Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

7. децембар 2017. године
ЈОВАН ДРЧА И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 71/17 од 7. јуна 2017. године окр. Јован Дрча и Драган Карапешев су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело неовлашћења производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 6. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Јовану Дрчи и Драгану Карапешеву је стављено на терет да су у периоду од јануара до 12. маја 2011. године помагали да сада осуђени Милан Зарубица, Јовица Каназир, Слободан Гмизић и Марко Жупањац, у лабораторији у Угриновцима, новлашћено праве супстанце кој су намењене за производњу психоактивних контролисаних супстанци – амфетаминско уље помоћу лабораторијске опреме врше пречишћавање хемијског отпада – комплекних смеша органских једињења, а које су између осталог садржале једне од компоненти и амфитамин чија производња, промет, употреба и достава је забрањена тако што је окр. Јован Дрча вршио допремање репариране лабораторијске опреме из објекта у Старој Пазови у лабораторију у Угриновцима, оба у власништву сада осуђеног Милана Зарубице, вршио допремање мравље киселине и других сировина у лабораторију у Угриновцима, организовао обезбеђење објекта у Угриновцима, вршио новчане исплате лицима која су чувала наведени објекат, вршио физичко обезбеђење и превоз сада осуђеног Милана Зарубице, ступао у телефонске контакте са потенцијалним купцима сировина, иако је у наведеном периоду био запослен као полицијски службеник МУП РС, а окр. Драган Карапешев преузимао од сада осуђених Јовица Каназира и  Слободана Гмизића направљене супстанце које су намењене за производњу психоактивних контролисаних супстанци амфитаминско уље као и сировине које су биле у власништву привредног друштва „В“, власништво осуђеног Милана Зарубице, и нудио их на продају потенцијалним купцима. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, је након одржане седнице већа, донело 9.новембра 2017. године пресуду Кж1 ПО1 25/17, којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда правилно првостепени суд налази да доказима изведеним у поступку нису потврђени наводи оптужбе да су окривљени извршили кривично дело које им се на терет ставља. За супротан закључак првостепени суд није имао поуздане и ваљане доказе, те је стога окривљене ослободио од оптужбе за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. 


 

7. децембар 2017. године
ЈОВИЦА НИКОЛИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 141/16 године од 30. марта 2017. године окр. Јовица Николић је због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, те је обавезан да на име имовинскоправног захтева оштећеној Републичкој дирекцији за робне резерве Републике Србије исплати износ у висини од 364.561.179,51 динара.

Окривљени Јовица Николић је оглашен кривим што је у периоду од јула месеца 2013. године па до маја месеца 2014. године, у Уљми, у својству одговорног лица – директора привредног друштва „Г“, са делатношћу јавног складишта за пољопривредне производе, а након закључења уговора о складиштењу и чувању пољопривредних производа са Републичком дирекцијом за робне резерве РС, прекорачењем граница свог овлашћења прибавио себи и правном лицу „ГГ“, у коме је такође имао својство одговорног лица – директора, противправну имовинску корист у укупном износу од 364.561.179,51 динар, на тај начин што је противно одредбама уговора о складиштењу и чувању меркатилног кукуруза и пшенице и Закона о робним резервама, без писменог налога Републичке дирекције за робне резерве РС, преко свог привредног друштва „ГГ“, а чија је делатност трговине пољопривредним производима, продао трећим лицима меркатилни кукуруз и пшеницу поверену наведеним уговорима на складиштење, чување и обнављање привредном друштву „Г“ а да би прикрио овакво своје поступање и показао да пољопривредне производе има на стању у силосима, запосленом у привредном друштву „Г“ налагао сачињавање робних картица, као да се роба налази у ћелијама силоса на начин како је то уговорено, а након чега је потребну документацију у вези са тим достављао Републичкој директицији за робне резерве РС, на који начин је привредном друштву „Г“ прибавио противправну имовинску корист у износу од 364.561.179,51 динара и у истом износу нанео штету Републичкој дирекцији за робне резерве РС.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и бранилац окривљеног.  

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 23.октобра 2017. године пресуду којом је преиначио првостепену пресуду, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, и окр. Јовицу Николића због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је правилно утврдио све околности које утичу на врсту и висину кривичне санкције али тако утврђеним околностима није дао одговарајући значај. Из напред наведених разлога, Апелациони суд је, узимајући као правилно утврђено да на страни окривљеног нема отежавајућих околности, а дајући утврђеним олакшавајућим околностима, посебно држање окривљеног после извршеног кривичног дела које се огледа у давању заложне изјаве на  целокупној имовини „Г“ и повезаних лица у корист компензационог фонда Републике Србије, на основу које је фонд засновао хипотеке на непокртностима у власништву предузећа „Г“ и његових повезаних фирми, ради обезбеђења регресних потраживања фонда према јавном складишту „Г“, значај нарочито олакшавајућих околности првостепену преиначио у делу одлуке о кривичној санкцији и окривљеног осудио на казну затвора у трањању од 1 године и 6 месеци која је, по оцени Апелационог суда, сразмерна висини извршеног кривичног дела и степену кривице, и истовремено нужна и довољна да се оствари сврха кажњавања. 


 

5. децембар 2017. године
ГОРАН БУСТРУЦ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 84/14 од 26. априла 2017. године окр. Горан Буструц је због извршења једног продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, у саизвшилаштву, из члана 350, став 4. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, те му је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом у износу од 1.600,оо евра, као и предмети који су били употребљени за извршење кривичног дела.

Окривљени Горан Буструц је оглашен кривим што је, заједно са сада правноснажно осуђенима у поступку споразума о признању кривичног дела Стојаном Перићем, Душаном Петровићем, Денисом Дрчом, Миодрагом којићем, Шпендом Молнар Мачковићем, Оснамом Гундогдуом, Бориславом Видаковићем и Назмијем Јакупијем, од 28. децембра 2013. године до 6. фебруара 2014. године, на територији Србије и то Суботице и Новог Сада, Турске, Мађарске и Аустрије, припадао организованој криминалној групи коју је организовао Шпенд Молнар Мачковић, која је постојала одређено време и деловала споразумно у циљу вршења више кривичних дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, на тај начин што је Шпенд Молнар Мачковић сачинио план деловања организоване криминалне групе, да за финансијску, која се кретала у новчаним износима по једном мигранту од 1.500,оо до 1.700,оо евра, за њихов недозвољен прелаз преко државне границе Србије према Мађарској, након чега су ову финансијску корист, организатор и припадници организоване криминалне групе, делили у зависности од њихове појединачне улоге у оствареној појединачној радњи омогућавања недозвољеног транзита кроз Србију, недозвољеног боравка у Србији и недозвољеног прелаза преко државне границе Србије према Мађарској, па је тако сада осуђени Шпенд Молнар Мачковић, као организатор организоване криминалне групе, узимао од 300,оо до 500,оо евра у зависности од дестинације миграната, али не мање од укупно 10.000,оо евра, док би остали припадници организоване криминалне групе узимали до 250,оо евра по једном мигранту или од 300,оо до 800,оо евра по једној тури недозвољеног прелаза миграната преко границе, а у чему су биле урачунате зараде и трошкови организатора и припадника организоване криминалне групе, на који начин је према плану организатора организоване криминалне групе, мигрантима био омогућен недозвољени транзит кроз Србију, недозвољени боравак у Србији и недозвољени прелаз миграната преко државне границе Србије и Мађарске, а припадник ове организоване криминалне групе је постао и окр. Горан Буструц који је своје задатке извршавао на основу налога издатих у непосредном контакту или телефонским путем од стране организатора организоване криминалне групе, те је имао задатак да у уговорено време када је предвиђено недозвољено пребацивање миграната преко границе Србије у Мађарску, пређе границу између Србије и Мађарске, сачека да возачи миграната преузму мигранте на подручју Мађарске те потом изврши „чишћење“ пута све до територије града Беча у Аустрији, старајући се да возачи миграната избегну полицијске патроле и заседе дуж пута на коме је вршен недозвољен транзит миграната од Мађарске до Аустрије, а за свој задатак остваривао је договорени новчани износ са организатором организоване криминалне групе од 400,оо евра по једној тури. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 3. новембра 2017. године решење Кж1 По1 20/17 којим је, због битне повреде одредаба кривичног поступка, укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење. 


 

1. децембар 2017. године
ДРАГОЉУБ ПЕУРАЧА

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 58/16 од 31. јануара 2017. године окр. Драгољуб Пеурача је због извршења продуженог кривичног дела тргговина утицајем из члана 366, став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности забране вршења позива као именовано или постављено лице у државним органима у трајању од 3 године. Такође, окривљени је обавезан да плати новчани износ од 50.000,оо евра.

Окривљени Драгољуб Пеурача је оглашен кривим што је у периоду од 11. до 19. марта 2014. године, у Београду, као службено лице, у својству директора Инспектората за рад у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике:   

  • дана 11. марта 2014. године, телефоном позвао А.А, као одговорно лице у предузећу „М“, а поводом смрти раднице предузећа „М“ и предочио му неправилности у раду предузећа „М“, а после се састао са њиме у просторијама Инспектората, на коме је упозорио А.А. да је већ послао инспекторе у контролу, и знајући да није састављен извештај о контроли, представио резултате контроле као веома лоше, рекао да су у великом проблему због смрти раднице, и договорио да се чују и виде сутрадан, па се А.А. 13. марта 2014. године, поново састао са окривљеним у хотелу у Београду, на коме је окривљени говорио који су сви могући прекршаји за предузеће „М“ као компанију па самим тим и за њега као одговорно лице и упитао А.А. „какве новчане стимулансе нудите“ као решење проблема, а затим затражио 30.000,оо евра на име поклона указујући му да би и половина затраженог износа могла да реши проблем под условом да тражени износ новца буде предат најкасније до 19. марта 2014. године, да би се још једном састали 18. марта 2014. године, на иницијативу окривљеног где је уверавао А.А. да ће коришћењем свог стварног утицаја посредовати и наложити поступајућим инспекторима да се не изврши службена радња доношења решења, којом би А.А. и предузеће „М“ трпело негативне последице, након чега је прихвативши захтев окривљеног А.А. 19. марта 2014. године, по налогу окривљеног, новац у износу од 15.000,оо евра на име захтеваног поклона, предао адвокату Б.Б;
  • почетком марта 2014. године, позвао В.В, инспектора рада при Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, и наложио јој да изврши одређене провере у предузећу „С“, а онда ступио у контакт са В.В, коме је ситуацију у контролисаном предузећу „С“ представио као врло проблематичну, захтевајући за себе у више наврата, посредно преко В.В, од директора и одговорног лица предузећа „С“, Г.Г. поклон – новац у износу од 50.000,оо евра, како би се „заборавиле неправилности“ у раду предузећа „С“ и како се не би ишло у даље акције из надлежности Инспектората према том предузећу и Г.Г, како би биле избегнуте негативне последице за одговорно лице и предузеће, односно да коришћењем свог стварног утицаја посредује да се не изврши службена радња и тиме избегне подношење прекршајне пријаве против Г.Г, као и преиспитивање радно – правног статуса запослених у предузећу „С“, чиме би били створени проблеми у пословању предузећа, након чега је са В.В. договорио да му он лично преда захтевани поклон 19. марта 2014. године, наложивши инспекторки да привремено обустави поступак надзора у предузећу „С“ до 19. марта 2014. године, да би 19. марта 2014. године у хотелу, преко посредника В.В. примио 50.000,оо евра од Г.Г. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал, окривљени и његови браниоци. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 9. новембра 2017. године пресуду Кж1 По1 21/17 којом је одбило, као неосноване, све жалбе и потврдило првостепену пресуду.  


 

1. децембар 2017. године
БЛАГОЈЕ ЈАКШИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 23/14 од 17. марта 2015. године окр. Љубомир Бишевац и Милорад Лакетић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Бишевац у подстрекавању), окр. Благоје Јакшић, Благоје Чуровић и Драган Гавриловић су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ (од чега окр. Чуровић и Гавриловић у помагању) и окр. Мирослав Божовић је ослобођен од оптужбе да је ивршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333, став 2. КЗ.

Окривљеном Мирославу Божовићу је оптужницом Тужиоца за организовани криминал стављено на терет да је неутврђеног дана 8 – 10. септембра 2011. године, у Зубином Потоку, помогао окр. Благоју Јакшићу да не буде откривен, тако што је као секретар Основног суда у Косовској Митровици из архиве тог суда, из уписника за оверавање из 1998. године, истргао неколико страница уписника за оверавање, на којима су се налазиле овере за предметни уговор о купопродаји закључен измешу Милорада Лакетића и Љубомира Бишевца, како би прикрио такву оверу коју је окр. Јакшић претходно омогућио извршењем кривичног дела злоупотребе службеног положаја. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Тужилац за организовани криминал. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржаног претреса, донело је 23. јануара 2017. године пресуду Кж1 По1 23/16 којом је преиначило првостепену пресуду и због извршења кривичног дела  злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. у вези са ставом 1. КЗ (од чега окр. Бишевац у подстрекавању) окр. Љубомира Бишевца осудио на казну затвора у трајању од 3 године, а окр. Милорада Лакетића осудио на казну затвора у трајању од 2 године, те је због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. у вези са ставом 1. КЗ (од чега окр. Чуровић и Гавриловић у помагању) окр. Благоја Јакшића осудио на казну затвора у трајању од 3 године, окр. Благоја Чуровића осудило на казну затвора у трајању од 1 године и окр. Драгана Гавриловића осудио на казну затвора у трајању од 2 године, те је према окр. Благоју Јакшићу изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа (тужилачко и судијско) у трајању од 2 године. Такође, од окр. Љубомира Бишевца је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом у износу од 20.040.000,оо динара, те је исти обавезан да назначени износ исплати буџету Републике Србије (Напомена: против ове пресуде дозвољена ја жалба суду у трећем степену).

Окривљени Љубомир Бишевац је оглашен кривим што је 30. децембра 1997. године, у Косовској Митровици, подстрекао одговорно лице, директора оштећеног предузећа „Л“ из Косовске Митровице, окр. Милорада Лакетића, да искоришћавањем свог положаја и прекорачењем граница свог овлашћења, окривљеном Бишевцу прибави противправну имовинску корист, у износу преко 1.500.000,оо динара.

Окривљени Благоје Јакшић је оглашен кривим што је неутврђеног дана у лето 2000. или 2001. године, у канцеларији Општинског суда у Косовској Митровици, као службено лице – председник Општинског суда у Косовској Митровици, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем граница свог службеног овлашћења, у намери да свом пријатељу, окр. Љубомиру Бишевцу, омогући прибављање имовинске користи у износу преко 1.500.000,оо динара, у чему су му помогли окр. Благоје Чуровић и Драган Гавриловић, тако што је окр. Јакшић у својству службеног лица, председника Општинског суда у Косовској Митровици, омогућио оверу фиктивног уговора о купопродаји  од 30. децембра 1997. године, који је наводно сачињен између предузећа „Л“ из Косовске Митровице, као продавца, чији је директор био окр. Милорад Лакетић, и СУР „Б“ из Косовске Митровице, власништво окр. Љубомира Бишевца, као купца, а тиме и преношење права својине на објекту у Косовској Митровици, површине 324 м2, окр. Љубомир Бишевцу, иако је знао да окр. Бишевац за предметни локал неће платити никакву цену, а која наведеним уговором није ни одређена, па је након захтева окр. Бишевца да се изврши овера овако сачињеног уговора, у канцеларију позвао окр. Благоја Чуровића, судског извршитеља Општинског суда у Косовској Митровици, који је по његовом усменом овлашћењу у временском периоду од марта 1998. године па до августа 1999. године обављао и послове референта овере Општинског суда у Косовској Митровици, а који у то време није био радно ангажован, па када је по позиву окр. Чуровић дошао, у присуству окр. Драгана Гавриловића, такође референта овере истога суда, који је по налогу окр. Јакшића са полице дохватио и отворио уписник за оверавање за 1998. годину тог суда на страни на којој је једна рубрика преходно била избељена коректором уписао податке за наведени уговор о купопродаји, а које податке му је претходно на цедуљици – папирићу лично предао окр. Јакшић, а све из разлога што је по његовом овлашћењу окр. Чуровић замењивао референта овере окр. Гавриловића, те да би рукопис у избељеној рубрици био идентичан са рукописом у претходним и наредним бројевима овере, иако у тренутку спровођења наведених радњи окр. Чуровићу и Гавриловићу није био презентован наведени уговор, нити су били присутни потписници уговора, након чега је по наређењу окр. Јакшића, окр. Гавриловић на примерку сачињеног и потписаног уговора од 30. децембра 1997. године, писаћом машином исписао клаузулу овере и потписао референта „Б. Чуровић“, клаузулу оверио округлим печатом тог суда, а потом окр. Бишевац овако сачињени и оверени фиктивни уговор искористио и противрпавно уговором  о купопродаји од 24. децембра 2002. године предметни локал продао за купопродајну цену од 20.040.000,оо динара, те на тај начин прибавио имовинску корист у наведеном износу.

Поступајући по налогу већа Апелационог суда, Посебно одељење, које је поступало у трећем степену другостепено веће је нашло:

При неспорно утврђеној чињеници да је окр. Љубомир Бишевац предметни пословни простор продао преко предузећа “Т”, по основу уговора од 23. децембра 2002 године, а који је оверен у Општинском суду у Косовској Митровици 24. децембра 2002. године, и то за купопродајну цену у износу од 20.040.000,оо динара, која му је исплаћена дана 25. децембра 2002. године, то је по ставу Апелационог суда тржишна вредност предметног пословног простора у лето 2000. или 2001. године, само могла бити иста или приближна вредности за коју је након релативно кратког временског периода (децембар 2002. године) исти и продат за износ од 20.040.000,оо динара, а у сваком случају већа од 1.500.000,оо динара, па стога овај суд није прихватио налаз и мишљења судских вештака грађевинске и економске струке.

Дакле, по оцени већа Апелационог суда које је поступало у другом степену, умишљај окр. Бишевца Лакетића, 30. децембра 1997. године био је да се окр. Бишевцу прибави власништво над локалом, а који локал је потом продат и за њега добијен новчани износ од 20.040.000,оо динара, што представља вредност прибављене противправне имовинске користи. Истовремено, и умишљај окр. Јакшића, Чуровића и Гавриловића такође је био усмерен на прибављање имовинске користи окр. Бишевцу, а која се огледала у прибављању власништва на локалу. Наиме, својим радњама окр. Чуровић и Гавриловић, а по налогу окр. Јакшића, 2000. или 2001. године, оверили су предметни фиктивни уговор који је оваквим противправним поступањем “постао" пуноважан за правни промет, дакле тек извршеном овером купац из уговора, окр. Бишевац, је постао власник предметне непокретности – пословног простора, на који начин је окр. Бишевцу омогућено да преговара са ..., а који преговори су текли од почетка 2002. године, да би по основу уговора од 23. децембра 2002 године, овереног дана 24. децембра 2002. године, предметни пословни простор продат за купопродајну цену у износу од 20.040.000,оо динара, која је окр. Бишевцу исплаћена 25. децембра 2002. године. Дакле. Веће Апелационог суда које је поступало у другом степену је ценило умишљај извршиоца кривичног дела у време предузимања радње извршења, а умишљај саучесника у време предузимања радње саучесништва, ценећи умишљај окр. Јакшића, Чуровића и Гавриловића управо у лето 2000. или 2001. године. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени Благоје Јакшић, Љубомир Бишевац и  њихови браниоци, као и браниоци окр. Милорада Лакетића, Драгана Гавриловића и Благоја Чуровића. 

ТРЕЋЕСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 28. септембра 2017. године донео је пресуду Кж3 По1 2/17 којом је потврдио првостепену пресуду у односу на окр. Љубомира Бишевца и Милорада Лакетића, док је првостепена пресуда преиначена, у делу који се односи на окр. Благоја Јакшића, те је исти због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је у односу на окр. Благоја Јакшића потврђена. Такође, трећестепеном пресудом је преиначена другостепена пресуда у делу који се односи на окр. Благоја Чуровића и Драгана Гавриловића, те су исти ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359, став 3. КЗ.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији која се односи на окр. Благоја Јакшића, другостепени суд правилно утврђеним олакшавајућим околностима на страни овог окривљеног није дао адекватан значај, па је зато одлучујући у трећем степену, а имајући у виду све олакшавајуће околности на страни овог окривљеног, а које је другостепени суд правилно утврдио, а при том ценећи степен кривице, тежину извршеног кривичног дела, јачину угрожавања заштићеног добра, личност окривљеног, као и његове личне прилике, окр. Јакшића, за кривично дело злоупотреба службеног положаја осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, налазећи да је овако изречена казна нужна, али и довољна мера кривично правне заштите и да ће се ефективном казном затвора у наведеном трајању остварити сврха кажњавања.

Такође, правилно је другостепени суд, имајући у виду кривично дело за које је окр. Јакшић у овом кривичном поступку оглашен кривим, да је исто извршио као председник Општинског суда у Косовској Митровици, те да је судијска функција и уопште професија од изузетног значаја и осетљива када је у питању заштита интереса друштва, стао на становиште да би његово даље вршење судијске функције и уопште позива у области правосуђа било опасно, због чега му је правилно изрекао меру безбедности забране вршења позива у области правосуђа у трајању од 2 године.

У односу на окр. Чуровића и Гавриловића, Апелациони суд налази да Тужилаштво није понудило доказ на основу кога би се на несумњив начин могло утврдити да су ови окривљени знали да окр. Јакшић искоришћава свој службени положај, односно прекорачује границе свог службеног овлашћења, како би неком прибавио корист, нанео штету или теже повредио права другог и да су хтели, односно пристали да му у тако нечему помогну, већ се на основу утврђеног чињеничног стања може само утврдити да су поступили по налогу окр. Јакшића као председника суда, свесни да у службену књигу, односно Гавриловић на примерак уговора, уносе неистините податке, што су елементи бића кривичног дела фалсификовање исправе, за које је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, па је Апелациони суд, усвајањем жалби бранилаца окр. Чуровића и Гавриловића, другостепену пресуду преиначио и ове окривљене, услед недостатка доказа да су извршили кривично дело које им је стављено на терет, ослободио од оптужбе. 


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)