Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

25. januar 2019. godine
IVANA POPIN

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 97/15 od 8. juna 2017. godine okr. Ivana Popin je zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara, u saizvršilaštvu, iz člana 208, stav 4. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 8 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara. Oštećena privredna društva su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućena na parnicu.

Okrivljena Ivana Popin je oglašena krivom što je, nakon što je okr. Goran Macura, prema kome je krivični postupak razdvojen, a koji je postupao u svojstvu direktora privrednog društva „T“ predstavljajući se i potpisujući se kao D.K. zaključio ugovore o iznajmljivanju kancelarijskog prostora za firmu „T“ u Novom Sadu, kao i zakup magacinskog prostora u Novom Sadu, te zatim zaključio sa operaterom mobilne telefonije ugovore o korišćenju 5 telefonskih brojeva i sa „SBB“ ugovor na osnovu koga je u navedeni prostor instalirana imejl adresa privrednog društva „T“ za slanje zahteva i prijem pošte, u svojstvu komercijaliste privrednog društva „T“ iz sedišta preduzeća pozivala odgovorna lica oštećenih privrednih društava, čije je ponude pronalazila na oglasnim sajtovima na internetu, predstavljajući se lažnim imenom i to kao M.M, te je naručivala robu dogovarajući cenu i uslove njenog plaćanja i isporuke sa što dužom valutom plaćanja, a potom po postignutom dogovoru na sastanke oranizovane u sedištima oštećenih privrednih društava ili u kancelariji privrednog društva „T“ u Novom Sadu je odlazio okr. Macura predstavljajući se kao D.K, direktor privrednog društva „T“, u kom svojstvu je vodio pregovore po instrukcijama dobijenim od okrivljenog – svedoka saradnika Igora Perovića i okr. Zorana Suknjaje, te svojeručno potpisivao ugovore o poslovnoj saradnji, kao i menice koje su izdavana u vidu obezbeđenja plaćanja preuzete robe po isteku valute plaćanja, pri čemu su svi okrivljeni znali da na računu privrednog društva nema novca i da se ne očekuje nikakav priliv, te da roba neće ni biti plaćena, a potom je roba vozilima dobavljača ili kombi vozilima autoprevozinika privrednog društva iz Novog Sada angažovanog od privrednog društva „T“ prevožena do zakupljenog magacinskog prostora gde su je, po prethodno dogovorenom procentu, okrivljeni međusobno delili i prebacivali u svoja skladišta, a potom odatle, za gotov novac, ovu robu po ceni znatno nižoj od tržišne prodavali dalje fizičkim licima kao kupcima, ne vodeći knjigovodstvenu evidenciju u privrednom društvu „T“ u nameri da sebi i drugima pribave protivpravnu imovinsku korist, na koji način je okrivljena, zajedno sa okrivljenim – svedokom saradnikom Igorom Perovićem, te okr. Zoranom Suknjajom, Aleksandrom Bojovićem i Goranom Miloševićem, kao i sa okr. Goranom Macurom učestvovala u nanošenju štete privrednim društvima u ukupnom iznosu od 2.672.906,oo dinara, kao i pribavljanju imovinske koristi sebi i drugima, preko privrednog društva „T“ u navedenom iznosu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal i branilac okrivljene.  

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 25. decembra 2018. godine presudu kojom je preinačilo prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kazni, i okr. Ivanu Popin zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara, u saizvršilaštvu, iz člana 208, stav 4. KZ osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene cenio njeno zdravstveno stanje, kao i porodične prilike, a kao otežavajuću okolnost brojnost radnji u kojima je učestvovala odnosno činjenicu da je učestvovala u dvanaest pojedinačnih radnji. Međutim, osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal ukazuje da prvostepeni sud ranijoj osuđivanosti okrivljene zbog krivičnog dela prevara nije dao odgovarajući značaj. Stoga je Apelacioni sud okrivljenu osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara nalazeći da će se ovako odmerenim kaznama postići svrha kažnjavanja.



16. januar 2019. godine
NIKOLA KOMATINA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 br. 76/11 od 20. decembra 2017. godine okr. Nikola Komatina je zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 4. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 3 meseca, te je od istog oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 500,oo evra, okr. Goran Vasilić je zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368, stav 1. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 3 meseca.

Okrivljeni Nikola Komatina je oglašen krivim što je 1. aprila 2011. godine, kao službeno lice u svojstvu insepktora u Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija Republike Srbije, nakon kontrole u jednom objektu u kome je Goran Janković koji je pravnosnažnom presudom osuđen da je bez odobrenja organizovao priređivanje posebne igre na sreću klađenjem nakon što je propustio da podnese prijavu zbog utvrđenih nepravilnosti u radu, protiv osuđenog Gorana Jankovića, iako je na to ovlašćen kao inspektor u Upravi za igre na sreću, dana 6. aprila 2011. godine, u kafiću u Beogradu, primio od osuđenog Gorana Jankovića 500,oo evra na ime poklona povodom obavljene kontrole i neprijavljivanja uočenih nedostataka i konstatovanih nepravilnosti u neprijavljenom objektu u Beogradu.

Okrivljeni Goran Vasilić je oglašen krivim što je u periodu tokom jula meseca 2010. godine do 17. maja 2011. godine, u Beogradu, najmanje 6 puta dao po 500,oo evra Darku Puači koji je osuđen pravnosnažnom presudom, na ime poklona koji je osuđeni Darko Puača primio, da kao službeno lice u svojstvu inspektora u Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija Republike Srbije, u okviru svog službenog ovlašćenja, ne bi vršio kontrolu u objektima pravnog lica „Feniks“ čije je odgovorno lice u svojstvu osnivača i vlansika okr. Vasilić.

Takođe, prvostepenom presudom:

  • okr. Njegoš Dželetović, okr. Dušica Malović – Kljajić  okr. Miloš Lučić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346.  KZ, te krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ i krivično delo primanje mita iz člana 367, stav 1. KZ (od čega okr. Lučić krivično delo zloupotreba službenog položaja i primanje mita u pomaganju),
  • okr. Nikola Komatina i okr. Saša Marčeta su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ,
  • okr. Željko Dorontić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368, stav 1. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ,
  • okr. Zoran Stojanović je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368, stav 1. KZ, te je prema njemu odbijena optužba da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 1. KZ i 
  • okr. Goran Vasilić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ. 

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal, između ostalog, je okr. Njegošu Dželetoviću stavljeno na teret da je tokom jula meseca 2010. godine na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa osuđenim Darkom Puačom, organizovao organizovanu kriminalnu grupu, koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, radi sticanja finansijske ili druge koristi, čiji pripadnici su postali okr. Dušica Malović Kljajić, Nikola Komatina, Miloš Lučić i osuđena Nataša Agatonović, svesno prihvatajući aktivnosti organizovane kriminalne grupe kao svoje, pokazujući pripadnost izvršenjem postavljenih zadataka od strane organizatora organizovane kriminalne grupe i vršenjem krivičnih dela, pa je tako, u okviru planirane aktivnosti organizovane kriminalne grupe, okr. Dželetović, zajedno sa osuđenim Puačom, do 17. maja 2011. godine omogućavao priređivačima posebnih igara na sreću na automatima i klađenjem da se bave priređivanjem igara na sreću bez prethodno dobijenog odobrenja o ispunjenosti uslova za dobijanje odobrenja, kao i priređivačima koji su imali odobrenje za priređivanje posebnih igara na sreću da se bave priređivanjem igara na sreću u objektima za koje nije dato odobrenje i sa neprijavljenim aparatima i uplatnim mestima, neplaćanje naknade po Zakonu o igrama na sreću i neevidentirajući ukupan ostvaren prihod tako što su okr. Dželetović, osuđeni Puača, kao organizatori, i okr. Malović Kljajić, Komatina, Lučić i osuđena Agatonović, kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, obaveštavali priređivače posebnih igara na sreću i davali infomracije putem mobilnih telefona i sms poruka, kada i gde će biti obavljena planirana kontrola rada priređivanjča posebnih igra na sreću, dogovarali način i kontrole, davali im uputstva na koji način da objekte učine manje uočljivim za kontrolu, davali instrukcije i savete na koji način da se priprema za kontrolu, koju dokumentaciju da pribave, obaveštavali ih o vremenu polaska kontrola u mesta gde se nalaze neprijavljeni objekti za priređivanje posebnih igara na sreću, da bi priređivači uklonili aparate i prikrili objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću bez odobrenja, obaveštavali o pristiglim anonimnim prijavama u vezi sa ovakvim njihovim radom, zatim po prethodnom dogovoru i iz pomoć drugih priređivača posebnih igara na sreću koji su radili sa odobrenjem, omogućavali priređivačima koji su radili bez odobrenja, da fiktivnim ugovorima o vlasništvu dokazuju da se radi o aparatima koji se nalaze u zakupu kontrolisanih priređivača i omogućili im izbegavanja prekršajne i krivične odgovornosti, istovremeno omogućavali priređivačima posebnih igara na sreću da uz određenu naknadu nakon kontrole dostave naknadno pribavljene dozvole na ime drugih priređivača koji su imali odobrenje, a zauzvrat od priređivača, kojima su omogućili rad bez plaćanja naknade za odobrenje i naknade za priređivanje igara, kao i izbegavanje prekršajne i krivične odgovornosti, na ime dostavljanja informacija o vremenu i mestu planiranog obavljanja kontrole, dobijali gotov novac i druge poklone, a pripadnici organizovane kriminalne grupe postupajući po unapred dogovorenom planu i nalozima organizatora i u okviru delovanja organizovane kriminalne grupe, pored javljanja priređivačima posebnih igara na sreću o planovima i postupanjima na terenu inspektora Uprave za igre na sreću, da bi prikrili svoju delatnost, prilikom obavljanja kontrola, sačinjavali falsifikovane zapisnike o izvršenoj kontroli, navodeći da su samo pojedini aparati radili bez odobrenja, a da objekti za priređivanje posebnih igara na sreću imaju, odnosno poseduju odobrenje za rad i u kome bi konstatovali navodno učinjeni prekršaj od strane priređivača, iako su u konkretnom slučaju radilo o priređivanju posebnih igara na sreću bez odobrenja, za šta je predviđena krivična odgovornost, a posle izvršenih kontrola organizatorima javljali o rezultatima kontrole i preduzetim merama i od njih dobijali instrukcije za dalje postupanje, za šta su od priređivača dobijali gotov novac i druge poklone, u vidu prehrambenih proizvoda i zaposlenja svojih rođaka, dok je uloga okr. Lučića bila da pomaže osuđenom Puači unapred obećanim prikrivljanjem i stvaranjem uslova za izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, istovremeno da informacije koje je dobijao od okr. Dželetovića i osuđenog Pujače o mestu i vremenu planiranih kontrola inspektora Uprave za igre na sreću prenosi priređivaču posebnih igara na sreću, osuđenom Boži Tepavčeviću, koji se bavio priređivanjem igara na sreću u većem broju objekata na teritoriji Republike Srbije bez odobrenja, a zauzvrat dobijao gotov novac, na ime poklona i deo predavao osuđenom Puači, a deo zadržavao za sebe, pa su takvim postupanjem omogućili priređivačima posebnih igara na sreću da nanesu štetu budžetu Republike Srbije na ime ne plaćanja naknada za odobrenje i naknada za priređivanje igara u ukupnom iznosu od 110.991.986,30 dinara, istovremeno omogućili priređivačima posebnih igara na sreću pribavljanje imovinske koristi u iznosu od 179.776.129,oo dinara, ostvarene priređivanjem posebnih igara na sreću, klađenjem i automatima, bez odobrenja i bez evidencije u poslovnoj dokumentaciji.

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal i branioci okr- Nikole Komatine i Gorana Vasilića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je presudu Kž1 Po1 19/18 kojom je preinačilo prvostepenu presudu u delu kojim je okr. Nikola Komatina osuđen zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367, stav 4. KZ i prema istom, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog dela (1. aprila 2017. godine), odbio optužbu za izvršenje napred navedenog dela. Usvajanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal prvostepena presuda je preinačena, samo u delu odluke o kazni u odnosu na okr. Gorana Vasilića, te je isti zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368, stav 1. KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine. Prvostepena presuda je ukinuta u oslobađajućem delu i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Gorana Vasilića, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove lične i porodične prilike. Međutim, osnovano se žalbom Tužioca za organizovani kriminal navodi da su iste utvrđene okolnosti uobičajenog karaktera i ni same za sebe ni u međusobnoj povezanosti se ne mogu smatrati naročito olakšavajućim okolnostima. Stoga je Apelacioni sud, ceneći te okolnosti, kao i činjenicu ranijeg života okrivljenog, okrivljenog osudio na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine nalazeći da će se upravo ovako izrečenom kaznom zatvora ostvariti svrha kažnjavanja u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija.

U delu u kome je prvostepena presuda ukinuta kada je u pitanju krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela Apelacioni sud, između ostalog, nalazi da razlozi koje je naveo prvostepeni sud su nejasni jer se iz istih ne može izvesti jasan zaključak u pogledu rezona suda koji ga je opredelio da donese ovakvu odluku. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je propustio da ceni izvedene dokaze, pojedinačno i u međusobnoj povezanosti, već je suštinski presudu u ovom delu zasnivao na iskazima okrivljenih koji su negirali izvršenje krivičnog dela, pri čemu je izostala detaljna analiza presretnutnih telefonskih razgovora koji su međusobno vodili okrivljeni, a imajući u vidu sadržinu istih razgovora ostaje nejasno kako prvostepeni sud zaključuje da se istima suštinski potvrđuje odbrana okrivljenih.

Kada je u pitanju krivično delo zloupotreba službenog položaja razlozi prvostepenog suda nisu prihvatljivi za Apelacioni sud. Naime, okolnost da nije izričito propisano da inspektori Uprave za igre na sreću ne smeju obaveštavaju okrivljene o vremenu i mestu planiranih kontrola, ni u kom slučaju ne može ukazivati da su okrivljeni ovlašćeni da to čine. Ovo stoga što iz metodologije rada inspektora u postupku nadzora i kontrole priređivača igara na sreću, kao i šeme poslova radnika zaposlenih u Ministarstvu finansija – Uprave za igre na sreću, a pre svega i samog Zakona o igrama na sreću, između ostalog proizlazi i obaveza vršenja nadzora nad priređivačima igara za sreću. Prihvatanje logike prvostepenog suda po kom obaveštavanje priređivača igara na sreću o vremenu i mestu vršenja kontrole nije nezakonita radnja je u suprotnosti sa suštinom Zakona o igrama na sreću kojima je propisana i obaveza vršenja nadzora nad priređivanjem igra na sreću, pa bi prihvatanjem ovakve logike prvostepenog suda vršenje ovog nadzora i kontrole bilo potpuno obesmišljeno zbog čega su ovakvi razlozi prvostepenog suda za Apelacioni sud ne prihvatljivi.




15. januar 2019. godine
IVAN PAVLOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 81/16 od 1. decembra 2017. godine okr. Ivan Pavlović je zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, dok su zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 2. KZ okr. Radoš Zečević i Radoje Radulović osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine. Prema okrivljenima je, takođe, izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to: mobilnih telefona, novčanica i dr.

Okrivljeni Radoš Zečević i Radoje Radulović su oglašeni krivim što su, zajedno sa pravnosnažno osuđenim Ivanom Pavlovićem i Velimirom Krivokapićem, od meseca juna 2008. godine pa do 15. jula 2009. godine:

  • tačno neutvrđenog dana tokom meseca jula 2008. godine, okr. Ivan Pavlović, angažovao NN mornare na prekookeanskom brodu usidrenom u jednoj od luka u Latinskoj Americi, Argentini ili Brazilu, da preuzmu i na skriveno mesto na brodu smeste opojnu drogu kokain u količini od 24 kg, koju je prethodno, radi dalje prodaje kupio od nepoznatih lica u Argentini ili Brazilu, a zatim lično i preko okr. Velimira Krivokapića održavao telefonsku komunikaciju iz Srbije sa angažovanim NN mornarom i tako pratio transfer kokaina, nakon čega je okr. Pavlović 14. avgusta 2008. godine uputio okr. Krivokapića u Holandiju, gde je isti obavestio lice zaduženo za prihvat droge, da brod sa kokaionom stiže u Belgiju 18/19. avgusta 2008. godine, te u periodu od 1. do 4. septembra 2008. godine u Amsterdamu organizuje prihvat i preuzme kokain u količini od 24 kg, što je N.B. i učinio, a zatim isti preda kupcima sa kojima je okr. Pavlović unapred dogovorio prodaju, u čemu je bio sprečen intervencijom holadske policije koja je 5. septembra 2008. godine u Amsterdamu, N.B.. lišila slbode i tom prilikom kod njega pronašla i oduzela 25 kg kokaina i 1.451.675,oo evra, kao i količinu od 8,3 kg kokaina koji potiču iz prethodne nabavke droge, nakon čega je protiv N.B. vođen i okončan krivični postupak pred sudom u Amsterdamu pri čemu je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina;
  • sredinom meseca septembra 2008. godine, okr. Pavlović u zemljama Latinske Amerike, Argentini i Brazilu, od nepoznatog lica kupio radi dalje prodaje tačno neutvrđenu količinu opojne droge kokain, nakon čega je okr. Krivokapić, po nalogu okr. Pavlovića, uspostavio kontakt sa mornarom na brodu D.R, i istog angažovao radi prevoza kokaina i pri tom s njim dogovorio cenu za usluge prevoza, skrivanja i istovara kokaina, te je sa ovim mornarom, u cilju praćenja i kontrole prevoza droge, održavao telefonsku komunikaciju tokom plovidbe broda od Južne Amerike do Evrope, informišući se tada o trenutnoj poziciji broda i vremenu uplovljavanja, o čemu je redovno obaveštavao okr. Pavlovića, pa je okr. Pavlović, radi organizacije prihvata i distribucije droge poslao u Antverpen V.R, dok je Z.R. angažovao da direktno s broda u luci Antverpen izvrši preuzimanje kokaina, nakon čega je Z.R, preuzevši kokain, po nalogu okr. Pavlovića predao 17. septembra 2008. godine 11 kg kokaina V.R, od kojih je ovaj 9 kg predao nepoznatom licu – kupcu sa kojim je prodaju prethodno dogovorio okr. Pavlović, a 2 kg kokaina je 18. septembra 2008. godine V.R. predao D.K, kojom prilikom su, u momentu primopredaje, obojica lišeni slobode od strane beligijske policije, te im je oduzeto 2 kg kokaina, da bi u nastavku policijske akcije bili lišeni slobode i Z.R. i D.R, te su R,K, R.i R. nakon sprovedenog krivičnog postupka, pred sudom u Antverpenu, osuđeni, svaki po na osob, na kaznu zatvora u trajnju od po 4 godine, i novčanu kaznu od po 2.000,oo evra,
  • tokom meseca novembra 2008. godine, okr. Pavlović u Latinskoj Americi od nepoznatog lica kupio radi dalje prodaje tačno neutvrđenu količinu opojne droge kokain, te ovu drogu predao radi transporta mornarima Z.M. i Đ.V. uz nalog da istu sakriju i po dolasku u Italiju predaju licima koje on ovlasti, da bi 17. novembra 2008. godine u Raveni, u momentu primopredaje droge između M. i V. i lica koja je okr. Pavlović uputio da preuzmu drogu, D.Ž. i V.M, italijanska policija zaplenila opojnu drogu kokain 11,797 kg neto težine i navedena lica lišila slobode, protiv kojih se vodi krivični postupak u Italiji,
  • početkom meseca oktobra 2008. godine, okr. Pavlović angažovao na brodu, usidrenom u luci u Južnoj Americi mornara M.P. da preuzme, utovari, sakrije i kasnije isporuči tačno neutvrđenu količinu opojne droge, kokain, koju je prethodno radi dalje prodaje kupio, pa je okr. Pavlović u cilju praćenja transporta sa M.P, tokom plovidbe prema Evropi, iz Beograda održavao telefonsku komunikaciju, dok je neposredno pred dolazak broda u luku Antverpen, uputio u Belgiju, radi preuzimanja kokaina, D.S. i D.Č, gde su se sreli sa mornarom M.P. 23. novembra 2008. godine u Antverpenu, kada ih je prilikom primopredaje 20 kg kokaina belgijska policija lišila slobode, u nastavku akcije otkrivanja krijumčara droge, dana  24.novembra 2008. godine lišili slobode još 4 lica, kao i mornara s broda pretresom čije kabine su pronašli i oduzeli još 6 kg kokaina, koji je tu bio smešten po nalogu i uputstvu okr. Pavlovića, nakon čega je vođen pred sudom u Antverpenu krivični postupak protiv svih lica lišenih slobode u ovoj akciji belgijske policije,

nakon čega je okr. Zečević, po prispeću novca zarađenog prodajom opojne droge, kokaina, u zemljama Zapadne Evrope u Beogradu ovaj novac koji je bio u sitnim apoenima, po nalogu okr. Pavlovića u menjačnicama ukrupnjavao u veće apoene i zatim odnosio i polagao u unapred iznajmljene sefove u bankama, i po potrebi, i na poziv okr. Pavlovića iz sefova uzimao određene novčane iznose – evre i predavao istome, uplaćivao elektronske dopune za mobilne telefone koje su koristili okr. Pavlović i za prevoz kokaina angažovani mornari da bi okr. Radulović po njegovom dolasku u Beograd, a na poziv okr. Pavlovića, sredinom januara 2009. godine, nakon što mu je okr. Zečević, po Pavlovićevim instrukcijama, iznajmio stan, u ovom stanu čuva vatreno oružje koje je prethodno od N.N. lica kupio okr. Pavlović, kao i veći broj mobilnih telefona putem kojih je okr. Pavlović održavao vezu sa mornarima koji su prenosili kokain, te kupcima i posrednicima u prodaji ove droge, i na koje mobilne telefone se okr. Radulović povremeno javljao pa je nakon obavljenih razgovora prenosio poruke i infomracije okr. Pavloviću vezanu za nabavku i prodaju kokaina, kao i vršio elektronske dopune za pripejd kartice u mobilnim telefonima, kako okr. Pavlovića tako i mornara angažovanih za prenos kokaina, istovremeno je okr. Radulović pružao i fizičku zaštitu okr. Pavloviću u momentu njegovih izlazaka iz stana i kretanja po gradu i šire.

Okrivljeni Ivan Pavlović je oglašen krivim i što je tačno neutvrđenog dana u toku meseca novembra 2008. godine, u Beogradu, po dogovoru sa D.Č, od NN lica nabavio preinačenu, neistinitu javnu ispravu radi upotrebe i to pasoš i vozačku dozvolu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenih. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, donelo je 16. novembra 2018. godine presudu Kž1 Po1 6/18 kojom je potvrdilo prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog Radoša Zečevića, a preinačilo prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog Radoja Radulovića, te istog oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 2. KZ. Prema okr. Ivanu Pavloviću, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog dela, odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355, stav 2. KZ RS.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Radoju Raduloviću je stavljeno na teret, da je zajedno sa pravnosnažno osuđenima Ivanom Pavlovićem, Velimirom Krivokapićem i Radošem Zečevićem, od meseca juna 2008. pa do 15. jula 2009. godine, po dolasku u Beograd na poziv okr. Pavlovića, sredinom januara 2009. godine, nakon što mu je okr. Zečević po Pavlovićevim instrukcijama iznajmio stan, u ovom stanu čuvao vatreno oružje, koje je prethodno kupio okr. Pavlović, predao ih okr. Raduloviću kao i veći broj mobilnih telefona putem kojih je okr. Pavlović održavao vezu sa mornarima koji su prenosili kokain, te kupcima i posrednicima u prodaji ove droge, i na koje mobilne telefone se okr. Radulović povremeno javljao pa je nakon obavljenih razgovora prenosio poruke i infomracije okr. Pavloviću vezanu za nabavku i prodaju kokaina, kao i vršio elektronske dopune za pripejd kartice u mobilnim telefonima, kako okr. Pavlovića tako i mornara angažovanih za prenos kokaina, istovremeno je okr. Radulović pružao i fizičku zaštitu okr. Pavloviću u momentu njegovih izlazaka iz stana i kretanja po Beogradu i šire.

Takođe, optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Ivanu Pavloviću je stavljeno na teret da je tačno neutvrđenog dana u toku meseca novembra 2008. godine, u Beogradu, po dogovoru sa D.Č, od NN lica nabavio preinačenu, neistinitu javnu ispravu radi upotrebe i to pasoš i vozačku dozvolu.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na Radoja Radulovića, prvostepena presuda je preinačena, imajući u vidu da je istom ovaj okrivljeni oglašen krivim da je sredinom januara do 2009. godine u stanu koji mu je iznajmio okr. Zečević držao veći broj mobilnih telefona putem kojih je okr. Pavlović održavao vezu sa mornarima koji su prenosili kokain, te kupcima i posrednicima u prodaji droge i na koje mobilne telefone se zatim okr. Radulović poveremeno javljao, pa je nakon obavljenih razgovora prenosio poruke i informacije okr. Pavloviću vezano za nabavku i prodaju kokaina, vršio elektronske dopune za pripejd kartice mobilnih telefona kako okr. Pavlovića tako i mornara angažovanih za prenos kokaina, a u izreci se u osnosu na radnje okr. Pavlovića i Krivokapića, vezane za nabavku i prodaju kokaina, navode jul, avgust, septembar, oktobar zaključno sa novembrom 2008. godine, to proizlazi da je zaključak suda iz obrazloženja prvostepenog suda da okr. Pavlović nije mogao da usmerava akcije precizno znajući u svakom trenutku gde se droga nalazi, u koju luku stiže, ko je preuzima i dalje distribuira i gde novac stiže bez podrške koju je preduzimao okr. Radulović nije tačna jer radnje za koje se tereti okr. Radulović jednostavno ne odgovaraju vremenu izvršenja krivičnog dela i radnjama za koje je okr. Pavlović oglašen krivim. S obzirom na navedeno, kao i na činjenicu da pružanje fizičke zaštite okr. Pavloviću i vršenja određenih poslova za okrivljenog na način kako je to opisano u optužnom aktu ne predstavljaju radnje izvršenja krivčnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga to je Apelacioni sud, usvajanjem navoda žalbe branioca okrivljenog, prvostepenu presudu preinačio u ovom delu i ovog okrivljenog, usled nedostatka dokaza, oslobodio od optužbe. 

 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)