Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

18. jul 2017. godine
SLAVEN KANTAR I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 68/18 od 19. novembra 2018. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju iz člana 234, stav 3. KZ okr. Slaven Kantar i Vojislav Radaković su osuđeni na kazne kućnog zatvora uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 1 godine, dok je okr. Aleksej Raskazov osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te je oduzeta protivpravna imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to od kompanije „Dimatex innternational Inc“ iz Kanade iznos od 1.822.000,oo evra, od kompanije „Trestle Business“ sa Britanskih Devičanskih ostrva iznos od 1.225.000,oo evra, i od kompanije „Midland Resources Holding“ iz Velike Britanije iznos od 800.000,oo evra.

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 31. maja 2019. godine donelo je presudu Kž1 Po1 3/19 kojom je preinačilo prvostepenu presudu i okr. Slavena Kantara. Vojislava Radakovića i Alekseja Raskazova oslobodilo od optužbe da su, u saizvršilaštvu, izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od 25. maja 2004. godine do 3. maja 2006. godine, u Beogradu, kao odgovorna lica, i to, okr. Slaven Kantar, kao predsednik Upravnog odbora privrednog društva UP „Stari grad“ a.d. Beograd, okr. Vojislav Radaković u periodu od 25. maja do 11. novembra 2004. godine kao član Upravnog odbora privrednog društva UP „Stari grad“ a.d. Beograd i u periodu od 25. maja 2004. godine do 31. decembra 2005. godine kao generalni direktor tog privrednog društva i okr. Aleksej Raskazov, kao član Upravnog odbora privrednog društva UP „Stari grad“ a.d. Beograd iskorišćavanjem svojih položaja i ovlašćenja, stranim kompanijama „Dimatex innternational Inc“ iz Kanade, „Trestle Business“ sa Britanskih Devičanskih ostrva i „Midland Resources Holding“ iz Velike Britanije, pribavili protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 315.686.616,40, u vidu neosnovanih isplata naknada za usluge konsaltinga, marketinga i menadžmenta, za potrebe privrednog društva UP „Stari grad“ a.d. Beograd, koje nisu izvršene, a privrednom društvu UP „Stari grad“ a.d. Beograd nanelu imovinsku štetu u istom ukupnom iznosu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u nedostatku dokaza, nije se mogao sa neophodnim stepenom izvesnosti izvesti zaključak u pogledu objektivnih elemenata krivičnog dela za kojs u okrivljeni terećeni optužbom, te krivice okrivljenih, već je zaključeno da se u konkretnom slučaju može raditi samo o indicijama zbog čega je prvostepena presuda preinačena i okrivljeni su oslobođeni od optužbe, budući da tužilac nije dokazao da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja se terete.


 

10. jul 2017. godine
VLADAN ŠUBAREVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 80/17 od 28. maja 2018. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja (od čega okr. Subarević u saizvršilaštvu, a okr. Paunović, Giovani Accrogliano i Vekić u pomaganju), okr. Vladan Šubarević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, okr. Slobodan Paunović i  Giovani Accrogliano su osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od po 2 godine i 8 meseci, dok je okr. Dobrila Vekić je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te su okrivljeni obavezani da solidarno, na ime dela imovinsko-pravnog zahteva, gradu Beogradu isplate iznos od 44.490.628,89 dinara, dok se okr. Paunović,  Giovani Accrogliano i Vekić obavezani da na ime dela imovinsko-pravnog zahteva Kliničko-bolničkog centra “Bežanijska kosa” solidarno isplate i iznos od 1.391.938,88 dinara. Za preostali deo imovinsko-pravnog zahteva oštećeni grad Beograd i Kliničko-bolnički centar “Bežanijska kosa” su upućeni na parnicu.

Prvostepenom presudom okrivljeni su oglašeni krivim što su:

1.  U periodu od juna 2007. godine do 25. avgusta 2008. godine, u Beogradu, u svojstvu službenih lica, okr. Vladan Šubarević, kao član gradskog veća Gradske uprave grada Beograda zadužen za zdravstvo iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja u vršenju kontrolno-nadzorne funkcije nad radom Gradske uprave koja sprovodi postupke javnih nabavki faktički vršio koordinaciju postupaka javnih nabavki medicinskog nameštaja i okr. Nikola Milinić, prema kome je postupak razdvojen, kao direktor Kliničko-bolničkog centra “Bežanijska kosa” iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja pribavili drugom imovinsku korist, a okr. Šubarević i sebi u ukupnom iznosu od 44.490.628,89 dinara oštetivši budžet grada Beograda za navedeni iznos uvećan za PDV u čemu su mu pomogli okr. Slobodan Paunović, Giovani Accrogliano i okr. Dobrila Vekić – pomoćnik ministra za nemedicinu i načelnik službe za ekonomsko finansijske i knjigovodstvene poslove u Kliničko-bolničkom centru “Bežanijska kosa”;

2.  U periodu od 6. marta do 31. decembra 2008. godine u Beogradu, u svojstvu službenih lica, okr. Vladan Šubarević, kao član gradskog veća Gradske uprave grada Beograda zadužen za zdravstvo iskorišćavanjem granica svojih službenih ovlašćenja u vršenju kontrolno-nadzorne funkcije nad radom Gradske uprave koja sprovodi postupke javnih nabavki faktički vršio koordinaciju postupaka javnih nabavki medicinskog nameštaja i okr. Zoran Ivanković, prema kome je postupak razdvojen, kao direktor Kliničko-bolničkog centra “Zvezdara” iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja, pokušao da pribavi drugom korist na štetu budžeta grada Beograda tako što su pokušali da privredno društvo “Recipe medikal sulplajs” d.o.o. favorizuju u postupku javne nabavke i obezbede mu dodeljivanje ugovora o isporuci dobara, u čemu su im pomogli okr. Slobodan Paunović, kao suvlasnik i direktor napred navedenog privrednog društva i okr. Giovani Accrogliano.

3. U periodu od 11. aprila do 20. juna 2008. godine u Beogradu u svojstvu službenog lica okr. Nikola Milinić, prema kome je postupak razdvojen, kao direktor Kliničko-bolničkog centra “Bežanijska kosa”, iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja pribavio drugom imovinsku korist u iznosu od 1.391.938,88 dinara oštetivši Kliničko-bolnički centar “Bežanijska kosa” za navedeni iznos uvećan za PDV, u čemu su mu pomogli okr. Slobodan Paunović – suvlasnik i direktor privrednog društva  “Recipe medikal sulplajs” d.o.o. Iz Beograda, okr.  Giovani Accrogliano, kao i okr. Dobrila Vekić – pomoćnik direktora za nemedicinu i načelnik službe za ekonomsko finansijske i knjigovodstvene poslove u Kliničko-bolničkom centru “Bežanijska kosa”.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Vladan Šubarević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346, stav 1. KZ.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Vladanu Šubareviću je stavljeno na teret da je u periodu od 1. juna 2007. godine do 31. decembra 2008. godine, u Beogradu, kao član gradskog veća Gradske uprave grada Beograda, zadužen za zdravstvo, organizovao grupu čiji pripadnici su postali okr. Slobodan Paunović – suvlasnik i direktor preduzeća “Recipe medikal suplajs” sa sedištem u Beogradu i okr.  Giovani Accrogliano, prema kojima je krivični postupak za krivično delo zločinačko udruživanje obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, koja je radi sticanja dobiti imala za cilj vršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i pomoganje u zlouporebi službenog položaja, planirajući delatnost kriminalne organizacije na duže vreme, pri čemu je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određeni zadatak i ulogu, koristeći u vršenju delatnosti privredne i poslovne strukture i to konkretno okr. Šubarević da iz budžeta Skupštine grada Beograda za pojedine zdravstvene ustanove obezbedi dobijanje većih sredstava za nabavku nameštaja od stvarno potrebnih, da predstavi direktorima zdravstvenih ustanova okr.  Giovani Accrogliano i Slobodana Paunovića kao zastupnike italijanskog proizvođača nameštaja “Vernipol”, utičući i zahtevajući od direktora zdravstvenih ustanova da sprovedu nezakonite postupke  nabavke  medicnskog nameštaja, tako da omogući povlašćeni položaj u postupku javne nabavke za zastupnike prodaje nameštaja italijanskog proizvođača privrednog društva “Vernipol” u Republici Srbiji, a zadatak okr.  Giovani Accrogliano i Slobodana Paunovića je bio da direktorima zdravstvenih ustanova predočavaju kataloge italijanskog proizvođača nameštaja “Vernipol” i sačine prema katalozima detaljan opis nameštaja koji su potom predavali direktorima koji su iste predavali stručnim službama da sačine konkursnu dokumentaciju prema dobijenim katalozima i dobijenim detaljnim opisom nameštaja i radi sprovođenja nabavki bez javnog objavljivanja obezbeđivali tri usklađene ponude preduzeća tako da ponuda preduzeća – ekskluzivnih zastupnika privrednog društva “Vernipol” bude najpovoljnija i pored dvostruko uvećane nabavne cene.

Prvostepenom presudom okr. Vladan Šubarević, Milan Savić, Slobodan Paunović i  Giovani Accrogliano su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zlouporeba službenog položaja (od čega okr. Paunović i  Giovani Accrogliano u pomaganju).

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okrivljenima je stavljeno na teret da su u peirodu od 24. marta do 10.aprila 2008. godine, u Beogradu, u okviru delovanja grupe, u svojstvu službenih lica, okr. Vladan Šubarević, kao član gradskog veća Gradske uprave grada Beograda, zadužen za zdravstvo iskorišavanjem i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja u vršenju kontrolno-nadzorne funkcije nad radom Gradske uprave koja sprovodi postupke javnih nabavki faktički vršio koordinaciju postupaka javnih nabavki, medicinskog nameštaja i okr. Milan Savić kao direktor specijalne bolnice “Sveti Sava” iskorišćavanjem i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja pribavili sebi i drugom imovinsku korist u iznosu od 2.337.140,94 dinara, oštetivši budžet grada Beograda za iznos od 3.003.766,20 dinara, u čemu su im pomogli okr. Slobodan Paunović i  Giovani Accrogliano.

Okrivljeni Vladan Šubarević, Jasminka Jelić, Slobodan Paunović i  Giovani Accrogliano su, takođe, prvostepenom presudom oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u pokušaju (od čega okr. Paunović i  Giovani Accrogliano pomaganjem).

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od oktobra meseca 2007. godine do 21. oktobra 2008. godine, u Beogradu, u okviru delovanja grupe u svojstvu službenih lica, okr. Vladan Šubarević, kao član gradskog veća Gradske uprave grada Beograda zadužen za zdravstvo iskorišćavanjem i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja u vršenju kontrolno-nadzorne funkcije nad radom Gradske uprave koja sprovodi postupke javnih nabavki faktički vršio koordinaciju postupka javnih nabavki medicinskog nameštaja i okr. Jasminka Jelić, kao direktor Doma zdravlja “Milutin Ivković” Palilula, iskorišćavanjem i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja, pokušali da pribave drugom korist na štetu budžeta grada Beograda, tako što su pokušali da privredno društvo “Recipe medikal suplajs”  d.o.o.  favorizuju u postupku javne nabavke i obezbede mu dodeljivanje ugovora o isporuci dobara u čemu su im pomogli okr. Slobodan Paunović i  Giovani Accrogliano.

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Dobrila Vekić i njen branilac, te branioci okr. Vladan Šubarevića, Slobodana Paunovića,  Giovani Accrogliano , Jasminke Jelić  i Milana Savića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 3. jula 2019.godine donelo je presudu Kž1 Po1 26/18 kojom je preinačilo prvostepenu presudu okr. Vladana Šubarevića oslobodilo  od optužbe da je u periodu od juna 2007. godine do 25. avgusta 2008. godine izvršio krivično delo zlouporeba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359, stav 3. KZ, te je preinačilo prvostepenu presudu, u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je radnje ovog krivičnog dela u odnosu na okr. Slobodana Paunovića,  Giovani Accrogliano i Dobrile Vekić, za koju su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju i osudio okr. Slobodana Paunovića  i Giovani Accrogliano na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, dok je okr. Dobrilu Vekić osudio na kaznu kućnog zatvora uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 1 godine, dok je u preostalom, nepreinačenom osuđujućem delu u odnosu na ove okrivljene prvostepena presuda potvrđena. Takođe, presudom Apelacionog suda okr. Giovani Accrogliano je obavezan da na ime imovinsko-pravnog zahteva gradu Beogradu isplati iznos od 15.697.600,oo dinara, dok su oštećeni grad Beograd i Kliničko-bolnički centar “Bežanijska kosa” za preostali deo imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnicu. Prvostepena presuda je u oslobađajućem delu potvrđena u celosti.

Po nalaženju Apelacinog suda, u delu u kome je prvostepena presuda preinačena i okr. Vladan Šubarević oslobođen od optužbe da je u periodu od juna 2007. godine do avgusta 2008. godine, izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu, kada se svi izvedeni dokazi dovedu u međusobnu vezu i u vezu sa nespornim činjenicama utvrđenim u toku postupka,  nisu mogli biti dokazani navodi optužbe da je okr. Šubarević iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja u vršenju kontrolno-nadzorne funkcije nad radom Gradske uprave koja sprovodi postupke javnih nabavki, faktički vršio koordinaciju postupka javnih nabavki medicnskog nameštaja, i time sebi i drugom pribavio imovinsku korist u iznosu od 44.490.628,89 dinara. Naime, kada se ima u vidu sve izneto, Apelacioni sud zaključuje da tokom postupka nije dokazano koje je to službeno ovlašćenje okr. Šubarević u vezi sa javnim nabavkama iskoristio budući da odredbom statuta Grada se propisuje da je Gradsko veće organ koji vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom Gradske uprave, dakle, ne vrši je član Gradskog veća, kao pojedinac, već Gradsko veće kao kolektivni organ. Pri tome, ni jedan član Gradskog veća nije imao bilo kakva ovlašćenja, niti mogućnost da samostalno donosi odluke po bilo kom osnovu, posebno ne po osnovu kontrolno-nadzorne funkcije nad radom Gradske uprave. Stoji činjenica da je utvrđeno postojanje određenog uticaja ali ne i službenih ovlašćenja u postupanju okr. Šubarevića u odnosu na učesnike u predmetnim javnim nabavkama, ali sud nije imao ovlašćenja da razmatra takav uticaj sa krivično-pravne strane, jer tako nešto nije bilo predmet optužbe Tužioca za organizovani kriminal.

Kada je u pitanju krivično delo za koje su okr. Slobodan Paunović,  Giovani Accrogliano i Dobrila Vekić oglašeni krivim Apelacioni sud nalazi da je ocenom i analizom svih izvedenih dokaza prvostepeni sud pravilno zaključio da je u periodu od novembra 2007. godine do avgusta 2008. godine  direktor Kliničko-bolničkog centra “Bežanijska kosa” iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja na način kako je to opisano u izreci presude pribavio drugom imovinsku korist u iznosu od 44.490.628,89 dinara što predstavlja razliku između ugovorene i kupoprodajne cene i nabavne cene predmetnog nameštaja i istovremeno pričinio štetu budžetu grada Beograda za navedeni iznos uvećan za PDV a u čemu su mu u opisanim radnjama pomogli Paunović,  Giovani Accrogliano i Vekić. Međutim, Apelacioni sud je utvrdio da je u pogledu radnji koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, a koja su od strane okrivljenih učinjena na strani oštećenog Kliniččko-bolničkog centra “Bežanijska kosa” i Kliničko-bolničkog centra “Zvezadara” i za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim izvršena u vremenskom periodu od 11. aprila do 20. juna 2008. godine, odnosno od 6. marta do 31. decembra 2008. godine, te kako u konkretnom slučaju u pogledu ova dva krivičnog dela visina pribavljene imovinske koristi ne prelazi imovinski cenzuz od 1.500.000,oo dinara za kvalifikovani oblik krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, polazeći pri tome od visine zaprećene kazne za ovo krivično delo, to je u konkretnom slučaju proteklo dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, tako da u pogledu ovog krivičnog dela utvrdio da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa je ove radnje izostavio iz izreke osuđujuće presude.



 

 

24. jun 2019. godine
ULEMEK MILORAD I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 23/12 od 13.jula 2018. godine okr. Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Mićo Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna iz člana 124.  KZ SRJ (od toga svi u saizvršilaštvu, sem okr. Milorada Ulemeka).

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Miloradu Ulemeku je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 9. do 17. novembra 2001. godine, u Kuli i Beogradu, kao penzionisani komandant Jedinice za specijalne operacije koji je dalje imao faktičku vlast i neograničeni uticaj na komandanta i pripadnike jedinice za specijalne operacije, i sada pok. Dušan Spasojević, organizator i vođa kriminalne ogranizacije tzv. “Zemunski klan”, organizovali oružanu pobunu pripadnika Jedinica za specijalne operacije u nameri da ugroze ustavno uređenje, kao i da  ugroze bezbednost države, sa ciljem da u vremenu kada se predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić nalazio na službenom putu u SAD-u, a potrpedsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović na službenom putu u Kopenhagenu, i radi toga izazovu najpre krizu a potom i pad Vlade, i na taj način onemoguće ostvarivanje ustavnih aktivnosti Vlade RS, a posebno na pronalaženju i izručenju haških optuženika, kao i sprovođenje aktivnosti Vlade u borbi protiv organizovanog kriminala, postavljanjem političkih zahteva, za smenu ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, smenu načelnika i zamenika načelnika Resora državne bezbednosti Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, kao i donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, u kojoj oružanoj pobuni su učesvovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije okr. Duško Maričić, komandant jedinice za specijalne operacije – prema kome je krivični postupak razdvojen, okr. Zvezdan Jovanović, pomoćnik komandanta Jedinice za specijalne operacije za rezorni sastav, okr. Mićo Petraković, pomoćnik komandanta Jednice za specijalne operacije za operativne poslove, okr. Dragoslav Krsmanović, pomoćnik komandanta Jedinice za specijalne operacije za logistiku, okr. Veselin Lečić, pomoćnik komandanta Jedinice za specijalne operacije za bezbednost, okr. Dragiša Radić, šef voznog parka i zamenik načelnika centra Jedinice za specijalne operacije “Radoslav Kostić” u Kuli, okr. Vladimir Potić, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, kao i tačno na utvrđen veći broj pripadnika operativnog sastava Jeidnice za specijalne operacije koji su prihvatili ciljeve oružane pobune i bili spremni da u ostvarivanju istih upotrebe vatreno oružje kojim su bili zaduženi kao pripadnici Jedinice i koji su nosili prilikom izlaska iz Centra u Kuli.


PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal.


DRUGOSTEPENA ODLUKA

Presudom Posebnog odeljenja za ogranizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 4/19 od 14.juna 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal i potvrđena prvostepena presuda.

Po nalaženju Apelacionog suda, nasuprot žalbenim navodima prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna s obzirom na to da izvedenim dokazima u toku ovog krivičnog postupka nije utvrđeno da su okrivljeni učinili ovo krivično delo. Do ovakvog zaključka prvostepeni sud je došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza, cenjenih kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te je u sklopu odbrane okrivljenih, dao za svoje činjenično-pravne zaključke dovoljne, jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud.

Naime, okrivljenima se stavlja na teret krivično delo oružana pobuna, a dokazima izvedenim pred prvostepenim sudom ne dokazuje se tvrdnja navedene u optužnici i to da je okr. Milorad Ulemek imao faktičku vlast i neograničeni uticaj na komandanta i pripadnike Jedinice za specijalne operacije, da je zajedno sa sada pok. Dušanom Spasojevićem organizovao oružanu pobunu pripadnika Jeidnice za specijalne operacije, u nameri da se ugrozi ustavno uređenje i bezbednost države, u kojoj oružanoj pobuni su učestvovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije, ostali ovde okrivljeni, koji su bili spremni da u ostvarivanju postavljenih ciljeva oružane pobune upotrebe vatreno oružje. Dakle, tvrdnje iz optužnice da je okr. Ulemek naredio, preko Duška Maričića, da se svi pripadnici Jednice vrate u centar u Kuli, te da su, po naređenju okr. Ulemeka, pripadnici operativnog sastava JSO došli kod Sava centra, odnosno da je naredio okr. Maričiću prekid pobune, i prema oceni Apelacionog suda ostale su usamljene, tj. opovrgnute su izvedenim dokazima, i to ne samo odbranama okrivljenih, koji su saglasno naveli da je sve odluke donosio komandant Maričić, koji je u svojoj odbrani istakao da je naredio da svi pripadnici Jedinice, koji su bili van centra u Kuli, dođu u isti, kao i da je sve odluke donosio on kao komandant, što znači i odluku o izlasku kod Sava centra, a što je potvrđeno i iskazima svedoka.

Imajući u vidu da je za postojanje krivičnog dlea ooružana pobuna potrebno da oružana pobuna bude upravljena na ugrožavanje ustavnog uređenje ili bezbednosti zemlje, odnosno da je cilj učesnika u pobuni rušenje, odnosno nasilna promena postojećeg državnog uređenja, tj.ugrožavanje bezbednosti zemlje, prema oceni Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da, na osnovu svih izvedenih dokaza, nije dokazano da predmetna dešavanja, u periodu od 9. do 17. novembra 2001. godne, predstavljaju ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti države. Naime, a s obzirom da je jedno od osnovnih obeležja krivičnog dela oružana pobuna, da su učesnici u oružanoj pobuni naoružani oružjem ili nekim oruđem i spremni da ga upotrebe, iako do same upotrebe ne mora doći, treba napomenuti da je oružana pobuna specifičan oblik pobune, u kojoj su njeni učesnici, svi ili delimično, snabdevni oružjem ili oruđem podobnim za napad i odbranu, pri čemu je za kvalifikovanje pobune kao oružane dovoljno da učesnici oružje, u tu svrhu, poseduju i da se njime ili povremeno koriste ili drže na mestima odakle ga mogu lako upotrebiti. Prilikom utvrđivanje navedenog obeležja ovog krivičnog dela, prvostepni sud je, iz iskaza ispitanih svedoka,  pravilno utvrdio da nema dokaza kojima bi se potkrepila tvrdnja optužbe da su pripacnici operativnog sastava Jedinice za specijalne operacije bili spremni da, u ostvarivanju ciljeva oružane pobune, upotrebe vatreno oružje kojim su bili zaduženi kao pripadnici Jednice i koje su nosili prilikom izlaska iz centra u Kuli. Navedene činjenice prvostepeni sud je, između ostalog, utvrdio kako iz odbrana pojedinih okrivljenih tako i iz iskaza ispitanih svedoka, kao i pisanih dokaza iz kojih proizlazi da je uzrok predmetnih dešavanja nezadovoljstvo Jedinice svojim učešćenjem u hapšenju braće Banović.

Prema oceni Apelacionog suda u prilog zaključku o nedokazanosti namere okrivljenih da ugroze ustavno uređenje i bezbednost države, te radi toga izazivanjem najpre krize, a potom i pad Vlade, postavljanjem političkih zahteva za smenu Ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, smenu načelnika i zamenika načelnika resora Državne bezbednosti Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, kao i donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, ide i činjenica su predmetna događanja okončana 17. novembra 2001. godine, bez ispunjenja zahteva postavljenih od strane Jedinice za specijalne operacije, odnosno na mestu Ministra unutrašnjih poslova ostao je i dalje Dušan Mihajlović, a Zakon o saradnji SRJ sa međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, donet je u aprilu 2002. godine.

Takođe, prema oceni Apelacionog suda, zaključak o nedokazanosti napred iznetih činjenica, navedenih u optužnom aktu potkrepljuje se i  okolnostima koje se odnose na ponašanje vrha državne vlasti, te njihove reakcije, odnosno odsustvo reakcije na događaje koje su predmet optužbe, i to kako na reakcije vrha državne vlasti tokom samih događaja, tako i u periodu posle tih događaja. Naime, pravilan je stav prvostepenog suda da je, kada je u pitanju reakcija državnih organa na same inkriminisane događaje, najodlučnija činjenica da Vlada RS nije proglasila vanredno  stanje, što bi, ukoliko je u pitanju oružana pobuna bio logičan sled stvari, kao i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost, da su neke od nosilaca vrha bezbednosti službi u to vreme otišli na put, odmor ili slično, te da bezbednosne službe nisu imale podatke da je bilo ugroženo ustavno uređenje i bezbednost države i građana, odnosno da nije postojala bojazan da će doći do nasilnog preuzimanja vlasti, otcepljivanja dela teritorije ili promena državnog uređenja, što bi sve moglo biti posledica krivičnog dela oružane pobune.

Osim toga, kako je već napred rečeno, Jedinice za specijalne operacije nisu ispunjena oba postavljena zahteva, bez ikakvog oružanog, finansijskog ili bilo kakvog drugog pritiska za smenu kadrova, čiji kvalitet je cenio premijer dr Zoran Đinđić na 62. sednici Vlade, kada je naveo da je nekoliko profesionalnih propusta napravljeno prilikom sprovođenja i hapšenja braće Banović, da su u postupku, bez ikakve potrebe, učestvovali pripadnici specijalnih jednica, koji su u resoru državne bezbednosti, a takvi vidovi bezbednosti su zadatak javne bezbednosti da je u pitanju bila neprimerena organizacija čitave operacije jer je za hapšenje dva civila angažovano 15 ljudi te da je sve urađeno u sred dana, na pijaci u prisustvu velikog broja građana. Pri tome, samo četiri dana nakon okončanja predmetnih dešavanja održana je proslava slave Jedinice za specijalne operacije, i to 21. novembra 2001. godine, na kojoj je tadašnji premijer došao, kao i veći broj državnih funkcionera, kao i na koncert jedne muzičke grupe 2002. godine u Kuli, kada je bio prisutan takođe državni vrh, među kojima i ministar Mihajlović, te su nakon celog kritičnog događaja, pripadnici Jednice bili nagrađeni sabljama, mačevima i pištoljima, upravo od strane te iste Vlade, koja nikada nije onakvo ponašanje procesuirala, niti je okarakterisala kao oružanu pobunu, odnosno ovde okrivljeni, kao pripadnici Jednice za specijalne operacije, nisu bili čak ni disciplinski kažnjeni.

Imajući u vidu sve napred navedeno, a polazeći od toga da osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica nesumnjivo utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, koje su čvrsto i logički povezane, tako da predstavljaju kompletnu i konačnu sliku kritičnog događaja i sa punom sigurnošću upućuju na jedini mogući zaključak da su okrivljen izvršili krivično delo koje je predmet optužbe, te da se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost, prema oceni Apelacionog suda, u konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza ne može se izvesti zaključak o utvrđivanju relevantnih činjenica koje bi ukazivale na nesumnjivu dokazanost da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, pa je pravilno prvostepeni sud postupio kada ih je oslobodio od optužbe.

 


17. jun 2019. godine
DRAGAN ROSIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 br. 161/16 od 14. septembra 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346, stav 1. KZ i krivičnog dela krijumčarenje, u saizvršilaštvu iz člana 230, stav 2. KZ okr.  Dragan Rosić i Rade Rosić su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 2 godine i na novčane kazne u iznosu od po 500.000,oo dinara, dok je okr. Stevan Popović zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara, a zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 3. KZ okr. Milošu Andriću i Draganu Miliću su izrečene uslovne osude kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom provere od 2 godine. Takođe, od okr. Radeta Rosića je oduzeta roba, dok je oštećena Republika Srbija upućena na parnični postupak radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva.

Okrivljeni Dragan i Rade Rosić su oglašeni krivim što su decembra meseca 2012. godine, u Čurugu, organizovali kriminalnu grupu radi vršenja krivičnog dela krijumčarenja, a radi neposrednog pribavljanja imovinske koristi, a koja je delovala do kraja 2014. godine i čiji pripadnici su postali okr. Miloš Andrić i Dragan Milić na taj način što su okr. Dragan i Rade Rosić, kao organizatori u cilju ostvarenja plana obezbedili novčana sredstva na osnovu kojih su u trgovinskim objektima u Republici Mađarskoj i Slovačkoj kupovali televizijske aparate i drugu tehničku robu na svoje ime, kao i na ime drugih lica, i prenosili do magacinskog prostora i to do pijace „Virag“ u blizini graničnog prelaza Horgoš, a zatim su okr. Dragan i Rade Rosić te Stevan Popović iz magacina preuzimali robu i bez plaćanja carinskih dažbina i poreskih obaveza prenosili robu preko carinskih linija prelaza Horgoš i Kelebija, izbegavajući mere carinskog nadzora, robu skladištili u magacinima u Čurugu i Novom Sadu, a zatim se okr. Rade i Dragan Rosić bavili prodajom neocarinjene robe putem oglasa na teritoriji Republike Srbije, a koju isporuku robe kupcima u okviru realizacije plana grupe su vršili okr. Dragan Milić i Miloš Andrić.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Miloš Andrić, Dragan Milić i Milenko Ranisavljević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivično delo krijumčarenje, u saizvršilaštvu iz člana 230, stav 1. KZ, dok su okr. Stevan Popović i Leonard Hadžimušović oslobođeni od optužbe da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ (od čega okr. Popović podstrekavanjem).

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal, Stevan Popović i njegovi branioci, kao i branioci svih ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je presudu Kž1 Po1 27/18 kojom je potvrdilo prvostepenu presudu u odnosu na okr. Milenka Radisavljevića, dok je u osuđujućem delu i u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Stevana Popovića, Miloša Andrića, Dragana Milića i Leonarda Hadžimušovića prvostepena presuda ukinuta i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Milenka Radisavljevića, pravilno je prvostepeni sud, prihvatajući odbranu okrivljenog, zaključio da nije izveden ni jedan dokaz koji ukazuje da je ovaj okrivljeni prenosio robu preko carinske linije bez carinskog nadzora i da je raznosio televizore kupcima i to kao član kriminalne grupe koju su organizovali okrivljeni Rosići, istovremeno pravilno nalazeći da činjenice da je prema evidenciji prelazaka granice okrivljeni imao u inkriminisanom periodu dva ulaska na graničnom prelasku Horgoš, da jedan račun o kupovini više televizora glasi na njegovo ime, kao i sadržaj telefonskih razgovora na koje se ukazuje žalbom Tužioca za organizovani kriminal, ne dokazuju nesumnjivo da je okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, već eventualno ukazuju na to da su televizori i druga tehnička roba za okrivljene Rosiće kupovani na ime okrivljenog, a koje radnje ne čine bitna obeležja krivičnog dela krijumčarenje. Kod ovakvog stanja stvari, pravilno je prvostepeni sud zaključio da nije dokazano da je ovaj okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, na osnovu kog zaključka ga je pravilno oslobodio od optužbe.

U preostalom delu Apelacioni sud nalazi da je prvostepena presuda u osuđujućem delu i u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Stevana Popovića, Miloša Andrića, Dragana Milića i Leonarda Hadžimušovića doneta na osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a s tim u vezi, u navedenom oslobađajućem delu i na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, to je ista u tim delovima morala biti ukinuta i spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

17. jun 2019. godine
DžELjALj KADRIJU I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 116/15 od 11. juna 2018. godine:

  • zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ, te zbog izvršenja produženog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230, stav 1. KZ i zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243, stav 3. KZ okr. Dželjalj Kadriju je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 800.000,oo dinara, dok je okr. Isa Miftari osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 600.000,oo dinara,
  • zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243, stav 3. KZ okr. Aleksandar Milosavljević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je okr. Dragan Milosavljević  osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine,
  • okr. Nenad Mitrović je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346, stav 4. KZ i zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva radnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u trajanju od 5 godina.

Takođe, prema okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to mobilnih telefona, cigareta, putničkih motornih vozila, traktora i drugo, te je od okr. Ise Miftarija oduzet rezani duvan i paklice cigareta različitih marki i boksovi cigareta.

Okrivljeni Dželjalj Kadriju je oglašen krivim što je počev od decembra 2014. godine pa do sredine februara 2015. godine, na području Bujanovca i Preševa, organizovao organizovanu kriminalnu grupu da sa ciljem da, radi sticanja dobiti, po unapred određenim zadacima i ulogama, u dužem vremenskom periodu, vrši krivično delo krijumčarenje, čiji su pripadnici, između ostalog, postali okr. Isa Miftari i Nenad Mitrović, u nameri da robu nabavljenu izvršenjem ovog krivičnog dela – duvan i cigarete, neovlašćeno prodaju.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Aleksandar Milosavljević i Dragan Milosavljević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Okrivljeni Nenad Mitrović i njegov branilac, kao i branioci svih ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je presudu Kž1 Po1 7/19 kojom je preinačilo prvostepenu presudu u odnosu na okr. Dželjalja Kadrijua i Isu Miftarija, u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, a u odnosu na okr. Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića i Nenada Mitrovića u pogledu odluke o kazni, te je:

  • zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ, te zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230, stav 1. KZ i zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243, stav 3. KZ okr. Dželjalja Kadrijua osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 600.000,oo dinara, dok je okr. Isa Miftari osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 300.000,oo dinara,
  • zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243, stav 3. KZ okr. Aleksandar Milosavljević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je okr. Dragan Milosavljević  osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci,
  • okr. Nenad Mitrović je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346, stav 4. KZ i zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci.

U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu pravne ocene dela koja se odnosi na radnje okr. Dželjalja Kadrijua i Ise Miftarija, osnovani su žalbeni navodi branilaca ovih okrivljenih kojima se ukazuje da je prvostepeni sud povredio Krivični zakon kada je radnje ovih okrivljenih u delu koji se odnose na produženo krivično delo krijumčarenje kvalifikovao tako budući da je radnja ovog krivičnog dela (prenošenje) koje je okrivljenima stavljeno na teret podređena trajnim glagolom, koji sam po sebi podrzumeva više radnji, zbog čega Apelacioni sud nalazi da se radi o jednom krivičnom delu te je u tom delu presuda preinačena.

Kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom izbora vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenima imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena.

Od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Dželjalja Kadrijua sud je cenio njegove porodične prilike, kao i raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti cenio broj preduzetih radnji u okviru učinjenog produženog krivičnog dela koje su preduzimane u kontinuitetu u dužem vremenskom periodu, te količinu rezanog duvana i cigareta, način priprema i realizaciju izvršenog krivičnog dela koje ukazuje na izuzetnu sistematizovanost, upornost i odlučnost.

Na strani okr. Ise Miftarija sud je od olakšavajućih okolnosti cenio njegove lične i porodične prilike, dok je kao otežavajuću okolnost cenio njegovu značajniju ulogu i brojnost radnji u okviru produženog krivičnog dela, koje su preduzimane u kontinuitetu u dužem vremenskom periodu, te količinu rezanog duvana i cigareta, način priprema i realizaciju izvršenog krivičnog dela koje ukazuje na izuzetnu sistematizovanost, upornost i odlučnost.

Na strani okr. Aleksandra Milosavljevića sud je od olakšavajućih okolnosti cenio porodične prilike, a od otežavajućih okolnosti je cenio brojnost preduzetih radnji u okviru učinjenog produženog krivičnog dela,  te količinu rezanog duvana i cigareta, način priprema i realizaciju izvršenog krivičnog dela koje ukazuje na izuzetnu sistematizovanost, upornost i odlučnost, kao i njegov raniji život.

Od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Dragana Milosavljević sud je cenio porodične prilike i raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti cenio činjenicu da je okrivljeni izvršio krivično delo kao prosvetni radnik – nastavnik u osnovnoj školi koji treba da bude primer deci koju uči kako se treba ponašati u društvu.

Na strani okr. Nenada Mitrovića sud je od olakšavajućih okolnosti cenio porodične prilike i njegov raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov doprinos izvršenju krivičnog dela s obzirom na to da bez njegovog učešća kao policijskog službenika osmišljeni plan delovanja bi bio izuzetno otežan, okolnostima pod kojima je delo izvršeno – činjenicu da kao pripadnik MUP daje podatke iz službe organizatoru organizovane kriminalne grupe, pomoću kojih informacija je isti organizovao rad organizovane kriminalne grupe, pre, za vreme i posle izvršenja krivičnog dela.

Imajući u vidu sve napred navedeno Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji dao prenaglašen značaj otežavajućim okolnostima, te da je dao manji značaj olakšavajućim okolnostima zbog čega je prvostepena presuda u tom delu u odnosu na sve okrivljene preinačena nalazeći da će se kaznama izrečenim od strane Apelacionog suda, a ceneći stepen povrede zaštićenog dobra, te stepen krivice okrivljenih postići svrha kažnjavanja.


 

13. jun 2019. godine
RADANKO LOJANICA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 7/18  od 11. oktobra 2018. godine okr. Radanko Lojanica je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Radanku Lojanici je stavljeno na teret da je u periodu od početka juna do 24. avgusta 2015. godine, u prostorijama Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, kao službeno lice – zamenik Osnovnog javnog tužioca, prekoračenjem granica službenog ovlašćenja pribavio drugom imovinsku korist u iznosu od 50.000,oo dinara, a sebi kakvu korist, na taj način što je u svojstvu obrađivača predmeta, krivične prijave protiv N.Z. zbog krivičnog dela iz člana 23, stav 1. Zakona o javnom redu i miru, pozvao prijavljenog N.Z. u službene prostorije tužilaštva 8. juna 2015. godine, predočio mu mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja i odbačaja krivične prijave, uslovljavajući prijavljenog da u humanitarne svrhe uplati 100.000,oo dinara i to prvo 50.000,oo dinara u korist računa Kulturno umetničkog društva „Š“, dajući mu istovremeno na listu svojeručno ispisan tekst „50.000,oo dinara, 15. jula 2015. godine, KUD „Š“, broj računa, humanitarna svrha“ i usmeno naložio da 50.000,oo dinara uplati na račun Vlade RS, svrha uplate otklanjanje posledica vanrednih okolnosti poplave, do 15. avgusta 2015. godine, sa čime se prijavljeni saglasio, te je okrivljeni sačinio službenu belešku u kojoj je naveo samo iznos koji je prijavljeni u obavezi da plati na račun Vlade RS, a koju belešku je potpisao i prijavljeni, koji je postupajući po datim nalozima uplatio 7. jula 2015. godine iznos od 50.000,oo dinara u korist KUD „Š“, čime je KUD „Š“ pribavilo imovinsku korist u tom iznosu, original uplatnice predao istog dana pisarnici Osnovnog javnog tužilaštva tražeći da mu na kopiji uplatnice bude utisnut zavodni pečat Tužilaštva, što je u pisarnici i učinjeno, a zatim 23. jula 2015. godine uplatio novčani iznos od 50.000,oo dinara na račun Vlade RS, o čemu je dokaz dostavio Tužilaštvu, nakon čega je okrivljeni doneo rešenje o odbačaju krivične prijave, a u međuvremenu je zaključio ugovor o zajmu u svojstvu zajmoprimca sa zajmodavcem KUD „Š“ u iznosu od 100.000,oo dinara, 3. jula 2015. godine, kada je novac i isplaćen, čime je sebi pribavio kakvu korist.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 24. maja 2019. godine presudu Kž1 Po1 5/19 kojom je odbilo kao neosnovanu žalbu Tužioca za organizovani kriminal i potvrdilo prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda Tužilac za organizovani kriminal nije uspeo da dokaže radnje okrivljenog koje su mu stavljene na teret, te da je ostalo  na nivou opravdane sumnje, pa je pravilno prvostepeni sud okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja.


 

13. jun 2019. godine
MIODRAG ĐORĐEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 122/17 od 7. marta 2018. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ okr. Miodrag Đorđević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok su okr. Aleksandar Vučetić i Ljiljana Mlađan osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, te je okrivljenima izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 5 godina.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Miodrag Đorđević i Aleksandar Vučetić i njihovi branioci, kao i branilac okr. Ljiljane Mlađan.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održananog pretresa, donelo je 8. aprila 2019. godine presudu Kž1 Po1 21/18 kojom je preinačilo prvostepenu presudu i okr. Miodraga Đorđevića, Aleksandra Vučetića i Ljiljanu Mlađan oslobodilo od optužbe da su, u saizvršilaštvu, izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ. 

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Miodragu Đorđeviću, Aleksandru Vučetiću i Ljiljani Mlađan je stavljeno na teret da su u periodu od 6. aprila do 19. maja 2005. godine, u prostorijama Agencije za privatizaciju RS u Beogradu, kao saizvršioci, u svojstvu službenih lica, iskorišćavanjem svojih službenih položaja, pribavili dugom fizičkom licu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara, tako što je okr. Miodrag Đorđević u svojstvu direktora Agencije za privatizaciju, u svojstvu predsednika Komisija za predlaganje mera po izvršenoj kontroli ugovora o prodaji, zajedno sa okr. Aleksandrom Vučetićem i Ljiljanom Mlađan, kao članovima Komisije za predlaganje mera po izvršenoj kontroli postupka privatizacije, gde Agencija za privatizaciju proverava izvršenje obaveza ugovora o prodaji za privatizovana preduzeća, prilikom razmatranja predloga Sektora za kontrolu za preduzimanje mera po zaključenom Ugovoru o kupoprodaji društvenog kapitala za preduzeće „Tehnohemija“ a.d., odgovorni za zakonito obavljanje poslova, preduzimali službene radnje kao članovi komisije i jedinstvenim delovanjem doneli dve odluke suprotno Zakonu o agenciji za privatizaciju i pribavili imovinsku korist R.G. u iznosu od 25.590.000,oo dinara, na način što su ne vršeći kontrolu izvršenja obaveza iz ugovora o prodaji, umesto da aktiviraju bankarsku garanciju u cilju izvršenja ugovorne obaveze kupca, predviđene ugovorom o prodaji društvenog kapitala od 23. decembra 2003. godine ili da ostave naknadni rok za pravilno ispunjenje ugovorne obaveze, zato što kupac R.G. nije investirao u subjekt privatizacije u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora, to jest do 23. decembra 2004. godine u iznosu od 29.234.000,oo dinara, a koje mora biti izvršeno u osnovna sredstva, prihvatili da je kuća sa bazenom, čijom kupovinom je 10. februara 2005. godine „Tehnohemija“ a.d. stekla susvojinu na nepodeljenoj stvari u visini od jedne polovine idealnog dela, zapravo ispunjene ugovorne obaveze ulaganja u osnovna sredstva R. G. u subjekt privatizacije „Tehnohemija“ a.d, iako je plaćena novcem subjekta privatizacije i to tako što su na sednici komisije, održanoj 13. aprila 2005. godine, doneli odluku da se oslobodi bankarska garancija na iznos od 25.590.000,oo dinara, a na sednici komisije, održanoj, 19. maja 2005. godine, doneli odluku da se vrati bankarska garanicja koju je kupac dostavio Agenciji za privatizaciju na ime obezbeđenja investicione obaveze ulaganja u osnovna sredstva subjekta privatizacije, iako su im, kao članovima komisije, bili dostupni podaci u formi izveštaja o izvršenoj kontroli u preduzeću za promet i proizvodnju hemijske i tehničke robe „Tehnohemija“, u kojem je jasno navedeno da kupac nije izvršio svoju ugovornu obavezu, pa su time okrivljeni pribavili imovinsku korist kupcu subjekta privatizacije R. G. u iznosu od 25.590.000,oo dinara, da bi nakon izvršenog krivičnog dela, na osnovu istih podataka, Agencija za privatizaciju utvrdila da u postupku kupovine subjekta privatizacije, R. G. kao kupac, nije ispunio investicionu obavezu, zbog čega je Agencija 29. oktobra 2008. godine donela odluku o raskidu ugovora, a okr. Vučetić, zastupajući interes Agencije, u postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu 4. juna 2010. godine dostavio podnesak u kojem je naveo da R. G. nije izvršio u skladu sa kupoprodajnim ugovorom svoju obavezu investiranja, jer uplata novčanog iznosa na tekući račun subjekta privatizacije sama po sebi ne predstavlja izvršenje obaveze investiranja.

Po nalaženju Apelacionog suda na osnovu svih dokaza izvedenih tokom prvostepenog i drugostepenog postupka koje je, u sklopu odbrana okrivljenih, koji su negirali izvršenje krivičnog dela, saglasno ističući da kupca ne poznaju i navodeći da se Komisija za predlaganje mera po izvršenoj kontroli postupka privatizacije prilikom donošenja odluka o prihvatanju investicionog ulaganja u subjekt privatizacije „Tehnohemija“ rukovodila izveštajem stručnih službi Agnecije za privatizaciju i izveštajem revizora, koji je u tom periodu bio najmerodavniji dokaz Agenciji i navedenoj Komisiji o ispunjenosti obaveze iz ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije, našao da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu jer nije dokazano postojanje umišljaja okrivljenih kojih bi obuhvatio njihovu svest o bitnim obeležjima krivičnog dela koje im je optužnim aktom stavljeno na teret.


 

 


 

 

30. maj 2019. godine
RAJKO ŠIMŠIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 90/17 od 25. oktobra 2018. godine okr. Rajko Šimšić je  zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. KZ, te krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359, stav1 KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave u saizvršilaštvu u produženom trajanju iz člana 355, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, dok je okr. Branko Simić zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave, u sazivzršilaštvu, u produženom trajanju iz člana 355, stav 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Takođe, prema okr. Rajku Šimšiću je izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti službenog lica u svim državnim organima Republike Srbije u trajanju od 5 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to desktop računara, ID kartice MUP RS, rokovnika i dr, dok je okr. Branko Simić obavezan da na ime imovinske koristi koju je pribavio izvršenjem krivičnog dela plati novčani iznos od 6.000,oo evra u dinarskoj protivvrednosti u korist budžeta Republike Srbije.

Pravnosnažno osuđeni Darko Karajičić je oglašen krivim što je u periodu od 11. januara 2015. godine do 5. novembra 2016. godine, u Beogradu, Užicu, Čajetini i Čačku organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno sa ciljem da radi sticanja finansijske koristi u dužem periodu vrši krivična dela falsifikovanje isprave i zloupotreba službenog položaja, čiji pripadnici su, između ostalih postali i okr. Rajko Šimšić i Branko Simić, pa su tako u okviru planirane aktivnosti organizovane kriminalne grupe, za novčanu nadoknadu u iznosu od 4.000,oo do 16.000,oo evra, licima koja su bila zainteresovana za nabavku originalnih biometrijskih javnih isprava Republike Srbije, lične karte i putne isprave, sa lažnim ličnim podacima nabavili radi upotrebe lažne javne i druge isprave na kojima su se nalazili lažni lični podaci drugih lica, a u zavisnosti od vrste isprave i fotografije zainteresovanih lica predavali ovakve lažne javne i druge isprave zainteresovanim licima, čime su im stvorili uslove i stavili na raspolaganje sredstva za dalje izvršenje krivičnog dela, pružali svu neophodnu logističku podršku prilikom podnošenja zahteva zainteresovanih lica i izdavanje originalnih biometrijskih javnih isprava Republike Srbije, u smislu odlaska u policijsku stanicu sa zainteresovanim licima prilikom predaje zahteva, popunjavanja zahteva za izdavanje biometrijske lične karte i putne isprave sa lažnim ličnim podacima, pratili i pribavljali informacije o toku i ishodu postupka, u vezi sa čim je pravnosnažno osuđeni Darko Karajičić rukovodio i odlučivao o svim bitnim detaljima u postupku, okr. Rajko Šimšić, policijski službenik PU Užice, u okviru delovanja organizovane kriminalne grupe je imao ulogu da po nalogu pravnosnažno osuđenog Darka Karajičića pronalazi, pribavlja i dostavlja lične podatke neophodne za izradu i nabavku radi upotrebe lažnih javnih i drugih isprava, vrši periodične provere preko informacionog sistema MUP-a RS da li su lični podaci neophodni za izradu lažnih javnih i drugih isprava i dalje podobni za korišćenje, proverava tok i ishod postupka po podnetim zahtevima i pruža logističku podršku prilikom podnošenja zahteva, a okr. Branko Simić u okviru delovanja organizovane kriminalne grupe da po nalogu pravnosnažno osuđenog Darka Karajičića, uz novčanu nadoknadu, pronalazi zainteresovana lica kojima su bile potrebne originalne biometrijske lične karte i putne isprave Republike Srbije sa lažnim podacima, da sa tim licima održava kontakt, da od njih uzima novac i njihove fotografije koje su bile neophodne za izradu lažnih javnih isprava i pruža neophodnu logističku podršku, na koji način su nabavili radi upotrebe lažne javne i druge isprave i predali ih zainteresovanim licima, te im omogućili podnošenje zahteva za izdavanje originalnih biometrijskih javnih isprava Republike Srbije, čime su im stvorili uslove i stavili na raspolaganje sredstva za dalje izvršenje krivičnih dela, a time za organizovanu kriminalnu grupu ostvarili protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 40.000,oo evra.  

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 10. maja 2019. godine presudu Kž1 Po1 6/19 kojom je preinačilo prvostepenu presudu, u pogledu odluke o kazni, i okr. Rajka Šimšića zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. KZ, te krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359, stav1 KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave u saizvršilaštvu u produženom trajanju iz člana 355, stav 2. KZ osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Branka Simića zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave, u sazivzršilaštvu, u produženom trajanju iz člana 355, stav 2. KZ osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu odluke o kazni, pravilno je prvostepeni sud u odnosu na okr. Rajka Šimšića od otežavajućih okolnosti cenio okolnosti pod kojima je izvršio krivična dela i to iskazanu bezobzirnost, budući da je tom prilikom zloupotrebljavao pristupne kartice i šifre svojih kolega i upornost koja se ogleda u broju radnji koje su ušle u konstrukciju produženog krivičnog dela za koje je oglašen krivim, dok je od olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog cenio njegov raniji život i njegove lične i porodične prilike. U odnosu na okr. Branka Simića, pravilno je prvostepeni sud od otežavajućih okolnosti našao okolnosti pod kojima je izvršio krivično delo i to značaj uloge koju je u organizovanoj kriminalnoj grupi imao, upornost u vršenju dela, koja se ogleda u broju radnji koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela i raniji život, dok olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog sud nije našao. Međutim, Apelacioni sud nalazi da prvostepeni sud olakšavajućih okolnostima na strani ovih okrivljenih nije dao adekvatan značaj, zbog čega je uvažavanjem žalbi njihovih branilaca prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni.


 

10. maj 2019. godine
JOVICA TASIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 137/15 od 16. januara 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi i člana 350. KZ (od čega okr. Tasić, Micov, Vasilev, Borski, Stojanov, Rangelov i Mitić u produženom trajanju) okr. Jovica Tasić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, okr. Dragan Micov je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 9 meseci, okr. Ivan Vasilev, Ljuben Borski, Asen Stojanov, Ivan Rangelov i Dalibor Mitić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci, okr. Nebojša Atanasov i Nenad Pešić su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine, okr. Dejan Rašić je osuđen na kaznu kućnog zatvora uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 8 meseci, okr. Goran Andrejić je osuđen na kaznu kućnog zatvora uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od 1 godine i okr. Goran Nikolić je osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 8 meseci. Prema okrivljenima je izrečena i mera oduzimanja predmeta i to: mobilnih telefona i vozila, te je okr. Jovici Tasiću, Ivanu Vasilevu, Ljubenu Borskom, Nebojši Atanasovu, Nenadu Pešiću, Asenu Stojanovu, Ivanu Rangelovu, Daliboru Mitiću i Goranu Andrejiću oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom. Takođe, Ivanu Rangelovu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva radnika Ministarstva unutrašnjih poslova RS u trajanju od 5 godina.

Okrivljeni Jovica Tasić je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 4. januara do 22. februara 2015. godine, na teritoriji Bosilegrada, Vranjske banje, Surdulice, Vladičinog Hana i Beograda organizovao organizovanu kriminalnu grupu, koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja više krivičnih dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, a radi sticanja finansijske koristi, na taj način što je sačinio plan delovanja organizovane kriminalne grupe, da za finansijsku korist, u ukupnom iznosu od minimum 9.700,oo evra, u Srbiji organizuje prihvat, nedozvoljeni boravak i dalji nedozvoljeni tranzit stranih državljana – lica koja su na nedozvoljeni način prešli granicu Republike Srbije, a sve u cilju njihovog odlaska ka nekoj od zemalja Evropske unije, te su u tom cilju pripadnici ove organizovane kriminalne grupe, pored više NN lica, postali okr. Dragan Micov, Ivan Vasilev, Ljuben Borski, Nebojša Atanasov, Nenad Pešić, Asen Stojanov, Ivan Rangelov i Dalibor Mitić, te sada osuđeni Danilo Stojanović, Igor Kostić i Dimitrije Penev, koji su prihvatili naloge organizatora organizovne kriminalne grupe i po istima postupali nakon čega su stečenu finansijsku korist, organizatori pripadnici organizovane kriminalne grupe delili u zavisnosti od njihove pojedinačne uloge u ostvarenoj pojedinačnoj radnji omogućavanja nedozvoljenog boravka ili tranzita kroz Srbiju, te je tako okr. Tasić uzimao novac od NN lica iz Bugarske u rasponu od 50,oo do 300,oo evra po jednom migrantu dok bi pripadnici organizovane kriminalne grupe dobijali od organizatora organizovane kriminalne grupe od 50,oo do 500,oo evra po jednoj turi nedozvoljenog prebacivanja migranata preko granice Srbije, a u čemu su bile uračanate zarade i troškovi organizatora i pripadnika organizovane kriminalne grupe, na koji način su omogućili stranim državljanima – migrantima nedozvoljen boravak u Srbiji i nedozvoljen tranzit kroz Srbiju.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 12. aprila 2019. godine rešenje Kž1 Po1 18/18 kojim je, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.



 

 

25. april 2019. godine
SREDOJE MIRKOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 49/18 od 7. novembra 2018. godine okr. Sredoje Mirković je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359 stav 3. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meesci.

Okrivljeni Ivan Đinđić, protiv kog je postupak pravnosnažno okončan, i okr. Željko Antulov, službeno  lice, referent za unos podataka u matičnu bazu  podataka Fonda o prijavi i odjavi radnika na osiguranju, prijavi radnog staža i dohotka i prijavi o promeni podataka Republičkog fonda za penizijsko i invalidsko osiguranje filijala za grad Beograd, protiv kog je postupak pravnosnažno okončan,  su oglašeni krivim što su početkom 2007. godine, ostvarujući zajedničku odluku, zajednički organizovali kriminalnu grupu radi vršenja krivičnih dela zloupotreba službenog položaja, radi neposrednog pribavljanja imovinske koristi a čiji pripadnik je, između ostalog postao i okr. Sredoje Mirković, koji su prihvatili plan organizovane kriminalne grupe kao svoj i zadatak organizatora da svojim činjenjem stvaraju uslove za vršenje dela, na taj način što su na predlog sada osuđenog Ivana Đinđića, koji je prihvatio sada osuđeni Željko Antulov, zajednički stvorili plan delovanja da radi pribavljanja imovinske koristi za sebe, pripadnike organizovane kriminalne grupe i druge, lično ili preko pripadnika organizovane krimilane grupe pronalaze osiguranike, kojima nedostaje određeni period radnog staža za sticanje prava na korišćenje starosne penzije, a koji su zainteresovani da im za novčani iznos od 350 do 700 evra, po godini nedostajućeg staža, okrivljeni isti upišu u matičnu evidenciju Republičkog fonda PIO, unoseći lažne podatke o ostvarenom stažu i dohotku i time im omogući ostvarenje prava na korišćenje starosne penzije i pribave imovinsku korist, te na opisan način upisan fiktivni radni staž u matičnu evidenciju Republičkog fonda PIO, filijala za grad Beograd, za 119 lica – osiguranika i omogućeno im pravo korišćenja starosnih penzija, čime su organizatori za sebe i pripadnike organizovane kriminalne grupe pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od 182.260,00 evra i 4.834.000,00 dinara, a osiguranicima – korisnicima penzija, primanje istih, drugima pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od 116.293.335,19 dinara isplaćenih penzija korisnicima, a budžetu Republike Srbije naneli štetu u iznosu od ukupno 131.738.847,43 dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 4. aprila 2019. godine presudu Kž1 Po1 2/19 kojom je preinačilo prvostepenu presudu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Sredoja Mirkovića zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju i produženom trajanju iz člana 359, stav 3. KZ osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, osnovano se žalbom branioca okrivljenog pobija prvostepena presuda zbog odluke o krivičnoj sankciji tako što se ističe da prvostepeni sud utvrđenim olakšavajućim okolnostima nije dao odgovarajući značaj (lične i porodične prilike i raniji život) niti je cenio starosnu dob okrivljenog, kao i protek vremena od izvršenja predmetnih krivičnih dela, a koje okolnosti, po oceni Apelacionog suda, predstavljaju naročito olakšavajuće okolnosti koje u konkretnom slučaju opravdavaju primenu instituta ublažavanje kazne. Zbog toga je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji nalazeći da je kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci srazmerna težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog, te da je ista nužna, ali i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja. 


24. april 2019. godine
PREDRAG BUBALO I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 125/13 od 26. decembra 2017. godine okr. Predrag Bubalo, Miiodrag Đorđević, Aleksandar Gračanac, Goran Mrđa, Aleksej Misailović i Jasmina Dragutinović su oslobođeni od optužbe da su izvršili, u saizvršilaštvu, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ, dok su okr. Dušan Kosovac i Miroslava Drobac oslobođeni od optužbe da su izvršili, u saizvršilaštvu, krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 243, stav 3. KZ. Državno javno pravobranilaštvo je, radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva, upućeno na parnični postupak.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okrivljenima je stavljeno na teret da su:

  • u toku 2005. godine, u Beogradu, kao službena lica i to okr. Predrag Bubalo, u svojstvu ministra za privredu u Vladi RS, Miodrag Đorđević, kao direktor Agencije za privatizaciju, Goran Mrđa, kao izvršni direktor Agencije za privatizaciju, Aleksej Misailović, kao direktor Centra za tržište kapitala pri Agenciji za privatizaciju, Aleksandar Gračanac, kao direktor Akcijskog fonda i Jasmina Dragutinović, kao direktor Sektora za analizu, pripremu i organizaciju prodaje pri Akcijskom fondu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i nevršenja svoje službene dužnosti pribavili privrednom društvu „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga imovinsku korist u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 14.367.826,oo evra, tako što su okr. Đorđević, Mrđa i Misailović u periodu od 14. do 30. septembra 2005. godine propustili da u skladu sa svojim ovlašćenjima i obavezama izvrše analizu ponuđene cene za kupovinu akcija „Luke Beograd“ i analizu vrednosti akcija „Luke Beograd“, pa su bez vršenja ikakvih analiza, a na osnovu prostog uvida u knjigovodstvenu vrednost akcija „Luke Beograd“ doneli 27. septembra 2005. godine odluku o metodu prodaje akcija Akcijskog fonda prihvatanjem ponude za preuzimanje kompanije „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga i izdali nalog Akcijskom fondu za prodaju akcija iz državnog portfelja, iako su znali da je knjigovodstvena vrednost kapitala i akcija potcenjena i da se takva kao kriterijum za ocenu o prihvatanju ponude ne bi trebao primeniti, te da je u toku nova procena vrednosti imovine „Luke Beograd“ i da se na osnovu njenih preliminarnih rezultata očekuje znatno veća vrednost imovine, kapitala pa time i veća fer vrednost akcija „Luke Beograd“ u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, o čemu su još 19. jula 2005. godine obavešteni dopisom „Luke Beograd“, a što je suprotno Zakonu o privatizaciji i Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji za privatizaciju, a potom i odgovorna lica iz Akcijskog fonda okr. Gračanac i Dragutinović, u periodu od 14. do 30. septembra 2005. godine, iako su znali da je u toku nova procena vrednosti imovine „Luke Beograd“ i da se očekuje zantno veća vrednost imovine kapitala, pa time i akcija „Luke Beograd“, o čemu su obavešteni dopisima „Luke Beograd“ od 17. juna i 19, jula 2005. godine, u postupku idzavanja naloga za prodaju istih akcija propustili da u skladu sa svojim ovlašćenjima i obavezama izvrše analize same ponude, njenih elemenata, ponuđene cene i vrednosti akcija „Luke Beograd“, a što je protivno Zakonu o akcijskom fondu i Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, kao i procedurama u radu sektora analize i pripreme prodaje, pri čemu je okr. Predrag Bubalo, znajući za napred navedeni način postupanja, o čemu je bio obavešten dopisima „Luke Beograd“ od 17. juna i 19. jula 2005. godine, kao i neposredno na sastancima sa predstavnicima organa upravljanja „Luke Beograd“ i malih akcionara, protivno Zakonu o Vladi Republike Srbije, Zakonu o privatizaciji, Zakonu o Agenciji za privatizaciju, Zakonu o Akcijskom fondu i Zakonu o državnoj upravi propustio da kroz pravo nadzora naloži stručnim službama Ministarstva privrede da sprovedu nadzor nad radom Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, upozori na uočene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo otklanjanje i iskoristi druga opšta ovlašćenja u vršenju nadzora nad radom – izdavanjem instrukcija, naloga za preuzimanjem poslova koje smatra potrebnim, pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti, neposredno izvrši neki posao ako oceni da se drugačije ne može izvršiti zakonom ili neki drugi opšti akt, predloži Vladi mere na koje je ovlašćen i na taj način spreči da se realizuje prodaja akcija „Luke Beograd“ iz portfelja Akcijskog fonda na sprovedeni način, pa su tako omogućili da kompanija „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga čiji su krajnji vlasnici u trenutku kupovine bili Milan Beko i Miroslav Mišković, kupovinom akcija privrednog društva „Luka Beograd“ iz državnog portfelja po ceni od 1.396.416.800,oo dinara, znatno nižoj od fer vrednosti jedne akcije pribavi korist u dinarskoj protivvrednosti iznosa od 14.367.826,oo evra za koji iznos je oštećen budžet Republike Srbije, a što predstavlja razliku između plaćene cene od 800,oo dinara po akciji, i fer vrednosti od 1.450,93 dinara za jednu akciju, a za državni paket akcija od 1.745.521 komada akcija i
     
u periodu od marta meseca 2004. godine do 10. septembra 2005. godine u Beogradu, okr. Miroslava Drobac, u svojstvu generalnog direktora i člana Upravnog odbora privrednog društva „Luka Beograd“ a.d. i okr. Dušan Kosovac, u svojstvu finansijskog direktora i člana Upravnog odbora privrednog društva „Luka Beograd“ a.d, kao odgovorna lica, iskorišćavanjem svog položaja i nevršenjem svojih dužnosti pribavili kompaniji „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga protivpravnu imovinsku korist u dinarskoj protivvrednosti iznosa od 14.367.826,oo evra.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 20. marta 2019. godine rešenje Kž1 Po1 20/18 kojim je ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Prema nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka jer o određenim odlučnim činjenicama prvostepena presuda uopšte ne sadrži razloge, a dati razlozi su nejasni i protivučreni, zbog čega se za sada ne može prihvatiti kao pravilan zaključak prvostepenog suda da izvedenim dokazima nisu potvrđeni navodi optužbe da su okrivljeni učinili krivična dela koja im se stavljaju na teret.

Utvrđenje prvostepenog suda da je „Luka Beograd“ privatizovana po Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine, te da se ne radi o privatizaciji se, po nalaženju Apelacionog suda, ne može prihvatiti. U konkretnom slučaju došlo je do promene vlasništva državnog kapitala te se morao primeniti Zakon o privatizaciji budući da je tim zakonom propisano da se istim uređuju uslovi postupka promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala. Na ovo ukazuje i sam ugovor o kupoprodaki akcija zaključen između Ancijskog fonda RS i preduzeća „Worldfin“ S.A. iz Luksemburga, a u kome je navedeno da je zaključen u skladu sa Zakonom o privatizaciji, Zakonom o akcijskom fondu i Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Takođe, Apelacioni sud nalazi i da je prvostepeni sud propustio da delove odbrana okr. Miodraga Đorđevića, Aleksandra Gračanca i Alekseja Misailovića, vezano za činjenicu da li su znali da se radi nova procena vrednosti imovine „Luke Beograd“, oceni. U vezi sa tim prvostepeni sud, između ostalog, konstatuje da je bez značaja činjenica i da su svi okrivljeni bili obavešteni o dopisima od strane „Luke Beograd“ kao i na sastancima u Ministarstvu privrede sa rukovodstvom „Luke“ i malim akcionarima, pa njihove odbrane da li su ili nisu upoznati sa dopisom, ne smatra bitnim za donošenje odluke, niti te delove odbrane posebno analizira. Ovakav stav je za Apelacioni sud neprihvatljiv. Ovo stoga što njihova saznanja o promeni vrednosti imovine morala su da utiču na preduzimanje daljih radnji iz njihove nadležnosti.

Nejasni su i, po nalaženju Apelacionog suda, razlozi prvostepenog suda po kojima izvedenim dokazima nisu potvrđeni navodi optužbe da se u radnjama okr. Miroslave Drobac i Dušana Kosovca stiču elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica. Prvostepeni sud zaključuje, imajući u vidu njihove odbrane i iskaze saslušanih svedoka, da oni nisu prikrili od organa upravljanja interesovanje potencijalnih kupaca. Međutim, osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal ukazuje da prvostepeni sud ne daje jasne i određene razloge zašto su okrivljeni postojanje potencijalnih kupaca smatrali za „neozbiljne“.

Dalje, prvostepeni sud imajući u vidu utvrđene činjenice zaključuje da je ponuda za preuzimanje jedini način na koji su se mogle prodati akcije države, a o kojima je Akcijski fond u ime države vodio računa, jer „Luka Beograd“ nije bila uključena na berzu. Međutim, po nalaženju Apelacionog suda, kada se imaju u vidu izvedeni dokazi koji ukazuju da se rukovodstvo „Luke“ nalazilo u dilemi da li da izađe sa prospektom, a što bi značilo da ne štiti vrednost akcija, niti interese akcionara, jer bi unošenjem vrednosti neto imovine „Luke“ u knjige to odmah dovelo do gubitka zbog ogromne amortizacije, te da je deo akcionara zahtevao od menadžmenta „Luke Beograd“ da se izađe na berzu ali da je menadžment odgovorio da treba sačekati strateškog partnera, proizlazi da je rukovodstvo „Luke“, pa i okr. Drobac i Kosovac biralo trenutak kada će izaći na berzu, a za šta prvostepeni sud navodi da se radi o poslovnoj odluci i pravcu u kome se „Luka Beograd“ u tom periodu kretala, što međutim nije navod na optužbe da li su okrivljeni povredili odredbe Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Zaključak prvostepenog suda da nema krivične odgovornosti odgovornih lica Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda u slučaju „Luka Beograd“ pa to znači da nema ni odgovornosti okr. Predraga Bubala je za Apelacioni sud nejasan i neprihvatljiv. Naime, osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal pobija zaključak prvostepenog suda u kome se navodi da je bez značaja činjenica da li su okrivljeni bili obavešteni o dopisima „Luke“, a posebno zaključak prvostepenog suda da se ponuda za preuzimanje nije mogla stopirati budući da se okrivljenima ne stavlja na teret da su trebali „stopirati ponudu za preuzimanje“ već da nisu trebali doneti odluku o prodaji akcija po ponuđenoj ceni. Pored toga prvostepeni sud se ne bavi i ne ocenjuje odbranu ovog okrivljenog, a koja je kontradiktorna odbrani kako okr. Miroslave Drobac tako i iskazima svedoka koji su se izjasnili da je ovaj okrivljeni znao da je u toku utvrđivanje vrednosti „Luke Beograd“ prema Međunarodnim računovodstvenim standardima, kao i činjenici da je ovaj okrivljeni kao resorni ministar u ranijim slučajevima sprovodio nadzor iako ga njegova služba nije o tome obaveštavala.

Zbog napred navedenih nedostatka i nejasnih razloga datih u prvostepenoj presudi, povrede procesnih odredaba koje obavezuju sud na davanje valjane i celovite argumentacije za svoje zaključke, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepena presuda je morala biti ukinuta.



23. april 2019. godine
ZORAN RADOJČIN I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 25/16 od 29. decembra 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ i krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223, stav 3. KZ (od čega okr. Zoran Radojčin u produženom trajanju) okr. Zoran Radojčin je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara, okr. Ivan Dajić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trjanju od 4 godine i 8 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara, okr. Branislav Savić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trjanju od 5 godina i 10 meseci, i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara (u koju kaznu je uračunata i ranije utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, a nakon opozivanja uslovne osude), okr. Dejan Ćulum na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara, te okr. Zoran Nikolić i Goran Nikolić na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od po 4 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od po 120.000,oo dinara. Takođe prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to računara, USB memorije, mobilnih telefona, novčanica i ostalih predmeta, te su od okr. Zorana Radojčina i Ivana Dajića oduzete lažne novčanice u apoenima od 100 američkih dolara. Od okrivljenih je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, pa je okr. Zoran Radojčin obavezan da na to ime plati iznos od 7.934,89 evra, a okr. Branislav Savić i Dejan Ćulum da solidarno plate 4.950,oo evra, u korist budžetskih sredstava Republike Srbije.

Zoran Radojčin je oglašen krivim što je u periodu od 1. marta 2013. godine do novembra meseca 2015. godine, u Republici Srbiji, u Zrenjaninu i Bačkoj Jarku, zajedno sa Ljubomirom Mrkajićem, u odnosu na koga je krivični postupak razdvojen, organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela falsifikovanja novca, radi sticanja finansijske koristi, čiji pripadnici su postali Dragan Radinković i Goran Vučinić, u odnosu na koje je krivični postupak pravnosnažno okončan u Republici Češkoj, okr. Ivan Dajić, Branislav Savić, Dejan Ćulum, Zoran Nikolić, Goran Nikolić i više NN lica, tako što su stvorili plan delovanja da, koristeći sito, of set i priručnu opremu za izradu falsifikovanog novca, prave lažan novac – novčanice u apoenima od 100 američkih dolara u nameri da ga stave u opticaj kao pravi, preko pripadnika orgnaizovane kriminalne grupe na teritoriji Republike Srbije, država u okruženju, Republike Mađarske i Republike Češke i drugih država Evropske unije, te je Ljubomir Mrkajić obezbedio prostor za pravljenje lažnog novca u Bačkom Jarku, nabavljao materijal za pravljenje lažnog novca, a okr. Zoran Radojčin pomoću opreme pravio lažan novac, koji su predavali pripadnicima organizovane kriminalne grupe radi dalje distribucije – stavljanje lažnog novca u opticaj, dok su pripadnici organizovane kriminalne grupe vršili distribuciju – stavljali u opticaj lažan novac, sve radi sticanja dobiti u visini od 30% do 32% od nominalne vrednosti lažnog novca koji su međusobno delili.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za orgnizovani kriminal i branioci svih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 22. marta 2019. godine presudu kojom je preinačilo prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, i za okr. Branislava Savića ukinulo odluku o pozivanju uslovne osude izrečene ranijom pravnosnažnom presudom i zadržao kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223, stav 3. KZ, te ga osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 4 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara, pa je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223, stav 3. KZ, okr. Ivana Dajića osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara, okr. Dejana Ćuluma osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,oo dinara i okr. Zorana Nikolića i Gorana Nikolića na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od po 120.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 



19. april 2019. godine
MIHAJLO UVAČEK

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K-Po1 190/17 od 27. novembra 2018. godine, okr. Mihajlo Uvaček je zbog izvršenja krivičnog dela zlouporeba službenog položaja iz člana 359 stav 3 KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora, bez primene elektronskog nadzora, u trajanju od 1 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja svih dužnosti u državnim organima i ustanovama Republike Srbije vezanim za raspolaganje, korišćenje, upravljanje, rukovođenje i čuvanje javne svojine u trajanju od 5 godina.

Okrivljeni Mihajlo Uvaček je oglašen krivim što je u periodu od 14.maja do 29. decembra 2008. godine u Novom Sadu, u svojstvu službenog lica – načelnika Odeljenja centra za prehramene i neprehrambene proizvode Novi Sad, Ministarstva trgovine i usluga, Republičke direkcije za robne rezerve, imenovan na funkciju predsednika komisije Republičke direkcije za robne rezerve za izbor ovlašćenog skladištara merkantilne pšenice i kukuruza, iskorišćavanjem svog službenog položaja, privrednom društvu “1. Oktobar” AD Sombor, pribavio imovinsku korist, tako što je u postupku javne nabavke Republičke direkcije za robne rezerve za izbor ovlašćenog skladištara u kome ponuđač Privredno društvo “1. Oktobar” AD Sombor nije dostavilo obavezne dokaze i naveo da su dostavljani svi neophodni podaci i da je moguće privhatiti ponudu ovog privrednog društva za skladištenje 3.550 tona merkantilnog kukuruza i 2.450 tona merkantilne pšenice i time neistinito predstavio da ovo privredno društvo ispunjava uslove propisane Uputstvom Republičke direkcije za robne rezerve jer se ovo privredno društvo nije bavilo skladišnom delatnošću niti je raspolagalo skladištima tipa silosa za skladištenje merkantilne pšenice i kukuruza, pa je na osnovu ove informacije ovom privrednom društvu stekao stastus ovlašćenog skladištara i sa Republičkom direkcijom za robne rezerve zaključilo ugovor o uskladištenju,čuvanju i obnavljanju 3.206.914 kg merkantilne pšenice i 3.515.574 kg merkantilnog kukuruza po kojim ugovorima je ovo privredno društvo na ime usluge skladištenja, koju uslugu nije pružilo, od Republičke direkcije za robne rezerve neosnovano naplatilo 3.728.286,00 dinara i u tom iznosu pribavilo imovinsku korist.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Branilac okrivljenog

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 01. aprila 2019. godine presudu Kž1 Po1 19 kojom je odbilo kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdilo prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti cenio raniji život okrivljenog, protek vremena od izvršenja krivičnog dela, porodične prilike, korektno držanje tokom postupka, pozniju starosnu dob, zdravstveno stanje, dok otežavajuće okolnosti nije našao, pa je utvrdio i da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.  


12. april 2019. godine
DEJAN MILIĆEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1  24/16 od 6. marta 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ (od čega okr. Milićević, Zajić i Radenković u produženom trajanju) okr. Dejan Milićević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, okr. Gordana Užarević je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, okr. Radivoje Zajić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, okr. Miodrag Radenković je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci, dok su okr. Miloš Vukojević i Aleksandar Agatonović osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine. Takođe, od okrivljenih je oduzeta i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela, te su okrivljeni obavezani da na račun budžeta Republike Srbije uplate i to: okr. Dejan Milićević iznos od 53.771.700,31 dinara, a okr. Gordana Užarević iznos od 3.663.808,06 dinara. Oštećeno privredno društvo „Fabrika ulja Kruševac u restruktuiranju“ („Plima M“) a.d, fabrika „Branko Perišić“ a.d. Kruševac u stečaju („Plima PEK“), privrednog društva „Plima Vrnjci“ a.d. u stečaju – Vrnjačka Banja i Republička direkcija za robne rezerve su za ostvarivanje svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Okrivljeni Dejan Milićević i Miloš Vukojević i njihovi branioci, te branioci svih ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je presudu Kž1 Po1 17/18 kojom je preinačio prvostepenu presudu i:

  • zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Milićević u produženom trajanju) okr. Dejana Milićevića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, okr. Gordanu Užarević i Miodraga Radenkovića osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, dok je okr. Miloša Vukojevića i Aleksandra Agatonović osudio na kaznu zatvora u trajanju od po 2 godine. Takođe, od okrivljenih je oduzeta i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela, te su okrivljeni obavezani da na račun budžeta Republike Srbije uplate i to: okr. Dejan Milićević iznos od 53.771.700,31 dinara, a okr. Gordana Užarević iznos od 3.663.808,06 dinara. Oštećeno privredno društvo „Fabrika ulja Kruševac u restruktuiranju“ („Plima M“) a.d, fabrika „Branko Perišić“ a.d. Kruševac u stečaju („Plima PEK“), privrednog društva „Plima Vrnjci“ a.d. u stečaju – Vrnjačka Banja i Republička direkcija za robne rezerve su za ostvarivanje svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu i
  • okr. Radivoja Zajića i Miodraga Radenkovića oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od 10. juna 2005. godine do 28. aprila 2011. godine, u Kruševcu, kao odgovorna lica i to: okr. Dejan Milićević, kao predsednik upravnih odbora i zastupnik akcionarskih društava „Plima M“ i „Plima PEK“ i osnivač i direktor privrednih društava „Plima agrar“ i „Kard selekt“, okr. Gordana Užarević kao zastupnik i direktor privrednog društva „Napa trgovina“, Miodrag Radenković kao finansijski direktor privrednog društva „Plima M“ i „Plima PEK“, okr.Miloš Vukojević i okr. Aleksandar Agatonović, inspektori za kontrolu kvaliteta i kvantiteta roba privrednog društva „Jugoinspekta“ Beograd iskoristili svoj položaj zajedno sa sada pok. B.M, većinskim vlasnikom i direktorom „Plima M“ i „Plima PEK“ i „Plima Vrnjci“. Osnivačem i vlasnikom „Plima holding“, pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu preko 200.000.000,oo dinara, i to tako što su prenosili novac sa računa „Plima M“ na račune drugih privrednih subjekata, a zatim je deo tog novca prebacivan na privatne račune sada pok. B.M. i okr. Dejana Milićevića i prenosili nepokretnosti sa „Plima PEK“ na „Napa trgovinu“ i sačinjavali dokumentaciju kojom su potvrđivali da je uskladištena pšenica i jestivo ulje u magacinima „Plima M“ i „Plima PEK“ pa je tako pribavljena protivpravna imovinska korist: okr. Dejanu Milićeviću u iznosu od 53.771.700,31 dinara, sada pok. B.M. u iznosu od 20.825.000,oo dinara, „Plimi M“ u iznosu od 213.725.366 dinara, „Plimi PEK“ u iznosu od 54.089.342 dinara, okr. Gordani Užarević u iznosu od 3.663.808,06 dinara i „Napa trgovini“ u iznosu od 4.935.210,40 dinara.

U odnosu na osuđujući deo presude Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da su svi okrivljeni radnjom izvršenja krivičnih dela zloupotrebili položaj odgovornih lica i tako sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist u odnosu na koje radnje su postupali u saizvršilaštvu jer je svako od njih preduzimao deo radnje koje dovode do ostvarenja obeležja krivičnog dela, a istovremeno su bili svesni i radnji ostalih okrivljenih koji su učestvovali u izvršenju krivičnog dela tako da njihove radnje u ukupnosti čine obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica za koje su oglašeni krivim.

Kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno kod okr. Miodraga Radenkovića kao olakšavajuće okolnosti cenio njegove lične i porodične prilike, te da je radnje izvršenja krivičnog dela izvršio jer je bio zabrinut za egzistenciju sebe i porodice, dok je kao otežavajuću okolnost cenio visinu protivpravne imovinske koristi koja je pribavljena privrednom društvu „Plima M“. Međutim, kako je okr. Radenković oslobođen od optužbe za jednu od radnji iz prvostepene presude Apelacioni sud mu je izrekao kaznu kućnog zatvora u trajanju od jedne godine nalazeći da je ista srazmerna težini učinjenog krivičnog dela i stepenu njegove krivice i dovoljna za ostvarenje svrhe kažnjavanja. U odnosu na okr. Miloša Vukojevića i Aleksandra Agatonovića prvostepeni sud je pravilno cenio olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, ali po nalaženju Apelacionog suda izrečena kazna zatvora u trajanju od 3 godine nije adekvatna težini krivičnog dela i stepenu njegove krivice pa je Apelacioni sud ovim okrivljenima izrekao kaznu zatvora u trajanju od po 2 godine nalazeći da je ista dovoljna i nužna za ostvarenje svrhe kažnjavanja.

U odnosu na okr. Radivoja Zajića i Miodraga Radenkovića prvostepena presuda je preinačena nalazeći da radnje krivičnog dela koja se optužnicom ovim okrivljenima stavlja na teret nisu dokazane izvedenim dokazima, te su okrivljeni oslobođeni od optužbe.


 

5. april 2019. godine
ŽARKO RADONjIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 91/12 od 6. septembra 2017. godine:

  • okr. saradnik Steva Stojkov je zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine te mu je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela u ukupnom iznosu od 167.930,oo evra i 774.500,oo dinara i trajno mu je oduzeto pravo svojine na katastarskim parcelama i nezavršenom magacinu u Pančevu;
  • okr. Žarko Radonjić, Dejan Antić, Robert Vukov, Branislav Milošević, Danijel Mandić, Petar Rnić, Goranka Petričević, Pero Stević, Svetlana Raguž, Slavko Nimčević, Dragan Agatonović, Milan Sujić, Branislav Kecman, Đura Radul, Goran Radul, Sinan Ćosović, Safet Šemsović, Dejan Komarica, Igor Jevđević, Ognjan Blaževski i Nebojša Lojaničić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ;
  • okr. Žaro Radonjić, Dejan Antić, Robert Vukov, Branislav Milošević, Danijel Mandić, Đura Radul, Goran Radul, Sinan Ćosović, Safet Šemsović, Dejan Komarica, Igor Jevđević, Ognjan Blaževski i Nebojša Lojaničić su oslobođeni od optužbe da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, u saizvršilaštvu, iz člana 234, stav 3. KZ;
  • okr. Petar Rnić, Goranka Petričević, Pero Stević, Svetlana Raguž, Slavko Nimčević, Dragan Agatonović, Milan Sujić i Branislav Kecman su oslobođeni od optužbe da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, u saizvršilaštvu, iz člana 359, stav 3. KZ i
  • prema okr. Stevi Stojkovu odbijena je optužba da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ.

Okrivljeni Steva Stojkov je oglašen krivim što je u periodu od septembra meseca 2009. godine do 31. maja 2012. godine, na teritoriji Republike Srbije, Mađarske, Rumunije i Turske, postupajući po planu i dogovoru, u svojstvu odgovornog lica – vlasnika i direktora privrednih društava: „AS PROM PLUS“ d.o.o. Kikinda i „ FLASH ROYAL“ d.o.o. Kikinda, iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica, pa je tako izvršen uvoz tekstilne robe azijsko i evoazijskog porekla od strane simulovanih dobavljača iz Mađarske i Rumunije, gde je po osnovu manje utvrđene carinske vrednosti uvezene robe na koju se plaćaju carinske i poreske obaveze pričinjena šteta budžetu Republike Srbije od najmanje 402.209.341,48 dinara, a okrivljeni saradnik Steva Stojkov je sebi pribavio izmovinsku korist u ukupnom iznosu od 339.880,oo evra, koji predstavlja razliku između iznosa od 4.752.870,oo evra, koliko je ukupno naplatio od stvarnih vlasnika tekstilne robe kojima je uvezao robu i potom knjigovodstveno omogućio fiktivan ulaz tekstilne robe u njihove trgovinske radnje i privredna društva i iznosa od 4.412.990,oo evra, koji predstavlja zbir iznosa od 2.803.580,oo evra, koliko je platio NN licu na ime naknadu za uslugu ovakvog načina uvoza, zatim iznosa od 982.140,oo evra na ime troškova prevoza, troškova obezbeđivanja turskih zbirnih faktura, zatim troškove zaposlenih i konačno iznosa od 627.270,oo evra koliko su po internoj evidenciji koju je vodio okrivljeni saradnik Steva Stojkov iznosili ostali troškovi njegovog poslovanja.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Žarku Radonjiću i Dejanu Antiću je stavljeno na teret da su neutvrđenog dana, tokom septembra meseca 2009. godine, u Subotici, organizovali organizovanu kriminalnu grupu, radi vršenja krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i zloupotreba položaja odgovornog lica i sticanja finansijske koristi, čiji pripadnici su postali okr. Robert Vukov, Branislav Milošević, Danijel Mandić, Petar Rnić, Goranka Petričević, Pero Stević, Svetlana Raguž, Slavko Nimčević, Dragan Agatonović, Milan Sujić, Branislav Kecman, Đura Radul, Goran Radul, Sinan Ćosović, Safet Šemsović, Dejan Komarica, Igor Jevđević, Ognjan Blaževski, Nebojša Lojanić, okrivljeni saradnik Steva Stojkov i ork. Ismet Pejić, prema kome je krivični postupak pravnosnažno okončan, na taj način što su stvorili plan delovanja da sačinjavanjem, overavanjem i upotrebom poslovne dokumentacije privrednog društva „MORAVEX“ d.o.o. Subotica i drugih privrednih društava koji su poslovali pod kontrolom orgnizovane kriminalne grupe sa neistinitom sadržinom, neistinito prikazuju da privredno društvo „MORAVEX“ d.o.o. tekstilnu robu evro-azijskog porekla kupuje i uvozi od prodavca – privrednih društava iz Mađarske i Rumunije, a koja su tekstilnu robu azisjkog i evroazijskog porekla prethodno kupila od privrednih društava iz Turske i Italije i trgovinskih radnji iz Mađarske, i koja roba je u Mađarskoj i Rumuniji uvozno ocarinjena kako bi se stvorili formalni uslovi da se carinjenje i stavljanje robe u slobodan promet u Republici Srbiji izvrši u carinarnici Subotica a ne u carinarnicama u Beogradu, Novom Sadu, Šidu i Nišu koje su određene za carinjenje robe azijsko i evro azijskog porekla, kako bi pripadnici organizovane kriminalne grupe, zaposleni u carinarnici Subotica, u svojstvu carinskih pregledača za primljen poklon u novcu i robi, ubrzali postupak carinjenja i prilikom utvrđivanja carinske vrednosti robe na koju se obračunavaju carinske i poreske obaveze, utvrdili manju carinsku vrednost uvezene robe od vrednosti koja je za istu ili sličnu robu utvrđivana u napred navedenim specijalizovanim carinskim ispostavama, prilikom ranijih uvoza i carinjenja ove robe od strane privrednih društava čija su odgovorna lica bili pripadnici ove organizovane kriminalne grupe i drugih uvoznika, kako pregledom priloženih dokumenta i robe ne bi utvrđivali usaglašenost prijavljenih i stvarnih podataka o vrsti, količini i kvalitetu robe ili kako prilikom utvrđenih nasaglasnosti između prijavljenih i stvarnih podataka o vrsti, količini i kvalitetu robe ne bi preduzimali mere iz svoje nadležnosti i da prilikom identifikacije tekstilne robe kojom se povređuje pravo intelektualne svojine ne preduzimaju mere iz svoje nadležnosti, a da nakon izvršenog carinjenja robe preko pripadnika organizovane kriminalne grupe sačinjavaju poslovnu dokumentaciju privrednog društva „MORAVEX“ d.o.o.  sa neistinitom sadržinom, neistinito prikazujući da ovo privredno društvo uvezenu tekstilnu robu dalje prodaje privrednim društvima i trgovinskim radnjama koji su poslovali pod kontrolom pripadnika organizovane kriminalne grupe.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani krimilan i branilac okrivljenog saradnika Steve Stojkova.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  12. februara 2019. godine rešenje Kž1 Po1 23/18 kojim je ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je presudom optužba prekoračena te da je izreka ožalbene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, pri čemu su u obrazloženju prvostepene presude izostali razlozi i odlučnim činjenicama, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Pojedine odlučne činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje su ostale neutvrđene i nedovoljno razjašnjene, tako da se presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnm stanju, pa zbog toga nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.


 

5. april 2019. godine
MILOŠ LjUJIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 103/17 od 4. jula 2017.godine okr. Miloš Ljujić, Snežana Mitrović, Robert Kiškarolj, Miloš Divac, Saša Janjić i Milan Krpović su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ i krivično delo prevara, u saizvršilaštvu, iz člana 208, stav 4. KZ, dok je okr. Božidar Karličić oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nesavestan rad u službi iz člana 361, stav 3. KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, donelo je presudu Kž1 Po1 33/17 kojom je preinačilo prvostepenu presudu i zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ i krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 4. KZ (od čega okr. Ljujić, Mitrović i Kiškarolj da su krivično delo prevara izvršili u saizvršilaštvu, a okr. Divac, Janjić i Krpović da su krivično delo prevara izvršili u pomaganju) osudio okr. Miloša Ljujića na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 8.000.000,oo dinara, okr. Snežanu Mitrović na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,oo dinara, okr. Roberta Kiškarolja na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 700.000,oo dinara, dok je okr. Miloša Divca, Sašu Janjića i Miloša Krpovića osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od po 1 godinu i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od po 300.000,oo dinara. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovisnko-pravnih zahteva upućeni na parnicu. Žalba Tužilaštva za ogranizovani kriminal u odnosu na okr. Božidara Karličića je odbijena kao neosnovana te je prvostepena presuda u tom delu potvrđena (Napomena: protiv ove presude u osuđujuće delu dozvoljena je žalba sudu u trećem stepenu).

Okrivljeni Miloš Ljujić je oglašen krivim što je u toku 2007. godine, u Beogradu, organizovao kriminalnu grupu u cilju vršenja krivičnih dela prevare, radi sticanja finansijske koristi, tako što je stvorio plan delovanja da se osnuju privredna društva i off-schore preduzeća iskoristi njihova poslovna dokumentacija, čiji su vlasnici, osnivači i odgovorna lica bili, ili su to postali po njegovom nalogu, pripadnici organizovane kriminalne grupe, i da se dokumentacija ovih preduzeća upotrebi prilikom podnošenja zahteva banci za odobravanje dugoročnih namenskih kredita sa naznakom da su sredstva namenjena kupovini akcija preduzeća iz privatizacije „Medifarma“ i „Tehnoservisa“ kao i širenju operativnog biznisa, odnosno širenju distributivne mreže i asortimana ponude, uz podnošenja izveštaja sa višestruko uvećanom procenom vrednosti objekata u vlasništvu privrednog društva „Krivaja“, povezanog pravnog lica koje se javlja kao založni dužnik, a potom da se nakon odobravanja kredita i kupovine akcija predmetnih preduzeća iz privatizacije, bez znanja banke izvrši prenos navedenih akcija na privredna društva kojima okrivljeni takođe upravljaju i to tako što se cena akcija na berzi značajno umanjuje putem prodaje između povezanih pravnih lica čije poslovanje kontrolišu okrivljeni, i to najpre manjeg dela akcija putem dirigovanog uparivanja ponude i tražnje po znatno nižim cenama akcija, a potom u blok transakcijama prodajom celog paketa akcija po znatno umanjenim cenama, pri čemu se i operativni biznis preduzeća, kao i preostala potraživanja i svi zaposleni u pravnim licima kojima je kredit od banke bio odobren, izmeštaju na povezana pravna lica, dok kreditno zadužena pravna lica na osnovu brojnih ugovora o promeni osnivača, odgovornih lica i sedišta preduzeća postaju vlasništvo preduzeća iz of – šor zona koja posluju takođe pod kontrolom okr. Ljujića, na koji način se obezvređuje imovina preduzeća koja od banke povlače kredite i koja s toga prestaju da servisiraju kredite koji tako u celosti dospevaju na naplatu pre isteka ugovora, pa se zbog toga nad njima otvara postupak stečaja, dok banka zbog stvarne vrednosti založene imovine nije u mogućnosti da naplati svoje potraživanje njenom eventualnom prodajom, pa su okr. Snežana Mitrović, Robert Kiškarolj, Miloš Divac, Saša Janjić i Milan Krpović, kao i Brindza Ferenc, prema kome je postupak pravnosnažno okončan osuđujućom presudom za navedeno krivično delo, postali pripadnici ove organizovane kriminalne grupe, prihvatajući plan delovanja i aktivnosti organizovane kriminalne grupe kao svoje i izvršavajući zadatke koji su se u konkretnim situacijama pred njih postavljali.

Po nalaženju Apelacionog suda u radnjama okr. Ljujića, Mitrović i Kiškarolja stiču se sva bitna obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu, te kako nisu postojale okolnosti koje bi isključile njihovu krivicu, to ih je Apelacioni sud oglasio krivim. Naime, okrivljeni su, svako ponaosob, preduzeli radnje kojima su lažno prikazivale činjenice koje su banku dovele u zabludu da odobre kredite i isplate novac na štetu svoje imovine pri čemu su okrivljeni postupali u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi i to okr. Ljujić sebi i okr. Ferencu, a okr. Mitrović i Kiškarolj okr. Ljujiću i Ferencu.

Da su krivično delo okr. Ljujić, Mitrović i Kiškarolj izvršili u saizvršilaštvu proizlazi iz činjenice da su, svako svojom radnjom, bitno doprineli izvršenju krivičnog dela i to okr. Ljujić donošenjem odluke da se uzmu krediti dajući naloge neposredno ili preko Mitrovića da se izvrši međusobna uparena kupovina akcija kako bi se izvršilo obaranje cena akcija, a zatim da se paketi akcija prodaju povezanim pravnim licima pod njegovom kontrolom i kontrolom okr. Ferenca; okr. Mitrović, postupajući po nalozima okr. Ljujića, sačinila i podnela biznis plan za kupovinu akcija „Tehnoservisa“, učestvovalo u kupovini akcija u uparenim kupovinama kako bi im se oborila cena, prenosila naloge okr. Divcu i Janjiću u vezi sa ovom kupovinom, dogovorila sa okr. Ivoševićem osnivanje preduzeća „Trim Majmar” na „Finsector“; okr. Kiškarolj je dostavio biznis plan za kupovinu akcija „Medifarma“ po nalogu okr. Ljujića potpisao ugovor o zajmu i ugovor o bankarskoj garanciji, po nalogu Mitrović potpisao naloge za blok transakcije akcija „Medifarma“ kao direktor „Alstara“, nakon toga dao nalog kao direktor „Professional Maxa“ za prodaju akcija „Medifarma“ preduzeću  „Trim Majmar” kao direktor „Alstara“, potpisao ugovor o prenosu znanja i iskustva sa elementima ugovora o kupoprodaji robe sa „Alstara distribution“. U odnosu na okr. Divca, Janjića i Krpovića, suprotno navodima Tužilaštva, Apelacioni sud nalazi da iz protivpravnih radnji za koju je utvrđeno da su ovi okrivljeni postupali kao pomagači.

Kada je u pitanju krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela, Apelacioni sud nalazi da je na nesumnjiv način utvrđeno da je okr. Ljujić organizovao organizovanu kriminalnu grupu, u cilju vršenja izvršenja krivičnog dela prevare, da su postali pripadnici ove organizovane kriminalne grupe, počev od 2007. godine, prihvatajući ovaj plan delovanja i aktivnosti organizovane kriminalne grupe kao svoje i izvršavajući zadatke koji su u konkretnim slučajevima pred njih postavljani sve do 2012. godine, postali okr. Mitrović, Kiškarolj, Janjić, Divac i Krpović, kao Ferenc prema kome je postupak pravnosnažno okončan osuđujućom presudom. Ovakvo činjenično stanje Apelacioni sud je utvrdio najpre na osnovu pismenih dokaza o vlaničkoj i upravljačkoj strukturi preduzeća, a zatim na osnovu radnji koje svaki od okrivljeni ponaosob preduzimao u cilju izvršenja krivičnog dela prevara na štetu banke u svojstvu saizvršioca ili pomagača.

 

 

 

 

 

 

21. mart 2019. godine
ABID PODBIĆANIN I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 88/14 od 4. aprila 2018. godine:

  • zbog izvršenja krivičnog dela terorističko udruživanje iz člana 393a, stav 1. KZ u vezi sa krivičnim delom terorizam iz člana 391, stav 1. KZ, krivičnog dela finansiranje terorizma iz člana 393, stav 1. KZ, krivičnog dela vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela iz člana 391b, stav 1. KZ KZ okr. Sead Plojović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, dok su okr. Izudin Crnovršanin i okr. Rejhan Plojović osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 9 godina i 6 meseci;
  • zbog izvršenja krivičnog dela terorističko udruživanje iz člana 393a, stav 1. KZ u vezi sa krivičnim delom terorizam iz člana 391, stav 1. KZ i krivičnog dela vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela iz člana 391b, stav 1. KZ KZ okr. Abid Podbićanin je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, okr. Goran Pavlović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, dok je okr. Ferat Kasumović osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci i
  • zbog izvršenja krivičnog dela terorističko udruživanje iz člana 393a, stav 1. KZ u vezi sa krivičnim delom terorizam iz člana 391, stav 1. KZ, krivičnog dela finansiranje terorizma iz člana 393, stav 1. KZ, krivičnog dela vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela iz člana 391b i krivičnog dela javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela iz člana 391a okr. Tefik Mujović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina.

Okrivljeni Abit Podbićanin, Sead Plojović, Tefik Mujović, Goran Pavlović, Rejhan Plojović, Izudin Crnovršanin i Ferat Kasumović su oglašeni krivim što su početkom 2013. godine, u Republici Srbiji i više drugih zemalja, međusobno su se, i zajedno sa više drugih za sada neidentifikovanih lica, udružili na duže vreme radi vršenja krivičnih dela terorizam, pa su preduzimali radnje radi ostvarenja plana koji se sastoji u tome da okrivljeni u kontinuitetu prikupljaju finansijska sredstva sa ciljem da se ona koriste u svrhu izvršenja krivičnog dela terorizam i u kontinuitetu preduzimaju radnje na vrbovanju građana Republike Srbije da izvrše ili učestvuju u izvršenju ovog krivičnog dela, odnosno da se pridruže terorističkoj ogrnaizaciji „Islamska država Iraka i Levanta (Šama)“ (IDIL), te su organizovali svoj i odlazak drugih lica u Sirijsku Arapsku Republiku, radi priduživanja oružanom delu ove terorističke organizacije.

Okrivljeni Sead Plojović, Rejhan Plojović, Tefik Mujović i Izudin Crnovršanin su oglašeni krivim što su, ostvarujući plan udruženja, od istomišljenika u Republici Srbiji i zemalja u regionu BiH i Hrvatskoj i više zemalja zapadne Evrope – Austriji, Nemačkoj i Luksemburgu, kontinuirano prikupljali finansijska sredstva, uključujući i zloupotrebljavajući i priloge vernika, sa ciljem da se ona koriste u svrhu izvršenja krivičnog dela terorizam i vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela, odnosno za vrbovanje više lica, uglavnom koristeći njihov težak materijalni položaj, ostvarjući na taj način kontrolu i uticaj, a potom i za finansiranje putovanje zavrbovanih lica i njihovog boravka u Sirijskoj Arapskoj Republici radi priduživanja oružanom delu IDIL-a i učešća u oružanim sukobima, kao i finansiranja lica koja su se već nalazila u redovima terorističke organizacije, kojim su sredstvima raspolagali, određujući kada će i u koju svrhu biti utrošena.

Okrivljeni Abid Podbićanin, Sead Plojović, Goran Pavlović, Rejhan Plojović, Izudin Crnovršanin i  Ferat Kasumović su oglašeni krivim što su u okviru udruženja koji su stvorili u nameri izvršenja krivičnog dela terorizam u kontinuitetu preduzimali radnje na vrbovanju pripadnika islamske veroispovesti u Republici Srbiji, naročito među mlađim licima i vrbovali više lica da izvrše ili učestvuju u izvršenju ovog krivičnog dela odnosno da se pridruže terorističkoj organizaciji „Islamska država Iraka i Levanta (Šama)“ (IDIL), i drugim terorističkim organizacijama radi učestvovanja u izvršenju navedenog krivičnog dela.

Okrivljeni Tefik Mujović je oglašen krivim što je i kontinuirano javno iznosio i pronosio ideje kojima se neposredno podstiče na vršenje krivičnog dela terorizam, tako što je 2013. godine i početkom 2014. godine, na svom fejsbuk profilu, pod pseudonimom „Abdullah Abdullah“, u delu koji je dostupan za sve korisnike, postavio niz sadržaja – tekstova, snimaka i fotografija koji veličaju organizaciju koja je od strane Ujedinjenih nacija proglašena za terorističku – „Islamska država Iraka i Levanta (Šama)“ (IDIL), propagiraju njene postupke, pozivaju na pružanje materijalne pomoći i pristupanju u njene redove, pozivaju na oružanu borbu, nasilje i ubistva i prikazuju snimke istih, prikazuju mape teritorije koje kontroliše IDIL, i poziva na samoubilačke akcije u Raškoj oblasti, Beogradu u Rimu.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Abit Podbićanin i Goran Pavlović su oslobođeni od optužbe da su izvršili, zajedno sa okr. Seadom Plojovićem, Rejhanom Plojovićem, Tefikom Mujovićem i Izudinom Crnovršaninom krivično delo finansiranje terorizma iz člana 393, stav 1. KZ

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Tefik Mujović i njegov branilac, kao i branioci svih ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 18. januara 2019. godine presudu Kž1 Po1 22/18 kojom je odbilo kao neosnovane sve žalbe i potvrdilo prvostepenu presudu. 


 

 

 

22. februar 2019. godine
RAJKO PANTELINAC I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 103/15 od 14. marta 2016. godine:

  • zbog izvršenja krivičnog dela krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ, te krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. i 5. KZ i krivičnog dela nedozvoljena prozvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ okr. Rajko Pantelinac je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i 6 meseci, dok je okr. Raško Mijailović osuđen na jedinstevnu kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i 6 meseci. Takođe, prema okr. Pantelincu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: revolvera, metaka, bejzbol palice i dr;
  • zbog izvršenja krivičnog dela krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ i krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 3. i 5. KZ okr. Radovan Galetin je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina,
  • zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ okr. Pero Đurić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine.

Okrivljeni Rajko Pantelinac je oglašen krivim što je u toku 2011. godine, na teritoriji Republike Srbije, organizovao kriminalnu grupu, čiji su pripadnici tokom 2011. godine postali okr. Živojin Tajkov, prema kome je krivični postupak razdvojen i koji je u međuvremenu pravnosnažno osuđen, okr. Raško Mijailović i Radovan Galetin, dok je tokom 2012. godine pripadnik postao i okr. Pero Đurić, a koja organizovana kriminalna grupa je delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnih dela  i planirala svoje delovanje i to kako na teritoriji RS, tako i na teritoriji drugih zemalja i to konkretno na teritoriji Republike Kipar i Republike Ukrajine, a radi sticanja finansijske koristi, a sve do 30. maja 2012. godine kada je njeno delovanje prekinuto akcijom Ministarstva unutrašnjih poslova RS i to tako što je okr. Pantelinac, organizovao kriminalnu grupu, stvorio plan da sa ostalim pripsanicim organizovane kriminalne grupe vrši krivična dela sa elementima nasilja i to ubistva i razbojništva.

Okrivljeni Raško Mijailović je oglašen krivim i što je od početka do neutvrđenog dana maja 2012. godine, u Topoli, neovlašćeno nabavio, držao, a potom i predao revolver okr. Rajku Pantelincu, koji je zbog napred navedenog dela, takođe, oglašen krivim.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Jovica Radisavljević, Dušan Obrenović i Mladen Đukić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ, dok je okr. Rajko Pantelinac oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena prozvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Rajko Pantelinac, Raško Mijailović, Pero Đurić i njihovi branioci, kao i branilac okr. Radovana Galetina.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

PPosebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu (pošto je prethodna presuda Apelacionog suda po usvojenom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukinuta od strane Vrhovnog kasacionog suda u osuđujućem delu), nakon održanog pretresa, dana 22. januara 2019. godine donelo je presudu Kž1 Po1 14/18 kojom je preinačilo prvostepenu presudu, u pogledu pravne ocene dela u delu u kome su okr. Pantelinac, Mijailović i Galetin oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1. tačka 5. KZ, kao i u delu odluke o krivičnim sankcijama, te u delu odluke kojom je okr. Mijailović oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ, te je:

  • zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ, krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, u saizvršilaštvu, iz člana 114, stav 1, tačka 5. KZ i krivičnog dela nedozvoljena prozvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ okr. Rajka Pantelinca osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, 
  • zbog izvršenja krivičnog dela krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ i krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ okr. Radovana Galetina osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina,
  • zbog izvršenja krivičnog dela krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ i krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ okr. Raška Mijailovića osudilo na jedinstevnu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. Takođe, prema okr. Mijailoviću, zbog nastupanja zastarelosti, je odbijena optužba za izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 1. KZ  
  • zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 5. KZ okr. Pera Đurića je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine

U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Okrivljeni Rajko Pantelinac, Raško Mijailović i Radovan Galetin su oglašeni krivim i što su u periodu od 1. aprila do 31. maja 2011. godine, na teritoriji Republike Srbije i Republike Kipar, postupajući u okviru plana delovanja organizovane kriminalne grupe koju je stvorio okr. Pantelinac, a čiji pripadnici su postali okr. Živojin Tajkov, Mijailović i Galetin,  pokušali da drugog liše života iz koristoljublja.


 

14. februar 2019. godine
DRAGAN ĐOKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 187/16 od 14. marta 2018. godine okr. Dragan Đoković je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346, stav 4. KZ i jednog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,oo dinara, te je od okrivljenog oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela, pa je okrivljeni obavezan da na račun budžeta Republike Srbije uplati iznos od 15.854.987,40 dinara. Oštećena privredna društva su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dragan Đoković je oglašen krivim što je tokom septembra 2015. godine, na teritoriji grada Beograda, postao pripadnik organizovane kriminalne grupe koju je organizovao okr. Dejan Femić, protiv koga je postupak pravnosnažno okončan, a čiji pripadnik je postao i okr. Bogdan Bogdanović, protiv kog je postupak pravnosnažno okončan, pokazujući pripadnost izvršenjem postavljenih zadataka od strane organizatora organizovane kriminalne grupe koja je imala za cilj da vrši krivična delo prevara u cilju sticanja dobiti, tako što su u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica dovodili i održavali u zabludi vlasnike menjačnica sa teritorije grada Beograda, navodili ih da im oni u okviru svoje delatnosti vrše zamenu dinara za evre na štetu svoje imovine, gde je plan organizovane kriminalne grupe podrazumevao prethodno postizanje dogovora sa vlasnicima menjačnica o razmeni određene količine dinara za evre, sa predlogom da se transakcije iz bezbednostnih razloga obave u ekspoziturama poslovnih banaka na teritoriji grada Beograda u kojima je navodno trebao biti isplaćen veći dinarski iznos na ime ostvarenog kredita, sa ciljem da se pridobije poverenje vlasnika i zaposlenih u menjačnicama, a zatim nakon uspešno obavljene prve regularne transakcije postizanje dogovora sa istim vlasnicima menjačnica oko nove razmene dinara za evre samo sada u mnogo većem iznosu, na isti način i na istom mestu, da bi sada prilikom razmena dinara za evre umesto originalnih dinarskih novčanica u torbama se nalazili svežnjevi novčanica upakovani tako što su na vrhu i dnu svežnja bile postavljene po jedna originalna novčanica a između postavljen odštampan papir u boji apoena koji se nalazio na vrhu i na dnu, čije ivice su oštampane da imitiraju dizajn originala i bili vakumirani u najlonske kese, kako se to radi u Narodnoj banci Srbije.

Prema okr. Vojislavu Novakoviću prvostepenom presudom je odbijena optužba za izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i jednog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208, stav 4. KZ. Oštećena privredna društva su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućena na parnicu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  14. januara 2019. godine rešenje Kž1 Po1 12/18 kojim je ukinulo prvostepenu presudu u osuđujućem delu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se u žalbama branilaca okr. Dragana Đokovića ističe da je prvostepena presuda, u delu odluke o imovinsko pravnom zahtevu i meri oduzimanja imovinske koristi, doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka s obzirom na to da je izreka prvostepene presude u tom delu nerazumljiva, razlozi presude protivrečni izreci, a dati razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja nejasni i protivrečni, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost ožalbene presude.


 

14. februar 2019. godine
DEJAN MARJANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 81/15 od 8. marta 2017. godine:

  • zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, KZ i produženog krivičnog dela prevare, u saizvršilaštvu, iz člana 208, stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ (od čega okr. Novica Rakočević i Stojan Pavićević u pokušaju):

- okr. Dejan Marjanović je je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 2 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 500.000,oo dinara,

- okr. Dragan Lukač je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 300.000,oo dinara,

- okr. Stojan Pavićević je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara i

- okr. svedok saradnik Igor Perović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000,oo dinara.

  • zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4, u vezi sa stavom 2. KZ i jednog produženog krivičnog dela prevare u pokušaju, u saizvršilaštvu, iz člana 208, KZ:

- okr. Novica Rakočević je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 7 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 250.000,oo dinara,

- okr. Mirko Pantić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara i

- okr. Rade Atić je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara;

  • zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevare, u saizvršilaštvu, iz člana 208. KZ

- okr. Zoran Suknjaja je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 300.000,oo dinara,

- okr. Jožef Feldejak je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,oo dinara,

- okr. Goran Milošević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara i

- okr. Aleksandar Bojović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,oo dinara;

  • okr. Nada Divljan je zbog izvršenja jednog krivičnog dela prevare, u saizvršilaštvu, iz člana 208, stav 1. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara.

Oštećena privredna društva su upućena da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvaruju u parnici.

Okrivljeni Dejan Marjanović je oglašen krivim što je februara meseca 2010. godine organizovao kriminalnu grupu čiji su pripadnici odmah postali okr. Igor Gas, prema kome je krivični postupak razdvojen, okr. svedok saradnik Igor Perović i Dragan Lukač, kao i okr. Željko Šuškavčević, prema kome je u međuvremenu krivični postupak razdvojen i isti je pravnosnažno osuđen, dok su pripadnici ove organizovane kriminalne grupe septembra meseca 2010. godine postali i okr. Novica Rakočević i Stojan Pavićević, a koja organizovana kriminalna grupa je do 29. oktobra 2010. godine delovala sporazumno na teritoriji Republike Srbije u cilju vršenja krivičnih dela prevare, a radi sticanja neposredne finansijske koristi, na taj način što je okr. Dejan Marjanović stvorio plan i finansirao njegovo ostvarivanje, u okviru koga su specijalno za ovu namenu pronalažena i kupovana preduzeća koja posluju duže vreme  i nisu nikada bila u blokadi, a kojima je potom sačinjavanjem lažnih ugovora i kompenzacijama podizan bonitet, te je kao odgovorno lice takvog preduzeća upisivan pripadnik organizovane kriminalne grupe, a potom su zakupljivani poslovni i magacinski prostori i opremani kako bi se stvorila fiktivna slika uspešnog preduzeća, da bi zatim pripadnici organizovane kriminalne grupe putem telefona u kratkom vremenskom periodu od 30 do 45 dana od velikog broja preduzeća sa teritorije Republike Srbije naručivali veće količine raznovrsne robe i dogovarali odloženi rok plaćanja, nakon čega je pripadnik ove grupe kao odgovorno lice navedenog preduzeća zaključivao ugovore o saradnji sa odgovornim licima oštećenih preduzeća i kao garanciju plaćanja im predavao svojeručno potpisane blanko overene menice, pri čemu su svi pripadnici organizovane kriminalne grupe znali da na računima njihovog preduzeća nema novčanih sredstava, niti se očekuje priliv, kao i da se ne namerava platiti uzeta roba nakon čega je po prispeću robe u magacinski prostor preduzeća ove organizovane kriminalne grupe, u kratkom vremenskom roku roba, po prethodno dogovorenom kriterijumu i procentu deljena među pripadnicima grupe koji su je potom prebacivali u svoja privatna skladišta i odatle rasprodavali, po znatno nižim cenama od tržišnih, fizičkim licima kao kupcima za gotov novac, dok je u poslovnoj dokumentaciji preduzeća ova roba rasknjižavana tako što su pravljene lažne fakture po  kojima je roba navodno prodata nesolventnim preduzećima kao daljim kupcima i od kojih su na ime ove prodaje, kao obezbeđenje plaćanja, uzete blanko menice ili uopšte nije knjižena, da bi nakon dospeća na naplatu prvih menica datim oštećenim preduzećima i blokade računa preduzeća organizovane kriminalne grupe, pripadnici iste napuštali zakupljene prostorije i magacine, telefonske kartice bacali i na taj način postajali nedostupni predstavnicima oštećenih preduzeća, koji plan su pripadnici organizovane kriminalne grupe prihvatili i uz dogovorenu naknadu u vidu tačno određenog procenta od robe nabavljene na navedeni način, odnosno novca dobijenog prodajom robe sprovodili preduzimajući konkretne radnje naložene im od strane okr. Marjanovića, pri čemu je u toku postojanja organizovane kriminalne grupe stvorio plan da se na osnovu lažno sačinjenih ugovora o navodnim kupovinama nepokretnostima na dobrim lokacijama u Novom Sadu i Beogradu, od strane pripadnika organizovane kriminalne grupe, kao kupca, i njegove uknjižbe kao vlasnika, vrši prodaja tih nepokretnosti trećim licima i da se na taj način ostvaruje neposredna finansijska korist, pa su u sklopu tog plana tokom avgusta 2010. godine pripadnici organizovane kriminalne grupe postali okr. Mirko Pantić i Rade Atić.

Takođe, prvostepenom presudom je okr.  Goran Milošević oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Dragan Lukač, Stojan Pavićević, Nada Divljan, Aleksandar Bojović, Mirko Pantić, Rade Atić i njihovi branioci, kao i branioci okr. Zorana Suknjaja, Jožefa Feldejaka, Novice Rakočevića i Gorana Miloševića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 23. novembra 2018. godine presudu Kž1 Po1 9/18 kojom je preinačilo prvostepenu presudu i to tako što je radnje okr. Mirka Pantića i Radeta Atića za koje su oglašene krivim prvostepenom presudom pravno kvalifikovao kao krivično delo prevara u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 208, stav 1 KZ, te je zbog izvršenja navedenog krivičnog dela i krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346, stav 4. KZ okr. Mirko Pantić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, dok je okr. Rade Atić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.


 

1. februar 2019. godine
DALIBOR OGNjANOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 122/15 od 28. februara 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ okr. Dalibor Ognjanović i Aleksandar Jović su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 5 godina i 2 meseca, dok su zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenja proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ okr. Aleksandar Drefljak, Marko Mandić, Marko Miković, Dušan Jovčić i Janko Janičić  osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 5 godina, te je prema okr. Dušanu Jovčiću, Daliboru Ognjanoviću i Aleksandru Joviću izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to biljnih zasada i opojne droge kanabis.

Okrivljeni Bojan Bojković, prema kome je postupak razdvojen, Dalibor Ognjanović, Aleksandar Drefljak, Marko Mandić, Marko Miković, Dušan Jovčić, Janko Janičić i Aleksandar Jović su oglašeni krivim što su u periodu od sredine 2014. godine pa do 2. aprila 2015. godine, na teritoriji Republike Srbije – u Beogradu, Novom Sadu i Jagodini, kao kriminalna grupa, neovlašćeno proizvodili i držali opojnu drogu kanabis, čija je proizvodnja, promet i upotreba zabranjena, a koja je proglašena za opojnu drogu, radi njene prodaje, tako što su:

  • po dogovoru okr. Bojkovića i Jovića, okr. Jović u više navrata nabavljao potrebnu elektro opremu neophodnu za uzgajanje opojne droge kanabis u veštačkim uslovima, u čemu je učestvovao okr. Ognjanović obezbedivši deo sredstava za finansiranje ove nabavke, pa je okr. Jović u cilju stvaranja uslova za proizvodnju opojne droge kanabis, od novca koji su mu obezbedili okr. Bojković i Ognjanović, pored opreme koju je prethodno nabavio za potrebu grupe za improvizovane labaratorije u Novom Sadu i Vinči, nabavio je veću količinu mašinske i elektro opreme koja se koristi za uzgajanje kanabisa u veštačkim uslovima,
  • okr. Bojković je polovinom juna 2014. godine, u Novom Sadu, iznajmio kuću i u cilju stvaranja uslova za proizvodnju opojne droge kanabis u veštačkim uslovima izvršio adaptaciju dela kuće tako što je izvršio izolaciju zidova, posle čega je okr. Janičić izvršio instalaciju ilegalnog priključka na elektro mrežu, a potom instalirao mašinsku i elektro opremu za osvetljavanje, dovod i filtraciju vazduha, navodnjavanje i drugu opremu neophodnu za proizvodnju opojne droge kanabis,
  • po izvršenoj adaptaciji dela kuće i instaliranje opreme u prostorije prizemlja kuće, u 305 plastičnih saksija, a u prostoriji na spratu u 180 plastičnih saksija, okr. Bojković je zasadio semenke biljke kanabis, koje su 2. aprila 2015. godine zatečene u fazi cvetanja,
  • okr. Mandić i Miković su naizmenično boravili u kući i zalivali i prehranjivali biljke, kontrolisali osvetljenje, temperaturu i vlažnost vazduha, dok su okr. Bojković, Ognjanović i Drefljak kontinuirano proveravlai proces proizvodnje, te su na sprtu kuće držali i dva crna pvc džaka u kojima se nalazi sirova biljna materija kanabis, u jednom u količini od 1734,58 grama, a u drugom u količini od 1169,69 grama,
  • po dogovoru okr. Bojkovića i Drefljaka, sredinom februara 2015. godine okr. Drefljak je pridobio Jovčića za uzgajanje opojne droge kanabis u veštačkim uslovima, posle čega je u kući okr. Jovčića u Beogradu okr. Bojković, koristeći novčana sredstva koja je prethodno obezbedio sa okr. Ognjanovićem, izvršio adaptaciju 4 prostorije tako što je izvršio izolaciju zidova i druge pripremne radove, nakon čega je okr. Janičić instalirao mašinsku i elektro opremu za osvetljavanje, dovod i filtraciju vazduha, navodnjavanje i drugu opremu neophodnu za proizvodnju opojne droge kanabis, koju je prethodno nabavio okr. Jović,
  • u međuvremenu, dana 28. februara 2015. godine, po dogovoru okr. Bojkovića i Mandića, okr. Mandić je otputovao u Kraljevinu Holandiju, gde je za sve vreme boravka od okr. Bojkovića dobijao uputstva koja su se odnosila na kupovinu semenki i supstanci namenjenih za proizvodnju opojne droge kanabis, pa se, nakon što je kupio za sada neutvrđen broj semenki kanabisa, koristeći novčana sredstva koja u tu svrhu prethodno dobio prethodno od okr. Bojkovića i Ognjanovića, vratio u Beograd, od čega je 150 semenki okr. Bojković predao okr. Joviću kako bi kriminalna grupa u Jagodini organizovala prodavanje opojne droge kanabis,
  • po izvršenim pripremama okr. Bojković je sredinom marta 2015. godine, u potkrovlju kuće okr. Jovčića u Beogradu, u 473 plastične saksije zasadio semenke kanabisa koje su 2. aprila 2015. godine zatečene u visini stabljike oko 5 cm, a u 282 otvorena plastična kalupa, takođe, zasadio semenke kanabisa koje su istog dana zatečene u visini stabljika u visini od 2-3 cm,
  • sve vreme nakon zasađivanja okr. Jovčić je nastavio da zaliva, prihranjuje i nadgleda proces klijanja o čemu je obaveštavao okr. Bojkovića, dok je okr. Drefljak povremeno dolazio i proveravao proces uzgajanja biljaka obaveštavajući o tome okr. Bojkovića i Ognjanovića.

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  7. decembra 2018. godine rešenje Kž1 Po1 11/18 kojim je ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbama ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredba krivičnog postupka jer je izreka presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi, o činjenicama koje su predmet dokazivanja nisu dati jasni razlozi, a postoji znatna protivrečnost između onoga što se nalazi u razlozima presude u sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati pravilnost i zakonitost prvostepene presude.


 

 

25. januar 2019. godine
IVANA POPIN

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 97/15 od 8. juna 2017. godine okr. Ivana Popin je zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara, u saizvršilaštvu, iz člana 208, stav 4. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara. Oštećena privredna društva su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućena na parnicu.

Okrivljena Ivana Popin je oglašena krivom što je, nakon što je okr. Goran Macura, prema kome je krivični postupak razdvojen, a koji je postupao u svojstvu direktora privrednog društva „T“ predstavljajući se i potpisujući se kao D.K. zaključio ugovore o iznajmljivanju kancelarijskog prostora za firmu „T“ u Novom Sadu, kao i zakup magacinskog prostora u Novom Sadu, te zatim zaključio sa operaterom mobilne telefonije ugovore o korišćenju 5 telefonskih brojeva i sa „SBB“ ugovor na osnovu koga je u navedeni prostor instalirana imejl adresa privrednog društva „T“ za slanje zahteva i prijem pošte, u svojstvu komercijaliste privrednog društva „T“ iz sedišta preduzeća pozivala odgovorna lica oštećenih privrednih društava, čije je ponude pronalazila na oglasnim sajtovima na internetu, predstavljajući se lažnim imenom i to kao M.M, te je naručivala robu dogovarajući cenu i uslove njenog plaćanja i isporuke sa što dužom valutom plaćanja, a potom po postignutom dogovoru na sastanke oranizovane u sedištima oštećenih privrednih društava ili u kancelariji privrednog društva „T“ u Novom Sadu je odlazio okr. Macura predstavljajući se kao D.K, direktor privrednog društva „T“, u kom svojstvu je vodio pregovore po instrukcijama dobijenim od okrivljenog – svedoka saradnika Igora Perovića i okr. Zorana Suknjaje, te svojeručno potpisivao ugovore o poslovnoj saradnji, kao i menice koje su izdavana u vidu obezbeđenja plaćanja preuzete robe po isteku valute plaćanja, pri čemu su svi okrivljeni znali da na računu privrednog društva nema novca i da se ne očekuje nikakav priliv, te da roba neće ni biti plaćena, a potom je roba vozilima dobavljača ili kombi vozilima autoprevozinika privrednog društva iz Novog Sada angažovanog od privrednog društva „T“ prevožena do zakupljenog magacinskog prostora gde su je, po prethodno dogovorenom procentu, okrivljeni međusobno delili i prebacivali u svoja skladišta, a potom odatle, za gotov novac, ovu robu po ceni znatno nižoj od tržišne prodavali dalje fizičkim licima kao kupcima, ne vodeći knjigovodstvenu evidenciju u privrednom društvu „T“ u nameri da sebi i drugima pribave protivpravnu imovinsku korist, na koji način je okrivljena, zajedno sa okrivljenim – svedokom saradnikom Igorom Perovićem, te okr. Zoranom Suknjajom, Aleksandrom Bojovićem i Goranom Miloševićem, kao i sa okr. Goranom Macurom učestvovala u nanošenju štete privrednim društvima u ukupnom iznosu od 2.672.906,oo dinara, kao i pribavljanju imovinske koristi sebi i drugima, preko privrednog društva „T“ u navedenom iznosu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal i branilac okrivljene.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 25. decembra 2018. godine presudu kojom je preinačilo prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kazni, i okr. Ivanu Popin zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara, u saizvršilaštvu, iz člana 208, stav 4. KZ osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene cenio njeno zdravstveno stanje, kao i porodične prilike, a kao otežavajuću okolnost brojnost radnji u kojima je učestvovala odnosno činjenicu da je učestvovala u dvanaest pojedinačnih radnji. Međutim, osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal ukazuje da prvostepeni sud ranijoj osuđivanosti okrivljene zbog krivičnog dela prevara nije dao odgovarajući značaj. Stoga je Apelacioni sud okrivljenu osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara nalazeći da će se ovako odmerenim kaznama postići svrha kažnjavanja.



16. januar 2019. godine
NIKOLA KOMATINA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 br. 76/11 od 20. decembra 2017. godine okr. Nikola Komatina je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 4. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 3 meseca, te je od istog oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 500,oo evra, okr. Goran Vasilić je zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368, stav 1. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 3 meseca.

Okrivljeni Nikola Komatina je oglašen krivim što je 1. aprila 2011. godine, kao službeno lice u svojstvu insepktora u Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija Republike Srbije, nakon kontrole u jednom objektu u kome je Goran Janković koji je pravnosnažnom presudom osuđen da je bez odobrenja organizovao priređivanje posebne igre na sreću klađenjem nakon što je propustio da podnese prijavu zbog utvrđenih nepravilnosti u radu, protiv osuđenog Gorana Jankovića, iako je na to ovlašćen kao inspektor u Upravi za igre na sreću, dana 6. aprila 2011. godine, u kafiću u Beogradu, primio od osuđenog Gorana Jankovića 500,oo evra na ime poklona povodom obavljene kontrole i neprijavljivanja uočenih nedostataka i konstatovanih nepravilnosti u neprijavljenom objektu u Beogradu.

Okrivljeni Goran Vasilić je oglašen krivim što je u periodu tokom jula meseca 2010. godine do 17. maja 2011. godine, u Beogradu, najmanje 6 puta dao po 500,oo evra Darku Puači koji je osuđen pravnosnažnom presudom, na ime poklona koji je osuđeni Darko Puača primio, da kao službeno lice u svojstvu inspektora u Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija Republike Srbije, u okviru svog službenog ovlašćenja, ne bi vršio kontrolu u objektima pravnog lica „Feniks“ čije je odgovorno lice u svojstvu osnivača i vlansika okr. Vasilić.

Takođe, prvostepenom presudom:

  • okr. Njegoš Dželetović, okr. Dušica Malović – Kljajić  okr. Miloš Lučić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346.  KZ, te krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ i krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ (od čega okr. Lučić krivično delo zloupotreba službenog položaja i primanje mita u pomaganju),
  • okr. Nikola Komatina i okr. Saša Marčeta su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ,
  • okr. Željko Dorontić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368, stav 1. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ,
  • okr. Zoran Stojanović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368, stav 1. KZ, te je prema njemu odbijena optužba da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 1. KZ i 
  • okr. Goran Vasilić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ. 

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal, između ostalog, je okr. Njegošu Dželetoviću stavljeno na teret da je tokom jula meseca 2010. godine na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa osuđenim Darkom Puačom, organizovao organizovanu kriminalnu grupu, koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, radi sticanja finansijske ili druge koristi, čiji pripadnici su postali okr. Dušica Malović Kljajić, Nikola Komatina, Miloš Lučić i osuđena Nataša Agatonović, svesno prihvatajući aktivnosti organizovane kriminalne grupe kao svoje, pokazujući pripadnost izvršenjem postavljenih zadataka od strane organizatora organizovane kriminalne grupe i vršenjem krivičnih dela, pa je tako, u okviru planirane aktivnosti organizovane kriminalne grupe, okr. Dželetović, zajedno sa osuđenim Puačom, do 17. maja 2011. godine omogućavao priređivačima posebnih igara na sreću na automatima i klađenjem da se bave priređivanjem igara na sreću bez prethodno dobijenog odobrenja o ispunjenosti uslova za dobijanje odobrenja, kao i priređivačima koji su imali odobrenje za priređivanje posebnih igara na sreću da se bave priređivanjem igara na sreću u objektima za koje nije dato odobrenje i sa neprijavljenim aparatima i uplatnim mestima, neplaćanje naknade po Zakonu o igrama na sreću i neevidentirajući ukupan ostvaren prihod tako što su okr. Dželetović, osuđeni Puača, kao organizatori, i okr. Malović Kljajić, Komatina, Lučić i osuđena Agatonović, kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, obaveštavali priređivače posebnih igara na sreću i davali infomracije putem mobilnih telefona i sms poruka, kada i gde će biti obavljena planirana kontrola rada priređivanjča posebnih igra na sreću, dogovarali način i kontrole, davali im uputstva na koji način da objekte učine manje uočljivim za kontrolu, davali instrukcije i savete na koji način da se priprema za kontrolu, koju dokumentaciju da pribave, obaveštavali ih o vremenu polaska kontrola u mesta gde se nalaze neprijavljeni objekti za priređivanje posebnih igara na sreću, da bi priređivači uklonili aparate i prikrili objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću bez odobrenja, obaveštavali o pristiglim anonimnim prijavama u vezi sa ovakvim njihovim radom, zatim po prethodnom dogovoru i iz pomoć drugih priređivača posebnih igara na sreću koji su radili sa odobrenjem, omogućavali priređivačima koji su radili bez odobrenja, da fiktivnim ugovorima o vlasništvu dokazuju da se radi o aparatima koji se nalaze u zakupu kontrolisanih priređivača i omogućili im izbegavanja prekršajne i krivične odgovornosti, istovremeno omogućavali priređivačima posebnih igara na sreću da uz određenu naknadu nakon kontrole dostave naknadno pribavljene dozvole na ime drugih priređivača koji su imali odobrenje, a zauzvrat od priređivača, kojima su omogućili rad bez plaćanja naknade za odobrenje i naknade za priređivanje igara, kao i izbegavanje prekršajne i krivične odgovornosti, na ime dostavljanja informacija o vremenu i mestu planiranog obavljanja kontrole, dobijali gotov novac i druge poklone, a pripadnici organizovane kriminalne grupe postupajući po unapred dogovorenom planu i nalozima organizatora i u okviru delovanja organizovane kriminalne grupe, pored javljanja priređivačima posebnih igara na sreću o planovima i postupanjima na terenu inspektora Uprave za igre na sreću, da bi prikrili svoju delatnost, prilikom obavljanja kontrola, sačinjavali falsifikovane zapisnike o izvršenoj kontroli, navodeći da su samo pojedini aparati radili bez odobrenja, a da objekti za priređivanje posebnih igara na sreću imaju, odnosno poseduju odobrenje za rad i u kome bi konstatovali navodno učinjeni prekršaj od strane priređivača, iako su u konkretnom slučaju radilo o priređivanju posebnih igara na sreću bez odobrenja, za šta je predviđena krivična odgovornost, a posle izvršenih kontrola organizatorima javljali o rezultatima kontrole i preduzetim merama i od njih dobijali instrukcije za dalje postupanje, za šta su od priređivača dobijali gotov novac i druge poklone, u vidu prehrambenih proizvoda i zaposlenja svojih rođaka, dok je uloga okr. Lučića bila da pomaže osuđenom Puači unapred obećanim prikrivljanjem i stvaranjem uslova za izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, istovremeno da informacije koje je dobijao od okr. Dželetovića i osuđenog Pujače o mestu i vremenu planiranih kontrola inspektora Uprave za igre na sreću prenosi priređivaču posebnih igara na sreću, osuđenom Boži Tepavčeviću, koji se bavio priređivanjem igara na sreću u većem broju objekata na teritoriji Republike Srbije bez odobrenja, a zauzvrat dobijao gotov novac, na ime poklona i deo predavao osuđenom Puači, a deo zadržavao za sebe, pa su takvim postupanjem omogućili priređivačima posebnih igara na sreću da nanesu štetu budžetu Republike Srbije na ime ne plaćanja naknada za odobrenje i naknada za priređivanje igara u ukupnom iznosu od 110.991.986,30 dinara, istovremeno omogućili priređivačima posebnih igara na sreću pribavljanje imovinske koristi u iznosu od 179.776.129,oo dinara, ostvarene priređivanjem posebnih igara na sreću, klađenjem i automatima, bez odobrenja i bez evidencije u poslovnoj dokumentaciji.

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal i branioci okr- Nikole Komatine i Gorana Vasilića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je presudu Kž1 Po1 19/18 kojom je preinačilo prvostepenu presudu u delu kojim je okr. Nikola Komatina osuđen zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 4. KZ i prema istom, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog dela (1. aprila 2017. godine), odbio optužbu za izvršenje napred navedenog dela. Usvajanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal prvostepena presuda je preinačena, samo u delu odluke o kazni u odnosu na okr. Gorana Vasilića, te je isti zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368, stav 1. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine. Prvostepena presuda je ukinuta u oslobađajućem delu i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Gorana Vasilića, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove lične i porodične prilike. Međutim, osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal navodi da su iste utvrđene okolnosti uobičajenog karaktera i ni same za sebe ni u međusobnoj povezanosti se ne mogu smatrati naročito olakšavajućim okolnostima. Stoga je Apelacioni sud, ceneći te okolnosti, kao i činjenicu ranijeg života okrivljenog, okrivljenog osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine nalazeći da će se upravo ovako izrečenom kaznom zatvora ostvariti svrha kažnjavanja u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija.

U delu u kome je prvostepena presuda ukinuta kada je u pitanju krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela Apelacioni sud, između ostalog, nalazi da razlozi koje je naveo prvostepeni sud su nejasni jer se iz istih ne može izvesti jasan zaključak u pogledu rezona suda koji ga je opredelio da donese ovakvu odluku. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je propustio da ceni izvedene dokaze, pojedinačno i u međusobnoj povezanosti, već je suštinski presudu u ovom delu zasnivao na iskazima okrivljenih koji su negirali izvršenje krivičnog dela, pri čemu je izostala detaljna analiza presretnutnih telefonskih razgovora koji su međusobno vodili okrivljeni, a imajući u vidu sadržinu istih razgovora ostaje nejasno kako prvostepeni sud zaključuje da se istima suštinski potvrđuje odbrana okrivljenih.

Kada je u pitanju krivično delo zloupotreba službenog položaja razlozi prvostepenog suda nisu prihvatljivi za Apelacioni sud. Naime, okolnost da nije izričito propisano da inspektori Uprave za igre na sreću ne smeju obaveštavaju okrivljene o vremenu i mestu planiranih kontrola, ni u kom slučaju ne može ukazivati da su okrivljeni ovlašćeni da to čine. Ovo stoga što iz metodologije rada inspektora u postupku nadzora i kontrole priređivača igara na sreću, kao i šeme poslova radnika zaposlenih u Ministarstvu finansija – Uprave za igre na sreću, a pre svega i samog Zakona o igrama na sreću, između ostalog proizlazi i obaveza vršenja nadzora nad priređivačima igara za sreću. Prihvatanje logike prvostepenog suda po kom obaveštavanje priređivača igara na sreću o vremenu i mestu vršenja kontrole nije nezakonita radnja je u suprotnosti sa suštinom Zakona o igrama na sreću kojima je propisana i obaveza vršenja nadzora nad priređivanjem igra na sreću, pa bi prihvatanjem ovakve logike prvostepenog suda vršenje ovog nadzora i kontrole bilo potpuno obesmišljeno zbog čega su ovakvi razlozi prvostepenog suda za Apelacioni sud ne prihvatljivi.




15. januar 2019. godine
IVAN PAVLOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 81/16 od 1. decembra 2017. godine okr. Ivan Pavlović je zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, dok su zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 2. KZ okr. Radoš Zečević i Radoje Radulović osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine. Prema okrivljenima je, takođe, izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to: mobilnih telefona, novčanica i dr.

Okrivljeni Radoš Zečević i Radoje Radulović su oglašeni krivim što su, zajedno sa pravnosnažno osuđenim Ivanom Pavlovićem i Velimirom Krivokapićem, od meseca juna 2008. godine pa do 15. jula 2009. godine:

  • tačno neutvrđenog dana tokom meseca jula 2008. godine, okr. Ivan Pavlović, angažovao NN mornare na prekookeanskom brodu usidrenom u jednoj od luka u Latinskoj Americi, Argentini ili Brazilu, da preuzmu i na skriveno mesto na brodu smeste opojnu drogu kokain u količini od 24 kg, koju je prethodno, radi dalje prodaje kupio od nepoznatih lica u Argentini ili Brazilu, a zatim lično i preko okr. Velimira Krivokapića održavao telefonsku komunikaciju iz Srbije sa angažovanim NN mornarom i tako pratio transfer kokaina, nakon čega je okr. Pavlović 14. avgusta 2008. godine uputio okr. Krivokapića u Holandiju, gde je isti obavestio lice zaduženo za prihvat droge, da brod sa kokaionom stiže u Belgiju 18/19. avgusta 2008. godine, te u periodu od 1. do 4. septembra 2008. godine u Amsterdamu organizuje prihvat i preuzme kokain u količini od 24 kg, što je N.B. i učinio, a zatim isti preda kupcima sa kojima je okr. Pavlović unapred dogovorio prodaju, u čemu je bio sprečen intervencijom holadske policije koja je 5. septembra 2008. godine u Amsterdamu, N.B.. lišila slbode i tom prilikom kod njega pronašla i oduzela 25 kg kokaina i 1.451.675,oo evra, kao i količinu od 8,3 kg kokaina koji potiču iz prethodne nabavke droge, nakon čega je protiv N.B. vođen i okončan krivični postupak pred sudom u Amsterdamu pri čemu je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina;
  • sredinom meseca septembra 2008. godine, okr. Pavlović u zemljama Latinske Amerike, Argentini i Brazilu, od nepoznatog lica kupio radi dalje prodaje tačno neutvrđenu količinu opojne droge kokain, nakon čega je okr. Krivokapić, po nalogu okr. Pavlovića, uspostavio kontakt sa mornarom na brodu D.R, i istog angažovao radi prevoza kokaina i pri tom s njim dogovorio cenu za usluge prevoza, skrivanja i istovara kokaina, te je sa ovim mornarom, u cilju praćenja i kontrole prevoza droge, održavao telefonsku komunikaciju tokom plovidbe broda od Južne Amerike do Evrope, informišući se tada o trenutnoj poziciji broda i vremenu uplovljavanja, o čemu je redovno obaveštavao okr. Pavlovića, pa je okr. Pavlović, radi organizacije prihvata i distribucije droge poslao u Antverpen V.R, dok je Z.R. angažovao da direktno s broda u luci Antverpen izvrši preuzimanje kokaina, nakon čega je Z.R, preuzevši kokain, po nalogu okr. Pavlovića predao 17. septembra 2008. godine 11 kg kokaina V.R, od kojih je ovaj 9 kg predao nepoznatom licu – kupcu sa kojim je prodaju prethodno dogovorio okr. Pavlović, a 2 kg kokaina je 18. septembra 2008. godine V.R. predao D.K, kojom prilikom su, u momentu primopredaje, obojica lišeni slobode od strane beligijske policije, te im je oduzeto 2 kg kokaina, da bi u nastavku policijske akcije bili lišeni slobode i Z.R. i D.R, te su R,K, R.i R. nakon sprovedenog krivičnog postupka, pred sudom u Antverpenu, osuđeni, svaki po na osob, na kaznu zatvora u trajnju od po 4 godine, i novčanu kaznu od po 2.000,oo evra,
  • tokom meseca novembra 2008. godine, okr. Pavlović u Latinskoj Americi od nepoznatog lica kupio radi dalje prodaje tačno neutvrđenu količinu opojne droge kokain, te ovu drogu predao radi transporta mornarima Z.M. i Đ.V. uz nalog da istu sakriju i po dolasku u Italiju predaju licima koje on ovlasti, da bi 17. novembra 2008. godine u Raveni, u momentu primopredaje droge između M. i V. i lica koja je okr. Pavlović uputio da preuzmu drogu, D.Ž. i V.M, italijanska policija zaplenila opojnu drogu kokain 11,797 kg neto težine i navedena lica lišila slobode, protiv kojih se vodi krivični postupak u Italiji,
  • početkom meseca oktobra 2008. godine, okr. Pavlović angažovao na brodu, usidrenom u luci u Južnoj Americi mornara M.P. da preuzme, utovari, sakrije i kasnije isporuči tačno neutvrđenu količinu opojne droge, kokain, koju je prethodno radi dalje prodaje kupio, pa je okr. Pavlović u cilju praćenja transporta sa M.P, tokom plovidbe prema Evropi, iz Beograda održavao telefonsku komunikaciju, dok je neposredno pred dolazak broda u luku Antverpen, uputio u Belgiju, radi preuzimanja kokaina, D.S. i D.Č, gde su se sreli sa mornarom M.P. 23. novembra 2008. godine u Antverpenu, kada ih je prilikom primopredaje 20 kg kokaina belgijska policija lišila slobode, u nastavku akcije otkrivanja krijumčara droge, dana  24.novembra 2008. godine lišili slobode još 4 lica, kao i mornara s broda pretresom čije kabine su pronašli i oduzeli još 6 kg kokaina, koji je tu bio smešten po nalogu i uputstvu okr. Pavlovića, nakon čega je vođen pred sudom u Antverpenu krivični postupak protiv svih lica lišenih slobode u ovoj akciji belgijske policije,

nakon čega je okr. Zečević, po prispeću novca zarađenog prodajom opojne droge, kokaina, u zemljama Zapadne Evrope u Beogradu ovaj novac koji je bio u sitnim apoenima, po nalogu okr. Pavlovića u menjačnicama ukrupnjavao u veće apoene i zatim odnosio i polagao u unapred iznajmljene sefove u bankama, i po potrebi, i na poziv okr. Pavlovića iz sefova uzimao određene novčane iznose – evre i predavao istome, uplaćivao elektronske dopune za mobilne telefone koje su koristili okr. Pavlović i za prevoz kokaina angažovani mornari da bi okr. Radulović po njegovom dolasku u Beograd, a na poziv okr. Pavlovića, sredinom januara 2009. godine, nakon što mu je okr. Zečević, po Pavlovićevim instrukcijama, iznajmio stan, u ovom stanu čuva vatreno oružje koje je prethodno od N.N. lica kupio okr. Pavlović, kao i veći broj mobilnih telefona putem kojih je okr. Pavlović održavao vezu sa mornarima koji su prenosili kokain, te kupcima i posrednicima u prodaji ove droge, i na koje mobilne telefone se okr. Radulović povremeno javljao pa je nakon obavljenih razgovora prenosio poruke i infomracije okr. Pavloviću vezanu za nabavku i prodaju kokaina, kao i vršio elektronske dopune za pripejd kartice u mobilnim telefonima, kako okr. Pavlovića tako i mornara angažovanih za prenos kokaina, istovremeno je okr. Radulović pružao i fizičku zaštitu okr. Pavloviću u momentu njegovih izlazaka iz stana i kretanja po gradu i šire.

Okrivljeni Ivan Pavlović je oglašen krivim i što je tačno neutvrđenog dana u toku meseca novembra 2008. godine, u Beogradu, po dogovoru sa D.Č, od NN lica nabavio preinačenu, neistinitu javnu ispravu radi upotrebe i to pasoš i vozačku dozvolu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenih. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, donelo je 16. novembra 2018. godine presudu Kž1 Po1 6/18 kojom je potvrdilo prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog Radoša Zečevića, a preinačilo prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog Radoja Radulovića, te istog oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 2. KZ. Prema okr. Ivanu Pavloviću, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog dela, odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. KZ RS.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Radoju Raduloviću je stavljeno na teret, da je zajedno sa pravnosnažno osuđenima Ivanom Pavlovićem, Velimirom Krivokapićem i Radošem Zečevićem, od meseca juna 2008. pa do 15. jula 2009. godine, po dolasku u Beograd na poziv okr. Pavlovića, sredinom januara 2009. godine, nakon što mu je okr. Zečević po Pavlovićevim instrukcijama iznajmio stan, u ovom stanu čuvao vatreno oružje, koje je prethodno kupio okr. Pavlović, predao ih okr. Raduloviću kao i veći broj mobilnih telefona putem kojih je okr. Pavlović održavao vezu sa mornarima koji su prenosili kokain, te kupcima i posrednicima u prodaji ove droge, i na koje mobilne telefone se okr. Radulović povremeno javljao pa je nakon obavljenih razgovora prenosio poruke i infomracije okr. Pavloviću vezanu za nabavku i prodaju kokaina, kao i vršio elektronske dopune za pripejd kartice u mobilnim telefonima, kako okr. Pavlovića tako i mornara angažovanih za prenos kokaina, istovremeno je okr. Radulović pružao i fizičku zaštitu okr. Pavloviću u momentu njegovih izlazaka iz stana i kretanja po Beogradu i šire.

Takođe, optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Ivanu Pavloviću je stavljeno na teret da je tačno neutvrđenog dana u toku meseca novembra 2008. godine, u Beogradu, po dogovoru sa D.Č, od NN lica nabavio preinačenu, neistinitu javnu ispravu radi upotrebe i to pasoš i vozačku dozvolu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na Radoja Radulovića, prvostepena presuda je preinačena, imajući u vidu da je istom ovaj okrivljeni oglašen krivim da je sredinom januara do 2009. godine u stanu koji mu je iznajmio okr. Zečević držao veći broj mobilnih telefona putem kojih je okr. Pavlović održavao vezu sa mornarima koji su prenosili kokain, te kupcima i posrednicima u prodaji droge i na koje mobilne telefone se zatim okr. Radulović poveremeno javljao, pa je nakon obavljenih razgovora prenosio poruke i informacije okr. Pavloviću vezano za nabavku i prodaju kokaina, vršio elektronske dopune za pripejd kartice mobilnih telefona kako okr. Pavlovića tako i mornara angažovanih za prenos kokaina, a u izreci se u osnosu na radnje okr. Pavlovića i Krivokapića, vezane za nabavku i prodaju kokaina, navode jul, avgust, septembar, oktobar zaključno sa novembrom 2008. godine, to proizlazi da je zaključak suda iz obrazloženja prvostepenog suda da okr. Pavlović nije mogao da usmerava akcije precizno znajući u svakom trenutku gde se droga nalazi, u koju luku stiže, ko je preuzima i dalje distribuira i gde novac stiže bez podrške koju je preduzimao okr. Radulović nije tačna jer radnje za koje se tereti okr. Radulović jednostavno ne odgovaraju vremenu izvršenja krivičnog dela i radnjama za koje je okr. Pavlović oglašen krivim. S obzirom na navedeno, kao i na činjenicu da pružanje fizičke zaštite okr. Pavloviću i vršenja određenih poslova za okrivljenog na način kako je to opisano u optužnom aktu ne predstavljaju radnje izvršenja krivčnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga to je Apelacioni sud, usvajanjem navoda žalbe branioca okrivljenog, prvostepenu presudu preinačio u ovom delu i ovog okrivljenog, usled nedostatka dokaza, oslobodio od optužbe. 

 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)