Београд, 27. март 2023. године

 

ИНТЕРВЈУ: Председник Апелационог суда у Београду за "Телеграф": Ово је његова тајна успеха, али и савет младим колегама

 

"Бити судија је велика привилегија јер ако знате да сте тај дан успели да сачувате свет од једног друштвено опасног човека или помогли малом човеку и показали друштву да смо сви заједно у борби ка исправним циљевима можете бити срећан човек", каже Миленковић

 

Председник Апелационог суда у Београду Душко Миленковић за "Телеграф.рс" говори о раду суда, најтежем предмету и пословним успесима. Свим младим колегама може да поручи "останите доследни себи и запамтите да сте на крају дана, ипак, само људи".

 

На месту председника Апелационог суда налазите се већ година. Можете нам рећи због "чега" поједине пресуде падају у воду?

Разлози због којих сви апелациони судови, а не само Апелациони суд у Београду, укидају првостепене пресуде или преиначавају исте су, као што и сам закон каже, битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање. Да не бих превише формализовао одговор на ово Ваше питање, те да би одговор на исти био јаснији читаоцима вашег портала, разлог због којих судије апелационог суда у тим ситуацијама стају на другачије становиште у односу на првостепени суд и тиме, неретко, изазивају негодовање у јавности, што је нарочито изражено у поступцима који

имају велику медијску пропраћеност, је у томе што је обавеза ових судија, да се тако изразим, да „уклони из правног поретка“ одлуке које имају аномалије, односно које нису у складу са законом. Супротно поступање значило би да судије жалбених судова не врше доследно свој посао. То, свакако, не значи да првостепене судије крше закон већ управо чињеница да у жалбеним судовима судије суде у већима (за нека кривична дела и у петорним већима), те да имају веће искуство у раду указује да лакше препознају законске препреке у доношењу одређене одлуке и у обавези су да у вези са истим реагују на законом предвиђен начин. Битно је напоменути да је знатно више потврђујућих пресуда у односу на ове друге што показује да је правосуђе на добром путу.

 

Како саветујете младе судије?

Тешко је дати добар савет било ком младом човеку на почетку његове професионалне каријере. Ово је знатно теже када неко почиње да врши судијску функцију јер бити судија је више од професије због тога што ова функција даје овлашћење доношења одлука које могу имати далекосежне последице на све грађане Републике Србије. Ако могу то да сведем на једну реченицу било би останите доследни себи и запамтите да сте на крају дана, ипак, само људи.

 

Да ли постоји притисак на судије Апелационог суда?

Ако се Ваше питање односи на мене лично ни у приватном, а још мање у пословном односу никакву врсту притиска не толеришем. Дакле, ни посредно ни непосредно на мене није могуће вршити притисак. Околност да поједини политичари имају потребу да се јавно изјашњавају о судским поступцима који су у току на мене, а уверен сам и на моје колеге, нема утицај, али могу бити опасна по лица која њихове поруке случају. Само снагом нашег ауторитета и професионалним обављањем функције можемо вратити поверење грађана у судство, а ја Вас уверавам да у судовима седе озбиљни професионалци на које није могуће утицати.

 

Који је ваш највећи професионални успех?

Иако увек све своје приватне успехе стављам изнад сваког професионалног можда највећим успехом сматрам то што сам, и поред свих изазова које ова професија намеће, успео да сачувам себе и оно највредније у мени као човеку. Бити судија је велика привилегија јер ако знате да сте тај дан успели да сачувате свет од једног друштвено опасног човека или помогли малом човеку и показали друштву да смо сви заједно у борби ка исправним циљевима можете бити срећан човек. И у том смислу ја јесам срећан човек. Такође, чињеница да сам крајем прошле године изабран трећи пут за председника

Апелационог суда у Београду је за мене од великог значаја и сама за себе говори да успешно обављам ту функцију уз свесрдну помоћ и подршку свих запослених.

 

Шта би волели да учините за правосудни систем Србије?

Много тога бих желео да учиним боље за правосудни систем Србије и могу слободно, са становишта првог човека Апелационог суда у Београду, да кажем да сам много тога за грађане који траже заштиту својих права пред судовима са подручја Апелационог суда у Београду већ учинио. Ако дозволите рекао бих неке од тих ствари: предузимање низа конкретних мера ка уједначењу судске праксе, а која пракса је похваљена и од стране Савета Европе као пример добре праксе, свакодневно решавање великог броја старих предмета, те укупно смањење тих предмета у раду на територији овог Суда, увођење казнене евиденције као први суд у Србији, претварање притужбе у делотворно правно средство, транспарентан рад Суда, за шта је, такође, Апелациони суд похваљен и од стране Повереника, и много тога другог. Ствар коју бих променио би свакако била подједнака оптерећеност свих судија на територији Републике Србије кроз институт „пондерисања“ предмета. Једну од ствари коју бих променио би било и другачије рачунање трајања жалбених поступака јер, према садашњем упутству за израду програма решавања старих предмета у судовима, исти рокови се рачунају према датуму пријема у жалбени суд што сматрам погрешним будући да поступак тече од момента подношења жалбе, те се дешава да се одређена жалба реши раније јер је предмет брже стигао у жалбени суд иако би по датуму подношења жалбе био пре на решавању. Такође, сматрам да је неопходно, с обзиром на стварну оптерећеност суда, дефинисати рокове решавања предмета будући да садашњи рокови то онемогућавају.

 

Који предмет вам је био најтежи?

Будући да сам судија дуже од 25 година јасно је да сам у каријери имао много тешких предмета. Можда ће Вас изненадити ако кажем да, и поред тога што поступам и у Одељењу за организовани криминал, најтеже предмете које сам имао у каријери нису били из области организованог криминала већ у сфери тзв. општег криминалитета. Заправо, за судије најтежи су они предмети који представљају пред судије најкомпликованија правна питања, а њих је у досадашњој каријери било подоста. Свакако памтим један, медијски доста испраћен, предмет који не бих именовао због давања публицитета истом окривљеном, а у којем се решавало о питању нужне одбране која често у пракси може бити јако спорна.

 

Преузето (Telegraf.rs)