Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

13. јун 2019. године
РАДАНКО ЛОЈАНИЦА

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 7/18  од 11. октобра 2018. године окр. Раданко Лојаница је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ.

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Раданку Лојаници је стављено на терет да је у периоду од почетка јуна до 24. августа 2015. године, у просторијама Основног јавног тужилаштва у Новом Пазару, као службено лице – заменик Основног јавног тужиоца, прекорачењем граница службеног овлашћења прибавио другом имовинску корист у износу од 50.000,оо динара, а себи какву корист, на тај начин што је у својству обрађивача предмета, кривичне пријаве против Н.З. због кривичног дела из члана 23, став 1. Закона о јавном реду и миру, позвао пријављеног Н.З. у службене просторије тужилаштва 8. јуна 2015. године, предочио му могућност одлагања кривичног гоњења и одбачаја кривичне пријаве, условљавајући пријављеног да у хуманитарне сврхе уплати 100.000,оо динара и то прво 50.000,оо динара у корист рачуна Културно уметничког друштва „Ш“, дајући му истовремено на листу својеручно исписан текст „50.000,оо динара, 15. јула 2015. године, КУД „Ш“, број рачуна, хуманитарна сврха“ и усмено наложио да 50.000,оо динара уплати на рачун Владе РС, сврха уплате отклањање последица ванредних околности поплаве, до 15. августа 2015. године, са чиме се пријављени сагласио, те је окривљени сачинио службену белешку у којој је навео само износ који је пријављени у обавези да плати на рачун Владе РС, а коју белешку је потписао и пријављени, који је поступајући по датим налозима уплатио 7. јула 2015. године износ од 50.000,оо динара у корист КУД „Ш“, чиме је КУД „Ш“ прибавило имовинску корист у том износу, оригинал уплатнице предао истог дана писарници Основног јавног тужилаштва тражећи да му на копији уплатнице буде утиснут заводни печат Тужилаштва, што је у писарници и учињено, а затим 23. јула 2015. године уплатио новчани износ од 50.000,оо динара на рачун Владе РС, о чему је доказ доставио Тужилаштву, након чега је окривљени донео решење о одбачају кривичне пријаве, а у међувремену је закључио уговор о зајму у својству зајмопримца са зајмодавцем КУД „Ш“ у износу од 100.000,оо динара, 3. јула 2015. године, када је новац и исплаћен, чиме је себи прибавио какву корист.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржане седнице већа, донело је 24. маја 2019. године пресуду Кж1 По1 5/19 којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и потврдило првостепену пресуду.

По налажењу Апелационог суда Тужилац за организовани криминал није успео да докаже радње окривљеног које су му стављене на терет, те да је остало  на нивоу оправдане сумње, па је правилно првостепени суд окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.


 

13. јун 2019. године
МИОДРАГ ЂОРЂЕВИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К. По1 122/17 од 7. марта 2018. године због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ окр. Миодраг Ђорђевић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, док су окр. Александар Вучетић и Љиљана Млађан осуђени на казне затвора у трајању од по 2 године, те је окривљенима изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од 5 година.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ 

Тужилац за организовани криминал, окр. Миодраг Ђорђевић и Александар Вучетић и њихови браниоци, као и бранилац окр. Љиљане Млађан.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду, након одржананог претреса, донело је 8. априла 2019. године пресуду Кж1 По1 21/18 којом је преиначило првостепену пресуду и окр. Миодрага Ђорђевића, Александра Вучетића и Љиљану Млађан ослободило од оптужбе да су, у саизвршилаштву, извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 3. КЗ. 

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал окр. Миодрагу Ђорђевићу, Александру Вучетићу и Љиљани Млађан је стављено на терет да су у периоду од 6. априла до 19. маја 2005. године, у просторијама Агенције за приватизацију РС у Београду, као саизвршиоци, у својству службених лица, искоришћавањем својих службених положаја, прибавили дугом физичком лицу имовинску корист која прелази износ од 1.500.000,оо динара, тако што је окр. Миодраг Ђорђевић у својству директора Агенције за приватизацију, у својству председника Комисија за предлагање мера по извршеној контроли уговора о продаји, заједно са окр. Александром Вучетићем и Љиљаном Млађан, као члановима Комисије за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације, где Агенција за приватизацију проверава извршење обавеза уговора о продаји за приватизована предузећа, приликом разматрања предлога Сектора за контролу за предузимање мера по закљученом Уговору о купопродаји друштвеног капитала за предузеће „Технохемија“ а.д., одговорни за законито обављање послова, предузимали службене радње као чланови комисије и јединственим деловањем донели две одлуке супротно Закону о агенцији за приватизацију и прибавили имовинску корист Р.Г. у износу од 25.590.000,оо динара, на начин што су не вршећи контролу извршења обавеза из уговора о продаји, уместо да активирају банкарску гаранцију у циљу извршења уговорне обавезе купца, предвиђене уговором о продаји друштвеног капитала од 23. децембра 2003. године или да оставе накнадни рок за правилно испуњење уговорне обавезе, зато што купац Р.Г. није инвестирао у субјект приватизације у року од 12 месеци од дана закључења уговора, то јест до 23. децембра 2004. године у износу од 29.234.000,оо динара, а које мора бити извршено у основна средства, прихватили да је кућа са базеном, чијом куповином је 10. фебруара 2005. године „Технохемија“ а.д. стекла сусвојину на неподељеној ствари у висини од једне половине идеалног дела, заправо испуњене уговорне обавезе улагања у основна средства Р. Г. у субјект приватизације „Технохемија“ а.д, иако је плаћена новцем субјекта приватизације и то тако што су на седници комисије, одржаној 13. априла 2005. године, донели одлуку да се ослободи банкарска гаранција на износ од 25.590.000,оо динара, а на седници комисије, одржаној, 19. маја 2005. године, донели одлуку да се врати банкарска гараницја коју је купац доставио Агенцији за приватизацију на име обезбеђења инвестиционе обавезе улагања у основна средства субјекта приватизације, иако су им, као члановима комисије, били доступни подаци у форми извештаја о извршеној контроли у предузећу за промет и производњу хемијске и техничке робе „Технохемија“, у којем је јасно наведено да купац није извршио своју уговорну обавезу, па су тиме окривљени прибавили имовинску корист купцу субјекта приватизације Р. Г. у износу од 25.590.000,оо динара, да би након извршеног кривичног дела, на основу истих података, Агенција за приватизацију утврдила да у поступку куповине субјекта приватизације, Р. Г. као купац, није испунио инвестициону обавезу, због чега је Агенција 29. октобра 2008. године донела одлуку о раскиду уговора, а окр. Вучетић, заступајући интерес Агенције, у поступку који се водио пред Привредним судом у Београду 4. јуна 2010. године доставио поднесак у којем је навео да Р. Г. није извршио у складу са купопродајним уговором своју обавезу инвестирања, јер уплата новчаног износа на текући рачун субјекта приватизације сама по себи не представља извршење обавезе инвестирања.

По налажењу Апелационог суда на основу свих доказа изведених током првостепеног и другостепеног поступка које је, у склопу одбрана окривљених, који су негирали извршење кривичног дела, сагласно истичући да купца не познају и наводећи да се Комисија за предлагање мера по извршеној контроли поступка приватизације приликом доношења одлука о прихватању инвестиционог улагања у субјект приватизације „Технохемија“ руководила извештајем стручних служби Агнеције за приватизацију и извештајем ревизора, који је у том периоду био најмеродавнији доказ Агенцији и наведеној Комисији о испуњености обавезе из уговора о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције, нашао да није доказано да су окривљени извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву јер није доказано постојање умишљаја окривљених којих би обухватио њихову свест о битним обележјима кривичног дела које им је оптужним актом стављено на терет.


 

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)