Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Председник Апелационог суда Душко Миленковић о оптерећености судија, мрежи судова, пресудама које су узбуркале јавност: Број предмета по судији за годину дана увећан за готово 30, а прилив за три месеца већи за 14 одсто.

У ТРЕНУТКУ када једно хапшење сустиже друго, Апелациони суд у Београду под чијом је капом 2,7 милиона становника, добио је новог вршиоца функције председника - судију Душка Миленковића. У ексклузивном интервјуу за “Вечерње новости” Миленковић најављује да ће тај суд ускоро донети и другостепену одлуку у афери “Панцир” са окривљеним некадашњим министром одбране Првославом Давинићем, затим у случају смрти француског навијача Бриса Татона, “дуванске мафије” и осталима.

- Циљ ми је да правду приближим свим грађанима, да је учиним што доступнијом и да она буде једнака за све.

* Статистика годинама показује да су судије Апелационог суда међу најоптерећенијима у земљи, да у неким случајевима имају чак и по 50 одсто више предмета од колега у судовима истог ранга, због чега је правда спора?

- Слажем се да је београдски Апелациони суд оптерећенији од остала три апелациона суда. Тренутно, просечан број предмета у раду по судији овог суда је 195, а пре годину дана имали су по 166 предмета. Просечан месечни прилив предмета по судији у прва три месеца ове године је био 40,63 предмета, што је 14 одсто више него у истом периоду прошле године. Осим тога, овај суд, за разлику од осталих, има другостепену надлежност на територији целе Србије за кривичне предмете из организованог криминала, ратних злочина и највећег броја кривичних дела из области високохетнолошког криминала.

* Може ли мрежа судова да реши проблем неравномерне оптерећености судова?

ПОНОВО ПОСТУПАК ПРОТИВ КЕРТЕСА *

У КОЈИМ предметима, који су узбуркали јавност, следе пресуде?

- У поступцима по жалбама који се воде против окривљених лекара клинике “Децедра”, предмету познатом у јавности као “пљачка века”. Пред Посебним одељењем за организовани криминал, након укидања одлуке овог суда од стране Врховног касационог суда, поново се води поступак против Михаља Кертеса.

- Према новој мрежи судова, која треба да буде ускоро усвојена, Апелациони суд у Београду покриваће подручје на којем је настањено око 2,3 милиона становника. То је подручје виших судова у Београду, Ваљеву, Смедереву и Панчеву. Сада покрива територију на којој је настањено око 2,7 милиона грађана. Очекујемо и додатно растерећење - смањење за око 20 одсто предмета за нека кривична дела за која више нећемо бити надлежни.

* Са позиције судије Апелационог суда имате у виду рад судија са београдског подручја. У чему највише греше?

- До најчешћег укидања пресуда у кривичној материји долазило је због битних повреда одредаба кривичног поступка, и то зато што су разлози о одлучним чињеницама били нејасни или уопште нису дати, а неретко су и изреке првостепених пресуда неразумљиве и у супротности са стањем у списима предмета, као и због непотпуног или погрешно утврђеног чињеничног стања. Готово су истоветни разлози и за укидање одлука у грађанској материји. Првостепени судови, после укидања, најчешће поступају по нашим налозима, а број отворених претреса у кривичној материји због непоступања по налозима овог суда у прва три месеца ове године је био 57.

* Дуги процеси су рак-рана нашег правосуђа. Јесте ли размишљали о томе како да убрзате суђења?

- Сви судови који при разматрању годишњег извештаја о раду утврде да постоји већи број нерешених предмета обавезни су да донесу програм о решавању старих предмета. У овом суду донет је Програм решавања старих предмета за 2013. годину. Програмом је предвиђен низ мера које је потребно предузети да би се предмети решили у разумном року, а по потреби вршиће се и његова измена ради бржег решавања ових предмета. Обавеза је судија да предмете решавају по оном редоследу којим су примљени у суд, односно по датуму подношења иницијалног акта. Рок у коме ће стари предмет бити решен зависи од броја таквих предмета који задужује одређени судија. Сматрам да једино такав приступ решавању старих предмета омогућава исти приступ суду свих грађана.

ХИТНО ПОПУНИТИ ПРАЗНА МЕСТА *

КАДА ће Апелациони суд да суди у пуном саставу? Од 88 судија, колико је предвидео ВСС, суди 74...

- Одмах по ступању на дужност вршиоца функције председника овог суда упутио сам захтев ВСС ради попуњавања 12 судијских места, а док се то не догоди тражио сам да се у овај суд упуте судије на рад до годину дана. Надам се да ће се ВСС изјаснити у најскорије време, као и да ће судије убрзо бити упућене на рад у овај суд.

* Показало се да је судска пракса веома неуједначена у Србији: суд у Нишу је због застарелости одбацио тужбе ратних ветерана, а у Београду су тужбе прихваћене. Има разлика и у висини казни. Како ћете то променити?

- Резултат састанака сва четири апелациона суда је и усвајање јединствене номенклатуре на основу које се све одлуке ових судова разврставају на јединствен начин. Мислим да на даљем унапређењу сарадње апелационих судова у области судске праксе пресудну улогу треба да има ВКС, а што је наглашено и у самом предлогу Националне стратегије реформе правосуђа.

* Јавност често стиче лошу слику о апелациним судовима, поготово када преполове првостепене казне, као у случајевима Уроша Мишића, Бриса Татона...

- Када је реч о предметима који су медијски доста испраћени, јавност се више упознавала са тим поступцима пред првостепеним судовима, него у поступцима који су вођени пред овим судом, а у којима није отворен претрес. С друге стране, у одређеном броју медијски атрактивних предмета, као што су поступци против Уроша Мишића или Андрије Драшковића, отварани су претреси, али су медији били знатно мање заступљени него пред првостепеним, Вишим судом. Ја сам у случају Андрије Драшковића био и судија известилац и председник већа, а самим тим и сведок знатно мањег броја новинара у судници. Тако је у јавности створена слика да је Апелациони суд у неким случајевима био “благ” и да није изрекао “адекватну” казну. Нагласио бих да су правни ставови и казнена политика овог суда у наведеним предметима у складу са судском праксом.

(Преузето од дневних новина “Вечерње новости”)

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)