Arhiva

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 10. aprila 2024. godine rešenje Kž2 Po1 71/24 kojim je odbilo kao neosnovane sve žalbe i potvrdilo prvostepeno rešenje.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je potvrdio optužnicu Javnog tužioca za organizovani kriminal od 1. novembra 2023. godine. Navedenom optužnicom okrivljenima su stavljena na teret sledeća krivična dela:

 

• okr. Miroslavu Starčeviću tri krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz 246 stav 5 KZ, 

 

• okr. Mladenu Lazareviću dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz 246 stav 5 KZ, krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 2 KZ i krivično delo nedozvoljena prozvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 3 KZ, 

 

• okr. Radisavu Radoviću, Milovanu Zdravkoviću, Zoranu Jakšiću, Ljubiši Lindi, Vladanu Soldi, Milošu Radosavljeviću, Gligoriju Pejoviću, Petru Miloševiću, Marku Pavloviću, Marku Radovanoviću, Nikoli Đorđeviću i Denizu Mihajloviću po jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz 246 stav 5 KZ i  

 

• okr. Milošu Jovanoviću, Aleksandru Iliću,  Dragađu Đorđeviću, Milanu Mitiću, Draganu Nikoliću i Ivanu Cvetkoviću po jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz 246 stav 5 KZ, krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 2 KZ i krivično delo nedozvoljena prozvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ.

 

Po nalaženju Apelacionog suda u konkretnom slučaju postoji dovoljno dokaza koji ukazuju na opravdanu sumnju da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret u ovom krivičnom postupku, pri čemu je jasno i određeno navedeno šta se svakom od okrivljenih stavlja na teret, tako da celokupno optuženje predstavlja logičku usklađenost, a prvostepeni sud je, proveravajući da li dokazi ponuđeni od strane tužioca u pogledu svih elemenata krivičnih dela koja se okrivljenima stavljaju na teret, daju osnova za zaključak o postojanju opravdane sumnje koja opravdava iznošenje konkretne krivičnopravne stvari pred sud, dao dovoljno razloga. U svakom slučaju, svi prikupljeni dokazi biće predmet kontradiktornog postupka koji će se sprovesti pred prvostepenim sudom i o čemu će prvostepeni sud dati svoju ocenu nakon sprovedenog dokaznog postupka, pri čemu nakon izvođenja svakog dokaza pred sudom stranke mogu iznositi primedbe, a potom i ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, što će biti oredmet ocene suda u narednoj fazi predmetnog krivičnog postupka. 

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 189/22 od 26. juna 2023. godine okr. Dragan Mojašević je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 2. KZ i produženog krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176, stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora  u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Takođe, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: boksova cigareta, čeličnih noževa, mobilnih telefona i dr.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 29. marta 2024. godine donelo je presudu kojom je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačilo prvostepenu presudu i okr. Dragana Mojaševića zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176, stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to boksova cigareta, čeličnih noževa, mobilnih telefona i dr. Takođe, Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu i okr. Dragana Mojaševića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 2. KZ. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

Okrivljeni Dragan Mojašević je oglašen krivim što je 5, te 14. marta, zatim 23. aprila i 25. juna 2019. godine, na teritoriji Republike Srbije, neovlašćeno nabavljao radi prodaje i neovlašćeno stavljao u promet rezani duvan koji se u skladu sa Zakonom smatra akciznim proizvodom koji nije posebno obeležan propisanim kontrolnim akciznim markicama i bez potrebne prateće dokumentacije.

 

Takođe, optužnicom Javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal okr. Draganu Mojaševiću je stavljeno na teret i da je u vremenskom periodu od januara do 9. jula 2019. godine, na teritoriji Republike Srbije, organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je postojala određeno vreme, sa ciljem da, radi sticanja dobiti, sporazumno i po unapred određenim zadacima i ulogama, vrši krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda, a čiji pripadnici su postali osuđeni Mirko Lazić i Ozren Jevtić, gde je plan organizovane kriminalne grupe podrazumevao stavljanje u promet u Republici Srbiji akciznih proizvoda koji podležu oporezivanju akcizom, pa je u okviru planirane aktivnosti organizovane kriminalne grupe okr. Mojašević imao ulogu da organizuje i dogovara sa dobavljačima cenu, mesto i vreme preuzimanja sirovog duvana u listu, vrši nabavku duvana u listu (sirovine) skladištenje u magacinu, angažuje pomoćne radnike koji vrše preradu – rezanje duvana u listu, ugovara prodaju u pogledu količine i kupoprodajne cene i odlučuje o dinamici isporuke kupcima rezanog duvana, odnosno licima koja rezani duvan dalje prodaju „na veliko“, sve radi neposrednog sticanja finansijske koristi, dok su pripadnici organizovane kriminalne grupe, ostvarivali planove i ciljeve organizovane kriminalne grupe, pokazujući pripadnost grupi izvršenjem zadataka postavljenih od strane organizatora kriminalne grupe, pa je tako uloga pripadnika osuđenih Lazića i Jevtića bila da, po dogovoru sa okr. Mojaševićem, prilikom nabavke sirovine i distribucije rezanog duvana, obavljaju poslove vozača ili „čistača“, odnosno sa putničkim motornim vozilom se kreću isred kombi vozila u kome se transportuje rezani duvan koji nije posebno obeležen propisanim kontrolnim akciznim markicama i bez potrebne prateće dokumentacije, na udaljenosti od 1 do 4 km, vrše izviđanje terena, putnog pravca kojim se kreću, sve vreme transporta održavaju komunikaciju mobilnim telefonima – tzv. „specijalima“ preko tzv. „otvorene veze“ i ukoliko uoče patrolu policije o tome obaveštavaju vozača vozila koje prevozi duvan kako bi se ovaj zaustavio pre dolaska patrole policije i na takav način izbegli da budu uhvaćeni u izvršenju krivičnog dela sve radi neposrednog sticanja finansijske koristi organizovane kriminalne grupe, pa su tako u označenom  vremenskom periodu prodali 2.323 kg rezanog duvana. 

 

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio Krivični zakonik kada je našao da su se u radnjama okr. Mojaševića stekli svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nedozvoljeni promet akciznih proizvoda u produženom trajanju, za koje ga je oglasio krivim. Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Mojaševića cenio njegove lične i porodične prilike, dok je od otežavajućih okolnosti Apelacioni sud cenio njegovu raniju osuđivanost, te ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci nalazeći da je ista srazmerna težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice i ličnosti okrivljenog, kao i da je ista neophodna, ali i dovoljna da se ostvari opšta svrha kažnjavanja.

 

Ispitujući pravilnost prvostepene presude u delu u kome je okr. Mojašević oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela Apelacioni sud je imao u vidu to da je analizom svih dokaza koji su izvedeni tokom prvostepenog postupka i dovođenjem istih u međusobnu vezu nesporno utvrdio da su okr. Mojašević i osuđeni Lazić i Jevtić radili poslove oko duvana i da su prvobitno osuđeni Lazić i Jevtić bili radnici kod okr. Mojaševića, kao i da im je u jednom trenutku okr. Mojašević ponudio da posao oko duvana rade zajedno i to tako što bi njima pripadalo po 25% zarade, a okr. Mojaševiću 50%, da je u prvo vreme okr. Mojašević finansirao kupovinu rezanog duvana, a nakon toga se rezani duvan kupovao od novca koji su zajedno zaradili, te da su u nabavci duvana učestvovali svi, a da je osuđeni Lazić učestvovao u kupovini robe od seljaka i dopremanju robe s obzirom na to da je umeo da izabere robu kao i da je učestvovao u prevozu i isporučivanju robe kupcima, da je ugovarao i kupoprodajnu cenu sa dobavljačima, kontrolisao radnike kada je u pitanju rezanje duvana, a da je nekad u ime Mojaševića uzimao novac od kupaca. Istovremeno osuđeni Jevtić je u svojoj odbrani naveo da su u nabavci duvana učestvovali svi, ali da se ipak oko kupovine i prodaje rezanog duvana najviše pitao okr. Mojašević koji se dogovarao sa kupcima. 

 

Međutim, ovakvo činjenično utvrđenje ne ukazuje da su okrivljeni bili organizovani u organizovanu kriminalnu grupu, odnosno ne ukazuje na izrazit stepen organizovanosti ovih lica a čije postojanje je nužno kod organizovane kriminalne grupe, pa tako ni da je okr. Mojašević organizator organizovane kriminalne grupe jer to podrazumeva postojanje hijearhije u okviru organizovane kriminalne grupe, a što iz činjenica koje su utvrđene u ovom krivičnom postupku ne proizlazi.