТужилаштвА за организовани криминал, те након саслушаних бројних сведока, стручних саветника, вештака, те правних мишења бројних стручних саветника из области пореске политике, закључио да суд нема одговора како се наводи, на два спорна правна питања: да ли у конкретном случају остварен капитални добитак и да ли је постојала обавеза обрачуна пријављивања и плаћања пореза по одбитку за капитални добитак и за кога. По ставу Апелационог суда овакво поступање првостепеног суда је, најпре, противно Законику о кривичном поступку којим је прописано да ако примена кривичног закона зависи од правног питања за чије решавање је надлежан суд у другој врсти поступка или неки други државни орган, суд који суд у кривичном предмету може сам решити и то питање, према одредбама које важе за доказивање у кривичном поступку, те решење овог правног питања има дејство само у кривичном поступку у коме је то питање расправљано.  Наиме, ако се у кривичном поступку који је у току појави спорно правно питање од којег зависи примена кривичног законика суд који суди у кривичном поступку може сам решити то питање. Поред тога, попуњавање правних празнина се врши од стране редовних судова у поступцима у којој се појављују. Суд је дужан да на тај начин надомести недостатке правне норме. Дакле, оваквим поступањем суда је дошло до повреде члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, којим чланом је  зајемчено право на правично суђење, а коју Конвенцију је и наша земља потписала и које одредбе примењује као саставни део позитивног права, као и повреде члана 4. Устава Републике Србије којом је установљено начело поделе власти и гарантована независност судске власти у односу на законодавну и извршну. Стога се, у конкретном случају, не ради само о формално правном недостатку (ко је овлашћен да тражи тумачење) већ о суштинској повреди закона будући да суд тражи да му орган друге гране власти протумачи одредбу закона, од чега, на послетку зависи одлука у судском поступку који је у току. 


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)